Pages

16 November 2017

Malo o Vijetnamu, SAD i Srbiji

Nedavno sam slučajno naišao na interesantan pokazatelj u kojoj meri je slobodna trgovina (koju, kao što znamo, osporava horda idiota i na ekstremnoj levici i na ekstremnoj desnici) dobra stvar za odnose medju ljudima i može ako ne sprečiti ratove, kao što se Bastiat nadao, ono doprineti pomirenju i poštovanju među ljudima u posleratnom periodu. Pew poll je istraživao mišljenje o SAD u različitim zemljama sveta i među 50-tak država u kojima je istraživanje rađeno (Srbija nije među njima), najbolji rezultat, 84% povoljnih mišljenja o Americi, utvrđen je u... Vijetnamu.

Da nije u pitanju puka statistika govori i izuzetno prijateljski doček Trampa (a pre njega i Obame) u Hanoju, što su naglašavali i desničarski i levičarski mediji. Svi znamo za strahote Vijetnamskog rata, a da su one prisutne i danas govori vest koja se provukla na marginama samita o tome kako i dalje traje program pomoći žrtvama zloglasnog Agent Orange defolijanta. Znamo i da je Vijetnam, uprkos ogromnog uspona privatnog preduzetništva, i dalje komunistička jednopartijska država. Kako onda objasniti toliko proameričko raspoloženje Vijetnamaca?

Čini mi se da nema ozbiljne alternative „bastijatovskoj“ hipotezi da je ultimativni uzrok tome slobodna trgovina. SAD su najveći trgovinski partner Vijetnama i obim bilateralne trgovine se procenjuje na preko 25 milijardi dolara. Od „otvaranja“ početkom veka, ova vrednost je porasla više hiljada procenata, a američke investicije su prisutne u svim sektorima, sa efektima naročito vidljivim u malim i srednjim preduzećima. Ispostavlja se da je sloboda trgovine u ovom slučaju jača od politike, jer se taj proces odvijao uprkos višestrukim oznakama Vijetnama kao „netržišne ekonomije“ od strane američkog Kongresa. Ovaj ogromni obim trgovine nije mogao da ne ostavi pozitivne posledice po vijetnamsko društvo u celini, naročito kulturu. Procenat Vijetnamaca koji govore engleski je najveći u Aziji (među zemljama koje nisu bile britanske kolonije), iako je to u periodu rata i neposredno nakon njega predstavljalo ozbiljan rizik. Ovome pomaže i činjenica da je demografska struktura Vijetnama jako povoljna, sa velikim procentom mladih i životnim vekom koji se, kao posledica brzog porasta standarda, stalno uvećava. Kao što je jedan tamošnji novinar (zaposlen u državnom mediju, koji je i dalje pod partijskom kontrolom) rekao u razgovoru sa Zapadnim kolegama (parafraziram) „nema nikakvog razloga da vesti o SAD ne budu povoljno pokrivene. Rat je davna istorija. Mi smo okrenuti ka budućnosti.“

Naravno, dežurni srpski kafanski geopolitičari sigurno već imaju „u rukavu“ nekoliko teorija zavere, od kojih je valjda najsmislenija ona da je to posledica Trampove antikineske predizborne retorike. Da to ne može biti presudan faktor pokazuje činjenica da je proameričko raspoloženje bilo slično snažno u Vijetnamu u doba Obame, koji se nije isticao antikineskom retorikom. Takođe, ima drugih zemalja koje imaju tradicionalne sukobe sa Kinom i podozrenja prema njenom usponu, ali koje ne prati takvo proameričko raspoloženje kakvo vlada u Vijetnamu (npr. Japan, u kome 57% stanovništva ima pozitivno mišljenje o SAD u istom istraživanju, ili Indija, gde je analogna vrednost 49%). Pri čemu, uzgred budi rečeno, Vijetnam ima verovatno zaista najdugotrajniju realnu – za razliku od ponekih mitoloških – tradiciju „herojskog otpora“ (čitaj: pobedničkih ratova sa) raznim osvajačima, od Čin Ši Huang-tija, graditelja Velikog zida, preko dinastije Sung, Kublaj-kanovih Mongola, pa sve do Japanaca, Francuza, Amerikanaca, Crvenih Kmera i Maovih Kineza u 20. veku.

