Pages

22 December 2017

Bitcoin kao valuta?

Ovoliki uspon Bitcoina neobjašnjiv je za ekonomiste. Ne znam da li je to problem za bitcoin ili za ekonomiste, ali činjenica je da se uspeh bitcoina ne uklapa u postojeće ekonomske koncepte bar kada se radi o njemu kao valuti (blockchain kao tehnološka podloga je druga stvar). Možda su tinejdžeri koji su kupovali bitcoin 2010. i sada postali milioneri ispali pametniji od ekonomista, ali ja i dalje na vidim odgovor bitcoina na neka standardna konceptualna pitanja. Postoji apokrifna izjava pripisana nekom profesoru ekonomije: "OK, vidim da to radi u praksi -- ali čik da vidim da li radi u teoriji?" Ovo je nešto tog tipa.

O poreklu novca, od Aristotela nasuprot Platonu pa sve do danas, postoje dve teorije. Jedna je teorija robnog novca i po njoj je novac nastao kada su neke vredne stvari počele da se češće koriste u razmeni. Plemeniti metali, naročito srebro i zlato, najpogodniji za čuvanje, oblikovanje i seckanje tako su postali novac. Kada se kasnije pojavio papirni novac on je sve do prvih decenija 20. veka bio samo hartija od vrednosti koja donosiocu daje pravo na propisanu količinu zlata.

Druga teorija je kartalizam, po kojoj neku robu novcem ne čini njena unutrašnja vrednost ili robna podloga, već država onda kada odluči da tu robu prihvata za naplatu poreza. Zbog toga je prelaz na papirni novac tokom 20. veka bio tako bezbolan i papirne valute se danas bez problema prihvataju. Današnji papirni novac nije više sertifikat koji vam daje pravo na zlato, ali vrednost ima jer u krajnjoj liniji znate da njime uvek možete platiti državi za porez ili usluge.

Bitcoin se ne uklapa ni u jednu od ovih teorija. On nema imanentnu vrednost kao robni novac, niti se može koristiti za plaćanje državi. Jedini način za bitcoin da ima neku vrednost je da ga prihvataju druge privatne strane u transakcijama. To je potpuni novitet u istoriji novca, jer se po prvi put radi o privatnom dekretnom (proklamovanom ili fiat) novcu. Postojao je privatni novac sa robnom podlogom; postoji državni dekretni novac; ali nikad privatni dekretni novac.

Najveći problem sa bitcoinom kao valutom je nestabilnost. To što njegova vrednost vrtoglavo raste nikako nije argument u prilog njemu jer nestabilnost valute isključuje mogućnost smislenog ugovaranja u njoj. Pristalice bitcoina dobro znaju da je njegova ponuda automatski ograničena i to je čest argument u odbranu bitcoina kao valute i navodno u prilog njegove stabilnosti. Ja nisam siguran od ograničenost ponude igra tako veliku ulogu.

Prvo, iako je količina bitcoina ograničena, može se napraviti neograničeno mnogo kopija bitcoina ili boljih kripto valuta. Već sada postoji na hiljade njih. Šta ograničenost ponude bitcoina uopšte znači kada ima neograničeno mnogo alternativa?

Drugo, iako je ponuda ograničena, cenu novca, kao i svega drugog, određuju ponuda i tražnja. A tražnja je kao što vidimo veoma varijabilna. Tako na jednoj strani imamo kvaziograničenost ponude a na drugoj veliku neizvesnost tražnje. To sve ukazuje na ogromnu nestabilnost.

