Litvinenko

Mi smo imali više postova o tome koje i zašto ubio Aleksandra Litvinenka, bivšeg agenta ruske obaveštajne službe.

Međutim, nismo pokrili neke vrlo zanimljive stvari. Recimo ovde imate snimak jedne tribine u Londonu gde je Litvinenko direktno optužio Putina za smrt novinarke Ane Politkovskaje, dve nedelje pre misterioznog trovanja.



Ali, ja mislim da je jedan od ključnih detalja zašto je Litvinenko ubijen zapravo sledeće svedočenje. Ajman Al Zavahiri, drugi čovek Al Kaide je agent FSB (KGB):

The second person in the terrorist organization "Al Qa'eda", about whom they speak as about the organizer of the series of explosions in London , Aiman al-Zavahiri, is an old agent of the FSB. Being sentenced to death penalty in Egypt for terrorism and searched by the Interpol, Aiman al-Zavahiri in 1998 was in the territory of Dagestan , where for half a year was trained a special preparation at one of the educational bases of the FSB. After the preparation he was transferred to Afghanistan , in which he had never been before and where, following the recommendation of his Lubyanka chiefs, he at once after the arrival penetrated into the surrounding of Ben Laden and soon became his assistant in the "Al Qa'eda"...During my service in one of the most confidential departments of the FSB, those heads from the UFSB of Dagestan, who directly had worked with Aiman al-Zavahiri, after his successful terrorist preparation and transferring to Afghanistan , were called to Moscow and received high posts.

Više o optužbama koje je Litvinenko izneo na račun Putina, pre nego što je ubijen donosi čak i vrla Vikipedija.

Okrugli sto o Litvinenku

Front page maagizine je organizovao vrlo zanimljiv panel o ubistvu Aleksandra Litvinenka, bivšeg ruskog špijuna i novinara, inače Putinovog protivnika koji je otrovan pre mesec i po metodom i supstancom koje je KGB ranije vrlo široko koristio (o tome je na Tržišnom rešenju već bilo dosta reči).

Među panelistima su bivši KGB direktor Oleg Kalugin, Ričard Pajps, poznati istoričar Rusije i Sovjetskog Saveza, disident Vladimir Bukovski i još dvojica bivših bezbednosnih oficira istočnoevropskih službi.

Posebno je vredno spomena svedočenje iz prve ruke Ion Mihai Pacepe, prebeglog šefa bivše rumunske Sekuritetee, koji je bio prisutan na sastanku na kome je Hruščov ubedio tadašnjeg rumunskog diktatora Georgiu Deža da treba likvidirati spoljne neprijatelje i onda optužiti CIA-u čime se "ubijaju dve muve jendim udarcem". Takođe svedoči da je Brežnjev preko KGB poslao radioaktivni talijum Čaušeskuu (isti onaj kojim su ubijani protivnici Kremlja za vreme komunizma i posle i kojim je ubijen i Litvinenko):

In the late 1970s, Leonid Brezhnev gave Ceausescu, via the KGB, radioactive thallium that could be inserted in food to silently kill his own political enemies abroad. The substance was described to Ceausescu as a new generation of the radioactive thallium weapon unsuccessfully used against Khokhlov in West Germany in 1957. (Khokhlov lost all his hair but did not die.) Ceausescu baptized it with the codename “Radu” (from radioactive), and he used it to secretly kill his own political enemies. The polonium 210 that killed Litvinenko looks to me just like an upgraded form of “Radu.”

U ovoj raspravi ima još jedna zanimljiva informacija koja je, za razliku od prethodne, za mene bila potpuna novost: u Rusiji postoji čak i zakonsko pokriće za teorističke aktivnosti FSB u inostranstvu. Ruska Duma je prošlog leta donela zakon kojim se ruskom predsedniku daje moć da koristi službe bezbednosti za eliminisanje "ekstremista" čak i u inostranstvu, pri čemu se definicija ekstremista proširuje sa naoružanih teorističkih grupa i na političke protivnike koji šire neprijateljsku propagandu:

Consider this: in July of this year, the Russian Duma passed a law authorizing the Russian President to use secret services as "death squads" in order to eliminate "extremists" -- even on the foreign territory (Federal Law of 27 July 2006 N 153-F3).

