Miss T bi rekla da nisu. Oni bi, naravno, rekli da jesu.
Ja bih rekao da je pravi odgovor - ne znam. Ali, ne u smislu "ne znam jer se nisam time bavio", već u smislu "ne znam, a niko ne može ni da zna". Radi se o tome da ako nema slobodnog tržišta u prosveti, nema ni tržišnih cena. A ako nema tržišnih cena, onda se za svaku platu može u isto vreme tvrditi i da je suviše niska i da je suviše visoka i ne postoji nikakav način da se utvrdi istina.
Verovatno ste primetili (a ako niste, ja vam sada skrećem pažnju) da nije bilo mnogo štrajkova u privatnom sektoru od 2001. na ovamo. Ako mene pitate zašto, odgovor je - zato što funkcioniše tržište rada. Čistačice su u svim firmama relativno malo plaćene, a ljudi sa fakultetskom diplomom relativno mnogo. I to tako i treba da bude. Velike razlike su praktično ostale samo unutar državnog sektora, pa je tako moguće da ljudi sa istom školom i istim sposobnostima rade za veoma različite plate (meni recimo činjenica da su plate u NBS i dalje mnogo veće nego u Ministarstvu finansija govori da je Jelašić veoma dvoličan kada se zalaže za smanjenje plata u javnom sektoru). I to onda dovodi do štrajkova. Ako čovek sa srednjom školom i na jednostavnom poslu u Narodnoj banci zarađuje dva ili tri puta više nego isti takav čovek u pravosuđu ili prosveti, naravno da će biti štrajkova.
Ali, kako odrediti platu lekara ili nastavnika matematike? Kako uopšte znati da li su precenjeni ili potcenjeni? Odgovor je - nikako, dok se ne privatizuju i dok ne bude bilo konkurencije. Onda će biti jasno. Međtuim, činjenica da ni lekari ni prosvetari ne žele privatizaciju mi govori da oni sami misle da im se ne bi svidelo to što bi im tržište reklo. A mislim da greše. Naročito dobri lekari i dobri nastavnici - njima bi plate sigurno bile mnogo više nego danas.
4 comments:
Sve je to na papiru lepo.
U praksi?
Prvo drzava je za odredjene kategorije lica ustanovila obavezu skolovanja. Osnovno obrazovanje je obavezno i roditelji su silom zakona dakle prinudjeni da omoguce barem osnovno obrazovanje svojoj deci.
Drugo drzava je dakle uvela obavezu. Iz toga po meni nema nikakve dileme da ako obaveza roditelja vec postoji da drzava takodje ima obavezu da realizaciju te obavezu omoguci ili barem u dovoljnoj meri olaksa.
Trece Trziste kada govorimo o obrazovanju u odredjenom je organiceno. Naime prosecan roditelj u Srbiji i pored najbolje volje ne bi imao mogucnost da recimo svoje dete zato sto je skola bolja posalje da umesto u osnovnu skolu u Obrvi (selo pored kraljeva) posalje u Kraljevo udaljeno 15 kilometara (dnevna karta kosta oko 120 dinara) ili recimo u Beograd gde bi pored toga morao da placa i smestaj i gomilu drugih troskova.
Cetrto kada bi skontali kako stvari stoje odnosno da je pokretljivost djaka takva kakva je nemam nikakvu sumlju da bi ucitelji povecali cene svojih usluga ipostavili ih na znatno visi nivo cesto zloupotrebaljavajuci poziciju u kojoj se nalaze oni odnosno potencijalni djaci.
Sve u svemu kada pricamo o osnovnom skolstvu mogucnosti uvodjenje konkurencije (potpupno po trzisnom modelu) su skopcane sa znacajnim problemima.
Nekakav upliv drzave je u skolstvu nepohodan.Po meni pitanje je kakav i koliki a ne da li treba ili ne da ga bude.
igipop
U cemu tacno se razlikuje Vas opis stanja u skostvu od recimo stanja u maloprodaji hleba? Obrva verovatno ima samo jednu prodavnicu i niko ne ide u Kraljevo po hleb.
A opet, kolika je cena hleba u Orbvi? Pretpostavljam, slicna kao u Kraljevu. Zasto mislite da bi u skolstvu bilo drugacije?
Ali, situacija sasvim sigurno ne bi bila idealna i postojale bi skole koje bi zloupotrebljavale svoj polozaj. Ali, nas ideal nije "idealnost", nego bolja situacija nego sada. Da li vi tvrdite da se sada nastavnici u Obrvi ne ponasaju kao da djaci nemaju alternativu? U nasem modelu bi makar imali neku alternativu, a sada nemaju nikakvu.
ti je ok.
sto se tice hleba cena hleba je pretpostavljam ista kao u gradu ali mislim da je tu pre od znacaja da je cena administrativno kontrolisana, sa jedne strane i sa druge strane u tome sto konkurencija nije iskljucena-svako domacinstvo jos uvek moze da pece hleb.
Medjutim cene drugih proizvoda su nesto skuplji nego u gradovima. Po meni to je i razumljivo jer je obrt manji pa i marza mora biti proporcionalno veca. Medjutim te cene nisu neprihvatljivo velike jer uglavnom domacinstva po selima u Sumadiji uglavnom proizvode stvari koje im trebaju. Tako da i ta jedna prodavnica (mada mislim da ih ima vise) ima "konkurenciju". Konacno kome trebaju banane ili sta slicno uvek moze jednom nedeljno da ode do grada ili i inace ide poslom.
Sa decom je situacija ipak drugacija.
Igipop
A ko sprechava dovitljivog preduzetnika da otvori privatnu osnovnu shkolu u toj... Obrvi? Da, verovatno ga niko ne sprechava do njegove rachunice da je to corav posao. Da bi zaradio morao bi da bude, em dobro placen za obrazovnu uslugu koju pruza, em da doboro plati ...kvalitetan kadar, razume se. Shta bi inache bila njegova ponuda do kvalitetnije obrazovanje?
Privatizovati shkole! Sve-shkole! Pa nije Friedman bio chovek bez rachuna. Vaucher, pa - izvolte!
Pre nego shto bi pokojnom profesoru bila priznata pamet, drzava bi (a tome se nadamo, je li?)vec uveliko sprovodila deregulaciju, a gore spomenuti preduzetnik bi znao na chemu je. Za pochetak posla, bio bi u plusu! Shkolu bi mogao da proda ako...ne voli decu..da slusha. I da im se smeshka. ???
Opet, ne bih rek'o da srditi srpski domacin ne bi vozio dete u Kraljevo u shkolu ako bi "zli chika" zloupotrebio lokalni monopol...
Ali..oprezno.. Libertarijanci!? Deca? Ovde trebamo biti dosledno liberalni. - Ako cale ima pravo da te vaspitava, nema pravo i da te ogranichava.- Tu drzava (to nuzno zlo) mora da se mesha. I da pokushava - i da greshi.
Post a Comment