Pages

06 December 2008

Svi smo mi kejnzijanci

Rečenicu iz naslova izgovorio je pre mnogo godina Milton Friedman. Skorašnja iskustva sa američkim ekonomistima potpuno potvrđuju tu staru izreku. Bizarno, ali rasprava između većine mainstream zagovornika slobodnog tržišta i etatista vodi se samo o tome da li je rešenje za krizu inflacija ili deficitarno finansiranje javne potrošnje. Kejnzijanci u svom poznatom maniru tvrde da je rešenje fiskalni stimulus jer sada postoji "zamka likvidnosti" koja čini monetarnu politiku neefikasnom. "Tržišnjaci" odgovaraju da iskustvo New Deala pokazuje da se tada oporavak desio isključivo zbog monetarne politike. FED je za vreme Ruzvelta uspeo da se izbori sa deflacijom, tj da infladira dovoljno brzo i time podstakne oporavak. Priča o "zamci likvidnosti" je mit. Štamparska presa, tj dalje kreditno popuštanje je ključ oporavka, tvrde oni. Kejnzijanci hoće deficit, "tržišnjaci" inflaciju. Ali, i jedni i drugi misle da država mora da nas izvuće iz recesije.

Može izgledati tužno način na koji predstavaljam tekuću debatu, ali ako pročitate bilo koji post o tome na Marginal revolution ili kod Mankiwa (ili štaviše pogledate ovaj njegov intervju) videćete da je zagovaranje inflacije jedino što su oni u stanju da smisle kao odgovor na krizu.

Opet, možda vam to izgledati čudno, ali glavni krivac za ovo žalosno stanje je Milton Friedman glavom i bradom. Njegova interpretacija Velike Depresije je postala organon za desne kejnzijance, interpretacija koja kaže da je uzrok depresije bila deflacija za vreme Hoovera 1929-1932, a ne velika kreditna inflacija 1921-1929. Onda je došao Ruzvelt i FED je krenuo sa razumnim inflacionim merama i stvar je legla. Po istom modelu, friedmanovci se danas plaše deflacije i misle da FED treba dodatno da spusti kamatne stope da bi podstakao privredni oporavak.

Ja sam pre nekoliko meeseci i sebi i drugima postavio pitanje zašto nivo cena mora da bude stabilan, tj zašto je "deflacija" generalno loša? Isto pitanje postavlja i Robert Higgs (koji je ovde već spominjan), i daje na njega odgovor da nije loša, a da je tvrdnja da jeste loša "besmislica". Isto kaže i George Selgin. A prvi su rekli Mises i Hayek. Deflacija u smislu u kome se sada pojavljuje je samo simptom likvidacije loših investicija koje je izazvala kreditna ekspanzija. Besmisleno je boriti se protiv deflacije jer bi to značilo boriti se protiv nužnog prilagođavanja privredne strukture profitablinim mogućnostima poslovanja u okruženju kada se kreditna inflacija zaustavi. "Antirecesiona politika" (bila ona levo-kejnzijanska, "fiskalistička" ili desno-kejnzijanska, "monetaristička" tj fridmanovska) ima smisla samo ako verujete da je recesija problem, a ne simptom problema. A da biste verovali u to morate da verujete da poslovni ciklus ne izaziva centralna banka kreditnom ekspanzijom, nego da je to neka misteriozna pojava, neki usud koji nam se sruči na glavu i za koji nema pravog objašnjenja, pa se onda borimo protiv simptoma - ima "malo" novca, mi štampamo više.

Da je Bernanke čitao Rothbarda ili Lionela Robbinsa umesto Freidmana...svakako ne bi verovao u te besmislice o stabilnom nivou cena i borbi protiv "deflacije" kao antirecesionom leku. Ali, ne bi bio ni šef FED-a nego verovatno profesor na nekom drugorazrednom koledžu. To je ta teškoća...

1 comment:

Harberger said...

Bezveze sam pretrazivao po vasem blogu o Hayeku, i naisao sam na ovaj clanak.

I Milton Fridman je govorio da je optimalna stopa inflacije negativna, tj. da je jednaka minus realna kamatna stopa.

Verovatno vise nije relevantno, ali rekoh da ispravim kad sam vec tu.