Its amazing how people will eat up a small concept, such as the government creation of jobs, and not realize the incredibly negative upshot of that idea being scaled upwards(full on socialism).",
kaže jedan komentator na blogu Cafe Hayek, komentarišući planove Hilari Klinton i Baraka Obame da "stvore" milione novih radnih mesta (poruka slična onoj koju su ovde slali Boža Đelić i Mlađan Dinkić).
Međutim, ja mislim da ovo nerazumevanje logike kako neke naoko marginalne primedbe na tržišnu privredu konsekventno i direktno vode u socijalizam, važi i za ogromnu većinu ekonomista, ne samo za političare. I ekonomisti misle da se nekim parcijalnim itnervencijama može popraviti učinak tržišta, iako niko do njih ne misli da treba uvesti potpuni socijalizam. Recimo misle da Vlada može "ispraviti greške tržišta", ali istovremeno ne misle da treba ukinuti tržište. Većina ekonomista misli da su Mizes i Hajek u pravu kad kažu da se tržište ne može ukinuti, tj da je socijalizam nemoguć jer ni jedna centralna vlast ne može imati znanje koje je potrebno da bi se koordinisale aktivnosti miliona ljudi koji slobodno dodnose odluke. To može samo tržište. Ali, onda, odjednom, kad se ispostavi, ili kad se poveruje, da ni tržište u nekim slučajevima više nije u stanju da to učini (slučajevi tzv tržišnih greški, poput eksternalija ili informacionih asimetrija), onda odjednom ista ona nesposobna Vlada, koju smo u prethodnoj rečenici ili pasusu diskvalifikovali za zadatake koje je u stanju da radi tržište, postaje misteriozno sposobna za mnogo više - za rešavanje zadataka koje ni tržište NE MOŽE da reši. "Barem neke državne intervencije su Pareto optimalne" kaže Joe Stigltz, što znači da bar u nekim slučajevima Vlada može da ispravi "greške tržišta".
Ja kažem da mi nemamo ni jedan razlog da verujemo u to, na osnovu sadašnjeg stanja ekonomske teorije. Centralno mesto mainstream ekonomske teorije zauzimaju dve potpuno oprečne i nespojive doktrine - Mizesova teorema nemogućnosti centralnog plana i teorema o Pareto optimalnosti nekih državnih intervencija. Dok se gep između njih ne prevaziđe svaka državna intervencija se ima smatrati štetočinskom. Ili se, kao druga mogućnost, mora odbaciti Mizesova teorema, i reći da je centralno planiranje ekonomski efikasnije od slobodnog tržišta. Trećega nema. Ne može postojati ta divna prestabilirana harmonija da kad tržište radi, vlada ne može, a čim tržište zakaže, eto vlade kao rešenja, budite sigurni, ali ne uvek, nego samo nekad. To deluje skoro komično.
Stoga, ne treba se mnogo čuditi što političari ne vide da zagovaranjem "otvaranja novih radnih mesta" zapravo tvrde da je socijalizam efikasniji od kapitalizma, niti glasače što nisu u stanju da to prozru. Prvo treba upitati ekonomiste zašto oni nisu u stanju da prozru da onaj ko kaže da su barem neke državne intervencije Pareto optimalne, kaže ipso facto da država ima superiornu sposobnost korišćenja informacija potrebnih za koordinisanje ekonomske aktivnosti u odnosu na tržište, odnosno prihvata socijalizam. Kad ekonomisti objasne kako oni spajaju Mizesovu teoremu i teoriju tržišne greške u jednu logičku i teorijsku celinu, onda možemo i od političara i glasača tražiti razumevanje činjenice da Vlada ne može stvoriti poslove koji su korisniji od onih koje stvara tržište. Ako su neke intervencije Pareto optimalne, i ako nikad unapred ne znamo koje su to, gde onda koncepcijski greše Obama i Hilari? Ako Vlada jednom može biti superiorna u odnosu na tržište, recimo prilikom eliminacije eksternalija ili informacionih asimetrija (ili procene budućih efekata mergera), što se sve u ekonomskoj teoriji smatra, zašto onda ne bi imala tu istu sposobnost prilikom alokacije radnih mesta ili određivanja ukupne "optimalne" strukture industrije? Recite nam ekonomisti.
