kaže Barak Obama, sve izgledniji demokratski kandidat na predsedničkim izborima u SAD, i ako to postane, i verovatni sledeći američki predsednik.
Sad, ova njegova izjava, u svetlu ovih naših prethodnih oporih postova i diskusija u poslednja dva-tri dana, i problema s kojima je Srbija suočena, može izgledati zaista kao neko akademsko pitanje. Ali, nije. Vrlo je važno za čitav svet, šta misli i šta govori predsednik SAD. Kao što ekonomija celog sveta drhti kad se na Wall Streetu kine (kako kaže istinit kliše), tako i intelektualni i politički krajolik najvećeg dela sveta trpi promene kada američki predsednik preduzme neku akciju ili usvoji neku filozofiju: To je prosto politička fizika.
Šta nam govori Obamin citat: ima dve mogućnosti - ili je reč o ispraznom levičarskom populizmu, ili je reč o beznadežnoj ekonomskoj nekompetenciji. Ili, čemu sam ja sklon kao zaključku - i o jednom i o drugom.
Prosto je nemoguće čak ni notirati, a kamoli raspraviti, u okvirima jednog kraćeg komentara, sve greške i zablude koje sadrži ovaj Obamin relativno kratak citat: od dogme da slobodna trgovina šteti američkom radniku, da radna mesta odlaze u inostranstvo a ovde se ne otvaraju nova, preko one da je interes akcionara i vlasnika imovine suprotstavljen interesima "običnog naroda" (stara levičarska dogma o klasnoj borbi, kao opravdanje redistribucije, koju demokratski kandidati oživljavaju u ovoj kampanji), do teze o "tobožnjoj trci ka dnu" siromašnih za minimalne nadnice itd.
Kakve posledice mogu da budu? Mislim da je ponuda na ovim američkim izborima daleko nižeg kvaliteta nego na mnogim prethodnim. Imaćemo žestoke levičare, populiste i protekcioniste sa demokratske strane (ko god to da bude) i imaćemo jednog vrlo problematičnog kandidata republikanske stranke, sa vrlo niskim kredibilitetom među tradicionalnom bazom te stranke, konzervativcima i libertarijancima; kandidata koji se protivi smanjenju poreza i podržava razne problematične oblike regulacije, uključujući agresivno smanjenje emisija CO2.
Bez obzira što na obojicu možemo imati veće ili manje prigovore, a još više na konkretne rezultate vladavine i jednog i drugog, lako se može desiti da era Billa Clintona i G.W: Busha bude upamćena kao zlatno dobra liberalnog kapitalizma. U Americi, ali i u svetu. Dovoljno je samo pomisliti šta će se dogoditi kad američki predsednik opozove NAFTA-u, ili poveća carine ili druge barijere Evropi ili Kini, a ovi onda uzvrate, pa tako u krug. Umesto sadašnje muzike sve slobodnije i bliže komunikacije i razmene u svetu, koju sada kvare svojim paranoidnim recidivima Hladnog rata samo diktatori poput Putina, začućemo opet ratne bubnjeve i dobro poznate napeve trgovinskih ratova, blokova i podela koji su najčešće samo uvod u političke konflikte, kao što znamo iz XX-og veka. A u svakom slučaju, krike bede u siromašnom trećem svetu. Za koju će ovaj put Zapad zaista i doslovno biti odgovoran.
3 comments:
Mislim da je glupo optuzivati bilo koga da je u krivu samo zato sto je levicar. Ja razumem da je ovo blog za ekonomske liberale, ali kao sto vi imate svoj stav, i levicari mogu imati svoj. Obama je u pravu kada kaze da trenutna igra nije igra u kojoj pobedjuje radnicka klasa. To je statisticka cinjenica. Ne verujem da ce ukidanje sporazuma kao sto je NAFTA nesto pomoci nesretnim americkim radnicima, ali ne vidim ni zasto bi oni trebali nuzno da glasaju za nekog ko zeli jos manje poreze. Ono sto Obama prica je najverovatnije populisticka propaganda, ali je malo preterano optuzivati ga za nepoznavanje ekonomije samo zato sto se ne slaze sa vasim shtavanjem ekonomije. Na primer, postoje ljudi (ja medju njima) koji ne veruju da je slobodno trziste resenje za sve probleme. Takodje, iz vaseg teksta se stice utisak da je politika za smanjenje CO2 nesto negativno, voleo bih da mi pojasnite taj stav.
Posto ostalih izgleda nema u ovo vreme, da probam ja da odgovorim.