Kod klasičnih valuta, poput evra ili dinara, ponuda je ograničena politikom centralne banke. Mnogi će reći da to nije nikakva garancija, ali zapadne valute već 30 godina nemaju nikakvu inflaciju, a u proteklih desetak godina veći problem bila je deflacija. Tražnja - želja za držanjem novca - je kod državnih valuta takođe varijabilna, ali mnogo manje jer monopolski karakter ovih valuta i naplata poreza u njima garantuju njihovu upotrebu. I kod tradicionalnih valuta ne samo da je tražnja novca relativno stabilna, već u situacijama kada bude nestabilna fleksibilnost ponude novca postaje prednost a ne mana. Na primer, tražnja za švajcarskim francima je negde oko 2009. naglo porasla. Švajcarska centralna banka je na to reagovala ogromnim povećanjem ponude, tako da je franak sačuvao bazičnu stabilnost. Jeste ojačao ali u razumnoj meri - ne desetostruko ili stostruko kao što rade kriptovalute.

Zato ne vidim kako se oscilacije bitcoina mogu zaustaviti. Jasno je da kriptovalute imaju neku korisnost u transakcijama, makar to bilo i za ilegalne aktivnosti, ali kada je ponuda neograničena a tražnja neizvesna onda nema nikakvih smernica buduće vrednosti. Ne znam koliko se to čak i može nazvati balonom jer se uopšte nemamo na šta osloniti u proceni nekakve prave vrednosti -- nema nikakvog fundamentalnog razloga ni da cena bitcoina poraste na $19,000 niti da danas padne na $12,500. Jedina vrednost koja u teoriji ima smisla je nula ili vrlo blizu nule. 

35 comments:

Speaker said...

@Slaviša
Možda, iz spleta nekoliko razloga od kojih su najvažniji verovatno stalna pojeftinjenja proizvodnje i transporta zbog raznih tehnoloških i poslovnih inovacija i strogo kontrolisani krugovi koji imaju pristup Alaj-begovom QE kešu, nemamo klasičnu inflaciju potrošačkih dobara, ali inflacija aseta otkad je početo QE je ogromna, i cene svega što valja su otišle nebu pod oblake. Mislim da je najvažniji faktor u velikoj popularnosti BitCoina upravo ta percepcija, i težnja velikog broja ljudi da pređe na medijum razmene koji je u isto vreme tranparentan i inherentno neinflatoran (ja se, naravno, slažem sa vama, to uopšte nije idealno za valutu, ali to je prosto percepcija velikog broja ljudi i u tom smislu je realna i utiče na vrednost :) ). Naravno, poslednjih meseci imamo spekulativnu lavinu raznih pohlepnih amatera koji ne znaju mnogo ni o tržištu, ni o blockchainu, i samo traže priliku da dođu do neke crkavice na lak način, ali govorim o faktorima koji su BTC omogućili da dođe u poziciju da postane objekt te vrste spekulativne groznice :) Ja lično mislim da iz mnogih sistemsko-tehnoloških razloga (sporost i energetsko-procesorska zahtevnost bez nekog naročitog korisnog smisla, cena tranakcije, i takodalje), BTC nije jedna od kriptovaluta budućnosti, ali takođe mislim da u ovom slučaju, zbog revolucionarne prirode tehnologije koja objedinjuje jaku kriptografsku zaštitu i triple ledger accounting, imamo nešto zaista novo, epifenomen, odnosno, realnu promenu paradigme novca, gde će neka buduća tehnologija, verovatno sličnija nečemu tipa IOTA ili RaiBlocks nego BTC-u, objedinjavati funkciju novca i knjigovodstvene verifikacione instance, plus biti u stanju da istovremeno služi kao medijum direktnog ugovaranja. No, to su samo moje laičke spekulacije, pa bi me zanimalo šta o tome kao ekspert mislite vi, Slaviša? :)

Slaviša Tasić said...

Speaker,

Moje ekspertsko mišljenje na osnovu dubunskih analiza je da je trebalo da kupite veliku količinu BTC negde 2010. godine.

