Bliži se tačan dan stogodišnjice Oktobarske revolucije i mnogo se piše o tome. Nekada sam dosta čitao o ovom periodu i hoću da napišem nekoliko nota. Pri tome, izdvajam samo stvari za koje mislim da su manje poznate ili koje su mi posebno interesantne.
1. "Oktrobarska revolucija" nije ni oktobarska, ni revolcija. Oktobarska više nije zbog promene kalendara, sada datum pada u novembru. Ali nije ni revolucija jer je po svim svojim ključnim karakteristikama bila samo jedan dobro organizovani puč.
2. Rusija jeste imala revoluciju, ali ona se dogodila još u februaru iste godine. Tada je odstranjen car Nikolaj, a vlast preuzela privremena vlada. Privremena vlada, koju je najpre predvodio uglavnom zaboravljeni grof Lvov a onda poznatiji Kerenski, gubila je konce iz ruku i pravu vlast je sve više preuzimao petrogradski sovjet.
3. U periodu između marta i oktobra, Rusija je po rečima Kerenskog bila "najslobodnija zemlja na svetu". To je bilo na korak od anarhije jer su se stare strukture vlasti raspadale, ali je po prvi put u istoriji bilo ko mogao da agituje za bilo šta. Čitav vek pre toga zemlja je bila puna raznih radikala, ideologa, revolucionara, teoretičara i planera, uključujući i prve teroriste u istoriji. Posle delimične liberalizacije i uspostavljanja parlamentarizma iz 1905. godine dobili su veću, a na leto 1917. i potpunu slobodu agitacije. I masovno su je koristili, propagandista i pamfletara bilo je svuda.
4. U potpunoj slobodi populisti su se bolje snašli od ostalih. Konstitucionalni demokrati (KaDeti) nisu bili tako efektivni kao socijalisti. A socijalisti nisu bili tako efektivni kao boljševici.
5. Boljševici, ili u prevodu "većinci", nisu čak bili ni u toj većini po kojoj su sebe nazvali. Nazvali su se tako jer su na jednom sastanku u procepu prvobitne socijal-demokratske partije navodno prevladali u glasanju. Ali na tom sastanku bili su u većini samo po jednom pitanju; u drugima su većinu činili oni koje su nazvali "manjincima", menjševici. Eto, izvanredna propagandna sposobnost boljševika je rano došla do izražaja.
6. Lenjin je jedan od najsposobnijih lidera u istoriji. Sve vreme su skoro svi ostali sumnjali u sve što je hteo da ostvari. Do samog kraja niko, ni najbliži saborci, nisu stvarno verovali da mogu preuzeti vlast. Protivili su se, odbijali da učestvuju. Godinama pre toga Lenjin je osmislio strategiju koja je, kontraintuitivno, bila protiv omasovljenja komunističkog pokreta. Umesto omasovljenja insistirao je na maloj i dobro organizovanoj grupi posvećenih revolucionara. Baš se tako sve i dogodilo.
"Sposoban", kad je u pitanju Lenjin, treba shvatiti u čisto instrumentalnom smislu, kao sposobnost ostvarenja onoga što je naumio. Inače je Lenjin bio beskrupulozan koliko i Staljin, samo ne i takav paranoik-psihopata.
7. Nije mi jasno kako se i zašto na srpskom ustalio izgovor Lenjin umesto izvornog Ljenin.
8. Kerenski i Lenjin su iz istog mesta, Uljanovska, tako kasnije nazvanog po Lenjinu. Lenjin, inače, nije iz plebsa nego iz fine porodice. Otac mu je bio glavni školski administrator u svojoj oblasti što je u tadašnjem sistemu značilo i pripadnost nižoj aristokratiji. Kerenski je posle revolucije na kraju završio u SAD. Negde u Kaliforniji je živeo i predavao na univerzitetu sve do 1970. i studenti nisu mogli da veruju da je to taj istorijski Kerenski.
9. Revolucija je, dakle, u stvari bila puč. Posle pada monarhije uspostavljena je privremena vlada, ali sve veću de facto vlast vremenom su preuzimali lokalni radničko-politički saveti ili "sovjeti", naročito sovjet glavnog grada, tada Petrograda. A sovjete su sačinjavali radnici i političari raznih radničkih i socijalističkih partija i struja, ne samo boljševici. Oktobarski puč sastojao se u svrgavanju nemoćne vlade Kerenskog i u preuzimanju sovjeta od strane boljševika.
10. U isto vreme, posle pada monarhije, seljaci po ruskim prostranstvima preuzimaju stvari u svoje ruke i tokom leta 1917. vode rat protiv aristokratije i prisvajaju njihove posede. U to vreme, većina seljaka koji otimaju zemlju još uvek nikada nije čula za Lenjina.
11. Da saberem, revolucija se u 1917. uistinu dogodila. Ali nije se dogodila "Lenjinova oktobarska revolucija protiv bivšeg sistema." Dogodile su se, ovim redom:
1) šira politička revolucija protiv autoritativne monarhije u februaru 1917, koja je bila kulminacija višegodišnjih previranja
2) spontano urušavanje seoske aristokratije i nasilna preraposdela zemlje u korist seljaka na leto 1917,
3) u gradovima, sve veća uloga i de facto vlast petrogradskog i drugih sovjeta, usled slabosti privremene vlade Kerenskog,
4) i onda, na kraju, u oktobru, Lenjinov puč protiv privremene vlade i protiv ostatka sovjeta.
