Koštunica je ukazao da se ovakvo pravno nasilje nad jednom zemljom dešava prvi put u svetu.
Ova neistina je toliko puta ponavljana da smo počeli da verujemo u nju. Granice se redovno menjaju posle ratova -- to je i svrha ratova. Posle 1945. se to ređe dešava jer su i ratovi ređi, ali nije ni približno tačno da je ovo bez istorijskog presedana.
Pravno nasilje je ono što se desilo 1999. u Rambujeu. U Rambujeu je Clintonova administracija Miloševiću ponudila ugovor sa namerom da on taj ugovor ne prihvati. Bilo je jasno da takav ugovor niko na svetu ne bi prihvatio, pre svega zbog klauzule po kojoj je NATO-u trebalo da bude omogućeno kretanje po celoj teritoriji Srbije -- sasvim bespotrebne ako je cilj zaista bila zaštita Albanaca, ali neophodne ako je cilj bio osigurati da Srbija odbaci sporazum. To je bilo pravno nasilje koje je posle dovelo do bombardovanja i Kumanovskog sporazuma.
A ovo sada je samo formalizacija postojećeg stanja nastalog kumanovskom kapitulacijom. Zato argument o međunarodnom pravu neće upaliti, osim u domaće političke svrhe. Možda bi u međunarodnoj zajednici upalio pre 9 godina da na vlasti nije bio Milošević, ali o tome je trebalo misliti tada.
1 comment:
svi znamo da je nacionalno osvescivanje bilo jedini nacin da se komunizam promeni u SFRJ, problem je samo sto je on iskoriscen za urusavanje, a ne napredak "osvescenih". Mislim da se situacija ne bi mnogo razlikovala, jedino da je umesto 90. resavana 75.
Danasnji corsokak je jedan od pokazatelja da bilo koji politicki pravac u Srbiji, zavis, sto bi evropljani rekli, od "lokalne specificnosti"...
Post a Comment