A ovako laički, taj argument o navodnoj stabilnosti mi je ubedljivo najsporniji kod BTC. Šta god da su razlozi za BTC i kriptovalute uopšte (a ima dobrih), stabilnost svakako nije. I ne razumem problem sa navodnom asset inflacijom -- akcije na berzama rastu, ali ne rastu cene resursa, tržišta ne predviđaju inflaciju, nominalne kamate su i dalje niske itd. Dakle nije na delu neka opšta asset price inflacija nego uglavnom rastu berzanski indeksi (a i tu posebno US, ne baš svi). To je možda i balon ali za zaštitu od balona dovoljno je držati keš, nije nužan kripto. A ako nije balon opet nije nešto od čega je potrebna posebna zaštita - ako je do zaštite mnogo je lakše kupiiti i prodati SP500 nego uraditi isto sa bitcoinom.

Speaker said...

Nisam kupio, niti ću, na prvom mestu, ima nešto kod BTC-a što meni lično ne miriše, osećaj je baziično iracionalan, ali može se racionalizovati raznim tehničkim i konceptualnim nedostacima od kojih pati, nije to još dovoljno promišljeno, dobro sklopljeno i elegantno da bi zaista funkcionisalo, mada jeste međaš na dobrom putu :)) A na drugom mestu, ja sam studiozan čovek i ziheraš, zato nikada neću biti multimilioner :) Hoću da kažem da kriptovalute pratim skoro pa od početka, jer me je to zanimalo, i da sam u ovom ili onom trenutku znao o tom tržištu verovatno više nego mnogi koji su se na njemu obogatili, ali sam prosto tip osobe koja se nerado upušta u spekulacije ako nije zaista dubinski proučila sve aspekte do perfekcionističke mere u kojoj bi ona bila zadovoljna, odnosno, neminovni udeo hazarda bio sveden na najmanju moguću meru, a za to poslednjih godina nikada nisam imao vremena :)) Ali mnogo se ne sekiram zbog toga, spekulacije su kao lutrija ili rulet, a ja od takvih para, osim, naravno, u samoj činjenici da postoje i trošenju, i nemam neko zadovoljstvo, kao kada to zaradite na neki klasičniji način, ne osuđujem spekulante, naprotiv, prosto priznajem svoja buržoaska ograničenja i zadovoljan sam njima, bez obzira što su me puno puta sprečila da maznem gomilu para na brzaka, verovatno su me sprečila i da na isti način izgubim gomilu para, pa je to sasvim OK :) Što se tiče inflacije aseta, mislim da se ne radi samo o berzi već i o nekretninama i slično svuda gde ja imam neke preciznije podatke, samo su kanali kojima se pare raspoređuju prilično zatvoreni, odnosno, razni "odlikaši" imaju prioritetan pristup do bonusa od "kovača lažnog novca" i cela operacije se ustvari koristi da krugovi bliski onima koji novac štampaju diskretno steknu kontrolu nad još većim parčetom ekonomije nego što ga do sada drže, a drže poveliko parče. Možda sam ja paranoičan, i sve to su gluposti, ali, paranoja ili ne, čini mi se da gomila ljudi razmišlja slično i primećuje identične mehanizme i pojave, pa je sve to zajedno potpuno erodiralo njihovo poverenje u ekonomski, državni i pravni okvir i temelje momentlanih svojinskih odnosa, i otuda snažna težnja za nečim makar delimično skrivenim od državnih lopova ali u isto vreme sigurnim i nepodložnim manipulacijama, a blockchain je naprosto idealni odgvor na tu potrebu u pravom trenutku, kako se to vrlo često dešava, naizgled magično, ali u stvari jer su potrebe i mehanizmi zadovoljavanja u suštini povezani raznim podzemnim i indirektnim mehanizmima :)) Međutim, niste me potpuno razumeli, ne vašom krivicom, danas se pakujem za tople krajeve, a to mrzim više od svega (pakovanje, ne tople krajeve, naprotiv :) ), pa sam bespotrebno barokan i zakučast :) - zanimalo me je pre svega vaše (ekspertsko, razume se, a ako ste oko Boožića popili neku čašicu pa ne smete da sedate za volan Ekspertize, može i ono pokućarsko, baštensko i privatno :) ), o tome da li, po vama, dualna priroda blockchain valuta, kao u isto vreme novca, odnosno, univerzalnog medijuma razmene, i kompletnog i univerzalnog knjigovodstvenog, obligacijskog, a u novijim iteracijama tehnologije i šireg ugovornog vehikuluma sa ogromnim mogućnostima praktične primene za regulisanje širokog spektra transakcija i svojinskih odnosa u raznim modusima, predstavlja tu promenu paradigme i ono što ustvari kompenzira sve nedostatke koje ste savesno nabrojali :)) Ja mislim da da, samo na tome treba još malo raditi, ali sam radoznao šta vi kažete :)

