Pages

13 October 2017

Marks kao ekonomista

NIN povodom 150 godia Kapitala radi dodatak o Marksu pa su me upitali za misljenje. Ovo je moj prilog objavljen u danasnjem broju:

Možda je najupornija zabluda o Karlu Marksu to da je on bio ozbiljan, pronicljiv i dalekovid teoretičar, čija se agenda u praksi samo nesrećnim spletom okolnosti izjalovila. Komunizam je propao gde god je u raznim verzijama isproban. Što je verzija bila bliža originalnim knjiškim šemama, to je katastrofa, kao u Kambodži, bila veća. Socijalističke privrede koje su udaljile od teoretskih ideala, kao SFRJ, uspevale su da prežive mada ne i da rastu i obogate se poput tržišnih ekonomija toga doba.

Marksovo ekonomsko teoretisanje je i za ondašnje standarde bilo neutemeljeno i proizvoljno. Svoju teoriju on je sazidao na aksiomu da jedino ljudski rad stvara ekonomsku vrednost. Krenuvši od tako pogrešnog ubeđenja, Marks je upitao kako onda može postojati profit za vlasnike kapitala. Stvaraju ga radnici svojim znojem, jer prema aksiomu od kojeg je krenuo i ne može biti drugačije. 
Preduzetnička ideja, organizacija posla i rizik ulaganja kapitala kod Marksa ne postoje, računa se samo uloženi rad. A račun uloženih radnih sati pokazivao je sistemsku prevaru – kapitalisti radnicima ne isplaćuju zasluženu zaradu već jedan deo neopravdano zadržavaju za sebe.

Sva famozna dijalektika svela se, dakle, na kružno rezonovanje: pošto samo rad stvara vrednost, sva vrednost mora pripasti radu. Da je polazna pretpostavka Marksove logike pogrešna bilo je jasno još za vreme njegovog života. Raniji teoretičari jesu nagađali da ekonomsku vrednost stvara samo rad. Ali već od 1870-ih, ubrzo nakon objave prvog toma Kapitala, ekonomisti širom Evrope odbacili su radnu teoriju vrednosti kao duboko pogrešnu i nikada joj se više nisu vratili.

Nasađena na pogrešnom polaznom principu, ni Marksova predviđanja se nisu ostvarila. Radnici nisu bivali sve siromašniji i sukobi rada i kapitala nisu se zaoštravali. Naprotiv, istoričari su pokazali da se položaj radnika osetno poboljšavao još za vreme Marksovog života. Kao u današnjoj Kini, mladi ljudi su širom tadašnje Evrope hrlili sa sela u gradove da bi naporni poljski rad zamenili radom za redovnu i vremenom sve veću platu. Niti je kapitalizam posustao usled dugoročnog pada profitnih stopa kako je Marks prorekao. Profitne stope nikad nisu bile tako visoke kao što su Marks i sledbenici zamišljali, ali do današnjeg dana one niti posebno padaju niti naročito rastu.

Marks je bio čovek koji je čvrsto verovao u svoje ideje i posvetio im čitav svoj život. Neka njegova šira političko-filozofska zapažanja zavređuju pažnju i danas. Tehnološki determinizam koji trvdi da materijalna baza uslovljava društvene odnose – da ručni mlin stvara feudalizam a parni mlin donosi kapitalizam – ponovo je intrigantan u 2017. godini kada se u svetu raspravlja kako nove tehnologije, internet i društvene mreže menjaju politički poredak. Ali baš zbog svoje ideološke posvećenosti Marks i nije bio nikakav ekonomski teoretičar. Iako je voleo da ističe naučnost svojih teorija i nenaučnost tuđih, uvek je prvenstveno bio ideolog revolucionarne levice. Svoj stav o kapitalizmu i komunizmu jasno je obznanio još 1848. kada je kao mladić u svojim kasnim dvadesetim sa Engelsom sastavio Manifest komunističke partije. Sve kasnije detaljno ekonomsko teoretisanje iz Kapitala i drugih spisa nije bilo teorijska osnova komunizma kako su nas u školama i na fakultetima učili, već naknadni pokušaj da se ova radikalna ideologija predstavi naučnom i racionalizuje.  

41 comments:

Mihailo Gajić said...

