Pre nekoliko dana smo imali prilike da slušamo javna čitanja ljubavnog pisma Vladimira Putina Borisu Tadiću, u kome mu čestita rođendan, sa najboljim željama za pobedu na izborima itd (poslednji put je do stranih državnika Staljin čestitao Titu rođendan 1948). Trka i otimanje koga Putin više voli na srpskoj političkoj sceni su time dobili na dodatnom zamahu.
Naravno, pošto Vladimir Putin svakako nije platonski zaljubljen u Borisa Tadića (kao što mu ni ostanak "Kosmeta" u Srbiji nije baš prva stvar na listi prioriteta) logično je zapitati se - šta Valođa očekuje zauzvrat od Borisa Tadića za svoju podršku u najosetljivijem trenutku, pred izborni okršaj sa Tomom Nikolićem koji je zbog te podrške verovatno u predinfarktnom stanju, ili barem u epizodi histerične ljubomore (a koji, da podsetimo, žali što Srbija nije ruska gubernija, u čijem se propagandnom materijalu za izbore afirmativno citira parola "Bog na nebu, Rusija na Zemlji")?
Naravno, nismo dugo čekali da saznamo. Ministri iz DSS i NS su naime već legli na rudu oko NIS-a i gasovoda (što će reći prihvatili uzmi-ili-ostavi ponudu ruske strane), i čeka se samo da ministri iz DS legnu, što će se, kao po običaju, tokom ovog ili narednog dana vrlo verovatno desiti. Dakle, matematički precizna kalkulacija - ja tebi ljubavno pisamce pet dana pred izbore, ti meni NIS mimo tendera i uz moje maglovito obećanje izgradnje gasovoda u budućnosti (barem po onome što do sada znamo). Dobar posao za Valođu, nema sumnje.
Boris? Mislite (i) o tome ako kojom nesrećom izlazite 20 januara ili 3 februara igde van kuće, bazena ili kafenisanja s prijateljima.
10 comments:
Ни код бабе нема џабе...сигурно му путин није послао писмо на лепе очи...ако дозволи да се НИС прода за сићу од мене неће добити глас у другом кругу сигурно...
ne znam zasto ste toliko antiruski raspolozeni. Bugarska je clan EU i rusi im grade nuklearku, Italija je u EU pa je odrediste gasovoda italija, pitam se sta bi bilo kad bi u srbiji rusi hteli da grade nuklearku? Pobunila bi se cela "modernizatorska" srbija na celu sa Cedom, Dragoljubom Markovicem, Biljanom Srbljanovic i antiglobalistima...
Ne vidim da se neko bunio kad je sartid dat amerima za dž. bey tendera i direktnom pogodbom, kako bi se dobilo na spoljnopolitickom planu.
Evo ja se bunim i zbog Sartida. Bunio bih se i tada, ali tada nisam ni znao sta je "blog".
Uzgred, koliko ja kapiram, niko ovde nema nista protiv gasovoda. Problem je samo u tome sto se NIS prodaje u direktnim pregovorima. Meni uopste nije bitno ko je sa druge strane stola - Rusi ili Amerikanci.
Koliko ja znam Amerikanci su bili jedini zainteresovani za Sartid osim onog Slobinog konzorcijuma, za koji znamo da je nudio mnogo gore uslove. I Sartid nije privatizovan na tenderu nego u stecaju, sto je jos jedna razlika.
OVde imamo slucaj gde niko drugi ne moze uopste da izadje sa ponudom.
pa ni kod sartida niko drugi nije mogao da izadje sa ponudom, prodat je direktnim pregovorima a poverioci nisu namireni iz stecajne mase vec je drzava preuzele dugove sartida sto je neverovatno. To je jedna tako mutna transakcija da treba biti potpuno ideoloski antirus pa to ne videti. Uopste ne raspravljam da li je prodaja sartida bila losa ili dobra stvar, vec mi smeta sto napadate ruse i trenutnu vladu a branite istu stvar kad su amerikanci u pitanju
"poverioci nisu namireni iz stecajne mase vec je drzava preuzele dugove"
Poverioci Sartida bi zaista voleli da je to tako, ali, koliko znam, to nije istina.