12. Ponovo o Lenjinovoj sposobnosti. Ovo su bili ljudi isključivo vođeni ideologijom, do nivoa neshvatljivog u današnje vreme jer takve ideološke ubeđenosti više nema. Ipak, Lenjin je kad je trebalo da se osvoji i zadrži vlast bio izuzetno pragmatičan. Ključno, seljacima je obećao da mogu zadržati zemlju koju su preuzeli i preuzeti još toga što je ostalo. Tek će Staljin to kasnije kolektivizovati. Dalje, vojnicima na frontu je obećao kraj rata i to ekspresno ispunio sklopivši mir kojim je Nemcima predao ogroman deo teritorije. Kasnije će istu pragmatičnu notu pokazati dozvoliviši elemente kapitalizma i tržišta putem Nove ekonomske politike (NEP), kada su prvi pokušaji podržavljenja doveli do raspada ekonomije.
13. Privremena vlada je pre svrgavanja bila raspisala izbore za konstitutivnu skupštinu za novembar 1917. Posle preuzimanja vlasti Lenjin nije imao kud nego da sprovede te izbore. Na njima su boljševici, već tada na vlasti i sa kontrolom, osvojili 24%. Pobednici su bili drugi, mekši socijalisti. Izbori su, očekivano, ignorisani. Na kraju krajeva, prema Marksu, obični ljudi nemaju tu svest koju ima radnička avangarda.
15. Posle revolucije je Lenjin, sada lider najveće zemlje na svetu, još neko vreme živeo u studentskom domu Instituta Smoljni. Nije imao vremena da razmišlja o preseljenju. Ubrzo se navikao na luksuz, prisvojio par vila i skupocene carske automobile. U post-revolucionarnom haosu su bande harale ulicama i po rečima jednog autora neko je zaustavio Lenjinov konvoj i pod pretnjom pištoljem mu oteo rols-rojs. Ako su komunisti "eksproprisali eksproprijatore", onda je pljačkanje Lenjina bio redak slučaj eksproprijacije eksproprijatora eksproprijatora.
1. "Oktrobarska revolucija" nije ni oktobarska, ni revolcija. Oktobarska više nije zbog promene kalendara, sada datum pada u novembru. Ali nije ni revolucija jer je po svim svojim ključnim karakteristikama bila samo jedan dobro organizovani puč.
2. Rusija jeste imala revoluciju, ali ona se dogodila još u februaru iste godine. Tada je odstranjen car Nikolaj, a vlast preuzela privremena vlada. Privremena vlada, koju je najpre predvodio uglavnom zaboravljeni grof Lvov a onda poznatiji Kerenski, gubila je konce iz ruku i pravu vlast je sve više preuzimao petrogradski sovjet.
3. U periodu između marta i oktobra, Rusija je po rečima Kerenskog bila "najslobodnija zemlja na svetu". To je bilo na korak od anarhije jer su se stare strukture vlasti raspadale, ali je po prvi put u istoriji bilo ko mogao da agituje za bilo šta. Čitav vek pre toga zemlja je bila puna raznih radikala, ideologa, revolucionara, teoretičara i planera, uključujući i prve teroriste u istoriji. Posle delimične liberalizacije i uspostavljanja parlamentarizma iz 1905. godine dobili su veću, a na leto 1917. i potpunu slobodu agitacije. I masovno su je koristili, propagandista i pamfletara bilo je svuda.
4. U potpunoj slobodi populisti su se bolje snašli od ostalih. Konstitucionalni demokrati (KaDeti) nisu bili tako efektivni kao socijalisti. A socijalisti nisu bili tako efektivni kao boljševici.
5. Boljševici, ili u prevodu "većinci", nisu čak bili ni u toj većini po kojoj su sebe nazvali. Nazvali su se tako jer su na jednom sastanku u procepu prvobitne socijal-demokratske partije navodno prevladali u glasanju. Ali na tom sastanku bili su u većini samo po jednom pitanju; u drugima su većinu činili oni koje su nazvali "manjincima", menjševici. Eto, izvanredna propagandna sposobnost boljševika je rano došla do izražaja.
6. Lenjin je jedan od najsposobnijih lidera u istoriji. Sve vreme su skoro svi ostali sumnjali u sve što je hteo da ostvari. Do samog kraja niko, ni najbliži saborci, nisu stvarno verovali da mogu preuzeti vlast. Protivili su se, odbijali da učestvuju. Godinama pre toga Lenjin je osmislio strategiju koja je, kontraintuitivno, bila protiv omasovljenja komunističkog pokreta. Umesto omasovljenja insistirao je na maloj i dobro organizovanoj grupi posvećenih revolucionara. Baš se tako sve i dogodilo.
"Sposoban", kad je u pitanju Lenjin, treba shvatiti u čisto instrumentalnom smislu, kao sposobnost ostvarenja onoga što je naumio. Inače je Lenjin bio beskrupulozan koliko i Staljin, samo ne i takav paranoik-psihopata.
7. Nije mi jasno kako se i zašto na srpskom ustalio izgovor Lenjin umesto izvornog Ljenin.
8. Kerenski i Lenjin su iz istog mesta, Uljanovska, tako kasnije nazvanog po Lenjinu. Lenjin, inače, nije iz plebsa nego iz fine porodice. Otac mu je bio glavni školski administrator u svojoj oblasti što je u tadašnjem sistemu značilo i pripadnost nižoj aristokratiji. Kerenski je posle revolucije na kraju završio u SAD. Negde u Kaliforniji je živeo i predavao na univerzitetu sve do 1970. i studenti nisu mogli da veruju da je to taj istorijski Kerenski.
9. Revolucija je, dakle, u stvari bila puč. Posle pada monarhije uspostavljena je privremena vlada, ali sve veću de facto vlast vremenom su preuzimali lokalni radničko-politički saveti ili "sovjeti", naročito sovjet glavnog grada, tada Petrograda. A sovjete su sačinjavali radnici i političari raznih radničkih i socijalističkih partija i struja, ne samo boljševici. Oktobarski puč sastojao se u svrgavanju nemoćne vlade Kerenskog i u preuzimanju sovjeta od strane boljševika.