Nažalost, džabe tvoj dobar tekst kada je u istom broju i kriminalan i znatno duži tekst oplakivanja nad tužnom sudbinom Kapitala, sa sve standardnim frazetinama.

Navuhodonosor said...

Što je verzija bila bliža originalnim knjiškim šemama, to je katastrofa, kao u Kambodži, bila veća. Socijalističke privrede koje su udaljile od teoretskih ideala, kao SFRJ, uspevale su da prežive"

Baš tako.

Marksisam je u osnovi ideologija brutalnog socijalnog inženjeringa sa elementima genocida. Jedan od najslikovitijih primera je Kambodža u vreme Crvenih Kmera. Naime, marksistična teorija propoveda da u kapitalističkim društvima odmah nakon pobede revolucije treba uništiti (likvidirati) ne manje od 3% stanovništva (sve one za koje se proceni da predstavljaju opasnost po revoluciju). I to je ono što je potrebno uraditi u samom startu ne bi li se revolucija očuvala. A za kasnije ćemo da vidimo šta ćemo i kako ćemo. A društva koja su primitivnija, tj. društva koja još uvek nisu postala kapitalistička, treba u potpunosti uništiti (to su bili Škoti, Baski... ali i Srbi). Šta je to nego genocid.
Treba još dodati da se bukvalno NIJEDNA od Marksovih ključnih predikcija budućnosti nije ostvarila.
I ekonomija SFRJ je opstajala zahvaljujući tome što je u periodu od 1950. do 1972. dobila 100 milijardi dolara bespovratne pomoći od SAD. A nakon 1972. zahvaljujući enormnom zaduživanju - u periodu od 1972. do 1980. SFRJ se zadužila 18-19 milijardi dolara (ondašnjih 100 milijardi dolara je otprilie kao današnjih 300 milijardi dolara). Niko to nije bolje objasnio od Šešelja.

Navuhodonosor said...

I još jedna bitna stvar: teoriju klasne borbe Marks i Engels su razvili inspirisani teorijom rasne borbe koja potiče iz 18. veka. A to je teorija koja čitavu istoriju čovečanstva tumači kao neprestanu borbu viših i nižih rasa za ograničene resurse na ovoj našoj planeti. I sve se vrti oko toga. Tako su opravdavani genocid nad Indijancima, Aboridžinima, Majama, Astecima, Inkama, kolonizacija Indije i Afrike, porobljavanje crnaca... itd. A u 20. veku ta teorija je predstavljala ključnu inspiraciju za nastanak nacizma.

Navuhodonosor said...

Jos jedan bitan dodatak: marksisti skoro nikada nigde na vlast nisu dolazili demokratskim izglasavanjem i parlamentarnom borbom, vec skoro iskljucivo nasilnim prevratima. Jedini izuzeci su bili Ceska i Cile.

Milan Ćirković said...

@Navuhodonosor
Ne znam sta to govori o tome kakvo ce biti vreme, ali ovde moram da se slozim i sa Slavisom i sa Vama! :D Stavise, Vasa primedba je posebno na mestu kad se neke od epizoda iz istorije ranog mraksizma (nije typo ;p) interpretiraju u svetlu Marksovog licnog rasizma i antisemitizma. U potonjem nema nikakvog paradoksa - mada su kasnije generacije mracnjackih ideologa sirom nesrecnih zemalja realsocijalizma potrosile silnu energiju i posekli silne sume da objasnjavaju kako "nije on to bas tako mislio". Uzgred, to sto su rani marksisti podrzavali kolonizaciju (i paradoksalno, ali samo za naivne) bili veliki protivnici liberalnih i pacifistickih antikolonijalista se odrazilo u 20. veku i na jos jednom neocekivanom polju: komunisticke zemlje su bile ubedljivo najzagadjenija i ekoloski najmanje prosvecena mesta na planeti. U bivsem DDR-u je shokantnih 40% slatkovodnih povrsina bilo cak i po zvanicnim kriterijumima otrovno (!), da ne pominjemo da novije studije pokazuju da ce se od kancera kao posledice Chernobilja umirati do 2065. godine...

Jedino sto mi je malo sumnjivo ovo oko izbora u Ceskoj. Tesko da su oni bili bas demokratski i sprovedeni u normalnim uslovima. umesto toga, meni je bolji primer izbora u januaru 1936. u Spaniji.