Prvo, vezano za radnicku klasu. Tu ima nekoliko bitnih stvari. "Radnicka klasa" je u Americi u ogromnoj manjini (ima ih oko 23 miliona, oko 7% populacije). Drugo, daleko su oni od "nesretnih". Americki radnici su medju najbolje placenima na svetu, a i medju bolje placenim u Americi (prosecna nedeljna plata u proizvodnji preko 750 dolara, u rudarstvu skoro 1000, a prosek za celu privredu je ispod 600 - sve plate su za nemenadzment pozicije). Najslabije su placeni oni koji rade u trgovini i slicnim granama. Radnici su daleeeko od sirotinje. Da li treba proizvode uciniti nepristupacnim pravoj sirotinji (nezaposlenima, bolesnima, starima) da bi se pomoglo radnicima?
Ako oko icega postoji konsenzus medju ekonomistima, to je da je slobodna trgovina dobra stvar. Ekonomisti se ne slazu oko gomile drugih stvari, ali slobodna trgovina nije "nase shvatanje ekonomije". To je shvatanje ekonomije prakticno svih ekonomista. Moguce je da sociolozi, istoricari i antropolozi bolje poznaju ekonomiju od ekonomista, ali sumnjam.
Trenutna igra JESTE igra u kojoj pobedjuje cak i radnicka klasa. Mozda ne AMERICKA radnicka klasa, ali neko negde proizvodi to sto se u Americi trosi. Meni je jasno da su Obami bitniji americki nego meksicki radnici, ali zasto bi Vama bili?
Levicar koji nije nacionalista bi morao da se zalaze za slobodnu trgovinu. Zasto bi levicaru bilo bitno da li automobil koji ja vozim pravi radnik u Srbiji, Italiji, Spaniji ili Japanu? Neki radnik negde dobija platu.
Niko ne tvrdi da je slobodno trziste "resenje za sve probleme". Ali jeste za najveci broj ekonomskih problema. Ako ne verujete, citajte ovaj blog barem jos dve nedelje i poverovacete i vi. :)
Sto se CO2 tice, pogledajte postove u kategoriji "Ekologija". Ukratko, dokazi da je globalno zagrevanje rezultat emisije CO2 su relativno slabi (i ima dobrih mogucih alternativnih teorija), sasvim je moguce da veliki procenat CO2 nema veze sa ljudima, nego sa nekim prirodnim procesima (oslobadjanje iz okeana USLED zagrevanja), a cak i da je sve to tacno, opet se postavlja pitanje opravdanosti borbe protiv toga. Kao sto rekoh, pogledajte kategoriju "ekologija". Ima zanimljivih postova.
wk, u teoriji ne stvarno ne bi trebalo da bude da to što je neko levičar odmah znači nije u pravu kad govori o ekonomiji. Ali u stvarnosti te dve stvari se često poklapaju.
Ako ste politički levičar, onda sve za šta treba da se zalažete je preraspodela dohotka putem poreza. Ekonomski principi se ne menjaju -- slobodna trgovina je uvek dobra, privatno vlasništvo bolje od državnog, regulicija uglavnom štetna. Ali levičari se ne zalažu za preraspodelu, nego uglavnom za te takve mere.
Ima dobar novi članak Dana Kleina u Econ Journal Watchu, dostupan na internetu, gde on analizira sve kolumne Paula Krugmana. I nalazi da Krugman, koji se smatra vrhunskim ekonomistom, u svojih 700 i kusur kolumni se skoro ni jednom ne zalaže za neku liberalizaciju, čak i kad bi takva liberalizacija pomogla siromašnima. Da je Krugman iskreni levičar koji brine za siromašne, onda bi on podržao liberalizaciju tamo gde liberalizacija pomaže siromašnima, a to su slučajevi sa trgovinom, sa raznim uslugama koje su esnafski ili regulacijom zaštićene kao lekari, tržište lekova, taksisti, itd. Ali pošto on to nikad ne radi, ispada da mu i nije cilj da pomaže siromašnima, nego da ovako ili onako da opravda mešanje države.
Krugman kao možda najuticajniji ekonomista-levičar danas, je primer za ono što radi većina ostalih. Kad bi levičari govorili samo o preraspodeli putem poreza (što je jedini efikasni način preraspodele), ekonomisti tu zaista ne bi mogli mnogo da prigovore. Ali poenta je da oni, pod okriljem brige za siromašne ustvari samo uvlače državu u sve, pa čak iako to ima upravo suprotan efekat na siromašne.
Post a Comment