10. U isto vreme, posle pada monarhije, seljaci po ruskim prostranstvima preuzimaju stvari u svoje ruke i tokom leta 1917. vode rat protiv aristokratije i prisvajaju njihove posede. U to vreme, većina seljaka koji otimaju zemlju još uvek nikada nije čula za Lenjina.
11. Da saberem, revolucija se u 1917. uistinu dogodila. Ali nije se dogodila "Lenjinova oktobarska revolucija protiv bivšeg sistema." Dogodile su se, ovim redom:
1) šira politička revolucija protiv autoritativne monarhije u februaru 1917, koja je bila kulminacija višegodišnjih previranja
2) spontano urušavanje seoske aristokratije i nasilna preraposdela zemlje u korist seljaka na leto 1917,
3) u gradovima, sve veća uloga i de facto vlast petrogradskog i drugih sovjeta, usled slabosti privremene vlade Kerenskog,
4) i onda, na kraju, u oktobru, Lenjinov puč protiv privremene vlade i protiv ostatka sovjeta.
12. Ponovo o Lenjinovoj sposobnosti. Ovo su bili ljudi isključivo vođeni ideologijom, do nivoa neshvatljivog u današnje vreme jer takve ideološke ubeđenosti više nema. Ipak, Lenjin je kad je trebalo da se osvoji i zadrži vlast bio izuzetno pragmatičan. Ključno, seljacima je obećao da mogu zadržati zemlju koju su preuzeli i preuzeti još toga što je ostalo. Tek će Staljin to kasnije kolektivizovati. Dalje, vojnicima na frontu je obećao kraj rata i to ekspresno ispunio sklopivši mir kojim je Nemcima predao ogroman deo teritorije. Kasnije će istu pragmatičnu notu pokazati dozvoliviši elemente kapitalizma i tržišta putem Nove ekonomske politike (NEP), kada su prvi pokušaji podržavljenja doveli do raspada ekonomije.
13. Privremena vlada je pre svrgavanja bila raspisala izbore za konstitutivnu skupštinu za novembar 1917. Posle preuzimanja vlasti Lenjin nije imao kud nego da sprovede te izbore. Na njima su boljševici, već tada na vlasti i sa kontrolom, osvojili 24%. Pobednici su bili drugi, mekši socijalisti. Izbori su, očekivano, ignorisani. Na kraju krajeva, prema Marksu, obični ljudi nemaju tu svest koju ima radnička avangarda.
15. Posle revolucije je Lenjin, sada lider najveće zemlje na svetu, još neko vreme živeo u studentskom domu Instituta Smoljni. Nije imao vremena da razmišlja o preseljenju. Ubrzo se navikao na luksuz, prisvojio par vila i skupocene carske automobile. U post-revolucionarnom haosu su bande harale ulicama i po rečima jednog autora neko je zaustavio Lenjinov konvoj i pod pretnjom pištoljem mu oteo rols-rojs. Ako su komunisti "eksproprisali eksproprijatore", onda je pljačkanje Lenjina bio redak slučaj eksproprijacije eksproprijatora eksproprijatora.
34 comments:
Pa druze Slaviša :o)) zapravo bi najpravilnije bilo Ljenjin, dakle i prvi i drugi suglasnik su smekšani. Pomalo ružno za izgovor, ali ružno i za setiti se tog zlikovca.
Moze i tako, cak i Lenin bi imalo vise smisla u nasem jeziku, kao prevod. Stvarno ne znam kako se ustalilo Lenjin.
Napišite nam nešto i o Tajpinškoj pobuni u Kini 1850-1864. Kako sam svhatio, ustanici su bili jako dobri ratnici, ali jako loši državnici i administratori - na svim teritorijama koje su zauzeli (a to je 1/4 Kine) ukidana je privatna svojina i država je preuzimala vođenje privrede što je za posledicu imalo privredni kolaps i glad koja je odnela između 20 i 70 miliona ljudskih života.
Lenin-Stalin-Putin, Tri-in dinastija, ali tako homogena da joj je teško naći primera...
Proračunati, beskrupulozni, podli, nemosrdni, surovi...
I besmisleni, potpuno besmisleni, nemaju nijedan odgovor na pitanje zašto, čemu toliko patnje i mučenja tolikih generacija, samo da bi se to zlo po sili zakona vratilo njima i sručilo na njihove njuške.
Nema ničeg u njihovim karakterima ili delovanju što ih razlikuje, osim vremena i istorijskih prilika, pa čak se ni one u tromoj i sporoj Rusiji ništa bitno ne razlikuju.
Iskreno mi je žao poslovičnih 3% Rusa koji moraju da žive tamo i da ni krivi ni dužni trpe sramotu zauvek, jer kad će da speru 3 in ... nikad.
Naročito zato što je i nama 3% Srba sve to dobro poznato.
@Živomir Savić
Odličan komentar. Bull's eye, sto bi rekli.
Nažalost.
Puč, sa dalekosežnim posledicama, pritom ne treba zaboraviti - finansiran iz inostranstva, konkretno iz carske Nemačke, ne zato što su hteli baš boljševike na vlasti (ta mečka je posle zakucala i na njihova vrata) nego da bi izbacili Rusiju iz rata i imali odrešene ruke na Zapadnom frontu.
Živomire Saviću,
dok vi to pričate, dotle Rusija nastavlja da se penje na Ease of Doing Business rang listi Svetse banke i Global Competitiveness Report rang listi ekonomskog foruma u Davosu. Naime, na Ease of Doing Business rang listi Rusija je sada na 35. mestu, a na Competitiveness Ranking rang list je na 38. mestu.