Slaviša Tasić said...

A i u Cileu, ako mislis na Aljendea on je dobio 30 i nesto procenata ali tada nije bilo drugog kruga. Cavez je dobijao vise, ako se i on racuna.

Slaviša Tasić said...

A dobro sto si to pomenuo jer vec vise puta cujem "samo Srbi i Rusi su dobrovoljno izabrali komunizam", sto nije tacno ni u jednom ni u drugom slucaju.

Navuhodonosor said...

U Čehoslovačkoj nakon Drugog svetskog rata komunsti su formirali vlast demokratskim putem. Dobili su 114 od 300 poslaničkih mesta u parlamentu.
https://en.wikipedia.org/wiki/Czechoslovak_parliamentary_election,_1946

Boris Strunjaš said...

Slavisa ovi noviji marksisti kao Andrew Kliman, Michael Roberts itd., su bas optereceni filozofiranjem "tendency of the profit rate to fall" i sanjarenjem o nekakvim, kolapsu sistema, pobunama radnika, radnickom samoupravljanju itd.

Milan Ćirković said...

@Navuhodonosor
Ma hajte molim Vas, demokratskim putem, a Crvena armija se nije povukla iz zemlje...Tekst koji navodite na wikipediji je rudimentaran i prilicno naivan.

Navuhodonosor said...

Molio bih vas da neko napiše nešto o Tajpinškom ustanku u Kini 1850-1864... Da li je to bila u stvari nekakva protokomunistička revolucija? Kako sam shvatio, Mao je imao puno reči hvale za Tajpinški ustanak. Kako je funcionisala ekonomija u delovima Kine koji su tada zauzeli ustanici? Zna se da je taj rat odneo živote ne manje od 20 miliona ljudi, po nekim procenama i preko 50 miliona ljudi. A o tome baš ništa nismo učili u školama.

Milan Stefanovic said...

Sve sto je Marks radio u teorijskom smislu je samo sredstvo da se opravdaju stavovi socijalista toga doba. Bukvalno sve mu je podredjeno dokazivanju socijalistickih gluposti, pa tako i filozofija i ekonomija. Kada Marks u filozofiji govori o toj njegovoj praksi (u ekonomiji je ta praksa rad), on u glavi vec ima sliku radnika koji svojim radom u fabrici menja prirodu stvari, i daje vrednost i stvara novu stvar. Marksova ekonomija nije ni za toalet papir, a filozofija mu je za papirni ubrus.


Sa druge strane, najsmesnije od svega je sto je Marks isto tako preteca presmesnog snobizma modernih formalnih intelektualaca, koji svi odreda misle da su veliki radnici, jer su bubali medicinski fakultet 6+3 godine. Sad, ti njima da objasnjavas da njihov 9-ogodisnji rad na pravom slobodnom trzistu u 85% slucajeva ne bi vredio ni 10 dinara- pa to im je bre teze objasniti nego kvantnu fiziku. Zivimo u vremenu gde je intelektualcima teze objasniti da rad nema veze sa stvaranjem ekonomske vrednosti, nego fizickim radnicima, lol. Cak i na stranu to sto su standardizovali rad, pa rad onog koji jedino zna da nabuba latinske nazive za koske, a sa postavljanjem dijagnoza nema blage veze sa vezom, isto vredi kao i rad coveka koji razume sustinu medicine.

Sto se tice komentara o zloj kolonizaciji predobrih i prepostenih Inka, Komanca, Afrikanaca i Indijaca, o tome drugi put.

Boris Strunjaš said...

Na stranici psudoerasmus.com sam listao knjige iz ekonomski istorije i odlucim da bacim pogleda na Amazon.com u vezi knjige "The Culture of Growth: The origins of the modern economy", napisao Joel Mokyr. Meni je ovo zapalo za oko:

" In this groundbreaking book, celebrated economic historian Joel Mokyr argues that a culture of growth specific to early modern Europe and the European Enlightenment laid the foundations for the scientific advances and pioneering inventions that would instigate explosive technological and economic development."