Aca86 said...
This comment has been removed by the author.
Aca86 said...

A ne cini li vam se da je ovo ostvarenje hajekovog slobodnog bankarstva? Ljudi slobodno biraju valutu, novi stadijum slobode. A kroz konkureciju i metod pokusaja-pogreske se dolazi do najpozeljnije koja postaje jedna od dominantnih, kao sto je zlato samo postalo najpozeljnije sredstvo razmene.

Speaker said...

@Aca86
Čini nam se, :) ali ja mislim da ovo, logično, ide par koraka dalje od Hajeka, koji prirodno nije mogao da zamisli "pametan" virtuelni kripto-novac i univerzalno trostruko knjigovodstvo, ako se to srpski tako kaže, :) a kamoli novac koji igra ulogu ne samo sredstva razmene, već i detaljnog pravnog dokumenta ugovornog ili drugog tipa i može delimično ili potpuno garantovati i izvršavati njegove odredbe, meni je, naravno, osim same mogućnosti delimičnog ili potpunog oslobađanja monetarne sfere od reketaškog državnog tutorstva upravo taj aspekt najzanimljiviji, ovo su Hajekove i Polove kompetitivne valute 2.0 :) Ali mislim da je razvoj još na samom početku, zato se mnogo i ne bavim kriptovalutama praktično, mada već prevrćem neke biznis modele koji bi možda mogli da funkcionišu preko njih po glavi, ali za sada je to samo dokona igrarija, ko zna da li će siroti, stari Speaker imati energije i volje za takve stvari, treba i klinci nešto da rade :))

Slaviša Tasić said...

Aca86,

Da, čini nam se. Ne bih hteo da stvorim utisak da imam nešto protiv kriptovaluta. Samo meni bukvalno nije jasno kako dugoročno mogu održati vrednost. Granični trošak proizvodnje dodatne jedinice kriptovalute je nula - to znači da bi i njihova vrednost trebalo da bude nula.

Speaker,

O tome i ja slušam ali nisam nikakav ekspert. Sve se to uklapa u još šire trendove horizontalizacije svega i raspada starih hijerarhija. Dokle će to dovesti ne znam ali sve je otvoreno, čak ni bazični politički poredak nije siguran. Možda smo na pragu najvećih promena još od 17. veka i tadašnjeg uspona suverenih država.

Milan Ćirković said...

@Speaker
"ide par koraka dalje od Hajeka, koji prirodno nije mogao da zamisli "pametan" virtuelni kripto-novac i univerzalno trostruko knjigovodstvo,"

Lepo receno, samo sta da radimo sa onim silnim originalistima u USA (uklj. i naseg dragog Ivana J., koga moram malo da potkacim, sasvim prijateljski, u nadi da ce se javnuti na blogu, nedostaje nam!) koji veruju da su founding fathers imali resenje za probleme savremenog sveta kao sto su nuklearna proliferacija, autorska prava na internetu, privatnost u svetlu surveillance-a, eutanazija u doba savremene medicine, genetski modifikovani organizmi ili klimatske promene, tj. da se do odgovora na sve te probleme moze doci Pravilnim Tumacenjem njihovih Svetih Spisa, na celu sa Ustavom? Mislim Hajek je ipak ziveo u 20. veku i bio je svedok velikih naucnih i tehnoloskih revolucija. Ovi u 18. veku su tesko mogli da zamisle i automobil, a pok. Justice Scalia i njegovi istomisljenici bi im poverili regulisanje saobracaja u NY ili LA... ;)

Milan Ćirković said...