Dakle, kad god sledeći put budete pljuvali po Rusiji i Rusima, setite se da pričate od 38. najkonkurentnijoj ekonomiji na svetu i 35. najboljem pro-biznis okruženju na svetu.
Svest o ruskoj realnosti i očaj koji neminovno proitiče iz toga kvalifikovati kao "pljuvanje po Rusima"...pa kakva je to logika, to je zamena teza najgore vrste.
Upravo je obrnuto - da sam u Rusiji pa mi vi i to kao prijatelj poželite da još dugo uživam pod Putinovom vlašću, najmanje što biste mogli da mi učinite je da mi ne budete prijatelj...any more.
Putin i njegovi sledbenici u Rusiji i van nje su jedini pljuvači Rusije, niko drugi, naprotiv, svi su na drugoj strani sveta bili i ostali spremni da pommognu kad bi imali kome, za opšte dobro...nisu Norveška I Švedska srećne što opet moraju da se naoružavaju.
A malo šta je očiglednije od tužne ruske realnosti...neslobodno, dezintegrisano društvo lažnih vrednosti i opšte hipokrizije, gde su laž i pljačka glavni principi i jedini sadržaj društvenog života, gde svako pljačka svakog i laže po principu bellum omnium contra omnes.
Ni slika budućnosti Rusije nije veselija, jer gde se to ona kreća sa svojim antivizijama srednjovekovnog pravoslavlja.
I gde se to ona penje, šta su njeni izvori prihoda, i koji su tokovi tog prihoda i novca, gde se nalazi novac i kakvi ljudi upravljaju njime...I koji novac, pa Putin nema ni prebijenu kopejku u džepu, poslednjih 30 godina nije ni video rublju, zaboravio kako izgleda.
(Kad bi Rusija izdala u zakup "svoje" tj zemljine, planetine prirodne resurse po 2% Dancima i Amerilancima, živela bi ko bubreg u loju - za takve nacije svima bi se bolje isplatilo da ne rade ništa, i njima i celom svetu).
Ili recimo šta je to novo u Rusiji, i šta se svih ovih godina od kraja hladnog rata (a zašto ne i pre toga) desilo novo i u kojoj pblasti društvenog života...u privredi, kulturi, sportu...
Novo, dosad neviđeno dobrovoljno drogiranje sportista, onako en masse...
Novi spomenik Kalašnjikovu, tobože čoveku, u stvari pušci...
Nisam dobio nikakav konkretan odgovor, zato bih opet postavio isto pitanje: kako je moguće da je jedna takva "diktatorsko-oligarhijska korumpirana kleptokratija" poput Rusije tako dobro rangirana kako na Ease of Doing Business rang listi Svetske banke, tako i na Global Competitiveness Report rang listi foruma u Davosu? Samo nemojte reći da je to usled pogrešne ili nepotpune metodologije kako Svetske banke, tako i Svetskg ekonomskog foruma u Davosu. :)
Pročitajte ovaj sjajan tekst iz 2015. godine kada je Rusija bila na 51. mestu na Ease of Doing Business rang listi i na 53. mestu na Competitiveness Ranking rang listi. A od tada do danas mnoge stvari su se promenile na bolje, tako je Rusija sada na 35. mestu na Ease of Doing Business rang listi (daleko ispred svih zemalja BRIC) i na 38. mestu na Competitiveness Ranking rang listi.
Zato pitam: KAKO JE TO MOGUĆE?
Evo i par reči o efektina reforme penzionog sistema u Rusiji. Ovaj grafikon je jako zanimljiv - ako sam ja dobro razumeo, svetlo sivi stubići su državne penzije (prvi stub penzionog osiguranja), a ljubičasti i tamno sivi privatne penzije (tj. drugi i treći stub penzionog osiguranja).
Dakle, kao što vidite, drugi i treći stub penzionog osigurana su konačno nadmašili prvi stub tj. broj osiguranika privatnih penzonih fondova (koji novce od doprinosa plasiraju na tržište kapitala) sada je konačno veći od broja osiguranika državnog penzionog fonda (koji se zasniva na međugeneracijskoj solidarnosti tj. doprinose zaposlenih radnika koristi za isplatu penzija sadašnjim penzionerima).
Po meni je ovo JAKO BITNA STVAR jer sam i ja nedavno registrovao svoju agenciju i više nemam ugovor o radu sa svojim poslodavcem, već paušalno plaćam mali porez državi i njenom penzionom fondu, dok ću ja sam da određujem koliko doprinosa ću plaćati u neki od privatnih penzionih fondova koje vode osiguravajuća društva - motiv mi je zaobilaženje prvog stuba penzionog osiguranja tj. ne želim da mi država uzima 40% bruto zarade kroz doprinose, a onda još 10 i kusur % kroz PDV i akcize. Takođe, ne želim da razmišljam da li će za 30 godina neka populistička budala doći na vlast i srezati sve malo veće penzije. I što je najbitnija stvar, ne želim da mi država određuje kada ja ću ići u penziju. To nije sloboda. Jer možda ja ne želim da idem u penziju tek sa 68, 69 ili 70 godina, možda želim malo ranije u penziju.
A zna se da zaostale diktatorsko-oligarhijske korumpirane kleptokratije ne mare za poslovni ambijent, konkurentnost ekonomije i efektivnost i održivost penzionog sistema.
Da, sve sami pouzdani izvori...The Moscow Times, The New York Izvestija, samo još Informer fali...
Ne mogu da čitam te "sjajne" tekstove, nemam ni volje ni vremena, tako da ništa od konkretnog odgovora...samo mi još to treba, da se ubijam od dokazivanja da su Rusija i Srbija autistične, samoizolovane nacije, pored kojih prolazi protraćeno vreme.
