Opisujući svojevremeno ekonomsku filozofiju demokrata, Ronald Regan je o istom trošku dao jedan od najboljih opisa svih levičarskih razmišljanja o ekonomiji: "Ako vidiš da nešto mrda - oporezuj; ako nastavi da mrda - reguliši; kad prestane da mrda - daj subvenciju".
Američka autoindustrija, ona u Detroitu, ovih dana je "prestala da mrda", posle decenija poreza i posebno drakonskih regulativa i sindikalnih iznuda. Pošto je vlada decenijama namatala sve moguće restrikcije, maltretmane, ali i dotirala kad zatreba i pomagala oko eko-frendli projekata, konačno je upalilo - automobilisti traže takođe bailout, i po svoj prilici će ga i dobiti, 50 milijardi za početak. Obama i njegovi saveznici u Kongresu ne mogu da dozvole da najjaće sindikalno uporište u SAD, koje je mnogo učinilo za njihov/njegov izbor "pukne". Prestalo je da mrda, eto sreće neviđene za davaoce subvencija. Faktura ide poreskom obvezniku.
Inače GM i Ford su visoko sindikalizovane firme, sa vrlo darežljivim programima zdravstvenog osiguranja, enormnim penzionim fondovima kompanije i drakonskim ekološkim regulativama i standardima proizvodnje. Još u doba kada je ostatak ekonomije bio u bumu, oni su beležili gubitke. Sada je svetska zavera valjda kriva što ne mogu da se nose sa konkurencijom.
Detroit zapošljava oko 200 000 ljudi. No zanimljivo, istovremeno sa njim, postoji vrlo zdrava i propulzivna automobilska industrija na Jugu koja zapošljava oko 113 000 ljudi. Međutim, ona je uglavnom u rukama Japanaca i Korejanaca, nije skoro uopšte sindikalizovana, nema velikodušnih penzionih fondova i zdravstvenog osiguranja, i preživljava čak i u ovoj krizi. I nikome iz Vašingtona ne pada na pamet da njima udeli neke subvencije.
Kao i slučaju banaka, poruka će biti sledeća - najsigurniji način za sticanje profita nije konkurencija i napredak u poslu nego dobre političke veze "tamo gore", dobri sindikati i lobisti. "Dobri automobilisti" sa Severa će dobiti državne pare, "loši" sa Juga neće jer nema ko da ih protežira. Štete od nastavljanja ovog ludila koje je započelo sa delimičnom nacionalizacijom banaka će biti ogromna i teška, jer na kraju neće sve stati na Detroitu. I ta šteta se neće plaćati samo kroz poresku globu za namirenje direktnih troškova, već i kroz sistematsku promenu podsticaja i pravila igre koja bi od Amerike mogla postepeno da stvore neku novu Rusiju ili Maleziju. Ili što reko moj omiljeni fizičar Luboš Motl, "Zapadnu Keniju". Nadam se da ipak dotle neće stići.
No comments:
Post a Comment