@Slaviša
"Granični trošak proizvodnje dodatne jedinice kriptovalute je nula - to znači da bi i njihova vrednost trebalo da bude nula."

Ovo ne mora da bude tacno uopste. Na cemu temeljis taj zakljucak? Bez obzira na razvitak tehnologije, imas matematicke teoreme koje egzaktno dokazuju da ce neki problemi uvek biti teski (u vrlo preciznom smislu).

Sad mozemo da diskutujemo o boljoj ili losijoj utemeljenosti *postojecih* kriptovaluta i naravno da je smisleno tvrditi da kod nekih od njih ta utemeljenost nije dovoljno dobra iz razloga koji navodis. Ali to u opstem slucaju ne vazi. Informacija je resurs, kao i svaki drugi.

Aca86 said...

A kako je granicni trosak nula ako imate trosak struje I skupog hardvera?

Slaviša Tasić said...

Milane, mozda ne razumem dobro tvoje pitanje ali moj zakljucak je obican ekonomski zakon. Voda je neizmerno korisna ali prakticno besplatna jer je njen granicni trosak - trosak proizvodnje jos jednog litra vode - vrlo nizak.

Aca86, to jeste tacno i mozda se vrednost kriptovaluta izjednaci sa troskom njihove proizvodnje, koji trenutno nije mali. Ali ne znam da li to uvek mora biti tako ili ce sledeca generacija kriptovaluta biti energetski efikasnija.

Milan Ćirković said...

"Milane, mozda ne razumem dobro tvoje pitanje ali moj zakljucak je obican ekonomski zakon. Voda je neizmerno korisna ali prakticno besplatna jer je njen granicni trosak - trosak proizvodnje jos jednog litra vode - vrlo nizak."

Koliko vidim, fabrike vode itekako uspesno posluju i ne haju previse za taj "ekonomski zakon". Stavise, to je jedna od prehrambenih industrija koja je u velikoj ekspanziji, posebno u zemljama u razvoju.

Mada je tvoja analogija zapravo prilicno dobra - jer arbitrarno racunanje mozda zaista ima granicnu vrednost nula, ali *kvalitetno* racunanje ne, slicno kao ni flashirana voda.

Slaviša Tasić said...

Granicnu vrednost ima, ali potreban je i granicni trosak da cena ne bi bila nula jer u supotnom moze biti proizvedeno neograniceno mnogo tako da i granicna vrednost padne na skoro nulu. Ali kao sto kaze Aca86 granicni trosak (za sada) postoji zbog utroska struje i hardvera.

pest said...

Nenulti trosak proizvodnje jednog Bitcoina nije rezultat slucajne neefikasnosti sistema, vec je stvar dizajna ove kriptovalute. Nisam siguran da li ponavljam nesto sto vec svi znaju i podrazumevaju, ali miner Bitcoina mora da podnese trosak proizvodnje, sto sistem osigurava preko algoritma zvanog “Proof of Work”

pest said...

Umesto “miner” treba da stoji “rudar”.

Speaker said...

