Mirjana Bobić Mojsilović, koju inače rado čitam, kritikuje državu što je pokojnom Šabanu Bajramoviću dala samo 100.000 dinara državne pomoći. Kako je moguće da ovaj muzički genije, kome danas svi odaju priznanje, i čija sahrana dobija obrise državne predstave, završi život u bedi, sa sto hiljada dinara pomoći (hvala što je bar ministar Ljajić pokazao ljudsku brigu za Šabana Bajramovića), a da nikome nije palo na pamet da je Šaban Bajramović zaslužio nacionalnu penziju?
Mislim da je pravilnije reći da nikome nije palo na pamet da je Šaban Bajramović zaslužio ili mu je potrebna pomoć od pojedinaca, a nikako da je zaslužio penziju, i to nacionalnu. Penzija se ne zaslužuje nego zarađuje. Penzija nije socijalna kategorija već oblik štednje. Možda je zaslužio pomoć od kolega javnih ličnosti koji su bili nešto štedljiviji, kao na primer autor teksta. MBM ustvari nevešto nameće svoju moralnu superiornost u odnosu na nas ostale koji se nismo setili da posthumno preporučimo Šabana Bajramovića za nacionalnu penziju.
Sa druge strane ministar Rasim Ljajić nije pokazao ljudsku brigu jer se ona pokazuje tako što se ruka zavuče u sopstveni novčanik, a ne tuđi. Što se mene tiče ministar je pokazao kako se neodgovorno troši novac poreskih obveznika. Jedan od mnogih problema sa "nacionalnim penzijama," bilo sportskim, naučnim ili umetničkim, je izrada kriterijuma na osnovu kojih se ove penzije dodeljuju. MBM bi mogla da kaže da je Šaban Barjamović zaslužio pomoć više od Slađane Milošević i da komisija koja ih je dodeljivala nije dobro razvila kriterijume ili ih se nije pridržavala. Komisija bi onda mogla da je demantuje, i svi bi bili u pravu, jer se u suštini ipak radi o subjektivnoj proceni pojedinca. Mogućnost zloupotrebe se krije u ovlašćenjima koja poseduju vladini službenici. Dok komisije odlučuju, jedni će dobijati previše a drugi premalo. Možda baš kao Šaban Bajramović. Jedini garant da svaki naučnik, umetnik ili sportista dobiju koliko zaslužuju jeste da se ove nacionalne penzije ukinu. Po mogućstvu retroaktivno.
Na stranu što se davanjem nacionalnih penzija sportistima, naučnicima i umetnicima diskriminišu sve ostale profesije čijim se predstavnicima u najvećoj meri ispostavlja račun, one diskriminišu i protiv pripadnika privilegovane kaste, kao što je to možda i bio slučaj sa Šabanom Bajramovićem. Ne sumnjam da je MBM ovaj tekst napisala iz najbolje namere, možda i zbog sopstvenog osećaja krivice. Mislim da bi ipak bilo daleko bolje da je u tekstu kritikovala svoju pasivnost što nije pomogla kada je trebalo. Istina je da je Šaban Bajramović najviše kriv za sopstveno siromaštvo. Možda je bio galantan dok je zarađivao pa je krajem života imao pravo da bude kivan na prijatelje što mu nisu pritrčali u pomoć kada mu je bila potrebna. Mogao je da bude i razočaran u ljude i ljudski rod generalno, ali nikako u PIO fond u koji tokom svog radnog veka verovatno nije uplatio dve flaše piva. MBM bi najviše učinila za kulturu ukoliko bi osnovala fond za siromašne umetnike koji bi se punio isključivo privatnim donacijama i koji bi vodio računa o velikanima kao što je Šaban Bajramović. Vreme je da se pređe sa reči na dela. Sama može da razvije kriterijume na osnovu kojih će pomagati umetnicima a ja ću biti prvi donator.
Stari postovi o nacionalnim penzijama, ovde, ovde, i ovde.
12 comments:
Recimo da se ukinu nacionalne penzije, kako bi drzava mogla (i da li bi po vasem misljenju trebala) da motivise i nagradjuje zasluzne umetnike/sportiste?
Ako ne nagradjuje uspesne pekare, zemljoradnike, programere, inzenjere, advokate, sudije, lekare, medicinske sestre, policajce, socijalne radnike, nastavnike, sekretarice, kurire, sofere.... zasto bi posebno motivisala i nagradjivala umetnike, sportiste, ili naucnike?
Ne bi trebala. Oni bi sami trebali da se motivišu, slavom, mogućnošću da zarade novac, ličnim dostignućem. Ne znam zašto ljudi odlučuju da se bave sportom ili umetnošću. Da li zato što očekuju nacionalnu penziju? Sigurno ne. One nikoga ne motivišu. Zgodno je da se pozivate na njih kada ništa ne uštedite u životu ali u suštini one nikoga ne motivišu.