Cifre i podaci imaju smisla u uređenim društvima zadovoljnih ljudi, ko će da se bakće sa Putinovim i Vučićevim procentima
Dovoljne su milion puta na milion načina potvrđene impresije i saznanja da tamo i ovde žive nesrećni ljudi koji nisu mogli da se isele (da niko neće da se useli), da caruje kriminal, nepravda, negativna selekcija, i niko ne očekuje da se išta promeni.
Znači ako Moscow Times i Izvestija objave da je Rusija sada na 35. mestu na Ease of Doing Business rang listi i na 38. mestu na Global Competitiveness Report rang listi, to onda moraju biti netačni i lažni navodi ili šta? Pa sami možete otići na sajt Svetske banke i World Economic Foruma i uveriti se u tačnost tih navoda.
Uglavnom, na ovoj prvoj rang listi Rusija je na 1. mestu među zemljama BRIC, a na drugoj je na 3. mestu među zemljama Istočne Evrope, odmah iza Estonije (29. mesto) i Češke (31. mesto).
Rusija je takođe solidno rangirana na listi koja se tiče e-goverment usluga države.
Takođe, guvernerka centralne banke je proglašena za najboljeg guvernena centralne banke za 2015. od strane časopisa Euromoney zbog izuzetno uspešne makroekonomske stabilizacije.
To su činjenice.
A zna se da zaostale diktatorsko-oligarhijske korumpirane kleptokratije uobičajeno ne mare za tako neke stvari kao što su: efikasnost izvršavanja ugovora, troškove i brzinu izdavanja građevinskih dozvola... konkurentnost privrede i 12 stubova konkurentnosti... ali ni za kvalitet e-goverment usluga koje nude građanima i privredi ili za makroekonomsku stabilnost.
"Ura za pozitivne nauke! Živeli tačni izvodi!
Dajte mi puzavicu izmešanu sa kedrovinom i grančicama jorgovana,
Ovo je leksokograf, ovo hemičar, ovaj tu sačinio je gramatiku od starih egipatskih natpisa,
Ovu pomorci proveli su brod kroz opasna neznana mora,
Ovo je heolog, ovaj radi sa skalpelom, a ovaj ovde je matematičar,
Gospodo, vama uvek svaka čast!
Vaše su činjenice korisne, pa ipak, ja u njima ne prebivam,
Ja kroz njih samo ulazim u prostor jedan gde prebivam."
Walt Whitman
Ja ne znam da li u danasnjoj Rusiji postoji i jedan biznis koji moze da postoji, a da ga prethodno ne poseti neki agent Sluzbe sa kojim se pravi dil. To vazi i za kiske brze hrane sa jednim zaposlenim.
Naravno, pod 'biznisom' ne racunam drzavne parazitske insittucije kao sto su drzavne bolnice, fakulteti, Poste, pozorista i ostalo.
Neznalice iz Svetske Banke i MMF-a, to je pa tek posebna prica- ti ne bi znali sta je poslovno okruzenje i biznis i da ih isti udari mokrom krpom po sred face dok setaju ulicom.
Sto se tice teksta- pa i logicno je da u narodu u ovakvom svetu pobedjuju leve ideje. To sto iste nisu pobedile na nekim izborima je samo i iskljucivo zbog toga sto iste nisu imale istu kolicinu para i drustvenu poziciju. Da sada u ovakvom svetu, gde drzave zadiru i u to kakve standarde treba da imaju WC solje na radnom mestu, u Americi raspisete potpuno slobodne izbore ideja, pobedili bi najtvrdji komunisit. Americki drzavni paraziti i svi oni koji imaju koristi od drzavne kontrole su toliko jaki, da bi kao grupa sa zajednickom idejom glatko pobedili. Za ostala drustva i da ne pricam.
@ Navuhodonosor: I Srbija se penje na svim listima, lideri smo u regionu, a uskoro i u svetu...lepo video na pinku i heppy-ju...rusija je najbednija zemlja sveta, iz koje je samo Putin i njegova klika opljačkala i iznela 1500 milijardi dolara za poslednjih 15ak godina...o tome je grupa uglednih svetskih ekonomista napisala čitavu knjigu (Piketi je jedan od njih). Elem, Rusija je zemlja najbogatija resursima, gde je prosečan vek muškarca 57 godina, gde 90% stanovništva živi na nivou feudalizma od pre 200 godina, dok šljašti centar Moskve i Petersburga, gde politička i krimi mafija orgija. Rusija osim sirovina nema nijedan konkurentan proizvod, osim tenka, puške i aviona. Rusi su alkoholisani, primitivni i zaostali narod, u koji kapitalizam nikada neće naći koren, pa će ostati doveka nerazvijeni. Svaka sličnost sa Srbistanom je slučajna.
Ovo više nije samo putinofobija, ovo je sada već rusofobija.
Podsetiću vas da pričate o narodu prosečnog IQ-a 103 (brojka se odnosi na etničke Ruse). To je zemlja koja ima više visokoobrazovanih ljudi nego Francuska, Nemačka i Britanija zajedno. To je narod koji je još od vremena prosvetiteljstva neprestano davao i dalje daje ogroman doprinos svetskoj kulturi, nauci, sportu... - ako je to moguće kvantifikovati, onda svedočanstvo tome mogu biti 30 dobitnika Nobelove nagrade (i to uglavnom relevantnih Nobela iz oblasti prirodnih nauka), 8 Fildsovih medalja iz matematike, hiljade zlatnih, srebrnih i bronzanih olimpijskih medalja, nekoliko stotina titula "šahovski velemajstor" - Grandmaster (FIDE - Svetska šahovska federacija)... itd.