23 comments:
Makar u teoriji, ima razlike izmedju tih stvari. Ni u teoriji vlada ne moze da stvori dobar posao nekome. I niko od ozbiljnih ekonomista ni ne tvrdi da je visoka nezaposlenost greska trzista.
Ono sto se smatra "izvornim" greskama trzista nema previse veze sa informacijama, vec pre sa transakcionim troskovima. Recimo, zagadjivanje. Ako neko ispusta otpadne vode u reku, u teoriji vlada nema problem da to resi. Odnosno, da ga u potpunosti RESI, potrebne su informacije koje vlada nema. Ali, da ga ublazi, moze i bez savrsenih informacija - uvede manje ili vise adekvatan porez za zagadjivanje. Sustina je da je takav nacin resavanja problema jeftiniji (nizi su transakcioni troskovi) nego da se vlasnik firme pojedinacno "pogadja" sa svakim ko je ugrozen, ili da sud presudjuje o visini kompenzacije u svakom pojedinacnom slucaju. I, ako su takav sistem spremni da prihvate svi pogodjeni, onda je on i Pareto optimalan.
U praksi je naravno situacija drugacija, posto je odluka o visini poreza politicka odluka i, kao takva, podlozna politickim pritiscima (samog zagadjivaca, ugrozenih, zaposlenih kod zagadjivaca, njegove konkurencije). Ako teorija u potpunosti zanemari politiku, moze se naci opravdanje za mesanje drzave. Ali, teorija koja zanemaruje politiku jednostavno nije dobra teorija.
Sve u svemu, verovatno bi vlada sacinjena od bogova mogla da u odredjenim slucajevima ispravlja greske trzista. Ali, vlada sacinjena od djavola (a verujem da je u vecini slucajeva situacija bliza tome) moze samo da pogorsa situaciju.
Marko, meni su poznati argumenti konvencionalne ekonomske teorije o trzisnim greskama. To o cemu ti govoris je tzv. druga generacija tih teorija, eksternalije. Ali, njih ima jos, recimo III generacija, koja polazi od informacionih asimetrija i zahteva regulaciju trzista rada, ili osiguranja, ili bankarskog sektora.
Z asve njih jednako vazi problem sto epistemoloski nismo u stanju da pomirimo tu konvencionalnu teoriju sa nekim drugim konvencionalnim teorijama. Kljucni problem u vezi eksternalija nije: da li politika utice na odredjivanje poreskih stopa, nego: zasto bismo verovali da je bilo koja poreska stopa "optimalna", cak i da nema politickih upliva, odnosno: da li j euopste potreban ikakav porez? Ako uzmemo u obzir pouke Kuznjevoce krive, onda ces videti da ovo nije samo "teranje maka na konac" i neki kuriozitet,nego realna stvar i realni problem - kako vlada zna da ce ukupna zagadjenost biti veca ako dozvolimo spontani razvoj tehnologije, nego ako uvedemo poreze na postojece postupke? Primer, kako iko moze znati da ce se porezima na emisije CO2 ukupna emisija smanjiti u odnosu na onu koju bismo za 20 godina imali ako dozvolimo slobodno koriscenje Co2? Istorijsko iskustvo nas uci da bi nove tehnologije sa ekoloski pozitivnim efektima, svakako pre mogle da se pojave kao posledica nesputanog ekoonomskog rasta, nego nekog centrlano planskog inzinjeringa koji nuyno vodi relativnom osiromasenju, pa makar taj inzinjering bio u vidu poreskih stimulacija i destimulacija.