Ja smatram da bi nacionalne penzije trebalo ukinuti. Zasto bi davali neke penzije pogotovo ljudima kao sto je Divac (svaka mu cast na uspehu) koji ionako ima milione. Takodje ne znam na osnovu kojih kriterijuma se dodeljuju penzije.
Meni je u danasnjem svetu skoro neshvatljivo da je neko uspesan u odredjenoj oblasti, a da nema novca. Trziste je veliko i moze da se naplati. Drzava ne treba da brine da li neki pojedinac ima para ili ne. Ko im je kriv sto ne planiraju starost. Ja od drzave nista ne ocekujem, pa ne treba ni oni
U vezi sa naucnicima koji se bave oblastima koje nemaju potencijal (u ovom trenutku barem) za komercijalizaciju, umetnike koji se bave ne-mejnstrim stvaralastvom, sportiste koji se bave malo popularnim sportovima - da li je, po vasem misljenju, u interesu drustva da na neki nacin pomaze takve pojedince?
Možda je u interesu nekih grupa. Te grupe bi mogle da podržavaju. Mi ne tvrdimo da im ne treba davati novac. Mi smo samo protiv toga da država otima novac od ljudi koji to inače ne bi sami plaćali. Recimo ako je bacanje kugle nekome bitno, neka otvori žiro račun i traži donacije. Ukoliko ne skupi novac, onda bi mogli da zaključimo da bacanje kugle društvu baš i nije previše bitno, odnosno da ima stvari koje su društvu važnije. Naravno, ja ne verujem u društveni interes, mislim na interes pojedinca, ali mislim da je ovako slikovitije.
Ja smatram da se moze naci opravdanje za finansiranje fundamentalnih naucnih istrazivanja, koja se zaista tesko mogu naplatiti, poput teorijske fizike, ili astronomije. Iskreno, ne pada mi nista drugo na pamet, sto se ne bi moglo komercijalizovati.
Sto se nekomercijalne muzike ili nekomercijalnog sporta tice, tu nemam previse razumevanja. "Nekomercijalni" znaci "niko nece da plati", odnosno "to nikoga ne zanima". Ne vidim zasto bi morali da placamo za to. Umetnost koju niko ne slusa/gleda/cita je hobi, kao i sport koji nikoga ne zanima.
Na kraju krajeva, ako bismo podrzavali muzicare koji ne mogu da prezive na trzistu, ne vidim zasto ne bismo podrzavali i pekare koji prave nekomercijalni hleb. A njih pustamo da propadnu ako niko nece da kupi taj hleb.
Postoje ljudi koji zaista vole astronomiju i fiziku. Možda je neko od njih milijarder pa pomogne. Mislim da ne možeš principijelno da se zalažeš za ukidanje dotacija umetnosti a za zadržavanje nauci. Doduše, ti i jesi najveći utalitarijanac na TR, pa su ti ovakve nekonzistentnosti unapred oproštene, ali je moja obaveza da upozorim čitaoce na pritajenog socijalistu i skrivenog komunistu u tebi :)
sic!
Neću da napišem: "Mirjana Bobić Mojsilović je dobar čovek, humanista, čije će ideje da izvrću i deformišu mangupi." Ne poznajem MBM, pa ne znam kakav je čovek. Znam međutim da je inteligentna. A pošto je inteligentna, onda bi morala da bude u stanju da vidi malo dalje od nosa.
Pod plaštom čovekoljublja, samilosti i humanosti, socijalizam se propoveda na sva usta. MBM je možda blaga, duhovita i simpatična, ali njeno pisanije je podloga i opravdanje za neki budući ekstremizam.
Ne znam da li su njene namere dobre ili loše. Ne tvrdim da je MBM socijalista ili komunjara. Ali socijalizam i beda su neizbežne posledice (njenog) stava da onom ko ima potrebe treba dati makar i otimanjem od drugih. Nebitno je da li se radi o kafanskim pevačima ili teorijskim fizičarima.
Ja sam zato bio precizan, pa sam rekao "smatram da se moze naci opravdanje", a ne "ja mislim da treba". :)
Onda da i ja budem precizan. Smatram da se NE MOŽE naći opravdanje za otimanje legitimne svojine jednog čoveka da bi se dalo drugom čoveku.
Što opet za kolektiviste ne predstavlja neki naročit problem: za njih NEMA legitimne svojine jednog čoveka. Sve je zajedničko, lepo kažu gosn Platon i gosn Kalik.
Post a Comment