Dakle, osim ogromnih prirodnih resursa, ta zemlja poseduje podjednako ogromne tzv. "ljudske resurse.". Recimo, najbolje programere na svetu.
I uopšte nije tačno da Rusija osim sirovina mema nijedan konkurentan proizvod, to dokazuje ovaj pie-chart - dakle, udeo prodaje sirove nafte i gasa u ukupnom izvozu je skromnih 35%. Znači da je udeo sirovina u ruskom izvozu otprilike isti kao i u australijskom ili norveškom izvozu. A udeo vađenja sirovina (nafte, gasa i raznih metala) u GDP-ju je još puno manji nego u izvozu - možda nekih 5-6% ili tako nešto.
Takođe je netačno da je prosečan životni vek muškaraca 57 godina, pre će biti da je 66,5 uz tendenciju daljeg porasta. Dakle, omašili ste za čitavih 10 godina.
I tamo su skoro sva preduzeća privatizovana, sem preduzeća kao što su Gazprom, Rosnjeft, RŽD (železnice), dve najveće banke (Sberbanka i VTB), UAC (proivzođač vojnih i civilnih aviona), Aeroflot, Inter RAO (proizvodnja i distrubicija električne energije), USC (brodogradnja), Rosatom (nuklearne elektrane), Uralvagonzavod (tenkovi)... porezi su vrlo niski za sve neekstraktivne industrije... drugi i treći stub penzionog osiguranja sada nadmašuju prvi stub... po poslovnom ambijentu su na solidnom 35. mestu u svetu... sledeće godine će ugostiti Mundijal itd.
@Navuhodonosor
Te manipulacije sa Nobelovcima ostavite za neki Sputnjik. Vi sa jedne strane merite IQ *etnickim* Rusima, a onda se posle pozivate na dobitnike Nobelove nagrade od kojih dobra polovina NISU bili etnicki Rusi, nego Jevreji (Ginzburg, Landau, Frank), povolski Nemci (Tam), Moldavci (Kapica) i dr.
A tek o šahistima bolje da ne diskutujemo, tu su "etnički Rusi" bili manjina među svim onim Taljevima, Petrosjanima, Botvinicima, Kasparovima i ostalima.
Rusija je 102 od 159 an Fraserovoj listi ekonomskih sloboda, 114 od 169 na Heritage listi i 129 od 150 na listi korupcije Transpareny International. Toliko o tome.
Milan Cirkovic
Ne zaboravite Vladimira Kramnika, jos jednog ruskog, a etnicki ne-ruskog prvaka sveta u sahu.
Dobro, kad kažem etnički Rusi, pod time zapravo podrazumevam sve ne-muslimane u Rusiji: Ruse, Jervreje, Ukrajince, Jermene... nisam bio dovoljno precizan.
Inače, i u SAD su jako velik procenat dobitnika Nobelove nagrade, Tjuringove nagrade, Fildsove medalje, šahovskih Gradmastera, studenata sa Ivy League univerziteta, milijardera sa Forbsove lsite i top 5% income earnersa zapravo Jevreji, a ne Amerikanci. To sam zapravo pročitao na nekom neo-nacističkom forumu - oni kažu da je situacija u SAD po tom pitanju danas "gora" nego u Nemačkoj u vreme Vajmarske republike. :)
Evo ga pie-chart sa ispravnim linkom koji pokazuje da je udeo nafte i gasa (onako kako se vade iz zemlje) u ukupnom ruskom izvoru 35,7%.
I pošto se te liste toliko razlikuju, onda je potrebno opredeliti se kome više verovati - da li Svetskoj banci i World Economic Forumu s jedne strane ili nekakvim američkim klintonoidnim think-tank-ovima s druge? Mislim da treba više verovati onim rang listama kod kojih postoji jača korelacija između pozicije na istoj i ekonomskog rasta. Zašto je npr. Kina, koja ostvaruje najviše stope rasta, tako slabo rangirana na listama tih američkih think-tank-ova?
Heritage
The correlation between economic freedom and growth has been criticized by studies.
Fraster
Critics such as Jeffrey Sachs have contested the Index's assumption that economic openness necessarily leads to better growth. In his book The End of Poverty, Sachs graphed countries' ratings on the index against GDP per capita growth between 1995 and 2003, claiming to demonstrate no correlation between a country's rating and its rate of economic growth.
I u Srbiji ima samo 250.000 osiguranika koji plaćaju doprinose u privatne penzione fondove (treći stub penzionog osiguranja), dok drugi stub uopšte ne postoji.
"Zašto je npr. Kina, koja ostvaruje najviše stope rasta, tako slabo rangirana na listama tih američkih think-tank-ova?"
Sovjetski Savez je ostvarivao vrlo visoke stope rasta GDP 1920ih. Jel to znaci da je u Staljinovom SSSR bio visok stepen ekonomskih sloboda?
S druge strane ekonomski rast u Rusiji u poslednjih 5 godina je nula. Zapravo se nikad nije oporavio posle 2008e. Na nivou Franuske i Italije je.
Sve te liste su problematične. Evo gledam Heritage meri gov't spending i tax burden kao dve odvojene stvari i boduje obe. Ali one su jako korelisane. Razlika među njima su neporeski prihodi (nejasno je zašto njih izuzimati, kao da je bitno na koji formalno način država uzima) i budžetski deficit (koji se, neverovatno, na listi tretira kao nešto pozitivno, jer za istu potrošnju manji tax burden znači veći deficit).
Takođe i mere različite stvari, nije pitanje samo kome verovati već šta mere. Kod Heritidža recimo podržavljeno bankarstvo u Rusiji gura rejting nadole, a Svetska banka to ne gleda.