At the same time, the Duma amended another law, expanding the definition of "extremism" to include anyone "libellously" critical of the current Russian regime (Federal Law of 27 July 2006 N 148-F3)

Političke analize prirode Putinovog režima koje se u ovom panelu prirodno nadovezuju na temu Litvinenko ne kazuju mnogo toga novog, čak ni u delu analiza istorijskog zaleđa ruskog autoritarizma i oslanjanja na policijske metode vladavine, ali sve skupa deluje kao dosta realistična i moram priznati, tužna slika Rusije XXI veka. To je slika polufašističke diktature u kojoj vlada jedna kriminalizovana klika bivših KGB-ovaca koji progone i ubijaju političke protivnike, guše svaku nezavisnu misao i medij, i nacionalizuju veliki deo imovine privatnih lica. A sve uz podršku Zapada.

Moj završni komentar je vezan za pogrešnu procenu Putina koju sam i sam imao u prvih dve ili tri godine njegove vladavine. Za razliku od dobrih posmatrača i poznavalaca Rusije, poput Pajpsa, Ljube Sirca ili Džeralda Posta koji su odmah tvrdili da je Putin običan KGB-ovac, aparatčik željan neograničene vlasti i moći a vrlo ograničene vizije, koji će učiniti sve da obnovi diktaturu u Rusiji, ja sam imao iluziju da Putin želi da reformiše zemlju u pravcu mnogo većeg otvaranja, liberalizacije itd, a da je njegov pomalo tvrdi i autoritarni stil vladanja oprostiv i privremen. Izgledalo je čak u jednom trenutku da ide u pravom smeru u ekonomskoj politici, angažmanom Andreja Ilarionova i uvođenjem nekih mera liberalizacije i smanjenja poreza. Ali, sve je bilo vrlo prividno i kratkotrajno. Sad vidim koliko je bilo pogrešno verovati u njega i koliko je bio u pravu Džerald Post, inače politički psiholog, koji je tvrdio da je Putinov mentalni sklop vrlo sličan Miloševićevom.

Epidemija trovanja nastavljena

Pitanje: šta je zajedničko sledećim ljudima:

1. Viktor Juščenko, predsednik Ukrajine.
2. Aleksandar Litvinenko, bivši agent KGB.
3. Jegor Gajdar, bivši ruski premijer.
4. Ana Politovskaja, ruska novinarka

Jedina zajednička svojstva ovih osoba su činjenica da su se jako zamerili Caru Vladimiru, i drugo, da su svi bili otrovani od strane "nepoznatih počinilaca" (osim Politovskaje koja je ubijena iz vatrenog oružja).

U sledećem članku, ima dosta zanimljivih detalja o Litvinenkovom slučaju, ako i nekim novim "saznanjima" u istrazi o njegovoj smrti. Bivši agent FSB (naslednice KGG) Trepaškin je još 2002 upozorio Litvinenka da je Putin oformio eskadron smrti za ubijanje svojih političkih protivnika, i da je on, Litvinenko, na spisku za likvidaciju. Trepaškinu je od strane FSB bilo ponuđeno da uđe u tim koji je trebalo da likvidira Berezovskog i Litvinenka što je on odbio. Kasnije je uhapšen zbog "odavanja državnih tajni", odnosno prodaje Britanciam nekih informacija o ulozi ruskih bezbednosnih službi u terorističkim napadima u Moskvi.

Takođe, u članku saznajemo da je otrovan i italijanski profesor Mario Skaramela koji je večerao sa Litvinenkom kobne noći. On je po navodima iz članka istraživao veze italijanskog premijera sa KGB, gde je od Litvinenka tražio dokaze za to.