@Milan
Teško je tu održati pravu meru i balans, puno to širine i sposobnosti generalizacije i apstrahovanja zahteva od prevelikog broja ljudi. Ja posle svih levičarskih izopačenosti u ime moderniteta potpuno razumem ustavni fundamemtalizam originalista i u velikoj meri simpatizujem s njim (za razliku od drugih primera kontraekstremizma, poput razvijanja popustljivosti i naklonosti za kriminalne nakaze poput Putina iz opravdane mržnje prema zapadnom neomarksističkom ološu, ovaj je relativno benigan), što ne znači da bih sa njima putovao do kraja tog putića, upuštao se u biblijsku egzegezu svakog crevca iz spisa Otaca Osnivača i pripisivao im prescijentne moći kao gdekoji konstitucionalni fundamentalista, :) već samo da bih gledao da njihov zdrav duh robustnog i zdravo sirovog liberalnog individualizma pokušam da primenim na razne novume i epifenomene, čiju prirodu i efekat na svet nisu mogli da naslute :) U svakom slučaju, koristim priliku da se zahvalim za preporuku Lady of Mazes, izuzetno podsticajna i pronicljiva knjiga, iako, sad kad sam pročitao i nju i Ventus mogu da prilično kvalifikivano iznesem pomalo neentuzijastični verdikt glede Schroederovog književnog umeća, za razliku od umeća baratanja idejama i spekulacijama koje je na jako visokom nivou i osnovni kvalitet njegovih knjiga :) Uzgred, ne znam da li ste na FB (a važi i za Slavišu za koga slučajno znam da jeste :) ), ali ako jeste, mogli biste da overite hrvatsko-srpsku kriptovalutnu grupu Disciples of the Chain, ne naravno zbog bog zna kakve saznajne vrednosti u tom pogledu (obojica ste, naravno, daleko prepismeni i preobavešteni za tako nešto :) ),već zbog onog V-efekta bizarnog balkansko-ruskog trećeg sveta koji je u mnogim aspektima gori od najgrđe Azije, to jest isti kao Afrika, ali u nekim drugim uporno generiše zavidno obrazovane i bistre pojedince koji sasvim solidno vladaju različitim state-of-the-art naučnim, ekonomskim, estetskim ili socijalnim fenomenima :)) To ćete u Malaviju, Kambodži ili na Filipinima teško naći :)) Pa čak i ovaj naš lokalni fašizoidni tutumrak pest, da prospemo trunku hvale tamo gde pravda to nalaže, :) povremeno pokazuje probleske neke zametnute bistrine i manifestuje sasvim solidnu obaveštenost za nekoga ko je tako belodano i temeljito zastranio u Blut und Boden močvare :))

pest said...

Crypto je nama ko Svabi tra la la.

https://pbs.twimg.com/media/DSpQcHBVwAAVcmG.jpg

pest said...

Na stranu sala. U Venecueli je upotreba kriptovalute rasirena zbog tamosnje krize. Ja se ponekad pitam sta bi bilo s nama da nam je ova tehnologija bila na raspolaganju devedesetih u vreme nase hiperinflacije.

vase said...

Bilo bi isto, samo bi Jezda i Dafina bili savremeniji u tehnološkom smislu, kao i narod, ali bi princip šišanja ovaca ostao isti. Jedina razlika je možda što niko od teoretičara nije 90ih pokušao da naučno opravda poslovanje J&D.
PS - jednom je novinarka pitala Stiglica (kog inače ne podržavam u većini ekonomskih stavova), šta pokreće svetsku ekonomiju. Odgovorio je - činjenica da se svakog trenutka radja nova budala.
Toliko o bitkoinu.

Milan Ćirković said...

@vase
"Jedina razlika je možda što niko od teoretičara nije 90ih pokušao da naučno opravda poslovanje J&D."

Kako nisu, onaj ratni profiter Jovan Zebic i sanuovski degenerik Kosta Trifunovic, da o vestici sa metlom i poznatim prezimenom ne govorim. Sve sam creme de la creme srpske moronske ekonomije tog doba je pravdao i hvalio "narodno bankarstvo", samo se to sad olako zaboravilo.

vase said...

Mišljah na ozbiljne znalce, poput autora koji pišu na t.r. Ne bih one šarlatane i secikese poredio sa ovima, oni imaju svoje pandane danas, eno ih na režimskim tv i novinama kamara. Jedino što zameram celom kontekstu (jer sve je baš kako treba da bude) jeste to što ozbiljni znalci troše vreme na raspravu i čak pokušaje teorijskog zasnivanja još jedne najobičnije pljačke mase alavih i naivnih..

