Sa bloga Dušana Maljkovića o Žižeku:
"Ne mislim tu samo na istorijsku popustljivost spram Hitlera sve do kasnih tridesetih, već pre na vezu kapitalizma i nacizma - koliko je dakle, marksistički mišljeno, nacizam forma najreakcionarnijeg imperijalizma, odgovor na duboku ekonomsku recesiju Nemačke dvadesetih godina prošlog veka? Taj problem ostaje i dalje slepa mrlja svakog promišljanja nacizma iz liberalne perspektive. Zbog toga, ponovo moramo da podsetimo na Horkhajmerovo upozorenje: 'Ko neće da govori o kapitalizmu, trebalo bi da ćuti o fašizmu'."
Uh. Jedna od najvećih pobeda intelektualne levice je što ne samo da su uspeli da sa sebe skinu odgovornost za fašizam, nego i da ga prikače svom direktnom protivniku, liberalnom kapitalizmu. Fašizam je, naime, nesumnjivo socijalistički pokret. To je nekada bilo sasvim jasno. Musolini je pre nego što je osnovao Fašističku bio vodeći član Socijalističke partije i po sopstvenim rečima ostao je socijalista do kraja. On to nije video kao suprotnost. Nacisti su se naravno zvali Nacional-socijalistička radnička partija - može li biti jasnije od toga?
Jedini dokaz koji se obično navodi za povezanost fašizma i nacizma sa kapitalizmom je Hitlerova saradnja sa nemačkim krupnim biznisom. To je tačno -- ali još važnije od toga je da su firme počele sarađivati sa njim tek kada je Hitler pobedio. Naci partija se sve do dolaska na vlast finansirala iz malih donacija. Nacisti su, kao i socijalisti, klasična grassroots partija, a ne projekat kapitalista. Biznis je bio protiv Hitlera sve dok nije došao na vlast i o tome postoje dosta pouzdani podaci. Podržali su ga jedino onda kada više nisu imali gde -- kad je postao diktator.
Iz ugla liberala socijalizam i fašizam su sestrinski pokreti. Između njih nema suštinske razlike. Oba su kolektivistička i totalitarna, a pitanje je samo u temi, lajtmotivu i u manjini koju su izabrali da terorišu. Evo nekih isečaka iz partijskog programa Naci partije, iz kojeg se to možda najbolje vidi. Po tačkama:
11. Ukidanje dohotka nezarađenog radom. Ukidanje rentijerskog ropstva.
13. Zahtevamo nacionalizaciju svih firmi koje su se obogatile zahvaljujći (I svetskom) ratu.
14. Zahtevamo podelu profita teške industrije.
15. Zahtevamo proširanje socijalnog osiguranja za starije.
20. Država treba da bude odgovorna za celokupni obrazovni program...
21. Država treba da brine o javnom zdravlju, zaštiti maje i deteta, zabrani dečjeg rada
Zar ovo nije dovoljno? Na čije programe danas vam ovo liči? Mnoge od ovih tekovina fašizma i nacizma su i danas u programima socijal-demokratskih partija. Kako su samo uspeli da ne samo skinu odgovornost sa sebe nego i da je prebace na liberale i kapitalizam već samo tridesetak godina protiv rata. Veliki je poraz liberalnih intelektualaca što su dozvolili da se ovakve stvari, protivne osnovnim i opšte poznatim činjenicama, i dalje slobodno provlače i perpetuiraju.
"Ne mislim tu samo na istorijsku popustljivost spram Hitlera sve do kasnih tridesetih, već pre na vezu kapitalizma i nacizma - koliko je dakle, marksistički mišljeno, nacizam forma najreakcionarnijeg imperijalizma, odgovor na duboku ekonomsku recesiju Nemačke dvadesetih godina prošlog veka? Taj problem ostaje i dalje slepa mrlja svakog promišljanja nacizma iz liberalne perspektive. Zbog toga, ponovo moramo da podsetimo na Horkhajmerovo upozorenje: 'Ko neće da govori o kapitalizmu, trebalo bi da ćuti o fašizmu'."
Uh. Jedna od najvećih pobeda intelektualne levice je što ne samo da su uspeli da sa sebe skinu odgovornost za fašizam, nego i da ga prikače svom direktnom protivniku, liberalnom kapitalizmu. Fašizam je, naime, nesumnjivo socijalistički pokret. To je nekada bilo sasvim jasno. Musolini je pre nego što je osnovao Fašističku bio vodeći član Socijalističke partije i po sopstvenim rečima ostao je socijalista do kraja. On to nije video kao suprotnost. Nacisti su se naravno zvali Nacional-socijalistička radnička partija - može li biti jasnije od toga?
Jedini dokaz koji se obično navodi za povezanost fašizma i nacizma sa kapitalizmom je Hitlerova saradnja sa nemačkim krupnim biznisom. To je tačno -- ali još važnije od toga je da su firme počele sarađivati sa njim tek kada je Hitler pobedio. Naci partija se sve do dolaska na vlast finansirala iz malih donacija. Nacisti su, kao i socijalisti, klasična grassroots partija, a ne projekat kapitalista. Biznis je bio protiv Hitlera sve dok nije došao na vlast i o tome postoje dosta pouzdani podaci. Podržali su ga jedino onda kada više nisu imali gde -- kad je postao diktator.