Zatim djelic komentara iz jednog top customer reviews:

"This work presents Mokyer's conclusion that the scientific revolution/Enlightenment led to the industrial revolution. These two are the basis for the ''great divergence'' - the huge production of economic growth after 1800. Mokyr analyses the research of hundreds of other scholars - and even contrary opinions. Thereafter explains the reasons for his conclusions".

hasd said...
This comment has been removed by the author.
hasd said...
This comment has been removed by the author.
hasd said...
This comment has been removed by the author.
Živomir Savić said...

"Preduzetnička ideja, organizacija posla i rizik ulaganja kapitala kod Marksa ne postoje, računa se samo uloženi rad"
Znači imamo te tri sitnice i fizički rad...
Ovo na svoj način podseća na čuvenu socijalističku poslovicu..."naši ljudi kad odu u Nemačku pa to su najbolji radnici, kakvi nemci i turci i ostali bakrači..."
jer mi smo u osnovi pametan i vredan narod, samo eto...
šta eto...fale nam samo one tri sitnice, ideja, organizacija i hrabrost.
Trebalo bi da nas je sramota i kad bi nas Nemci tako hvalili...da smo dobri (konji) kad nam se podesi oprema za vuču...ali mi se sami hvalimo, što je pažnje vredna indikacija.
A što se tiče Herr Markovića i Markoviča (više se istakao pod ovim imenima nego pod svojim, zar ne) ima još jedna sitnica koju je prevideo - iz teorije klasa izostavio je najveću - seljake...
Seljaci mu zaista duguju veliku zahvalnost za najdublji prezir svih ostalih slojeva i klasa u besklasnim društvima.
Uopšte, reč je o jednom od najvećih mizantropa u istoriji, čak se i u mitologiji visoko kotira...
Ratni huškač planetarnih razmera, sofisticirani šešelj, otac i majka kasnijih sjajnih ideja da se svetla budućnost obezbeđuje ubijanjem najboljih članova društva,
otac i majka staljina i pročih monstruma...
Da li je bio svestan odloženog dejstva svog otrova koji je neštedimice sipao u neobrazovaniji deo evropskog i svetskog stanovništva je pitanje koji bi bilo vredno pažnje 2017, a ne njegov tzv naučni doprinos.

Milan Ćirković said...

@Zivomir Savic
"Da li je bio svestan odloženog dejstva svog otrova koji je neštedimice sipao u neobrazovaniji deo evropskog i svetskog stanovništva je pitanje koji bi bilo vredno pažnje 2017, a ne njegov tzv naučni doprinos."

Na izvesnom nivou gotovo sigurno da jeste, inace ne bi upravo obrazovanje stavio kao "nadgradnju", tj. poslednju rupu na svirali. U cemu su ga sledili svi potonji marksisticki sistemi u kojima je obrazovanje jako lose prolazilo, jedino je valjda ekologiji posvecivana manja paznja od strane "avangarde". Dok sa druge strane, u nekim civilizovanijim zemljama, jedna Margaret Thatcher dolazi na mesto premijera sa mesta ministra prosvete i uopste je to jedan od najcenjenijih resora.

Živomir Savić said...

@Milan Ćirković
"...jedna Margaret Thatcher..."
To ime je eliksir.
Nema te loše situacije a da mi pominjanje imena Margaret Thatcher nije trenutno popravilo raspoloženje.
Hvala.
(Margaret me samo jednom razočarala. Posthumno. Napravila je samo jednu posthumnu grešku, to što je u jedinom filmu o njoj glumi plačljiva Meryl Streep, koja nije ni jedna šesnaestina Margaretine senke).

Milan Ćirković said...

Dajte sad, Zivomire, odlicno je odglumila i zasluzeno pobrala sva priznanja. Ako je nesto sporno u tom filmu, to je do scenariste i reditelja. Nemojte i Vi da padate u tu zamku da ne mozemo da diskutujemo o Hemingveju, Hamsunu, Ezri Paundu, itd. zbog nekih njihovih politickih opredeljenja.

Zapravo je jedna of funkcija liberalnog i sekularnog humanistickog obrazovanja upravo da nas oduci od takvih pojednostavljivanja, zar ne?

Slaviša Tasić said...

