Srpski reformatori obrazovanja (tzv. "gašisti") umeli su da kažu da reformu uvek u krajnjem ishodu izvode nastavnici. Oni na kraju zatvore vrata učionice i vi ne znate šta je tamo na delu...
Zato nije ni bilo reforme. Niti će je biti, ako nastavnički Monolog bude jedina beseda koju slušamo mi siroti kupci njihove robe. Da li možda ima nekoga ko još nije naučio refren: “Tražimo-veće-plate-jer-mi-radimo-najodgovorniji-posao, mi-obrazujemo-decu-a-deca-su-budućnost-ove, zemlje, la-la-la-la...” Onda sledi horsko pevanje sa čistačicama koje govore kako čiste 20 godina i da je sramota da njihov koeficijent bude mizerni X (ako je suditi po žutici u školama, one su se pošteno "belo" naštrajkovale!)
Ništa to nije čudno i niko zdravorazuman ne bi očekivao išta bolje od nastavničkih sindikata. Šta su sad uradili? Skratili časove, traže povećanje...Stop, neću o njihovom Monologu. Premotavam. Šta su uradili? Uradili su OPET onu stvar sa SKRAĆIVANJEM ČASOVA. Čudno je da taj metod niko ne dovodi u pitanje. Neverovatno. Zašto mislim da je to gore nego štrajk šalterana u sudu, odnosno zašto je isto ili opet gore od štrajka medicinara? Zbog Bekera. I još nekih teoretičara.
Prosto, sticanje obrazovanja je čudna aktivnost. Tu uslugu ne možete kupiti jednostavnom isporukom kao kad odete na pregled kod ORL ili kupite Šabačko mleko u radnji iza ćoška.
Da bi usluga bila isporučena kako treba, moraju da učestvuju i oni koji je primaju. Učenici. To je ugrađeno u sam proces isporuke. Ne mogu se jednostavno NADOKNADITI ČASOVI. Ljudski kapital (sve veštine koje iznosiš na tržište i neko hoće da ih kupi) neverovatno mnogo zavisi od TAJMINGA. Tačnije, od životne faze, životne godine, meseca. Sve utiče na stopu povraćaja onoga što je uloženo. A ono što je prethodno uloženo utiče na sledeće ulaganje. Ako nastavnik skarabudži lekciju o fašizmu, onda vi ne možete da skapirate posle šta je neofašizam. (Srećom, tu je Ivan Janković da vam objasni:)
Nastavnici ugrožavaju životne zalihe ljudskog kapitala svih nas osuđenih na usluge tih propalih firmi. I od njih neki očekuju da uhvate sebe za perčin i uvedu, blago nama, “kvalitetno obrazovanje za sve”.
U Juti, pak, malo manje veruju sindikalnim Baronima. Tamo je nedavno propao predlog uvođenja generalnih vaučera u obrazovanje. Ne vaučera za socijalu i posebne kategorije učenika (što postoji u nekoliko država SAD), već pravog modela koji bi počivao na “izboru za sve”. Šta je tu sad drugačije od Srbije kad su propali? Tri stvari.
Prvo, o obrazovanju tamo odlučuju KUPCI.
Drugo, obrazovni sindikat je samo jedna strana u toj priči. Naravno, ništa manje jaka ekipa nego naš sindikalni Trio. Oni su širili propagandu protiv vaučera, sve obaveštavajući ljude da će finansijski resursi biti iscrpljeni vaučerizacijom (što nije tačno, objasniću drugi put). Lepo, ali njihova pedagoška ekspertiza može biti okačena mačku o rep, sa porastom ljudi koji decu školuju kod kuće, sa porastom cyberškola. Mi ovde još negujemo ekspretizam (nastavnici moraju najviše da se pitaju za reformu) pa zato deca u petom razredu rade na strugu da bi nastavnik tehničkog imao posao...
Treće, najvažnije, mnogi veruju da je jedan bitan razlog delovao da 60% ljudi glasa protiv vaučera u Juti. Istina je, vaučeri su opasna igračka, mogu da dovedu do kontraefekta, odnosno lako se može prišunjati državna kontrola nad procesom i ishodima obrazovanja. Da li obavezno testiranje dece, standardi, inspekcije privatnih škola zaista znače “izbor”? To je trebalo da bude u paketu. Možda je i to odvratilo Jutance...Da li je bolje imati krnji izbor ili nikakav izbor? To je već pitanje za više razrede. Mi smo još u pačjoj školi slobode (i) izbora.
3 comments:
"Krnji izbor" iliti vaučeri, koji nam se u početku može učiniti kao korak na bolje, vrlo brzo se pokaže kao nikakav izbor. Vaučerizacija ima strašno slabe šanse da prođe ne zato što smo mi u Srbiji još u "pačijoj školi slobode (i) izbora" :), već zato što onima koji treba da je ustanove i sprovode nije u interesu, dapače protivna je njihovom interesu. Vrlo brzo se pokazuje da je vaučerizacija toliko simbolično poboljšanje (dakle poboljšanje forme, ali ne i suštine), da svi dignu ruke od toga.
Zagovaranje vaučera je stoga prava utopija i ima mnogo gore posledice od predlaganja potpuno privatnog školstva, koje btw. u postu
tranzicija-u-srbiji-zato-i-kako-dalje.html Lazar i drugovi pogrešno nazivaju utopijom. Zašto? Evo paralele: problem krađe se ne može rešiti pa čak ni ublažiti "parcijalnim merama" kao što bi bilo ograničenje vrednosti ukradene robe ili ograničenje vremena kad sme da se krade. Naizgled, situacija bi se popravila kad bi moglo da se uzme do 100 dinara iz tuđeg džepa ili sefa i to samo od sumraka do svitanja. Ne, to ne rešava problem krađe, samo ga menja. Činjenica je međutim da bi predizborna propaganda u real-političkom stilu kod mnogih površnih posmatrača izazvala simpatije.
Ako zaista rešimo da nešto popravimo, ide se "utopijski" "radikalno": krađa je zabranjena. Sve što je manje od toga naprosto je gubljenje vremena (za stanovništvo) ili zamajavanje ljudi (za političare). Zato je jedina stvar vredna zagovaranja - potpuno privatno obrazovanje. Deetatizacija obrazovanja.
Ipak su vaučeri bolji od ovoga što sada imamo. Naravno nisu idealni. Ne bi smanjili trošak ili krađu, bar ne drastično, ali bi sigurno povećali kvalitet usluge.
I ja mislim da je potpuno privatno obrazovanje bolje ali sam gotovo siguran da bez obzira na to koliko se liberali trudili da ga uvedu da će to i dalje ostati državna kategorija. Ako već ne možemo da ga promenimo onda bar možemo da pokušamo da ga unapredimo.
Naravno da im nije u interesu bilo sta sto bi ih teralo da vise rade. Gasisti nisu uspeli da uvedu ni obavezno usavrsavanje nastavnika (godisnje obuke iz inovacije nastave, strucni seminari gde npr. saznaju da Pluton nije vise planeta, pa da ne uce decu itd.)
Poenta je da se stvari tako postave tako da od njih nista ne zavisi. Kako? Tako sto se kombinuje vaucerizacija sa privatizacijom skola ili eventualno cak samo koncesijama. Koliko ima sada kvaziskolica koje drze privatne casove za klince...TIme bi se sprecila praksa da nastavnici otaljavaju u skoli, a onda kod kuce budu savrseni pedagozi i mentori kada im roditelji plate.
Znaci, samo staviti PARE u ruke roditelja i njima dozvoliti da istumbaju trziste, ali CELO.
Post a Comment