Kao pušača, veoma me zabrinjava pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.
Jasno mi je zašto bi trebalo zabraniti pušenje u bolnici, školi, autobusu, ili avionu, ali zašto bi mi bilo ko branio da pušim u kancelariji u kojoj sedim sam? Britanci su to uveli od ovog leta, to jest zabranili su pušenje u "radnom prostoru". Tako kamiondžije ne smeju da puše u svom kamionu, kao ni članovi rok benda u garaži u kojoj vežbaju.
Zanimljiv tekst na ovu temu, ali i odgovor na pitanje iz naslova posta možete naći ovde, na samom dnu teksta.
Inače, posebno me je iznenadila sledeća konstatacija, prilično nekarakteristična za B92:
"Tokom avgusta je u unutrašnjosti Engleske bilo nekoliko uličnih demonstracija, ali ni o jednom protestu nije bilo vesti u novinama ili elektronskim medijima.
Naslovne strane štampe su rezervisane za one koji protestuju protiv takozvanih klimatskih promena, što je na liniji zvanične vladine politike.
Tako su, na primer, novine zabeležile da su održani klimatski protesti ispred vojnog aerodroma Bigin hil u južnom Londonu iako je bilo prisutno samo petoro demonstranata. "
2 comments:
Uh, ovi novi Googlovi propisi (password od najmanje 8 karaktera) su mi zadali malo muke, zato me nije bilo da komentarišem. Eto, i privatni sektor pati od preterane regulacije ;)
Pušenje je baš dobar teren za promociju tržišnih rešenja. Šta je uopšte "javni prostor". Policijska stanica? Da. Bolnica? Možda. Restoran? Svakako ne. Možeš da uđeš a i ne moraš, jer jesti, piti i družiti se možeš i na uličnom kiosku ili u parku ili kod kuće. Zašto onda ne ostaviti vlasnicima ugostiteljskih objekata da sami odluče hoće li zabraniti pušenje ili ne, već prema ciljanoj klijenteli? Zašto ne dozvoliti i onim ustanovama u kojima je (možda) opravdano zabranjeno pušenje (aerodromi) da instaliraju kabine za pušače (na nekim nemačkim aerodromima to već postoji, i te kabine su vrlo prostrane, dobro provetravane, udobne i funkcionalne).
Svi znamo da je pušenje štetno po zdravlje i rizično po život. Takođe, svaki od nas pušača zna koliko smo bahati nekad bili i koliko smo smetali nepušačima, pušeći tamo gde to nikako nije bilo ljudski. Valjda zato se sada (zbog griže savesti, a možda i iz nekakvog sujeverja) ustežemo da dignemo glas protiv ovog, slobodno mogu reći anti-pušačkog fašizma.
Treba odvojiti šta je pravo svih na čist vazduh oko sebe, u javnom prostoru i u sopstvenom privatnom pristoru, naravno, a šta moje pravo da dok pušim mogu to da radim slobodno, bez ugrožavanja dostojanstva i nepotrebnih ograničenja.
Onda, pitanje poreza. Pušači toliko daju državi kroz akcize i poreze (paklo cigareta u proizvodnji košta oko 10 evro-centi, a u prodaji, od Srbije do UK, od 1-10 evra). Onda zašto ne denuncirati svakog ko kaže da lečenje pušača previše košta kao lažova, etatističku lopurdu, kleptomana i moralnu nakazu? Sve je to plaćeno kroz poreze, stostruko! Uostalom, lečenje pušača MANJE košta, jer kraće žive. A onda, za te pare što mi uzmu za porez, more, ima da mi sagradi država kabinu za pušenje u svakom redu za produženje lične karte, na svakom uglu, na svakom drugom mestu gde je zabranila pušenje. I to sa sve besplatnim zabavnim sadržajima :)
A umesto svega toga, nosim žutu traku. Gde im je sad feeling za prava manjina? Što ne lansiraju svojevrsni smokers mainstreaming, umesto ove naci kampanje?
Slažem se sa Vama lighthouse, radi se upravo o fašizmu odnosno jednoj perfidnoj verziji totalitarizma, ali neću o tome, sve lepo piše u Hajekovom Putu u ropstvo.
Odlično Vam je pitanje Šta je uopšte "javni prostor" ? Nadovezao bih se pitanjem Šta je uopšte "privatni prostor" ? Da li to postoji? Da li postoji ijedan aspekt stvarnosti koji individua oblikuje po svom nahođenju ili baš za sve mora da pita nekoga za dozvolu? Čini mi se da smo svedoci, mada je toga malo ljudi svesno, nestajanja "privatnog prostora".
Post a Comment