Ali, vest dana ili nedelje je ipak da je Jegor Gajdar, bivši premijer takođe bio otrovan u Irskoj, negde u slično vreme kad i Litvinenko, i da lekari isključuju mogućnost prirodnih uzroka trovanja. Dakle, i njega su otrovali "nepozanti počinioci". Samo je procenjeno da bi bilo suviše opasno ubiti ga sasvim, pa je Gajdar, kao i Juščenko, samo "opomenut".

Ima li više sumnje ko je trovač?

Boris Njemcov R.I.P.

Pre nekoliko dana u Moskvi je ubijen Boris Nemcov, jedan od lidera preostale opozicije u Rusiji i potpredsednik ruske Vlade tokom Jeljcinove ere 1990ih. Ubijen je u centru Moskve samo stotinjak metara od Kremlja, nekoliko sati pošto je na lokalnom radiju pozvao na demostracije protiv Putinove vojne agresije na Ukrajinu, koje su bile zakazane za 1 mart. Samo neoliko nedelja ranije, dao je izjavu da misli da Putin možda planira da ga ubije. Pre nekoliko godina, već je bio predmet napada kada mu je grupa aktivista pro-kremaljske grupe "Naši" bacila kieslinu u lice, za šta je Njemcov optužio Putina lično. Sama finalna egzekucija je bila visoko profesionalno izvedena - žrta nije imala nikakvu šansu. I treba li naglašavati - na desetine kamera koje nadgledaju okolinu Kremlja su sve bile na "popravci" i zgodno isključene u trenutku ubistva, u pola dvanaest noću.

Ovo predstavlja Putinovu značajnu eskalaciju, koja prevazilazi sve što je do sada viđeno: ranije su na desetine novinara, bivših obaveštajaca ili političara srednjeg ranga koji su se zamerili kome ne treba bili uklonjeni: Ana Politkovskaja, istraživač rata u Čečeniji, Aleksandar Litvinenko, obaveštajac sa informacijama o terorističkim napadima na Moskvu i druge ruske gradove 1999 organizovane od strane FSBa, Sergej Jušenkov, političar liberalne stranke Jabloko koji je istraživao istu temu, i mnogi drugi.

Međutim, Boris Njemcov nije novinar, ni obaveštajac niti političar srednjeg ranga. On je jedan od ključnih političara 1990ih, vrlo blizak Borisu Jeljcinu i možda glavni lider sadašnje opozicije. Svakako "najkrupnija zverka" među svima koji su do sada likvidirani. Što je posebno zaimljivo, Putin ovim ruši još jedan od tabua za koji se verovalo da je stabilan: Jeljcin, njegova porodica i prijatelji i bliski saradnici se neće dirati. Ovim i taj tabu pada.

U zapadnoj štampi i drugde su već krenule spekulacije šta bi ovo moglo da znači: prva teorija koju su izneli ukrajinski predsednik Porošneko i ruska novinarka Julija Sobčak (ćerka bivšeg gradonačlnika S. Petersburga i Putinovog šefa, Anatolija Sobčaka, kome je takođe proverbijalna saksija pala na glavu 2000e) kaže da je Njemcov ubijen jer se pripremao da objavi podatke o angažovanju ruske vojske u istočnoj Ukrajini. U prilog tome bi išao podatak da je ruska policija već iste noći provalila u njegov stan i zaplenila sve dokumente i kompjuterske diskove koje je našla.

Druga spekulacija je da ovo nema veze ni sa kakvim konkretnim povodom nego da Putin radikalizuje teror da bi poslao poruku insajderima svih vrsta da se ne šale i ne kuju nikakve zavere protiv njega jer niko od njih nije bezbedan više. Više ne važe stara pravila. Ovo moža da bude  znak panike i paranoje, a možda i realistične procene da je opasnost od insajderske pobune velika i da se moraju preduzimati najdrastičnije mere.