Sve ovo sadrži vrlo realne pouke za ovdašnje prilike. Nedavno je u poseti Srbiji bio Brajan Hojt Ji, pomoćnik zamenika državnog sekretara SAD, što je bio samo još jedan poziv ovdašnjim medijima i vaskolikom nacionalističkom (ali i komunističkom) bašibozuku da se izviče, iskrevelji i istovari, što u štampanom, što u elektronskom, što u internet formatu. Po ko zna koji put smo mogli da se uverimo da je sreća što Srbija nije u Pew-ovoj anketi – ne sumnjam da bismo bili na nivou islamskih zemalja, posebno Jordana, Sirije i palestinske Zapadne obale po nivou antiamerikanizma.

Međutim, primer Vijetnama bi trebalo da nam sugeriše i nešto drugo, naime da taj i takav notorni antiamerikanizam predstavlja samo posledicu nacional-socijalističkog i rusofilskog ispiranja mozga i ničeg više, odnosno ničeg što je utemeljeno u realnosti. Kada bi glavešine odlučile – kao što je vijetnamska partija imala mozga da uradi – da zaista nema razloga za „nepovoljno pokrivanje“ medijskih sadržaja vezanih za SAD, onda bismo se mogli nadati da bi se situacija u doglednom periodu unormalila. Kada bismo rešili da se, umesto patološke zaljubljenosti u mitsku prošlost, okrenemo malo više ka budućnosti, poput mladih Vijetnamaca, mnogi naši problemi bi postali rešivi. Zašto se to ne dešava, pravo je pitanje koje bi trebalo da bude postavljeno vlastodršcima. Nevolja je što se ni stav opozicije mnogo po tim pitanjima ne razlikuje.

Da rezimiram, srpski antiamerikanizam je maligna budalaština koja, naravno, nanosi najviše štete upravo Srbiji. Kakvi god da su navodni „razlozi i opravdanja“ za isti, svakako ne mogu biti ni približno sličnog reda veličine kao oni koje bi vijetnamski nacionalisti (ili komunisti) mogli pronaći. Ali, za razliku od obala Save i Morave, na obalama Mekonga ima daleko manje zlovolje i kalimerovski shvaćene "svetske nepravde". Kad su čak i komunisti u Vijetnamu bili u stanju da – zarad sopstvenih interesa, naravno, kao što i treba da bude – „okrenu ćurak naopačke“ i raduju se trgovini i saradnji sa SAD, te posetama američkih zvaničnika, činjenica da su srpska javnost i mediji pod udbaškom kontrolom onako monstruozno reagovali na prilično bezazlenu i rutinsku posetu g. Hojta Jia (ali i posete Zapadnih intelektualaca poput Herte Miler tu negde u isto vreme) govori da je ovdašnje mentalno i moralno stanje asimptotski blizu apsolutne nule. Da parafraziram legendarni naslov Česlava Miloša, i od zarobljenog uma postoji – zarobljeniji.

23 comments:

bella belinda said...

Vlada da uspostavi totalnu kontrolu nad medijima, kao u Vijetnamu ?

Milan Ćirković said...

Zar je nema?

Marko J. Kon said...

Postoji jedna suštinska razlika.
Vijetnam je ponizio Ameriku u dugogodišnjem ratu. Ostao nezavistan, ostao ‘jednopartijska komunistička zemlja’ i Amerikanci su ‘legli na rudu’ i počeli da ulažu u Vijetnam.

Srbiju sa druge strane Amerika ponižava već 25 godina. Okupira nam i oduzima teritorije, postavlja uvredljive uslove eventualnog poslovanja i na pamet im ne pada da ulože 1$ u nas. Imaju samo i isključivo zahteve. Nepristojne zahteve.

Mi sa druge strane obožavamo američku kulturu, američku hranu i piće, muziku, filmove....

Nismo mi nikad odustali od amerikanaca, oni su odustali od nas.

A autor ovog članka bi se iznenadio rezultatima Ankete, mišljenje o americi bi bilo vrlo pozitivno. Garantujem.

Još jedan glupi kvaziliberalni pokušaj članka. Pih.

Milan Ćirković said...

Ahahaha, kakva glupost, ma sta kazete, "na pamet im ne pada da ulože 1$ u nas"?

Da probamo sa slikom: https://www.juznevesti.com/uploads/assets/2016/02/03/57611/1280x0_donacije-srbiji-475x265.jpg

Posto se slucajno bavim naukom, mogu Vam reci da, direktno ili indirektno, dobrih 60% srpske nauke (koja je, btw, u mnogo boljem stanju nego srpsko zdravstvo ili srpsko pravosudje) funkcionise na osnovu donacija, fondova, projekata i grantova EU i SAD.