Tu vidimo da je bilo koja teorija o sposobnosti drzave da ukloni trzisne greske zasnovana na ideji o drzavi koja je superioran ekonomski planer, i to dugorocno gledano, u odnosu na trziste. To je problem. Isti logicki skandal mozes videti i u III generaciji tih teorija koje su razvili Stiglitz, Akerloff i ostali.
Ali, ne samo tu: pogledaj recimo moj omiljeni primer - kontrola horizontalnih integracija u antimonopolskoj politici. To se ne smatra konvencionalno domenom trzisne greske, ali zapravo jeste. Ogromna vecina ekonomista koji su nacelno skloni idejama slobodnog trzista reci ce da vlada treba da pazljivo odmeri trade-off alokativne i proizvodne efikasnosti prilikom mergera, tj da PROCENI da li ce alokativni gubitak blagostanja u buducnosti od nekog mergera (kao poseldica ukrupnjavanja trzisne strukture) prevazici dobitke od proizvodne efikasnosti kojima vodi ekonomija obima. Ali, da bi to mogla da proceni, vlada, ili antimonopolska komisija mora da zna unapred sta je ekonomski optimalna investicjia. A ako to zna, zasto se ne bavi i nametanjem korisnih, a ne samo sprecavanjem stetnih integracija, i zasto ne ukinemo trziste u potpunosti, kad birokrati ocigledno bolje znaju od njega, i to unapred, sta je optimalna investicija i optimalna ekonomska odluka? To pokazuje koliko je virus o kome govorim rasiren medju ekonomistima, i koliko je problem ozbiljan.
Ivane, ja ne bih rekao da su barem neke intervencije Pareto OPTIMALNE, ali da li se slažeš da neke državne intervencije mogu doneti Pareto POBOLJŠANJE?
Da bi bile Pareto optimalne potrebno je da političari imati nadljudsko znanje. Ali za obično Pareto poboljšanje to nije neophodno. Recimo ako se svi u gradu slažu da im zagađeni vazduh smeta, onda se dogovore o uvođenju dodadtnog poreza na benzin. Niko ne zna koliki porez će dovesti do optimalnog zagađivanja, ali zna se smer delovanja.
Ali, ako se svi u gradu slazu da im smeta zagadjen vazduh, oni ce smanjiti zagadjenost dobrovoljno. Kao sto ako svi u gradu zele proizvode Merkatora, Merkator ce povecati prodaju. A ako ne uspeju zbog transakcionih troskova, ili bilo kgo drugog razloga, kako onda znamo da uopste zele?
Ako je cist vazduh roba na trzistu, onda ce pojedinci i firme internalizovati "troskove". Problem je sto svaka ekonomska odluka ima neku eksternaliju. Onaj ko kupi Coca Colu nije kupio Pepsi Colu, i to se automatski odrazava na profitbalinost pepsi Cole, i time njenu cenu i time namece troskove ljubiteljima Pepsi Cole. Tesko je tu povuci neku jasnu crtu. Mogli bismo da kazemo onda da bi subvencija Pepsi Coli bila neko Pareto poboljsanje ishoda.
Ako je zagadjen vazduh stetan po zdravlje ljudi, onda po krivicnom zakonu, tj aksiomu ne-agresije fabrika mora ili zatvoriti pogon ili namestiti filter. Ali tu nema mesta drzavi, barem na osnovu liberalnih principa.
Dakle, po meni je ili rec o krsenju individulanih prava, sto kaznjavaju sudovi, ili je rec o ekonomskom ishodu legitimnom koliko i svaki drugi (recimo onaj sa Pepsi Colom).
"Ali, ako se svi u gradu slazu da im smeta zagadjen vazduh, oni ce smanjiti zagadjenost dobrovoljno."
Pa neće jer je to problem kolektivne akcije -- svakome pojedinačno se isplati da zagađuje, ali mu smeta kad drugi zagađuju. Svako ko dobrovoljno prestane da zagađuje je glup, jer ostali ionako zagađuju.
