Odjeci i reagovanja II

John Stuart Mill ovako objašnjava razliku između prirodnih i društvenih nauka. U prirodnim, neko ko se ne bavi posebno tom naukom obično ne smatra da je njegovo mišljenje u tom polju relevantno. Da biste pokušali da opovrgnete neku prihvaćenu tvrdnju iz domena fizike, vi morate biti nekakav fizičar, ili će vas smatrati ludakom. U društvenim je međutim, kaže Mill, suprotno:

"U društvenim naukama... svaki laik misli da je njegovo mišljenje jednako dobro kao i mišljenje bilo kog naučnika. Svako ko ima oči i uši misli da može da bude sudija... čak i onaj ko nikada nije studirao, na primer, politiku, ili se sistematski bavio političkom ekonomijom, uopšte ne smatra nedoličnim ne samo da sa velikom sigurnošću izražava svoje bilo kakvo mišljenje, nego i da one koji se tim predmetom bave profesionalno optužuje za neznanje i imbecilnost. Ustvari, čak se onaj koji se profesionalno bavi tim predmetom diskvalifikuje iz rapsrave -- on bude ismevan kao puki teoretičar."

Tako na primer Boris Popović na Peščaniku, pokušavajući da kritikuje Prokopijevićev članak i naše postove odavde o Obaminoj ekonomiji, kaže:

Klasični model ponude i tražnje je apstrakcija koja ne postoji u realnom svetu.

Svaki ekonomista zna da je napisati nešto ovako isto kao negirati zakon gravitacije. Kao što postoje zakoni fizike, tako postoje nepromenjive ekonomske zakonitosti koje proističu iz ljudske prirode, a zakon ponude i tražnje je jedna od osnovnih. Ne treba biti Hayek pa to shvatiti, sa time se slagao i Karl Marx lično. Ja neću da objašnjavam zašto je model ponude i tražnje bitan i zašto on jeste apstrakcija (jer je model isto što i apstrakcija), ali koja u realnom svetu postoji svuda oko nas i vrlo ga dobro objašnjava. Ali eto ovaj slučaj pokazuje koliko je Mill bio u pravu. Nećete naći nikoga ko ne nosi ludačku košulju, a ko kaže da je zakon gravitacije apstraktna teorija fizičara bez uporišta u realnom svetu, ali zato slobodno možete praktično isto to reći u ekonomiji i još kritikovati ekonomiste da nisu razumeli to čime se bave. I to bude objavljeno i smatra se legitimnim. Ima još dosta toga u tekstu, ali kako raspravljati sa nekim ko vam kaže da zakon gravitacije ne radi?

Odbrane radi, osvrnuću se samo na još jedan detalj. Popović negira naše podatke o kretanju berze u vreme Ruzvelta, stvarajući utisak da smo mi nešto sakrili. Da bismo to ispravili ponovićemo da su podaci javni, ja sam ih već bio postavio u linku ovde, evo originalnih tabela i ovde, i iz njih je jasno da po kretanju berze, kao i po drugim merilima, Ruzveltova politika nije dovela do oporavka. Za jedini oporavak koji se desio za vreme Ruzvelta zaslužan je Fed koji je konačno prekinuo monetarnu kontrakciju i počeo da štampa pare, što je dovelo do ublažavanja monetarno izazvane depresije. Onda su se indeksi procentualno oporavili, jer je i baza, početna vrednost iz 1932., bila istorijski niska -- kao kada posle rata 1999. ekonomija Srbije poraste 40% a Borka Vučić vam pokazuje statističku tabelu i kaže da je ostvaren neviđen rast. Ali kad se izuzme prestanak monetarno izazvane recesije i umereni rast indeksa sa jako niske baze, ekonomija se nikada za vreme Ruzvelta nije oporavila, po bilo kojim pokazateljima. Ni po Dow Jones indeksu, koji je sa 380 poena iz 1929. godine za sve vreme vladavine FDR-a dostigao najviše 180. Ne znam šta tu nije jasno.