Sto, naravno, nije nikakva novost, jer je jos pre 100+ godina u Beogradu podignuta Univerzitetska biblioteka kao zaduzbina jednog Amerikanca, Endrua Karnegija.

Sto se potencijalnih anketa tice, SVA istrazivanja javnog mnjenja ikada izvrsena ovde pokazala su da je stepen ksenofobije u Srbiji ogroman, medju najvisima u svetu, kao i da preovladjuje izrazito antizapadno raspolozenje (medju drugim katastrofalnim rezultatima). Npr. https://www.slobodnaevropa.org/a/istrazivanje-idoli-mladih-dacic-karleusa-legija-gadafi/24939561.html pa i http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/sveske31.pdf

I ima toga jos dosta, samo ga nema u javnosti i medijima, posto ko kaze istinu biva odmah zigosan kao strani placenik, izdajnik, sorosevac, autosovinista i slicne budalastine.

Dakle, Vas komentar je logicki i empirijski neutemeljen pokusaj komentara. Pih.

Marko J. Kon said...

Nekako sam znao da ćete se uhvatiti za 1$. I to je ok. Priznajem grešku.

Kod istraživanja je stvar u formulaciji pitanja. Idolizacija kretena je deo mladalačkog bunta. I dalje je američka kultura sveprisutna i dominanta u Srbiji.

Srbi vole Amerikance. Ne vole način na koji Američka politika siluje Srbiju.

Vijetnamci su pobednici u ratu. A pobednici su veliki kad sa gubitnicima rade. Tako i Amerikanci nemaju nikakav problem sa nama.

Steve W said...

>>>Vijetnamci su pobednici u ratu

Kako su posle prosli, bolje bi im bilo da su izgubili kao Juzna Koreja, nego pobedili i ocuvali nezavisnost kao Severna

Milan Ćirković said...

@Steve W
Mada se slazem sa Vasim sentimentom, ipak moram da Vas ispravim, Juzna Koreja je bila pobednik u Korejskom ratu koji je otpoceo i bio vodjen zbog ludacke komunisticke agresije na jug, a ne obratno.

@Marko Kon
To je samo jedan mali, malecki deo problema. Ako Vi, kao bolje od proseka obavesten covek, nasedate na te propagandne mantre o "nijednom dolaru/evru pomoci", kakva li je onda tek situacija sa vecinskom populacijom koja nista sem Pinka i Informera ne prati...

Da ne pominjemo da ja uopste nisam ulazio u metafizicke budalastine tako drage jednom delu ovdasnjeg birackog tela da li je to "pravedno", "lepo", itd. Osnovna poenta je striktno pragmaticna: da li mi svojim antizapadnjastvom stetimo nekom drugom ili najvise sami sebi? A tu mislim da je odgovor krajnje jasan i ocigledan.

Milan Stefanovic said...

Moderni anti-amerikanizam je sustinski povezan sa levicarskim i komunistickim brlogom, a verovatno akutni oblik istog potice od klosarskih juzoamarickih neobrazovanih levicarskih jadnika 80-ih (koji su svi redom skolovani u drzavnom skolstvu, i imaju visoko obrazovanje, naravno). Maradona, Naomi Klajn, Malagurski, to su zvezde vodilje srpskih nacionalista danas, to jeste tacno, i to je jad, beda i smejurija.

Sa druge strane, Amerika je apsolutni vodja u sve vecem uticaju drzave u modernoj zapadnoj civilizaciji. Americki drzavni paraziti su vodeci i najmocniji drzavni paraziti na svetu. Americki obrazovni i zdravstveni sistem, jedne od najvecih rak rana kapitalizma i slobodnog trzista danas su vodeci i najmocniji te vrste na svetu. Bez americkih advokata, lekara, naucnika, arhitekata, koji su u potpunosti regulisali svoje trziste rada i nacinili ga potpunim antipodom kapitalizmu i slobodnom trzistu, ne bi postojalo ovo potpuno regulisano trziste rada istih i u Evropi, i u Srbiji.

Amerika je danas i najjuticajnija kapitalisticka, ali i najjaca levicarska drzava. I ovo drugo nikako nije manje bitno u odnosu na ovo prvo.

Živomir Savić said...