Milan Stefanovic said...

Obavezni drzavni i penzioni Fondovi u SVIM zapadnoevropskim drzavama se ne razlikuju od Jezde i Dafine, tako da naucno objasnjenje svih tih piramidalnih protocnih bojlera mogu da se sasvim lepo naprave u bukvalno svakoj drzavi danas.

Meni stvarno ponekad nije jasno sta pominjete tog Jezdu i tu Dafinu kao pojam dna ekonomije, pa bukvlno svaki drzavni Fond na svetu je 42343242423 puta vece zlo nego sto su oni ikada bili...

Slaviša Tasić said...

Državni fondovi nisu piramide, oni su jednostavno socijalna pomoć. Suštini su isti kao državni budžet što ipak nije piramida, samo protočni bojler.

vase said...

Razlikuju se, itekako, tamo ljudi dobiju penziju, lečenje, osiguranje, itd...to prosto radi...a J&D su 'radili' pod blagoslovom naše državne klike dok nisu opljačkali raju i zatvorili 'biznis'. Nije svejedno 😊

Milan Stefanovic said...

Pa socijalna pomoc u modernom svetu jeste piramidalna sema, upravo zato sto je drzava umesala prste u socijanu pomoc, tj. zeli potpunu kontrlu nad njom, kao i u svim sferama. Zasto to nisu piramide, klasicne prevare osiguranika? Pare koje penzioneri i korisnici zdravstvenih usluga dobijaju od takvih Fondova dolaze skoro pa samo i iskljucivo od novih para koje bukvalno tog meseca daju 'osiguranici' tih Fondova (naravno, plus se dopunjuju iz budzeta sve vise i vise, upravo zato sto je njihov sistem klasicna piramida, a piramide su ekonomski neodrzive). Pare iz drzavnih i zdravstvenih Fondova danas se samo uplacuju i isplacunju sa racuna na racun, nema nikakvog investiranja. Retki izuzeci poput norveskog su to samo zbog tehnicke stvari, postojanja dodatnih velikih para od nafte, a ne zbog sustinskih, zelja da se prekine taj Ponzie Scheme raspad od drzavnih fondova, gde je nekada bilo moguce da 3 radnika finansiraju jednog penzionera. Da nema novih para koje se svakog meseca nasilnom otimacinom drzave sliju u te Fondove, nastao bi raspad i propast. To je klasicna piramidalna sema pod okriljem drzave (kao i Jezda i Dafina), tj. jos i nasilna.

Inace, drzavno lecenje i drzavna penzija nigde 'ne radi'. Bukvalno nigde. Ne racunam tu ove bivse besmislene drzavne parazite na unosnim drzavno-otimackim poslovima poput brigadnog generala vojske u penziji koji zivi u Ilinoisu, ili bivseg sudije Francuskog Ustavnog Suda, naravno, njima je super. Ali, takvima je super i u Kambodzi, nije to neko merilo.

Slaviša Tasić said...

Piramidalna sema bi bila kad bi isplacivali neke dividende ili kamate navodno na osnovu uloga, ali drzava se uopste ne pretvara da to radi. Jednostavno je socijalna pomoc, oporezuju se jedni da bi se davalo drugima. Niko ne kaze zaposlenima ako uplatite u penzioni fond vratice vam se sa kamatom.

Milan Stefanovic said...

Nema obecanja nikakvih dividendi i kamata, ali ima obecanja da ces za uplatu od 5000 mesecno dobiti najskuplji citostatik, ili operaciju koja kosta 5000 evra.

Izracunaj sta sve obecava zdravstveni Fond, podeli to sa prosecnom uplatom u isti, i dobices cifru kojoj ce i najveci piramidalni prevaranti pozavideti. Naravno, u realnosti sve to veze sa vezom nema, i svi drzavni zdravstveni fondovi su leglo ocaja, korupcije i drustvenog dna.