Naprotiv, USS je sva potraživanja Sartida koja su nastala pre prodaje istog preneo na stečajnu masu. Ono što je zanimljivo je što je to urađeno tek posle prodaje (samim ugovorom o prodaji USS se nije obavezao da to učini) i što je USS na taj način praktično častio poverioce.
Ali, slažem se da je i Sartid trebalo prodati na aukciji ili tenderu (što je pravilo i u stečajnom postupku), a ne neposrednom pogodbom.
Činjenica da je to urađeno u postupku stečaja a ne privatizacije ništa ne menja, osim što predmet kritike treba da bude i sud koji je podlegao pritiscima, a ne samo Vlada.
Između (eventualne) prodaje NIS-a i prodaje Sartida nema razlike. I u jednom i u drugom slučaju je pod plaštom viših društvenih interesa (energetska stabilnost i briga za zaposlene) došlo do zaobilaženja tržišta i prodaje privilegovanim kupcima.
I meni se cini da je tako mada ne znam sve detalje.
Jedina razlika je u tome sto bi u slucaju ovakve prodaje NIS-a na steti bio budzet, a u slucaju Sartida su na steti poverioci (ponovo pre svega budzet, preko banaka u stecaju).
Mada, treba napomenuti da, koliko ja znam, prilikom stecaja Sartida nije prekrsen zakon, jer je stecajni sudija tada imao pravo da se "pogadja" sa potencijalnim kupcima i da odabere koju god ponudu hoce. Tek je novi Zakon o stecaju dao vecu ulogu poveriocima u stecajnom postupku.
Zakon nece biti prekrsen ni sada, buduci da ne postoji zakon koji regulise prodaju javnih preduzeca. Vlada moze i da pokloni NIS nekome ako hoce, a narocito ce sve biti cisto ako sporazum sa Rusima ratifikuje skupstina.
Ovde se ne radi o krsenju zakona, nego o tome da ce se u narednim godinama o prodaji NISa govoriti isto sto o privatizaciji Telekoma 1996. godine.
E sad to da su "sud podlegao pritisku" je spekulacija koju ne mozemo bas izjednacavati sa direktnom politickom pogodbom. Mozda je sud podlegao "pritisku" a mozda i nije, ali tosvakako nije istog reda velicina kao kad vlada direktnom pogodbom pokloni firmu drzavnoj firmi druge zemlje, a sve u trenutku kad objavljuje prakticno da se povlaci iz integracija u EU, i okrece toj zemlji geopoliticki...
Moguće je da u slučaju Sartida nije povređen zakon o stečaju, iako je i tada za prodaju neposrednom pogodbom bila neophodna saglasnost (ili bar mišljenje) poverilaca, ali većinski poverilac Sartida, kao što je i Marko gore rekao, je bila država (preko banaka u stečaju).
Mozda je sud podlegao pritiscima, mozda je bio ravnopravan učesnik, mozda su ga prevarili mangupi iz Vlade... ali nije u tome suština.
Suština je u tome da je i u slučaju NIS-a i u slučaju Sartida i u slučaju Telekoma došlo do zaobilaženja tržišta i prodaje privilegovanim kupcima.
Iz kojih razloga je došlo do toga, može da bude predmet spekulacija - provizije, energetska sigurnost, podrška Rusije, podrška Amerike... Jedini način da se isključe takve spekulacije je da se NIS privatizuje javno, a ne putem direktne pogodbe.
Nije potrebno da opravdavamo slučaj Sartida da bismo osudili slučaj NIS-a.
Da, potpuno se slazem. Samo sam naglasavao da je u prvom slucaju taj link sa politikom bio nesto zaobilazniji i tanji nego u ovom drugom.
Nema spora da je bilo mnogo bolje da je Sartid isao na tender takodje.
Post a Comment