Ko zna šta je ispod površine antiamerikanizma u Srbiji...
Da bi nekoga ili nešto mrzeo, treba valjda da znaš šta je to..."Šta je to Amerika",
ta nam anketa ovde sigurno nije potrebna, već su poznati rezultati, koji nemaju blage veze sa realnošću.
Neko je morao biti kriv što je drug Tito umro tako mlad, pa se srušio narodnooslobodilački nebeski svod na nebeski narod, prethodno temeljno očišćen od svega što je u njemu valjalo.
A ako je tačno da je očišćen od svega...a tačno je, onda ni prvi deo sintagme "srpski" nije manje sumnjiv od drugog, "antiamerikanizam".
Iste prirode je i "ljubav" prema Rusiji, jer niti tu ima šta da se voli, niti je oni zaista vole, tako samo izražavaju svoje frustracije svetom u kome se ne snalaze, zalutali i izgubljeni...
Tako da su to u stvari samo naslagani slojevi laži u jedan nakazvi sistem vrednosti, i možda je jedino stvarno i autentično ono ushićenje koje izazove svaka vest o nekoj tragediji u svetu, prirodne i saobraćajne nesreće, naročito na zapadu.
Da komšiji crkne krava - to je jedino naše preostalo pravoslavlje.

Milan Ćirković said...

"Da bi nekoga ili nešto mrzeo, treba valjda da znaš šta je to..."
E moj Zivomire, ja mislim da Vi imate jedan preterano optimisticki pogled na svet, inace karakteristican za ljude Prosvetiteljstva, sa kojim se ja licno potpuno solidarisem, ali koji je danas sve redji. Upravo ova sentenca zapravo najbolje ukazuje koliko je tesko razumeti i danasnju Srbiju i jedan dobar deo sveta koji mrzi upravo ono o cemu nema pojma. I ne samo da nema pojma, nego vrlo militantno odbija svaku pomisao da bi mogao da se obrazuje i nauci.

Milan Ćirković said...

@Milan Stefanovic
"Maradona, Naomi Klajn, Malagurski," - hahahaha, vrlo mi se dopada kako ste ovo rekli, stvarno treba te budaletine stalno prozivati. "U sridu!" :)

pest said...

"Maradona, Naomi Klajn, Malagurski, to su zvezde vodilje srpskih nacionalista danas, to jeste tacno, i to je jad, beda i smejurija. "

Slazem se s vama da nije dobro da ovo budu autoriteti srpskog antiamerikanizma. Mnogo bi bolje da to budu rasisti i antisemite iz americkog Alt-Rajt pokreta. Sta mozemo mi da uradimo da popularizujemo njihove ideje medju Srbima?

"Vlada da uspostavi totalnu kontrolu nad medijima, kao u Vijetnamu ?"
U svetu postoje dva medijska obrasca, prvi je mediji kontrolisani od strane nacionalne vlade, a drugi je mediji kontrolisani od strane americkih Jevreja. Pojedinci se opredeljuje za jedan ili drugi model zavisno od toga kako se svrstavaju po pitanju dal' im je srcu blizi globalni totalitarizam ili nacionalna suverenost.

Živomir Savić said...

@Milan Ćirković
Slažem se.
Poznavati predmet svoje mržnje je ređi oblik, tzv plemenite ili dobre mržnje (primer: mržnja prema komunizmu, staljinu ili titu).
Neuporedivo je rasprostranjeniji i češći, masovni oblik mržnje gde je neznanje i "militantno odbijanje svake pomisli" uslov i spiritus agens.
Nije mi prvi put da sam se (malo) nespretno izrazio.
Nadam se ni poslednji :)

Pavle Zoranovic said...

Hajd ti se lagano vrati na /pol/, odakle si i ispuzao.

pest said...

Tamo su mi rekli da vam se obratim ovde.

Milan Ćirković said...

E pa ako je tamosnji Centralni Komitet tako rekao, onda moramo imati razumevanja i tolerancije. Necemo valjda da covek zaglavi u nekom novokomponovanom alt-right gulagu...

Anonymous said...

Ako je svrha ovog teksta bila da se povežu babe i žabe,kao i da se pokaže koliko je pametno raditi za par dolara dnevno,onda je uspeh potpun.