Ostaje krivični zakon kao rešenje koje predlažeš. To rešava problem -- ali ako uzmeš da fabrika ne mora da se zatvori nego može da se tuži za nadoknadu štete, onda će samo da nadoknadi štetu onima koje zagađuje. A to nije ništa drugo nego Coaseovo rešenje u slučaju niskih transakcionih troškova.
Ali ako su TT veliki (tj. kad bi veliki broj ljudi podneo tužbe za male iznose nadoknade), onda opet ispada da je to slično porezu. Možeš da kažeš da je sudsko rešenje bolje od političkog poreza, ali onda opet samo daješ superiorno znanje sudovima umesto političarima. Svejedno je to kolektivna akcija sa arbitrarnim razrezivanjem nadoknade/poreza. Tako da na ovaj ili onaj način, kad postoji problem kolektivne akcije onda ga neka vrsta države rešava.
Slavisa,
mislim da smo izasli van okvira moje osnovne teme, ali da ipak prokomentarisem tvoj poslednji prigovor.
Ne vidim zasto bi sudovi morali da imaju "superiorno znanje". Oni samo treba da odluce, na osnovu svedocenja vestaka i trenutno raspolozivog znanja, da li odredjena suspstanca predstavlja rizik po zdravlje ili ne, pri cemu je teret dokaza na onome ko tuzi. To je bitna razlika. Kad drzavna agencija donosi odluku o zabrani neke supstance ili tehnologije, ili njihovom oprezivanju, ona ne mora da dokaze nikome nista. Ona samo treba da malo pokrene galamu u javnosti i ubedi politicare, a nekad cak ni to. Sud, s druge strane, mora da presudi na osnovu cvrstih dokaza. Ako sudovi funkcionisu dobro, onda je to sustinska razlika u odnosu na drzavnu interevenciju. Ako je recimo jasno i nedvosmisleno dokazano da benzen iz Panceva truje ljudski organizam, ne vidim zasto sud ne bi mogao da zabrani tehnoloski postupak kojim se emituje bezen preko odredjene dopustive kolicine, umesto da drzava oporezuje emisiju benzena da bi dala podsticaj proizvodjacu da smanji emisiju? Pri tome je dovoljno da jedan covek tuzi Rafineriju Pancevo, ne mora hiljadu ili milion njih.
Ali, moja osnovna poenta je bila da su ekonomsiti vrlo cesto u zamci da na mala vrata uvode pretpostavku superiorne sposobnsoti vlada da koristi informacije koju su u prethodnom koraku odbacili, tj kad su prihvatili trziste a odbacili socijalizam. I to prevazilazi teorije trzisne greske u uzem, konvencionalnom smsislu reci, i obuhvata i one druge primere koje sam naveo, ako i mnoge slicne.
Slažem se sa osnovnom tezom da ekonomisti implicitno daju vladi (ili sebi kao ekspertima) superiorno znanje.
Ali moja poenta je da se neki problem kolektivne akcije može ublažiti i bez natprirodnog znanja (ne "rešiti" kao što sam se malopre pogrešno rekao, nego ublažiti u smislu Pareto poboljšanja).
Recimo samo postojanje države je kolektivna akcija. Ne moraš da znaš koji je optimalan broj policajaca da bi tvrdio da je problem zaštite najbolje rešiti kolektivnom akcijom, tj. stvaranjem države sa nekim brojem policajaca (ili grada, plemena itd.)
Sad slikovito, ono što neoklasični ekonomisti kažu je da oni znaju tačno koliko policajaca je optimalno. Austrijanci kao Mizes kažu da je to nemoguće znati ali da iz toga ne treba zaključiti da policajci uopšte nisu potrebni, a onda austrijanci kao Rotbard po meni pogrešno zaključuju da iz toga sledi da policajci uopšte nisu potrebni -- praktično negiraju da problem kolektivne akcije uopšte može da postoji.