Izvini Slaviša, ali laičko pitanje. Pišeš: "nejasno je zašto njih izuzimati, kao da je bitno na koji formalno način država uzima" Pa zar nije bitno? Pojedinačnom gradjaninu (lišenom svakog utopizma ;)) svakako znači da li će, recimo, državna preduzeća da uspešno posluju, kao što radi npr. Telenor, ili će predstavljati samo opterećenje za budžet, ili da li će državni penzijski fondovi da investiraju pametno ili glupo. Da ne pominjem da pojedinačni gradjanin recimo Saudijske Arabije ne treba da podrži anti-korupcione mere ovog princa Salmana, ukoliko je tačno da je šteta od te super-visoke korupcije tamo na nivou stotina milijardi dolara, što se tvrdi (uz sve ograde, naravno). Opet kažem, u realnom svetu, a ne onom koji bismo mi možda priželjkivali.
Ivan Jankovic said...
S druge strane ekonomski rast u Rusiji u poslednjih 5 godina je nula. Zapravo se nikad nije oporavio posle 2008e. Na nivou Franuske i Italije je.
Projekcije rasta za period do 2020. (ukoliko cena nafte ostane 40 i nešto dolara za barel):
GDP
The forecast for growth in Russia’s GDP under the baseline scenario is raised to 2.1% in 2017 and up to 2.1-2.3% in 2018-2020.
Oil
The forecast for the average annual price of Urals crude oil was raised from US$45.6/bbl to US$49/bbl in 2017 and from US$40.8/bbl to US$43.8/bbl in 2018. However, the price forecast for Urals crude oil under the baseline scenario remains at US$41.6/bbl in 2019 and at US$42.4/bbl in 2020.
I ako kao referentni početak uzimamo 2007. ili 2008. godinu, onda je recimo i Estonija imala nulti rast, dok je recimo Italija u periodu od 2007-2008. do danas imala značajan pad ekonomije.
U kontekstu pretodnog, donekle i ovog članka, da li možemo da dobijemo kritiku ili komentar anarhizma Lava Tolstoja, da ne kažem Leva...?
Dusane,
Ja ne znam baš detalje njegovih pisanja i anarhizmu ali generalno on spada u grupu "levih" anarhista (to što je njegova verzija religiozna i hrišćanska ne menja ništa bitno). Najveći problem kod njih je što, kao i Marks, polažu nade u neku buduću promenu ljudske svesti i ignorišu da je priroda čoveka uglavnom fiksirana. Priroda čoveka takva kakva je nastala je jako dugotrajnom evolucijom i ne može se mnogo menjati i svaka teorija koja zahteva da se čovek izmeni nabolje je utopistička. Najveća prednost konzervativnih ideologija recimo ekonomije kao discipline je upravo to što kreću od činjenice da je čovek takav kakav je, najpre zainteresovan za sebe i da se ne može mnogo menjati. Ako se to ignoriše onda se prelazi u utopiju. Kad god sam probao da čitam te leve anarhiste video sam da tu nema mnogo rigorozne teorije. Pomalo liče na programe LDP-a, najvažnija je promena svesti kod građana, a posle ćemo lako.
Uzmi recimo njegov pacifizam i nenasilni otpor, koji su načelno super; ali kad se tako ignoriše realnost onda se dođe do toga da njegov sledbenik Gandi tokom 2. sv. rata Jevrejima predloži da pruže nenasilni otpor.
Za mene je Tolstoj najbolji kao istoričar. Baš tu je najviše kritikovan, jer se navodno meša u nešto što ne razume, ali meni je njegovo viđenje istorije ne samo dobro samo po sebi nego u lepom skladu sa nekim mojim pogledima na ekonomiju i politiku. On ne misli da mnogo toga zavisi od velikih i važnih pojedinaca (Napoleon, Milošević, Trump...), već da su vodeći pojedinci nošeni nekim dubljim procesima i strujama (da nisi bili oni bio bi neko drugi i dogodilo bi se manje-više isto). Drugo, on često naglašava koliko donosioci važnih odluka u stvari bauljaju u mraku, jer jednostavno ne znaju šta se tačno dešava i to je u kompleksnim situacijama normalno. Eto od Kutuzova je napravljen mit velikog vojskovođe a Tolstoj u suštini kaže Kutuzov nije imao pojma šta će i kako će, povlačio se jer je morao, da li levo ili desno, i kad se nekim komplikovanim spletom okolnosti sve na kraju završilo dobro po njega, ispalo je da je Kutuzov neki dalekovidi i racionalni donosilac odluka. Ovo je suprotno udžbeničkoj istoriji gde se uvek traži odgovorno lice za neki događaj, ali i politici i ekonomiji gde se traži neki racionalni donosilac odluka koji će sve dobro umeti da uvidi i isplanira.
"Priroda čoveka takva kakva je nastala je jako dugotrajnom evolucijom i ne može se mnogo menjati"
Ima mnogo problema sa takvom tvrdnjom, potpuno nevezano od ideoloske (zlo)upotrebe. I evolucija je prestala da deluje onako kako je delovala ranije jako davno (od pojave poljoprivrede i medicine). A kao sto pokazuje Stiven Pinker u onoj cuvenoj studiji o opadanju agresivnosti, ne samo da se u nacelu moze promeniti, nego se u realnosti mnogo promenila. Takodje, opsteprihvacena plasticnog mozga dovodi i do neurofizioloskih promena na jako kratkim vremenskim skalama, mnogo redova velicine kracim nego sto su vremenske skale za evoluciju bilo cega. Konacno, u eri biotehnologije i "designer babies" isticanje evolucije kao nekog argumenta je, ahem, malko prevazidjeno, slozices se? ;)
A ono pominjanje programa LDP-a je, pretpostavljam, namenjeno kolegi Jankovicu? ;p
Haha, stvarno mi uopšte nije palo na pamet to za LDP i Jankovića, davno je bilo. Tim pre što te stvari o "promeni svesti" i nisu u bilo kom programu nego su više deo generalne retorike te cele ekipe u najširem smislu.
