Pages

18 January 2008

Primer Irske i zaključci

Dani Rodrik, najbolji loš ekonomista, ili jedini intervencionistički ekonomista kojeg liberali iz nekog razloga trpe (za razliku od recimo Joea Stiglitza i Paula Krugmana), zna zašto je Irska uspešna -- zbog industrijske politike koju državna agencija sprovodi. Mlađan Dinkić je prošle godine imao sličnu ideju o Irskoj, a sociolog Milan Nikolić je pisao da je Irska uspešna zato što je ulagala u obrazovanje i generalno izbegla neoliberalni model.

Mi liberali takođe znamo zašto je Irska uspešna -- zato što je prihvatila (neo)liberalni model. Ako mene pitate, činjenice su na našoj strani -- ovde je moj stari post, a ovde Ivanov tekst o tome. Na rejtingu ekonomskih sloboda u svetu koji smo linkovali pre par dana, Irska je treća.

Ono što je zanimljivo je kako oba kampa stalno uzimaju iste primere da dokažu potpuno suprotne tvrdnje. I oba su u pravu, jer zaista je nemoguće dokazati da Irska nije uspešna upravo zbog tog državnog mešanja. Kod nas je posebno popularan primer Slovenije -- eto, Slovenci nisu prodavali firme, ne daju strane investicije, država se meša, a dobro im ide. Ali pitajte slovenačke liberale i reći će vam da je to skandalozno i da nije bilo takvog mešanja Slovenija bi danas stajala duplo bolje. Da je postigla to što je postigla uprkos državnom mešanju.

Zato ne verujem mnogo u primere. Više verujem u zdrav razum i logičko zaključivanje. To je i suština austrijske škole ekonomije -- shvatiti šta je čovek, šta hoće, šta je političar, šta hoće, a onda koliko političar čak iako je dobronameran ume da uradi to što hoće. Ali ne zamišljajte idealnog političara, nego pogledjte realnost oko sebe. I zaključak je lak.

9 comments:

Anonymous said...

ali je kina skroz lose plasirana po tom indeksu ekonomskih sloboda. steta sto to uporno odbijate da komentarisete.

naravno mozes reci da kina tako raste uprkos....ali onda ne uzimaj indeks za argument kada ti ide na ruku; ovako se nekonsistentan.

Slaviša Tasić said...

Indeks je daleko od savršenog, teško je meriti slobodu. Prvo, ima mnogo kvalitativnih faktora koji se subjektivno procenjuju drugo, neki faktori su važniji od drugih a neki imaju čak prohibitornu važnost (npr. ako je porez 100%, onda svi ostali faktori ne vrede ništa), itd.

Ali u pravu si, moramo pretpostaviti da je indeks u suštni ok i da je Kina pravilno ocenjena, jer to radimo kod slučajeva koji nam idu na ruku. Onda su moji odgovori ovo:

-- Kina je od 1993. imala manji PPP rast per capita nego što smo smo mislili. Imao sam post o tome pre mesec-dva -- Svetska banka je tek ove godine revidirala podatke o cenama, prvi put posle 1993. Zaključak je da su cene u Kini porasle za 40%, a da to u PPP merenjima nije obuhvaćeno. Drugim rečima, kineski rast je 40% manji nego što smo mislili.

-- Kina ima misku osnovicu. Sa uvozom stranih tehnologija, lako joj je da raste.

-- Kina ima veliki potencijal za rast. Iako se uvek priča o periodu posle 1978., Kina je ustvari i pre toga imala pristojan rast, 5-6% godišnje. Razlog je možda prosto njihova sposobnost, ne znam za drugi narod koji ode u potpuno nepoznatu zemlju i za nekoliko godina otvori svoje radnje, razvije čitav biznis.

-- Ne zaboravi da su na vlasti još uvek komunisti, koji su u svim drugim zemljama lažirali statistiku. Možda bi kineske brojke onda trebalo uzimati sa zrncem sumnje.

Marko Paunović said...

Indeks se racuna kako bi se merili proseci, tendencije. Niko ne kaze da je U SVAKOM KONKRETNOM slucaju bolje jedno ili drugo. Izuzetaka uvek ima. Ali, U PROSEKU, zemlje sa visim nivoom ekonomskih sloboda su bogatije. Korelacija nivoa razvijenosti i ekonomskih sloboda nije 1, sto znaci da izuzetaka ima, ali je veoma visoka i pozitivna.

Medjutim, pri pozivanju na izuzetke, mislim da je dobro pogledati da li mi imamo ista slicno sa tim izuzetkom. Ako nemamo, kao sto je slucaj sa Kinom, Japanom ili Juznom Korejom, taj izuzetak moze biti zanimljiv, ali potpuno irelevantan.

Ivan Jankovic said...

Slavisa,
meni je zanimljivo ovo sto si napisao o statistickim problemima merenja kineskog rasta. Jel imas mozda pri ruci neki link u vezi toga? Koliko bi onda, kad se podaci koriguju prema ppp, bio precenjen rast u Kini poslednjih 15-20 godina?

Slaviša Tasić said...

Ja jos nisam naucio kako se stavlja link u komentarima, ali evo najbolji sazetak je tekst Arvind Subramaniana, koji se zove:
"Fact Check, Reality Check? New GDP Data", pa gugluj to, ima ga na vise mesta.

Svi su korigovani ali najveca iznenadjenja su Kina i Indija, koje obe imaju po 40% manji PPP GDP nego sto se mislilo.

marko dig said...

Niko ne spominje banalnu cinjenicu da se u Irskoj govori engleski i da imaju 40 miliona brojnu emigraciju u USA. U Irskoj zivi max 4 miliona stanovnika pa nije tesko tako maloj zemlji da se digne iz pepela.

Anonymous said...

U Irskoj živi 6 miliona stanovnika.

Anonymous said...

4,6 to je sve isto. emigracija u americi, engleski jezik, pomoc iz SAD i pomoc iz fondova EU su uticali da irska tako napreduje. U irskoj je stopa poreza na dohodak jedan od najvecih u evropi, kao i u Engleskoj uostalom (40%) tako da ta prica o niskim porezima nema smisla.

Druga stvar je sto je irska mala drzava a malim drzavam je uvek lakse da se razvijaju i generalno bolje funkcionisu, to je i tokvil tvrdio. Singapur, Luksemburg, Kipar...

Marko Paunović said...

"Malim drzavama je lakse da se razvijaju...."

To je veliko pitanje. Nisam siguran da je iko ikada to dokazao. Ocigledni kontraprimeri su SAD ili Kanada, Nemacka i Japan. Malih drzava koje ne funkcionisu ima veoma mnogo.

Koliko sam ja nesto citao na tu temu, na drzave se odnosi ista analiza kao i na firme - sto su vece, mogu da ostvare ekonomiju obima (recimo, vojska ne mora da bude duplo veca kada se drzava udvostruci), ali upravljanje (odrzavanje javnog reda i mira, na primer) postaje otezano.

Kao sto veca firma nije nuzno profitabilnija od manje, tako ni veca drzava nije nuzno bolja od male. Ni obrnuto. Kao i kod firmi, pre svega je bitan menadzment i "location, location, location".