Toma najavljuje da će se radikali, kada pobede na izborima, posvetiti životnim temama i konkretnim problemima građana, kao na primer izgradnji fabrika. Mislim da je očigledan nedostatak fabrika najkonkretniji problem građana u Srbiji. Jedna dobra petoljetka bi sigurno rešila taj problem. Činjenica da se političke fabrike koje su osnivane šezdesetih godina nisu baš najbolje pokazale ne mora da znači da je ideja sama po sebi loša. Evo primera jedne od uspešnijih fabrika iz tog vremena.
Radikali nikada ne pričaju o svom programu odnosno šta bi tačno uradili kada bi došli na vlast jer im je jasno da kada god nešto kažu izvale neku glupost. Kao što je to uradio Toma danas. Pored izgradnje fabrika Toma je još najavio i politiku zapošljavanja, rešavanje stambenih problema, školovanje, lečenje, poboljšanje uslova života na selu i asfaltiranje puteva. Naravno, nije nagovestio kako bi ovaj program sproveo već je celu državnu politiku spakovao u jednu rečenicu. Rispekt. Očigledno je da oni apsolutno nemaju predstavu šta bi radili kada bi formirali vladu i zbog toga su ovi jako retki programski ispadi vredni pomena. Ne bi nas radikali vratili u 90-te kao što se priča već bi nas njihovim arhaičnim intervencionizmom gurnuli u 50-te. Još nisu najavili radne akcije ali nije nemoguće da spremaju i u udarničke značke.
Pored FNRJ ekonomskog programa ono što još nude je bolja saradnja sa Rusima, odustajanje od EU i uvođenje četrdesetogodišnje žalosti zbog gubitka Kosova. Radikalski glasači bi trebalo da se zapitaju da li su zaista toliko patetični koliko SRS misli da jesu.
No comments:
Post a Comment