Međutim, stvar se može gledati i iz nešto drukčije perspektive. Jedna od najboljih knjiga o modernoj Rusiji posle Jeljcina koju sam čitao je "Putinova kleptokratija" profesorke Karen Daviša sa Univerziteta Majami. Dovoljno je da kažem da je Cambridge Unviersity Press odustao od štampanja knjiige iz straha od tužbi, pošto su zakoni o kleveti u Britaniji ekstremno strogi. Mene nije tako lako šokirati kada je reč o Putinovoj Rusiji, ali neki detalji iz te knjige su stvarno šokantni. Jedan od tih "detalja", koji ima direktnu relevantnost za ubistvo Njemcova, je priča o terorističkim napadima u leto 1999. Na četiri ili pet mesta u Rusiji, od Moskve do Čečenije i Vogodonska, u samo nekoliko nedelja eksplodirao je veliki broj bombi u stambenim zgradama ubivši preko 300 ljudi i ranivši preko 2000. Za ove eskplozije su odmah bili optuženi čečenski separatisti i to je poslužilo kao povod drugom čečenskom ratu koji je brzo usledio.

Međutim Karen Daviša pokazuje crno na belo da je iza svih ovih eksplozija gotovo izvesno stajala ruska obaveštajna služba.Teroristički napadi su izvršeni sa ciljem davanja izgovora za rat i podizanja rejtinga Putinu, tadašnjem premijeru, i njegovog etabliranja kao borca za nacionalnu stvar a "protiv terorizma". I što je najzanimljivije sve to su ruski istraživački novinari i parlamentarni političari utvrdili mimo svake sumnje još 1999e (Vikipedija daje odličan pregled fakata)! . Recimo stan u zgradi u Moskvi u kome je eksplodirala fatalna bomba 13 septembra ubivši u sred noći preko sto ljudi je bio iznajmljen neposredno pre eksplozije od strane agenta FSB. Posle ove eksplozije nastala je prava paranoja u Rusiji. Nekoliko dana kasnije u gradu Rjazanju lokalna policija je uhapsila troje ljudi koje su lokalni stanari videli kako unose sumnjive džakove u podrum njihove zgrade noću. Policija je ušla u podrum i pronašla "paket" koji je bio bomba sa detonatorom i džakovima heksagona, istog vojnog eksploziva koji je korišćen u Moskvi. Tri osobe su uhapšene, policija objavila uspešno razotkrivanje zavere. Međutim, vrlo brzo uhapšeni teroristi bivaju pušteni pošto su pokazali legitimacije FSBa! Lokalni telefonski operater prisluškuje njihov razgovor sa četvrtom osobom koja ih savetuje da se "rasprše" i da će sve biti ok. Poziv je lociran: bio je upućen centrali FSB. Sutradan, ministar policije Rušailo odaje priznanje lokalnim organima reda na uspešnoj akciji sprečavanja terorizma, ali šef FSB, na opšte zaprepašćenje, pola sata kasnije izlazi sa izjavom da nikakav napad nije sprečen, da je sve bila samo vojna vežba, i da je u džakovima bio šećer a ne heksagon.

Nekoliko dana ranije u Moskvi, 13 septembra, predsednik Dume Genadij Seleznjov prekida sednicu Dume dramatičnim saopštenjem kako je "dobio informaciju da je prošle noći dignuta u vazduh stambena zgrada u Volgodonsku". Ubrzo se ispostavlja da je "dojava" bila lažna, da nije bilo eksplozije u Volgodonsku. Ali je zato zgrada eksplodirala u istom gradu tri dana kasnije, ubivši 17 i ranivši preko 60 ljudi. Zgranuti parlamentarci su pokušali uzaludno da dobiju odgovor od Seleznjova kako je on znao tri dana unapred da će u Volgodonsku da dođe do eksplozije. Duma, koja tada još nije bila pod direktnom kotrolom Kremlja je pokrenula istragu koja se godinu dana kasnije završila smrću 4 ili 5 glavnih islednika i odlaskom u zatvor na pet godina Mihaila Trepaškina, glavnog islednika, zbog "ilegalnog posedovanja vatrenog oružja". Misteriju je rešio Litvinenko: Seleznjovu je poruku da prekine sednicu dostavio njegov asistent, koji je radio za FSB, i on je pomešao napad koji se desio 13og u Moskvi, sa napadom u Volgodonsku koji je bio planiran za 16i. Znamo kako je Litvinenko završio.

