Danica Popović odustaje od svoje mesečne kolumne u Politici. Razlog, urednik novine toleriše nepotpisane a uvredljive komentare. Autor svakako ima pravo da odluči da li će i za koga će da piše. U slučaju Danice Popović, koja sigurno ima dovoljno izbora za objavljivanje tekstova, insistiranje na određenim standardima je razumljivo.
Sa druge strane i Politika ima pravo da odluči da li će da dozvoli objavljivanje uvredljivih komentara ili neće. Vlasnik Politike (državni kapital malo komplikuje priču ali da to zanemarimo u ovom slučaju jer to i nije bila poenta u tekstu) će zbog svojih odluka snositi posledice. Da li su u pravu ili ne tržište će da odluči.
Danica Popović kaže: Da se poslužim analogijom, ima li bilo ko pravo da vas na ulici... obaspe uvredema i opali vam šamar... a da vam policajac... objasni da je to sloboda izražavanja... Sa ovim se ne slažem. Uvreda i šamar nisu isto. Kao ni očigledno sloboda izražavanja i sloboda govora. Sloboda izražavanja (šamar) je ograničena narušavanjem osnovnih sloboda (negativnih prava) drugih ljudi. Koje je negativno pravo ugroženo uvredom? Nijedno. Možda neka pozitivna prava kao pravo na pristojno ophođenje, ali to je cena koju sam spreman da platim za slobodu govora.
1 comment:
I ja isto - sve dok me neko ne uvredi. :)
Post a Comment