Pages

01 April 2008

Mlađan po diviziji

Maksim je jedan od prvih, ako ne i prvi, mitraljez koji je koristila srpska vojska u vreme balkanskih ratova. Moja baba je često koristila izraz lupa ko Maksim po diviziji slušajući moga oca kako priča o politici. Verovatno bi isto rekla i da je čula Mlađu danas:

Odlučili smo da dotiramo sa po 2.000 evra svako novotvoreno radno mesto, čime želimo da ohrabrimo strane investitore da ulažu u Srbiju... jer jedan od naših prioriteta jeste svakako što veća zaposlenost...

Već smo pominjali ovu anegdotu ali nije loše da se podsetimo. Milton Fridman je u jednoj od poseta Kini odveden na gradilište gde je veliki broj ljudi kopao lopatama. Na pitanje zašto ne dovedu tešku mašineriju, kineski političar je odgovorio da se ovako upošljava veći broj ljudi. Milton Fridman je predložio da umesto lopata radnicima daju kašike i zaposle još više ljudi. Na ovom absurdnom primeru je jasno da se poklanjanjem novca poreskih obveznika može povećavati zaposlenost ali ne i produktivnost. Koristeći naš primer, Dinkić će nam svima reći koliko će ljudi biti zapošljeno u stranim kompanijama koje će dobiti ove fine subvencije ali niko neće znati koliko će ih ostati nezapošljeno u drugim firmama koje bi novac od poreza (subvencija) potrošile na proširenje svojih poslova.

Ja mislim da je Dinkić negde pročitao priču o Južnoj Koreji (i Tajvanu) koja je subvencionisala strane visokotehnološke kompanije na početku svog razvoja a takođe se bavila i promocijom izvoza, što je i njegov fetiš, pa planira da primeni isti recept i kod nas. Nažalost, to je samo mali deo priče. Koreja je pre svega smanjila svoje carine i nije se bavila protekcionizmom domaćih kompanija. U suštini, slobodna trgovina je najodgovornija za razvoj azijskih tigrova. Curi mi baterija pa ne mogu da elaboriram, ali evo jedan link.

Ja sam Dinkiću pre par nedelja sve oprostio. Sada je vreme da počnem da vodim novu listu.

8 comments:

Dusan said...

Off topic:
Izreka glasi "Lupa kao Maksim po divizmi" gde je Maksim "ludi Maksa" a divizma lekovita trava koju treba nežno brati, a ne kao Maksim...

Ivan said...

"Ja mislim da je Dinkić negde pročitao priču o Južnoj Koreji (i Tajvanu) koja je subvencionisala strane visokotehnološke kompanije na početku svog razvoja a takođe se bavila i promocijom izvoza, što je i njegov fetiš, pa planira da primeni isti recept i kod nas. Nažalost, to je samo mali deo priče. Koreja je pre svega smanjila svoje carine i nije se bavila protekcionizmom domaćih kompanija. U suštini, slobodna trgovina je najodgovornija za razvoj azijskih tigrova"

hong kong i singapur jesu imali slobodan uvoz, ali koreja apsolutno nije. koreja je imala nenormalno visoke carine i tek su ih skoro nesto smanjili. probacu da nadjem link za izvor. japan je takodje vodio izuzetno protekcionisticku politiku u vreme 1950-70 i jos uvek vodi.

dinkic je populista i prica ono za sta veruje da ce nmu doneti neke glasove...

Ivan said...

"Ja sam Dinkiću pre par nedelja sve oprostio. Sada je vreme da počnem da vodim novu listu.'

Ali vadi ga Vesna :)

Ajde priznaj, zar nije tako

Bez obzira na to sto prica...

Ivan said...

Vesnu za premijera! (ili bar za ministra)

Ili makar da zauzme istaknutije mesto u kampanji

Ivan said...
This comment has been removed by the author.
branko said...

Ma kakva Vesna, Snezanu Samardzic-Markovic za ministra, da nastavi koristan posao koji radi - ono sa omladinom i sportom

Lazar Antonić said...

Dusane ukucaj u google Maksim po divizimi pa vidi sta ces da dobijes.

Ivane i Koreja je smanjila carinsku zastitu sezdesetih i sedamdesetih godina. Činjenica je da je Koreja imala intervencionističku politiku ali to nije bilo presudno za njen rast. Pogledaj tekst koji sam linkovao.

In 1967 the government reformed its import control system, greatly reducing the number of imports subject to quotas and began to reduce its tariffs. So as the miracle proceeded in the late sixties and seventies, the background was not just outward orientation (domestic protection offset by export promotion), but a low average level of domestic protection, with relatively little variation in the rates of protection from one sector to another. Toward the end of the seventies, when Korea did increase its support for heavy industry, the economy began to run into trouble. Policymakers acknowledged their mistake and moved back toward liberalization.

BST said...

Dusane, srcem ti pisem a ruka mi drhti. Najzad neko da objasni ovaj pojam u izvornom obliku i da ga tako prenese. Slazem se sa tobom u potpunosti. Maksim je tukao po DIVIZMI.