Iz ugla liberala socijalizam i fašizam su sestrinski pokreti. Između njih nema suštinske razlike. Oba su kolektivistička i totalitarna, a pitanje je samo u temi, lajtmotivu i u manjini koju su izabrali da terorišu. Evo nekih isečaka iz partijskog programa Naci partije, iz kojeg se to možda najbolje vidi. Po tačkama:
11. Ukidanje dohotka nezarađenog radom. Ukidanje rentijerskog ropstva.
13. Zahtevamo nacionalizaciju svih firmi koje su se obogatile zahvaljujći (I svetskom) ratu.
14. Zahtevamo podelu profita teške industrije.
15. Zahtevamo proširanje socijalnog osiguranja za starije.
20. Država treba da bude odgovorna za celokupni obrazovni program...
21. Država treba da brine o javnom zdravlju, zaštiti maje i deteta, zabrani dečjeg rada
Zar ovo nije dovoljno? Na čije programe danas vam ovo liči? Mnoge od ovih tekovina fašizma i nacizma su i danas u programima socijal-demokratskih partija. Kako su samo uspeli da ne samo skinu odgovornost sa sebe nego i da je prebace na liberale i kapitalizam već samo tridesetak godina protiv rata. Veliki je poraz liberalnih intelektualaca što su dozvolili da se ovakve stvari, protivne osnovnim i opšte poznatim činjenicama, i dalje slobodno provlače i perpetuiraju.
6 comments:
evo i jednog vidjenja razlike izmedju arhitektura fasizma i komunizma.
http://www.an-architecture.com/2008/03/osbert-lancaster.html
www.an-architecture.com
steta, nece ceo link da izadje.
samo idite na ovu adresu i skrolujte dole do clanka "Osbert Lancaster", cetvrti-peti po redu
Slavisa, pricas o fasizmu, amnestiras "Biznis" od svega sto se desavalo u Evropi u to vreme, a ladno brises poruke koje govore da nije bilo bas tako. Nema sta, jasno je ko su pravi fasisti i kako to uopste ide
Brišemo uvredljive poruke. Ako možeš da kažeš nešto a da nas usput ne vređaš nećemo brisati.
Tebe vredja sve sto ti se ne svidja. Takvom kriterijumu je nemoguce ugoditi. Zaista ne znam sta da izbacim iz te poruke, da te slucajno ne uvredi. Mozda ono "blamiranje" i "topla voda"? Kakve strasne reci... Ne vidim sta drugo. Tamo je ukratko, mada dosta precizno, obrazlozeno zasto se najvece sile tog i svakog drugog doba, od kad je vlasti i "sebicnog trzisnog interesa" medju ljudima, ne mogu amnestirati od odgovornosti za dolazak Hitlera na vlast. Kako da najuticajnije drustvene sile tog vremena u Evropi amnestiras od odgovornosti za ono se tada dogadjalo u Evropi? Jadni Biznismeni, "nisu imali kud", nego da se priklone, toj strashnoj stihiji zvanoj Hitler...
Nisu samo oni bili odgovorni, niti su oni direktno "dizajnirali" Hitlera, kao sto su im marksisti prisivali. Tome je na ruku isla cela tadasnja dinamika i to je ono sto sam ukratko ilustrovao (sukob komunisticke i socijalisticke levice, obe vrlo totalitarne i sve frustracije koje su iz toga proizasle). Ali, bez posledica Prvog sv. rata i Velike krize - ova druga je izbila voljom NEKOLICINE bankara; doslovno NEKOLICINE - Hitler ne bi tako glatko preveo ogromno levicarsko glasacko telo na svoju stranu (doduse, sto takodje ukazuje na slozeniju pricu, tek iz drugog pokusaja; u prvom je zavrsio u zatvoru).
Kada je dosao na vlast, sve je udesio po volji najkrupnijeg biznisa i otvorio neslucen prostor za investicije i profit u izgradnji infrastrukture, industrijskih i istrazivackih postrojenja. Taj period je do danas ostao nenadmasen po ostvarenim rezultatima. Ali, pokazalo se, na kratke staze: od tada se traga za efikasnijim, inkluzivnim, a ne tako eksluzivnim i sirovim resenjima (danas je svako dobro dosao u svet rada i potrosnje, nema segregacije po rasnoj ili nekoj drugoj osnovi, osim mozda po starosnoj i estetskoj).
A slicnost izmedju desnih i levih totalitarnih snaga je opste mesto i nikakva tajna vec 80-90 godina, cak i u manje ortodoksnoj levicarskoj literaturi (pri tom, ogromnoj), a ne senzacionalno otkrice (spomenuo sam Bakunjinovu kritiku Marksa iz 1870-ih, dok je otvorena kritka medju marksistickim jereticma pocela jos 1920-ih, iako opet uz sejanje starih i nekih novih iluzija).
Uglavnom, necu ponovo to slati, makar i ocisceno, vidim da si procitao, kao i jos neki. To je dovoljno. Ali, sada je vec komicno dokle ide taj vas antikomunisticki meningitis. Ladno pichis najgore falisfikate i jos se vredjas kad ti neko kaze da nije bas tako i pokaze ti zasto
Mogao si da bar ostavis podatak o onoj knjizi, Istorija levica u Evropi 1850-2000. To je bar korisno, iako nije bas u svemu bajno. Nisam odusevljen ni izdavacem, posebno ne glavnim urednikom (prepodne flert s "levicom", popodne glasanje za DS ili Chedu i autorski clanci za "Pescanik"), ali autor je iz neke druge sredine i price, a sama knjiga, uprkos raznim corsokacima, vrlo poucna, za sve, cak i za vas
Slabo poznavanje događaja u fašističkoj Italiji i nacističkoj Nemačkoj. Tekst ne vredi ni komentaristati. Pogrešne premise, pogrešan zaključak.
Post a Comment