Da sumiram, slažem se da je smešno misliti da stručnjaci i političari mogu da znati šta je Pareto optimalna intervencija. Ali Pareto pobošljšanja su kolektivnom akcijom moguća.
Odlicno sto si pomenuo ovo sa klasicnim javnim dobrima tipa policije.
Ja mislim da je Rotbard potpuno u pravu kad kaze da broj i kvalitet policjaca nije ne samo Pareto optimalan nego ni Pareto superioran. I on se tu slaze potpuno sa Mizesom. Nema nikakve razlike u ekonomskoj analizi. Razlika je u tome sto Mizes prihvata stari klasicni liberalni argument/tabu da je drzava potrebna zbog haosa koji bi nastao ako se ukine drzava. Mi moramo da trpimo drzavu, jer je apriori zabranjeno da razmisljamo o privatnom resenju, jer ono nije politicki izvodivo, a ne sto ne bi bilo dobro. Odricemo se unapred privatnog resenja.
S druge strane, Pareto poboljsanja kod eksternalija i drugih stvari se cesto odnose na situacije kada IMAMO privatno resenje, ali neko nije zadovoljan njime, to je problem. Ili, odbijamo da primenimo privatno resenje, iako nema ni jednog nacelnog razloga za to. Pitanje je na osnovu kog principa se u oblastima van zastite zivota i vlasnistva moze imati Pareto poboljsanje? Zasto onda industrijska politika ne bi donela Pareto poboljsanje? Ili nacionalizacija banaka? Ili regulacija trzista rada?
Izraz "kolektivna akcija" je neprecizan i zavodljiv. Tacan izraz bi po meni bio "koriscenje drzavnog monopola sile". Jer, u suprotnom ispada da je jedina kolektivna akcija koja je moguca ona uz koriscenje monopola sile. Ja mislim da ne postoji ni jedan ekonomski razlog da verujemo da je nuzno da postoji drzava. Mislim da je to kompromis sa politickom oportunoscu, i da opravdanje za drzavu tek moramo da trazimo, u ekonomskoj teoriji ili van nje. Alternativa je, ili odobriti drzavu i s njom sve one oblike "Pareto pobojlsanja" koja sam naveo (ne samo internalizovanje eksternalija"), ili problematizovati opradvanost postojanja i same drzave. Jer, koji je ekonomski protivargument za tezu da bi privatne firme bile bolje od drzave u obavljanju njenog posla? Nema ga. Imamo samo upucivanje na istoriju, ali to je pre argument protiv drzave, ako ne gresim.
Dakle, ja sam spreman da prihvatim mozda tezu da drzava mora postojati na osnovu nekih razloga oportunizma i trenutne nemogucnosti da se ukine, ali ne i argument da njeno postojanje ZAISTA predstavlja Pareto poboljsanje u odnosu na liberalnu anarhiju. To ne mozemo pretpostaviti a da istovremeno ne privhatimo socijalizam. Ili nam bar treba dodatni argument koji do sada nismo dobili.
Ono što meni u tom slučaju nije jasno je zašto je onda došlo do nastanka kolektiva i država, ako je privatni aranžman bolji. Teško je objasniti kako je tako neefikasan oblik baš svuda nastao i održao se (osim par kratkotrajnih izuzetaka.)
Anarhistički odgovor je da tretira državu kao neku spoljnu silu, ali istorijski zajednice su se formirale odozdo nagore. Istorijski ispada da je država spontani ishod, a anarhizam intelektualna konstrukcija.
"Ja mislim da ne postoji ni jedan ekonomski razlog da verujemo da je nuzno da postoji drzava."
Mislim da je slavisa u pravu, i ja sam tu negde blizi hajeku i burkeu nego rothbardu. A ti kao neki konzervativac a ovamo drzis stranu rothbardu i mizesu :)
ajde pricacemo kad se vidimo...
