Stari vic o ekonomistima kaže da je Bog izmislio ekonomiju kako bi meteorolozi izgledali precizni u svojim predviđanjima.
Međutim, taj ko je to izmislio vic, nije zaista sakupio podatke o meteorološkim predviđanjima. Na našu sreću, izvesni J.D. Eggleston je upravo to uradio - pratio je prognoze vremena na četiri TV stanice u Misuriju, kao i prognozu koju je davao National Oceanic and Atmospheric Administration i uradio analizu dobijenih podataka. Analizu je poslao Stephenu Dubneru i ovaj je to objavio na Freakonomics blogu.
Dakle, šta kažu rezultati? Jednostavno, predviđanja meteorologa su prilično loša. Što se temperature tiče, prosečna greška iznosi nešto više od jednog stepena Celzijusa za prognozu sutrašnjeg vremena i čak tri stepena za prognozu temperature za sedam dana. Što se prognoze padavina tiče, za sutrašnji dan su u oko 85% slučajeva pogađali da (ne)će padati kiša. Međutim, uzimajući u obzir da u Misuriju u 86,3% dana ne pada kiša, konstantna prognoza "sutra neće padati kiša" bi bila preciznija od prognoze koju su neki meteorolozi davali.
3 comments:
Imao sam prilike da zivim tri godine u USA i prognoze su bile dosta preciznije nego ovde. Ziveo sam bas na granici sa Misurijem.
Ovde i dan danas na nekim radio stanicama dobijete informaciju da ce kisa padati tek u vecernjim i nocnim satima, a napolju je pljusak.
To je tacno. Mene je odusevljavalo kada u 7 ujutro kazu da ce oko 3 popodne da pocne da pada kisa, pa se to zaista i desi.
Ali, izgleda da problem nastaje kada treba da prognoziraju 2-3 dana unapred.
Koliko se meni cini, oni mogu dosta dobro da predvide KRETANJE oblaka, ali ne i NASTAJENJE oblaka.
Klimatski sistem je haotican, te je nemoguce na duzi period prognozirati vreme.
Problemi sa kojim se klimatolozi i meteorolozi suocavaju je donekle slican ekonomskom problemu: oni imaju savrsene modele,koji pokazuju sta ce se desiti ako... Ali DA LI ce se to i to desiti oni nemaju pojma, nista vise nego sto ekonomisti imaju pojma da li ce skok traznje za nekom robom zaista uvecati cene, ili ce neki drugi faktor ponistiti dejstvo traznje. Mislim da je Hajek pisao nesto o toj paraleli izmedju meteorologije i ekonomije. Oni imaju niz jednacina koje opsiuju atmosferske procese, kao sto i ekonomisti imaju diferencijalne jednacine koje opisuju ekonomske interakcije. Ali, davanje vrednosti nepoznatima u tim jednacinama je vec cista razonoda. To se nikad ne moze znati unapred, najmanje sa velikom sigurnoscu. Kod prognoze vremena to je nesto lakse na dan ili dva, ali vec posle 5-6 dana sve postaje vrlo, vrlo neprecizno. Da ne govorimo o klimatskim modelima koji pokusavaju da prognoziraju 100 godina unapred. Klimatske modele uglavnom rade inzenjeri i matematicari (jos jedna neslavna paralela sa ekonomskim planiranjem, koje su gurali matematicari i inzenjeri takodje), i oni su u potpunom razlazu sa naukom o klimi, te su njihovi modeli vrlo cesto nerealisticni u opisu fizickih pojava. Recimo prognoziraju poyitivnu povratnu spregu zagrevanja i vodene pare, a rezultati satelitskim osmatranja pokazuju negativnu spregu, tj oblaci smanjuju ukupno zagrevanje. Ili prognoziraju najvece zagrevanje u tropskoj troposferi a ono je tamo najmanje. Ili veliko zagrevanjena polovima a na Juznom polu je zahladjenje itd.
Post a Comment