Pages

08 August 2007

Mit o Ruzveltu

Par komentatora je primetilo da je Ruzveltov New Deal spasao američku privredu iz depresije koja je počela 1929. To je mit. Više odgovara istini da su Ruzveltove politike, kao i ništa manje njegovog prethodnika Herberta Huvera, od obične berzanske krize iz oktobra 1929. napravile nešto što je u istoriji ostalo poznato kao Velika depresija. Ruzveltovi sledbenici, progresivisti i socijalisti, su čak uspeli da nametnu sopstvenu ideju trajanja Velike depresije (1929 - 1933). Danas je uobičajeno da se depresija pamti pod tim datumima, tako da ispada da se ona završila baš nekako kad je Ruzvelt postao predsednik. Ali nikakvi stvarni podaci ne pokazuju da se Velika depresija ikada završila. Pravi oporavak je došao tek posle II svetskog rata.

U tabeli su stope nezaposlenosti pre i posle depresije. Sa 3%, praktično bez nezaposlenosti, nezaposlenost je tokom depresije skočila na 20-ak i nikada se nije značajnije smanjila. Danas je nezaposlenost u SAD oko 5%, koliko je bila i na samom početku Depresije. Za vreme Ruzvelta ona je stalno bila na 15-20%.

Druga kolona pokazuje Dow Jones indeks. Ni berza se za vreme Ruzvelta nikada nije oporavila: 1940. bila je na istom nivou kao i 13 godina ranije.

Date

Jobless Rate

Dow Jones

January 1927

3.3 pct

155

July 1927

3.3 pct

168

October 1929

5 pct

343

September 1931

17.4 pct

140

October 1933

22.9 pct

93

November 1933

23.2 pct

90

January 1934

21.2 pct

100

November 1934

23.2 pct

93

July 1935

21.3 pct

119

December 1936

15.3 pct

182

January 1937

15.1 pct

179

August 1937

13.5 pct

187

January 1938

17.4 pct

121

January 1940

14.6 pct

151


(Podaci su odavde.)

A ovde su istorijski indeksi cena SAD od 1921. do danas. Tu možete videti da se ni cene u tom periodu nisu oporavile nego uglavnom nastavile lagani pad. Nijedan od faktora depresije nije završen sa Ruzveltom. Sve se promenilo tek posle II svetskog rata.

To su podaci. Ceo New Deal sa povećanjem državne intervencije, državne potrošnje i javnih radova je bila pogubna ideja i podaci o tome govore dovoljno. To nije čudo, imajući u vidu Ruzveltovu agresivnu socijalističku retoriku kojom je plašio investitore. Ruzvelt se danas smatra velikim liderom zato što je vodio zemlju u vreme kad je bilo teško. Ustvari, on je bio samo vatreni govornik. I danas će vam stanovnici Rusije ili Venecuele reći da su Putin i Čavez veliki lideri. Ali veliki lider nije isto što i dobar predsednik.

Ekonomska politika nije najveći Ruzveltov greh. Ruzvelt je često kršio ustav. Vrhovni sud, najvažnija institucija u common law sistemu kakav su SAD je stalno opovrgavao njegove predloge jer su bili u suprotnosti sa slobodama garantovanim Ustavom. Na kraju je Ruzveltu to dosadilo, pa je rešio da se obračuna i sa sudom -- predložio je zakon koji omogućava njemu, predsedniku, da imenuje dodatne sudije Vrhovnog suda koje bi mu donele većinu. (U Ustavu ne piše koliko sudija Vrhovnog suda treba da ima, ali je to tradicionalno devet.) Taj zakon je sprečen u poslednjem trenutku. Danas, kada Mušaraf u Pakistanu pokušava da smeni predsednika Vrhovnog suda da bi imenovao svoje ljude, organizacije za ljudska prava protestuju. Ali malo ko pominje da je Ruzvelt zamalo uspeo to da uradi.

Ruzvelt je bio jako željan vlasti. SAD nisu od svog osnivanja imale ustavno ograničenje na dva predsednička mandata. Ali to je bilo nepisano pravilo koje je ustanovio prvi predsednik George Washington. Mogao je i on da se kandiduje još par puta, ali nije hteo. Kao i niko posle njega. Sve do Ruzvelta, koji je hteo da bude doživotni predsednik. Zato je odmah posle Ruzvelta ustav promenjen, da se to više ne bi događalo.

10 comments:

Gavrilo said...

Браво, г.Тасићу, ово Вам је сјајан пост! Колико је демистификације историје 20. века преко потребно! Нарочито у Србији! Само немојте против денационализације, ако Бога знате!

Anonymous said...