Država nastaje kao privatni projekat. Lokalni siledžija eliminiše konkurentske bande i postaje stacionarni bandit. Zarad stabilnosti svoje parazitske egzistencije širi propagandu o natprirodnom blagoslovu sopstvene nasilne vlasti (pakt sa popovima) i formira administraciju koja pljačku sprovodi organizovano (poreski organi). Da bi taj u suštini privatni kriminal nekako "prošao" kod stanovništva, tj. da se ne bi digla kuka i motika, ispredaju se bajke o "kolektivu", "opštoj volji", "javnom interesu" itd. Posebno važnu ulogu imaju "ekonomisti".
Andrej, opstanak monopola na slobodnom tržištu je moguć samo ako je on efikasan. Opstanak monopola sile ili stacionarnog bandita je moguć samo ako je to efikasan način organizacije. Ako nije, kako to da je svuda bez izuzetka opstao?
Ali nemoj da odgovoriš da je to zato što su oni nasilnici, jer sila ulazi u jednačinu. U suprotnom bi morao da menjaš ljudsku prirodu i da zamisliš neko bolje društvo kao komunisti.
Ako tvrdiš da je privatna proizvodnja zaštite bolja, kako to da nigde nije uspela da porazi stacionarne bandite i ustali se umesto njih?
Mislim da praviš logičku grešku u rasuđivanju. Kažeš da monopol opstaje na slobodnom tržištu samo ako je efikasan. Tu se slažemo. Ali, MONOPOL SILE nije spojiv sa slobodnim tržištem, slobodno tržište je sinonim za odsustvo prinude odnosno primenu aksioma ne-agresije, preciznije ne-započinjanja-agresije. To što monopol sile opstaje ne znači da je izdržao test slobodnog tržišta nego da nema slobodnog tržišta kad ima monopola sile tj. države.
Kako je monopol sile opstao? Većina ljudi su dupeglavci. Kako inače objasniti činjenicu da su SVE religije gomila gluposti a ipak opstaju, pa čak imaju comeback u poslednje vreme?
Dobro, može to i lepše da se kaže, ljudi su racionalne neznalice. Racionalno biraju oblasti u kojima će delovati racionalno i oblasti u kojima će da "go with the flow" pretpostavljajući mudrost gomile, tj. da budu dupeglavci. Ali ostaje činjenica da se ljudi specijalizuju, tj. da u svim oblastima ljudskog delovanja većinu čine dupeglavci. Ako ti sad o svemu hoćeš demokratski da odlučuješ, a većina su ti dupeglavci - jedini moguć ishod garbage in je garbage out. Zato ni najbolja od svih mogućih država - demokratska - ne valja.
Nema potrebe ništa da zamišljam. Već je smišljeno. Primeni tržišno rešenje na SVE.
Poenta je da je i sila odnosno zaštita jedan od proizvoda u kojima se takmičimo. U tom smislu i oni su na slobodnom tržištu.
To da su ljudi dupeglavci može biti slučaj sada, kada je sve pomešano sa kolektivnom osećanjima zajednice, nacije itd, pa je teško razlučiti šta je šta. Ali pogledaj srednji vek. Oblik organizacije koji je nastao, bez nacionalnih osećanja, je teritorijalni monopol sile. Interesuje me kako to da alternativni sistem, gde bi više privatnih agencija za zaštitu funkcionisalo na istom prostoru, nigde nije evoluirao.
Možda zato što ne radi?
Ili je jedna agencija pobedila i onda prisvojila sve, ili je strani okupator došao i monopolisao ih, ali u svakom slučaju nije radilo.
Biće da se mi ne slažemo po pitanju definicije slobodnog tržišta. Pretpostavka postojanja slobodnog tržišta su slobodni ljudi - društvo u kome se poštuje aksiom nezapočinjanja agresije, tj. da niko nema zakonom dodeljeno pravo da primeni silu osim u odbrani svoje imovine (uključujući i sopstveno telo). Robovi ne mogu biti učesnici na slobodnom tržištu.