Naime USA nije ratovala u Vijetnamu radi ,,velikovijetnamske" ideologije već komunista radi,plus u godinama,decenijama koje su sledeli Kina je tu isplivala kao jedan veliki zajednički neprijatelj obema državama. Sapienti sat. Da i nije nakon rata rasparčala Vijetnam,podelivši ga komšijama(valjda njihove pacifističke uloge radi i neveliko nacinalnih tj građanskih aspiracija).

Jasno je meni kako mi sa Morave nismo pametni kao oni sa Temze ili Rajne,jer ne radimo za par hiljada evra mesečno,nego za par stotina.
Kako smo onda gluplji od ovih Vijetnamaca koji,obostranog interesa radi,rade za par dolara dnevno ostaće mi misterija.

P.S.
Neutralni ljudi vam svima već decenijama objašnjavaju da je glavni uzrok toga što liberalizam neće ovde da se zapati ne nedostatak pameti,već liberalni predstavnici sami po sebi,koji čim otvore usta krenu da lupaju salvu epohalnih gluposti.

Gospodine Ćirković vi ste pravi reprezentativac te ekipe,neko ko dostojno reprezentuje ideologiju ,,svi su oni pametni,i sirotinja i bogati,samo smo mi glupi". Neka meni moja glupost,lako ću ja sa njom,samo da vi ,,pametni" ne prismrdite ni Ministarstvu za ništa,nekako ću se manje brinuti.

P.S.2
Mislim da Vam je neko već spomenuo,ali ću i ja. Jezik koji koristite u vašim tekstovima,fraze prelaze ne samo granice neukusa i antiargumenata,već objektivno degradiraju i teraju i šačicu nas koji i dalje prate ovaj blog. Nikada nikome nije bio problem da diskutuju i sa ljudima ekstremnijih stavova od vas,recimo gdinom Jankovićem,čak nam je bila i čast i zadovoljstvo,ali vaša jeftine ironične i sarkastične fraze mnogo više govore o Vama,ujedno degradirajući Vaše stavove a priori. Ništa lično,ali ovakav jezik čak ni Šešelj ne bi koristio(prosto jer bi shvatio da je odbijajući). Ne sumnjam da ste odličan astrofizičar,ali u vašim političkim i inim stavovima sve puca od amaterizma.


Milan Ćirković said...

Prvo, Vi kanda niste razumeli da je tekovina civilizacije da se raspravlja o tome sta je receno, a ne o tome ko je to rekao (nasuprot obicajima koji vladaju u udbaskim medijima i u Ulici kraljice Ane). Drugo, deluje da se niste malo apdejtovali, posto Vijetnamci danas imaju veci per capita GDP nego Srbi, dakle tvrdnja da oni "rade za par dolara dnevno" je ne samo bezobrazno snishodljiva, vec i fakticki netacna. Trece, pominjanje Sheshelja sluzi samo Vama na necast. Ako vec niste shvatili, dozvolite da Vas obavestim: ja se ne kandidujem ni za kakvu javnu funkciju, pa shodno tome nisam u obavezi da se uvlacim znate vec gde bilo kom broju budala ili grupa budala u elektoratu. Cetvrto, blog kako ga ja razumem sluzi za iskreno i SLOBODNO iznosenje misljenja, a ne za "pragmaticne" politicke kampanje - shodno tome Vas govor o "amaterizmu" je potpuno deplasiran, bilo bi katastrofalno da i ovde imamo "profesionalizam" kao onaj srpskih politikanata. Ja pisem ono sto mislim, a ako Vi radite drugacije, to ne moze biti moj problem.

All that said, nije da ste ponudili ikakav argument nasuprot mog stava, mada pozivate na argumentovanu diskusiju, sve Vam se svodi na ad hominem...

Игор Јарамаз said...

To што је написао Марко Ј. Кон плус 2-3 ствари:

1) Поред рата у Вијетнаму, САД су изгубиле грађански рат у Лаосу, победили су лаошански комунисти, уз подршку вијетнамски.

2) Затим су Американци, не би ли ослабили нови вијетнамски комунистички режим продубљивали њихову заваду са комшијама, најпре су подржавали (Кинезе у подршци) Црвеним Кмерима које су оборили Вијетнамци инвазијом Камбоџе 1978.

3) Да, наравно, да Американци подупиру кинеске комшије који су јој иоле непријатељски, како би обавили containment потенцијалног хегемона - Јапан, Јужна Кореја, Кинески Тајпеј, Филипини, па и Вијетнам који је водио рат против НР Кине и чак има отворене територијалне спорове са њима. Недавно је Клинтонова одмрзла односе са Мијанмаром, тамошњом хунтом која је деценијама била на црној листи, све са истим циљем.