Dakle, ministar policije i šef parlamenta nisu ništa znali o ovome, po svoj prilici ni sam Jeljcin. Sve je bilo delo Putina i njegovih ljudi u FSBu. Razmislite sada: ljudi koji su bili spremni da ubiju 300 sopstvenih građana u snu u sred noći, i obogalje preko 2000, da bi podigli rejting premijeru i poboljšali mu šanse na izborima - šta su oni u stanju da učine da bi sačuvali ili zadržali vlast ako ona bude ugrožena? Cena nafte će po svim prognozama kretati oko 50-60 dolara narednih godinu dana. Sankcije ostaju na snazi i u 2016, po oceni same ruske vlade. Ruska centralna banka prognozira recesiju od 4% u 2015oj, što verovatno znači da će biti gore od toga. Verovatno već sada postoje mnogi ljudi u Putinovom okruženju koji su jako nervozni zbog svega toga i koji bi na srednji rok mogli da počnu da tragaju za alternativom. Ubistvo Njemcova je poruka njima: niko nije nedodirljiv. Jedan ruski novinar je uporedio ubistvo Njemcova sa Staljinovim ubistvom Kirova 1934 koje je označilo početak velikog terora 1930ih. To je isto bilo uklanjanje prvog viđenijeg insajdera. Putinovo uklanjanje Njemcova bi moglo da bude mala, ograničena repriza toga: najava da će mnogi političar i disident, i u Rusiji i u emigraciji biti upucan od misterioznih revolveraša, umreti od trovanja polonijumom, pašće mu saksija na glavu itd. Sudeći po svemu što znamo o sadašnjem ruskom režimu 2015 i 2016 (ako dotle potraje) biće dosta krvave. I to ne samo u Ukrajini.  

Breitbart, američki Litvinenko?

Evo, kao mali odmor od srpskih izbora jedna verujem zanimljjiva priča iz Amerike.

Andrew Breitbart je bio konzervativni medijski mogul, sa nekoliko vrlo posećenih sajtova u vlasništvu, i vrlo vešt u korišćenju novih medija u propagandne svrhe. Recimo, dvoje njegovih ljudi su se 2010 predstavili kao prostitutka i makro tražeći od osoblja levičarskog NGOa ACORN savete kako da formiraju "biznis". I dobili su savete, sa sve detaljima kako da zavaraju policiju, šta da rade u vezi poreza itd. Pošto su se ti snimci pojavili na internetu, ACORN (vrlo blizak Obami) je izgubio kongresno finansiranje i ugašen je. Takvih primera Breitbartovog medijskog aktivizma ima dosta. Breitbart je postao poznat kao "medijski ratnik", i vrlo neomiljen u levičarskim krugovima, ali vrlo popularan među konzervativnim hard coreom.

Sredinom februara ove godine on je na konzervativnom skupu CPAC (video ovde) direktno zapretio kako će da objavi neke video snimke do kojih je u međuvremenu došao, a koji prikazuju Obamu kako se za vreme koledža druži sa Bil Ayersom, vođom terorističke grupe Weather Underground. Pomenuo je da ima više takvih traka i da će ih pokazati uskoro. Nekoliko dana kasnije je za neke novine rekao "sačekajte 1 mart, da vidite šta će da se desi".