A o evoluciji, ne znam da li Pinker pokazuje da se priroda čoveka promenila ili da su se institucije i podsticaji promenili. Isti taj Pinker negde podseća na haos i nerede koji su nastali u Kanadi kad je policija negde 1960-ih stupila u štrajk na samo jedan dan. U Kanadi! Čovek je napisao celu knjigu Blank Slate o relativnoj konstantosti ljudske prirode.
Neću se složiti da je isticanje evolucije prevaziđeno jer još uvek nismo u eri designer babies. Ako do toga dođe, pa neki novi Tolstoji uz svoje teorije komunitarne anarhije imaju i plan dizajniranja budućih ljudi onda će im teorija biti zaokruženija i manje utopistička (mada će otvoriti neka druga i teža pitanja i možda dovesti do strašnijih posledica).
Slavisa
"Priroda čoveka takva kakva je nastala je jako dugotrajnom evolucijom i ne može se mnogo menjati"
Ovo nije bas tacno, odnosno nije tacno. Zadnjih godina sa razvojem novih novih metoda u genomici mi mozemo pratiti evoluciju na izuzetno kratkim vremenskim skalama, cak i na skalama od jedne generacije. Hawks, Cochran i co., u njihovom radu "Recent acceleration humane adaptive evolution" iz 2007 godine tvrde da je evolucija homo sapiensa ubrzala do 100 puta u poslednjih 40 000 godina, a narocito 10 000 pod uticajem najvjerovatnije populacionog rasta, kulture i tehnologije. Sad da li je toliko ubrazala ostaje pitanje, medjutim ja se slazem sa Hawksom da je homo sapiens prije 10 000 godina bio daleko slicniji neandertalcima nego danasnjim ljudima. Podaci koje smo vec dobili iz studije sekvenciranja genoma stanovnika 100 000 UK na veze izmedju rijetkih alela i bolesti nam vec otkrivaju nesto mnogo zanimljivo u vezi ljudske evolucije, cak i na vremenskim skalama od jedne generacije:
http://www.sciencemag.org/news/2016/05/humans-are-still-evolving-and-we-can-watch-it-happen
Mozes i ovaj rad na primer pogledati, on je nedavno objavljen o recent positive selection kod Mongola:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/28444381
Ne znaci to da posto su ljudi vjerovatno i moralno evoluirali da oni mogu prirodno evoluirati da budu podobni za neku vrstu lijeve anarhije, vise je ovo jedna od kritika evo. psyhology koju je detalno iznio Kevin Laland u njegovoj knjizi iz 2002. godine "Sense and Nonsense: Evolutionary perspectives on human behaviour" u kojoj analizira oblasti koje se bave objasnjenjem ljudskog ponasanja iz evolucione perspektive: sociobiologija, ljudska bihejvioralna ekologija, evoluciona psihologija, memetika i gene-culture coevolution.
A na nasu evoluciju u kratkoj buducnosti ce vjerovatno najvise uticati hrana koju jedemo, klimatske promjene, zagadjenost okoline, medicinska tehnologija i meme.
Milan je u pravu, vrijeme je da evoluciju uzmemo u svoje u ruke:-)
Nego Slavisa, i Milana ce ovo zanimati, izasla je jedna knjiga izuzetno zanimljiva, koja pobija hrpu protekcionistckih mitova u medjunarodnoj trgovini USA od Douglas Irwina i tekst o knjizi:
https://www.economist.com/news/books-and-arts/21731616-douglas-irwin-agrees-trade-policy-important-all-manner-powers-are-wrongly
Još jedan zanimljiv tekst na koji sam naleteo nedavno.
Naročito je zanimljiv ovaj deo:
The country also performs well in the area of Enforcing Contracts, with a global ranking of 18 worldwide, thanks largely to the establishment of E-courts, a judiciary system that implements different measures and good practices to allow certain steps within the court proceeding to be completed electronically (this may include e-filing, e-service, e-case management, etc.). For example, it takes 337 days and costs 16.5 percent of the claim to resolve a commercial dispute in Russia, compared to an average of 578 days and 21.5 percent on average in the OECD high-income economies.
Toliko o "odsustvu vladavine prava" u modernoj Rusiji. :)
Pretpostavljam da ako ste clanovi FSB/"Jedinstvene Rusije" sporovi mogu biti reseni i za 337 MINUTA, a kamoli dana... I u Musolinijevoj Italiji su sve sudije imale nalog da sporove resavaju ekstremno brzo, sto naravno ama bas nista ne govori da li je to drustvo u kojem postoji vladavina prava ili ne.
Trenutna cena nafte je $62 za barel, dok su projekcije rasta GDP-ja od >2% za period 2020. zasnovane na pretpostavci da će se cena nafte kretati u rasponu od $40 do $49.
Dakle, ako cena nafte ostane 60 i više dolara tokom narednih godina, stope rasta ruske ekonomije bi mogle biti... pa recimo >3% godišnje.
Ovo je dugoročna perpektiva ukoliko se nastavi sa strukturnim reformama:
In the target scenario, significantly better results are expected. The reforms undertaken should consistently ensure increased labor productivity. Forecasted average annual GDP growth rates will reach 2.4% from 2017 to 2020, 3.7% from 2021 to 2025, and 4.0% from 2026 to 2030. Afterwards, due to the achievement of a higher GDP, production growth will slow down slightly to 3.7% from 2031 to 2035. Overall, during the period from 2017 to 2035, the physical GDP will double under this scenario.
Post a Comment