I Calvin Coolidge je odbio da se kandiduje drugi put iako je imao samo jedan pun mandati i godinu dana je zamenjivao Hardinga.

Veoma interesantno je da ja Coolidge bio jako skeptican prema sposobnostima Herberta Hoovera i cak je rekao da od svih saveta koje mu je Hoover dao kao njegov potpredsednik nijedan nije valjao. I ta Coolidgova predvidjanja su se obistinila, Hoover je onemogucio "ciscenje " trzista, a Ruzvelt je produzio agoniju. Pre Hoovera i Ruzvelta su depresije u SAD trajale po par godina.

Anonymous said...

"Ni berza se za vreme Ruzvelta nikada nije oporavila: 1940. bila je na istom nivou kao i 13 godina ranije."

Da, ali poredis pogresne godine. Treba da poredis 1933 i 40. Tu se vidi rast indeksa iako slab.

gordanac said...

odličan tekst
Treba porediti Trumana sa svima ostalim. Još uvek mi je iznenađenje kad vidim kako malo ljudi (EU ili USA) shvata koliko je Truman bio sjajan.

Anonymous said...

Da, Truman je bio odlican, posebno u odnosu na Huvera i Ruzvelta.

Anonymous said...

A i uopste, medju 3-4 najboljih americkih predsednika u 20. veku

Suzana Ignjatović said...

Truman je bio sjajan?! Ono sto je Ruzvelt radio u ekonomskoj i politickoj sferi (preokret ka intervencionizmu!), Truman je posejao u zdravstvu i socijali. Kasnije se samo grudva zakotrljala ka socijalnom inzenjeringu, kompenzacionim programima obrazovanja i ostalim so-called progresivnim zanimacijama. New Deal prvog isto je poguban kao i Fair Deal ovog drugog. Ne znam zasto vam je Truman tako bajan i kako ga uopste neko moze porediti sa Coolidgeom?

Anonymous said...

Nisam ni poredio Trumana sa Calvinom Coolidgeom, koji je za mene najbolji americki predsednik u 20. veku i jedan od najboljih uopste. Samo sam rekao da je Truman medju 3-4 najbolja, znaci posle Coolidgea, Regana i mozda Hardinga ili Tafta.

Vidi Miss T, kad pravim poredjenje onda imam u vidu okolnosti u kojima je svako od njih bio predsednik. Za mene je Truman isao u suprotnom pravcu od Ruzvelta tj. odbio je da izvrsi nacionalizaciju zdravstva zamisljenu pod FD Ruzveltom i zaustavio je i preokrenuo (u svakom slucaju je prestao da izmislja nove i sprovodi stare idiotske planove za uvodjenje jos vise socijalizma u americi) neke najcrnje delove New Deala. Sad to treba uporediti sa npr Tedi Ruzveltom koji je imao odlicne okolnosti a gurao je ulevo, u progresivistickom pravcu, napadao "velike korporacije" itd.

Stvarno ne znam sta je to Truman posejao u zdravstvu i socijali, mada mi istorija nije jaca strana, priznajem.

Ako imas neke konkretne argumente da je Truman gurao ulevo, onda cu prihvatiti da sam pogresio kad sam napisao da Truman spada u dobre predsednike.

Anonymous said...

I da, Slavisa, zaista sjajan post, stalno zaboravim na pohvalu

Anonymous said...

Ok, vidim da su republikanci dobili kongres i senat 1946. i izglasali Taft-Hartley Act. Ali ostaje da je Truman bio odlican u odnosu na Hoovera i FD ruzvelta i uopste, uzimajuci u obzir istorijske okolnosti. Iako je koristio levicarsku retoriku (nacionalizacija zdravstva je izgleda ipak bila njegova ideja, bar tako pise Wikipedia) na izborima 1948, nije sproveo nijedan od predloga, ukljucujuci i to oko zdravstva (iako su demokrate dobili vecinu 1948, tako da mi se cini da je to bilo zbog izborne kampanje), uglavnom nije radio nista u smislu "aktivne ekonomske politike", sto je valjda dobro :)

A i u spoljnoj politici je bio odlican, napravio je NATO, zaustavio S. Koreju, odbranio Tajvan itd... Ima jednu interesantnu izjavu koja pokazuje da je bio bitno drukciji od Ruzvelta, sto se tice pogleda na komunizam

"On June 23, 1941, the day after Nazi Germany attacked the Soviet Union, Senator Truman declared: "If we see that Germany is winning we ought to help Russia and if Russia is winning we ought to help Germany, and that way let them kill as many as possible, although I don't want to see Hitler victorious under any circumstances. Neither of them thinks anything of their pledged word.""

Potrosio sam sat vremena guglajuci...:)