Na nešto manje načelnom nivou, da bi tržište bilo slobodno, ne sme da bude veštačkih barijera ulasku na tržište. A upravo takve barijere postavljaju se privatnim agencijama za zaštitu (privatnim kovnicama novca, ...). Dakle tržište bezbednosti nije slobodno, pa se ne može reći da je monopol sile pobedio na slobodnom tržištu.
Onda kad kažeš slobodno ti ustvari misliš na slobodno pod zakonom.
Ali mi govorimo od predzakonskom stanju. Tu još nema slobode pod zakonom. Prirodno stanje nije stanje lične slobode -- antropolozi se slažu da je u pravu bio Hobbes a ne Locke. U prirodnom hobsovskom stanju opšteg nasilja, pobedio je oblik organizacije koji monopolizuje silu na određenoj teritoriji.
Zato ja mislim da je desni anarhizam na granici utopije, kao i levi. Spisak lepih želja.
Naravno da me zanima život u društvu slobode pod zakonom. Ne znam zašto bismo govorili o predzakonskom stanju. Ne misliš valjda da možemo nešto korisno da naučimo iz toga?
Ja ne negiram da smo do nečega stigli. Život u demokratskoj državi bolji je od života u autokratskoj. Život u autokratskoj državi bolji je nego u despotiji. A život u despotiji je bolji nego život u hobsovskom stanju. Ok.
Anarhija nije odsustvo zakona. Anarhija je slobodno tržište zakona. Odnosno ne zakona u današnjem etatističkom smislu. Zakona u smislu ugovora sa osiguravajućim društvima i bezbednosnim agencijama koje funkcionišu kao preduzetničke firme a ne nasilni monopoli. Zakoni se u anarhiji menjaju u skladu sa zahtevima tržišta odnosno demokratskije nego što eksplicitna demokratija ikad može i da sanja. U tom smislu anarhija (odnosno slobodno tržište) je demokratičnija nego bilo šta što se zove demokratija.
Govorim o predzakonskom stanju zato što je pitanje zašto nigde i nikada nije došlo do aranžmana sa privatnim agencijama. Kako je iz tog stanja svuda i uvek došlo do teritorijalnih država, a nikada do privatnih agencija koje rade na istoj teritoriji?
Moj (i većinski) odgovor je zato što je teritorijalni monopol efikasniji oblik zaštite. Anarhistički odgovor da je država samo bila jača ili nasilnija ustvari i nije odgovor, jer celo takmičenje i jeste u sili! To je i cela poenta! Tj ako se krene od stvarnog prirodnog stanja a ne nekog zamišljenog sveta gde nema nasilja.
Hajde i ja da se umesam.
Drzava je pobedila alternativne oblike organizovanja zato sto je mogla bolje da resi problem kolektivne akcije kod mobilisanja ljudi za ratove. Jednostavno, vojska zasnovana na dobrovoljnosti, iz koje vojnik moze da ode cim krene naopako, ne moze da se suprotstavi vojsci u kojoj se dezertiranje kaznjava smrcu. Prosto je tako. Prica o tome kako "slobodni ljudi" mogu da pobede "vojsku robova" lepo zvuci, ali mislim da nije tacna. Vojska profesionalnih vojnika-robova ce uvek da masakrira vojsku dobrovoljnih vojnika-seljaka. A da bi imao profesionalnu vojsku trebaju ti porezi.
Postoje dve osnovne teorije nastanka drzave - jedna o kojoj prica Andrej (i Olson, na primer) u kojoj je drzava nastala legitimizacijom reketasa i druga (koju su nas otprilike ucili u skoli) - da je drzava nastala kao odgovor na konkretne probleme - kako odbraniti granicu od plackasa, kako zastititi njive od poplave i slicno.