29 februara, samo nekoliko sati pre nego što je navodno trebalo da objavi te snimke koji će "uništiti Obamu", Breitbart je naprasno umro od srčanog udara! Vraćajući se kući iz nekog kafića, pao je na pločnik, izgubio svest, i iako ga je hitna pomoć brzo prevezla u bolnicu na putu je već bio mrtav. Interesantno da je policija LA-a odmah, pre bilo kakve istrage ili obdukcije, rekla da je umro od "prirodnih uzroka", srčanog udara. Iako je poznato da je Breitbart imao nekih srčanih smetnji ranije, stvar koja je odmah izgledala sumnjivo jeste ta neverovatna koincidencija da čovek umre nekoliko sati pre nego što se očekivalo da objavi neke meterijale koji mogu da obore američkog predsednika. Odmah su se pojavile razne spekulacije da ga je ubila vlada, administracija, Obama, CIA itd, čak i priča da je njegovoj ženi koja je znala nešto više njen sopstveni otac zapretio da ćuti ako joj je život mio (inače taj njegov tast je pola sata po Breitbartovoj smrti prvi izjavio da je ovaj umro od "prirodnih uzroka". Istu stvar je rekao i Breitbartov zamenik Pollack!).

Naravno, koincidicencije ove vrste su moguće: ok, čovek je imao srčanih smetnji, radio je mnogo, živeo pod stalnim stresom, nije spavao dovoljno, moguće da mu je srce otkazalo, iako je imao samo 43 godine. Ali, ako je tako, gde su trake? Ako je zaista bio običan srčani napad, njegovih saradnici bi trebalo da imaju te trake i da ih objave. Da stvar bude lepša, samo dan ili dva posle Breitbarotve smrti, njegov zamenik se pojavio na TV kod Šon Henitija i rekao da oni imaju neke trake, da će ih "pregledati", i da će ih u narednih nedelju dana prikazati na Foxu kod Henitija u emisiji.

To je meni odmah izgledalo sumnjivo: Breitbart je trebalo da ih objavi 1 marta, i sad odjednom nisu spremne, pa treba nedelju dana priprema. Ja sam u prvom trenutku pomislio da nikad ništa neće biti objavljeno. Međutim, desilo se nešto još misterioznije. Posle nekoliko dana Breitbartovi doglavnici su došli u emisiju kod Henitija i prikazali neki video iz ranih 1990ih gde Obama na Harvardu drži govor u kome podržava nekog profesora koji je bio u štrajku. Snimak je jedno veliko ništa, u njemu se Obama pohvalno izražava o radikalnom profesoru Derecku Bellu koji štrajkuje jer misli da na Harvardu postoji diskriminacija protiv crnaca. Obama se priseća kako je profesor Bell bio inspirativna figura za njega i njegove kolege i poziva pristne da otvore svoj um za njegove ideje.

Ispostavilo se vrlo brzo da to čak nije ni bila neka originalna traka, i da je već bila prikazana na nekoj televiziji pre više meseci. U svakom slučaju, Breitbart je možda bio malo "lud" i "na svoju ruku" ali svakako nije bio toliko glup, a još manje neobavešten da veruje da bi taj besmisleni i već objavljeni video mogao da uništi Obamu. Ponavljam, tokom svog nastupa na CPACu on najavljuje video nsimke Obaminog druženja sa Bill Ayersom i Bernardine Dorn. Ništa od tog nije prikazano, više od dva meseca posle Breitbartove smrti.

I kao šlag na tortu dolazi vest od juče. Naime, samo nekoliko sati pošto je izdao izveštaj u kome se preliminarno utvrđuje da je Breitbart umro od srčanog udara, šef lekarskog tima, inače po svemu što znamo zdrav čovek, je takođe naprasno umro! Po prvim nalazima policije, izgleda da je umro od trovanja arsenikom, i sumnja se da je ubijen. Zvanični, mainstream mediji ćute, ne objavljuju bukavno ni reč o ovome, uključujući i Fox news kao i Breitbartov megaposećeni sajt breitbart.com, koji sada vode njegovi najbliži saradnici.

Još jedna koincidencija? Nisam matematičar, ali verujem da je verovatnoća prilično niska.