4) Пју анкета, не знам је ли иста, показује да је 2014. године 84% Вијетнамаца бринуло због могућности избијања новог кинеско-вијетнамског рата. А Кина им је главни спољнотрговински партнер. Толико о роби а не војскама које прелазе границе. Лако је градити вијетнамско-кинеско савезништво између стратешких савезника (непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ). http://www.pewglobal.org/2014/07/14/chapter-4-how-asians-view-each-other/

Милану Ћирковићу бих још једном препоручио да се придржава (астро)физике, политика, идеологија, међународни односи му нису фах. Ништа лично, тако ствари стоје просто напросто.

Поређење са Србијом нема везе са животом. Српски став према Америци и Американцима је најбоље и најсажетије описао Марко Ј. Кон, ето, човек левичар, а не само да све пластично разуме него уме и да објасни.

Игор Јарамаз said...

2) Линк: https://gsp.yale.edu/case-studies/cambodian-genocide-program/us-involvement/united-states-policy-khmer-rouge-regime-1975

Boris Strunjaš said...

Igor Jaramaz

Posto ste svratili na blog, da vas pitam sta bi sa onim tako "ubjedljivim" predikcijama u vezi Trampa koje ste ovde napisali, njegove mudre politike u vezi Rusije koju ce voditi itd, itd.?:-)

Milan Ćirković said...

@Igor Jaramaz

1) Ako Vi sami ne shvatate nelogicnost iskaza "САД су изгубиле грађански рат у Лаосу", onda tesko mozemo komunicirati. Jasno je sta ste hteli da kazete, ali dozvolicete da je to ne samo nasilje nad semantikom, vec i izraz cinicnog pogleda na americku politiku koji ja ne prihvatam. Sama cinjenica da zelite da govorite na taj nacin otkriva Vasu neobjektivnost. Ili se to "fah" u politici svodi na ignorisanje logike i znacenja reci?

2) Podrska Crvenim Kmerima jeste skandalozna, to niko ne spori - jedino sto se prigodno zaboravlja da su tu istu podrsku orkestrirali i svi nesvrstani, na celu sa SFRJ koja je cak organizovala miting podrske (!) drugu Pol Potu 1978. godine. Tu smo bogami bili 100% u saglasnosti sa Amerikancima i Kinezima.

3) U tom nabrajanju jedino zaboraviste da pomenete one kineske komsije koje NISU u losim odnosima sa Pekingom, a ipak uzivaju podrsku SAD, kao sto su npr. Pakistan i Tadzikistan. Taj vas "fah" podrazumeva i selektivni izbor evidencije, ne? Da ne pominjemo da je pomalo cinicno tvrditi da je Vijetnam "vodio rat sa NR Kinom", umesto da napisete da je Kina izvrsila cistu agresiju na Vijetnam, koji nije cak ni drzao trupe na granici, da su Kinezi vojno porazeni, ali da Vijetnam nije zeleo da zauzima kinesku teritoriju, te da onda Kinezi tvrdoglavo 11 godina nisu hteli da potpisu trajni mir. To su istorijske cinjenice, a Vi ih onda geopoliticki "tumacite" kako Vam drago, svako ima prava na to...

4) Vidi stavku 3, jesu ljudi zabrinuti, sto je sasvim normalna i razumna reakcija. Ali ne menja cinjenice da im ide dobro, da dozivljavaju ekonomski uspon i da su se okrenuli buducnosti, a ne "svetloj proslosti" mitoloskog karaktera.

Takodje, bilo bi interesantno znati da li i Vi takodje verujete da se u Vijetnamu radi "za par dolara dnevno", a u Srbiji za vise, odn. "za par stotina dolara mesecno"?

Rebecca holsen said...

Опис:
Ponuda brze financijske pomoći krajem godine.

Ove godine je zabilježen pad interesa na našu hipoteku. Svoj interes smo smanjili na 1,8% za 10 godina. Prije toga iznosio je 3,7%. Započeli smo u srpnju 2018. s 2 zajma u ukupnom iznosu od 900.000 €.

Kontaktirajte nas brzo kako biste iskoristili prednost ove velike financijske promocije.
E-mail: info@creditfinance-bank.com
Broj WhatsApp: +33784505888
Web stranica: https://creditfinance-bank.com