Sto se tice penzijskih fondova, ko zna koliko puta danasnji penzioneri dobijaju vise para nego sto su uplatili.

Slaviša Tasić said...

Brkas pitanje da li su leglo ocaja, uzas itd. sa pitanjem da li su piramida. Kakvi god da su, nisu klasicna piramidalna sema.

Milan Ćirković said...

@Milan Stefanovic
"...ili operaciju koja kosta 5000 evra."

Ovo mi je uvek bila misterija - kako tacno znate koliko ona kosta, kad sami priznajete da u toj oblasti nema "s" od slobodnog trzista? To mi deluje kao logicki paradoks. Iskreno mi nije jasno, nisam ironican.

Milan Stefanovic said...

Gospodine Cirkovicu, u toj oblasti nema niti jednog dela slova S od slobodnog trzista, naravno, ali to je potpuno nebitno za moju trenutnu poentu. Operacija kosta 5000 evra na potpuno neslobodnom trzistu, ali ona mora da se plati, nevezano za to sto je trziste slobodno ili neslobodno.

Milan Ćirković said...

@Milan Stefanovic
Dakle, ako nije odredjena na slobodnom trzistu, onda ona proistice iz nekakve administrativne odluke drzavnih organa, a nema veze sa stavkama kao sto su plate hirurga, potroseni materijal, itd.? Da li je to ono sto tvrdite?

Milan Stefanovic said...

Gospodine Cirkovicu, Vama je samo administrativn odluka drzavnih organa nesto sto narusava slobodu trzista? Regulacije za sve i svasta u toj oblasti su fer borba na slobodnom trzistu valjda? Ja ne znam niti jednu stavku u toj konkretnoj oblasti, koja nije opterecena sa tonom regulacija, ukljucujuci i te Vase plate hirurga, time ko moze da bude hirurg i vrsi operacije; potrosnim materijalom, time ko moze da prodaje i kupuje takav potrosni materijal, lekove, itd.

Jednostavno, u modernom svetu, nema vecih ekonomskih mehura od obrazovnog i zdravstvenog sistema. To je takvo blato i dno korupcije, malverzacije i parazitiranja; da ne postoji nista na Vol Stritu sto je gadnije od toga, onako objektivno. I ne, ne pricam samo o Srbiji, vec i o najrazvijenijim zapadnim drzavama.

vase said...

Ima gadniji i veći mehur na Vol Stritu - finansijske malverzacije i njihovi 'izumi'. Npr. CDO paketi, kamatni i valutni svopovi i još mnogo toga. Mislim da je šteta od toga još skuplja. Posle cdo krize u SAD, čiji mehur je ekipa sa volstrita pumpala 8 god, fed je socijalizujuci gubitke privatnih igrača upucao dva triliona dolara do 2013, vidi se po M1 masi dolara...eto koliko su pokrali banksteri. Slaviša vrlo lepo to prikazuje u svojoj prvoj knjizi. Preporučujem 👍

Navuhodonosor said...

A mehur odbrambene industrije? Uprkos velikom odbrambenom budžetu od 600 milijardi $ prosečna starost aviona u sastavu USAF je 27 godina. I nastavlja da raste.
http://newsok.com/article/5545553
"When I came into the Air Force in 1973, the average age of the entire Air Force fleet was 9 years,” Wetekam said. “When I retired in 2007, it was 24 years.
"Today, the average age is 27 years, and there are entire fleets that average more than 50 years — the B-52 and the KC-135 (both overhauled at Tinker) are two good examples."

Navuhodonosor said...

Uprkos odbrambenom budžetu od 40 milijardi $ Nemačka nema nijenu operativnu podmornicu; od 244 tenkova Leopard samo su 96 'combat-ready'; od 14 novih aviona A400M dešava se da nijedan nije u operativnom stanju; od 93 aviona Tornado samo su 30 'combat-ready'.