Kao i uvek, istina je verovatno negde na sredini. Mi danas pravimo razliku izmedju vojske (brani drzavu od spoljnih neprijatelja) i policije (brani narod od kriminalaca i uteruje poreze), ali je to dugo bila jedna ista stvar. Isti ti koji su reketirali stanovnistvo su i branili to isto stanovnistvo od spoljnih pljackasa.
Gradovi (drzave) koje nisu uspele da dovoljno para otmu od svojih gradjana kako bi platili vojsku nisu dugo opstajali.
Mislim da se to odnosi i na pitanje zasto nije bilo drzava u kojima je postojala konkurencija razlicitih pravila na istoj teritoriji - zato sto bi se time podrila mogucnost da se sakupe porezi. Jedina opcija je bila, a i sada je, glasanje nogama, odnosno novcanikom. Tako da nije da konkurencije nema.
Slaviša:
U pljačkanju je bandit svakako efikasniji od trgovca. No contest. Ako je poenta u nasilju, ne sporim da je država vrlo efikasna, najefikasnija.
Međutim, kad kažeš: "teritorijalni monopol (sile je) efikasniji oblik zaštite." Zaštite? Zaštite čega? Na primer privatne svojine?
I još nešto. Iz predzakonskog stanja nije došlo do teritorijalnih država, kako kažeš. Došlo je do despotija. Pa do apsolutističkih država, pa do demokratskih država. Razvojni proces. Podanicima apsolutističke države nije bilo lako da zamisle demokratiju. Država se tome opirala krvavo. Ali zapravo je stvar trivijalna: ne sme pojedinac da upravlja životima miliona kao da su pioni na šahovskoj tabli. Sada smo u sličnoj situaciji. Trivijalna stvar: ne može većina da formira aparat vlasti koji će da upravlja životima miliona kao da su goveda. U stvari može, ali ne bi trebalo. Naročito ne životima onih ljudi koji se opiru tome i hoće da sami upravljaju svojim životom, ne napadajući pritom druge.
Marko:
Država je dobra za vođenje ratova i tačka. Ima međutim dosta toga što nije vođenje ratova. I u svemu tome, država, uvek.
U vezi konkurencije, to što ima konkurencije ne znači da je tržište slobodno. Konkurencije ima i među biljkama i životinjama. Ne stoji da je monopol sile položio test slobodnog tržišta u konkurenciji sa bezbednosnim agencijama.
Ja bih samo zeleo da intervenisem ne bih li "sacuvao" svoju temu od rasrpava da li je drzava legitimna i kako je nastala. Samo podsecam da je moja osnovna teza bila da nerazumevanje toga da i najmanji oblici drzavnog intervencionizma podrazumevaju epsitemolosku veru u socijalizam nisu ekskluzivna svojina politicara vec da tom nerazumevanju robuju i ekonomisti. Dakle kad Barak Obama ili Hilari Klinton kazu da ce uvesti milion ovih radnih mesta drzavnom intervencijom, oni ne grese (ili nisu u pravu ako tako hocete) nista vise od Georga Stiglera i Roberta Borka, kad kazu da drzava treba da odmeri trade off alokativnih troskova i dobitaka ekonomije obima pre nego sto dozvoli ili zabrani neku horizontalnu integraciju, ili od Joe Stiglitza kad kaze da drzava treba i moze da porezima eliminise eksternalije tako sto ce poreze podizati sve dok se njihovi granicni troskovi (u smislu gubitka potrosnje) ne izjednace s granicnom koriscu (u smislu smanjenja eksternalija).
Politicari samo preuzimaju ekonomske i epistemomoloske kompetencije koje su im ekonomisti prethodno podarili govoreci im - da, vi mozete nacelno da popravite blagostanje svojih gradjana mimo trzista, bar ponekad, ako ne uvek.
Pa, iako je možda došlo do manjih digresija, mislim da smo ostali u temi. Problematizujemo opravdanost postojanja i same drzave.
Post a Comment