Julska inflacija je bila 0.1%. To odgovara godišnjoj inflaciji od oko 1.5% -- manjoj od evropske.
Šta je onda bilo sa pričama o nemogućnosti zaustavljanja inflacije zbog visoke javne potrošnje ili o vezanim rukama NBS zbog tražnje iz inostranstva? Javna potrošnja se u julu ili prethodnih meseci nije smanjila, a priliv deviza je zbog letnje sezone još i veći nego ranije. Otkud onda skoro nulta inflacija?
Ovo je prva potvrda da je bilo u pitanju nešto drugo, a mislim da će slične cifre narednih meseci to dalje potvrđivati. Ovde i ovde su prethodni postovi na temu koji su pratili tačne brojeve. Ukratko, monetarna politika NBS tokom prethodne dve godine, suprotno opštem mišljenju, nije bila restriktivna nego ekspanzivna. Iako je referentna kamatna stopa bila visoka, realna referntna kamatna stopa je bila niska ili negativna. U skladu sa tim je novčana masa merena agregatima M2 i M3 rasla po visokim stopama. To je uzrokovalo rast cena.
Tek od početka 2008. i posebno u martu je subsekventnim povećanjima referentne kamatne stope, monetarna politika postala restriktivna. I kao što smo tada predvideli, inflacija se sada smanjuje. Referentna kamatna stopa je od 9.5% postepeno povećana na 15,75%, i to je glavni razlog eliminisanja inflacije. Posledično, ako se pogleda kretanje M2 i M3, vidi se da od početka godine M3 raste dosta sporije nego ranije, a M2 se čak i smanjuje.
Restriktivna monetarna politika je brzo rezultirala smanjenjem inflacije. Treba li ponoviti da je inflacija svuda i uvek monetarni fenomen?
6 comments:
a slabljenje evra u odnosu na dinar? da li je to imalo uticaja?
Da se ja pitam, rekao bih da je i to POSLEDICA restriktivne monetarne politike.
Da, to je posledica, pojacana letnjim prilivom kao i svake godiine. Ali je sada zbog mon. politike rast dinara jos veci nego prosle godine.
To onda znaci da je politika ECB opet nasuprot uvrezenom misljenju inflatorna, a FED hiperinflatorna (a ne samo inflatorna)? Jer, dinar je drzao korak sa evrom i sa onom ranijom ekspanzivnom politikom NBS.
Zavisi sta mislis pod inflacijom, a pretpostavljas da mislis na Misesovu definiciju, "stampanje para", koje se odrazava na rast cena. Po toj su inflatorni. A po standardnoj, gde je inflacija rast nivoa cena iz bilo kog razloga, su opet inflatorni ali manje.
ako podjemo od vase premise da je inflacija monetarna stvar, onda nije bitno pitanje kolika je stopa inflacije, nego ko placa cenu niske inflacije. Ako zaposleni u drzavnoj sluzbi poslednjih godina imaju konstantan rast plata, pa samim tim i traznje, a ukupna traznja se ne povecava, cije se onda traznja smanjuje? Da li drzava smisljeno otima od proizvodnje i dbp preliva u ruke drzavnih cinovnika?
Post a Comment