Važno da su oni napravili film of Margaret Tačer posle penzionisanja. Nisu mogli recimo o skromnom odrastanju, o političkom proboju, o preprekama koje je kao žena imala, već film koji počinje kad je Margaret Tačer imala 70 godina. Kao da su namerno hteli da je prikažu kao dementnu babu i ništa drugo.

Živomir Savić said...

Milane, prigovor se odbija.
Glatko i jednoglasno.
(šta je jednoglasnije od jednog glasa, a ponekad ni glasnije, mada ne u mom slučaju, razume se).
Znači, nisam mislio ni na političku orijentaciju, ni na glumačke kvalitete meni lično antipatične dame.
Ako jedan Oskar kaže da je ona dobra glumica, pa ko sam ja da išta kažem...kukac, običan kukac...
Mislio sam na temperament, i na taj mekani (po izrazu lica i pomalo plačljiv) senzibilitet koji je na suprotnom polu, maksimalno daleko od one erupcije vulkana, pozitivne erupcije dobrog vulkana plemenite Iron Lady, tako da je meni taj casting neadekvatan u meri da sam ga doživeo kao još jednu u nizu, makar i nenamernu, uvredu prema grandioznoj ličnosti MT.

pest said...

Velika Britanija je danas najneslobodnija zemlja u Evropi. Ako ne verujete, proverite ovde: http://www.mirror.co.uk/news/uk-news/racist-aged-3-among-soaring-8434503

Da li Margaret Thatcher snosi bilo kakvu odgovornost za to, ili je samo koincidencija sto se zemlja nakon njene vladavine pretvorila u pakao?

Slaviša Tasić said...

Sišla s vlasti 1990. Tom logikom ćeš do Vilijama Osvajača doći.

Živomir Savić said...

http://www.mirror.co.uk/news/uk-news/racist-aged-3-among-soaring-8434503
"Velika Britanija je danas najneslobodnija zemlja u Evropi...za to je kriva Margaret Thatcher, a to se lepo vidi u tekstu iz "Mirror"...
Kakve veze ima taj tabloidno senzacionalistički površan tekst sa M.Thatcher????
Ali, kad je čovek dobre volje on može da poveže bilo šta sa bilo čim.
Ili možda... ima u tekstu crveni link "teachers"...to je onda pest tičer preveo na srpski kao tačer, a igleda da taj samouki anarhist ne voli učitelje ni u obliku tičer, ni u obliku tačer...
Svako jutro se budim uveren da takve misli, takvi zaključci, takvi ljudi i takva zemlja ne postoji, jer takvo postojanje nije moguće, nije prirodno i nije logično, ali...

Milan Ćirković said...

Pa Srbija svakako nije prirodna i logicna, posto se ovde logika smatra tudjinskim izumom Zlog Zapada koji je po svojoj prirodi duboko suprotan pravoslavlju, svetosavlju, titoslavlju, milosheskuslavlju i vucicslavlju.

Milan Stefanovic said...

'Zli Zapad' je odavno kao i Srbija ugazio u levicarenje, neo-Kejnz provaliju, piramidalne drzavne penzione i zdavstvene fondove, i dno dna od obrazovnog sistema, gde kompanije obrazuju mlade za rad, a skole im ne daju bukvalno nista.

Živomir Savić said...

Jeste Zapad ugazio u levičarenje, ali ne "kao i Srbija".
Veliki udeo u tim "levim skretanjima" na Zapadu ima psihološki pritisak, prvo komunista, pa versih fundamentalista, pa redom svih parazita kojima je za sve neuspehe kriv Zapad.
Znači, onog većeg dela sveta kome pripada i Srbija.
Kako bi izgledao svet da svi mi ostali nismo obnoć na sve načine rušili skadar poslednjih 100 godina...
Kako bi naša avlija danas izgledala da smo je "mi" komunisti održavali sami od svoje zarade...
Kad ćemo mi ostali da odrastemo, da shvatimo da su naši neprijatelji Putin, Vučić, Siđinping, Isis...a ne Zapad...
Da li ima neki minimalniji zahtev od ovoga da ispunimo...
Ne može se sedeti na dve stolice, naročito ako su one daleko jedna od druge...jel može nešto jednostavnije da nam se nacrta...ali "mi" više volimo Vulinovo pravo da sami odlučujemo...

Milan Ćirković said...

@Milan Stefanovic
"'Zli Zapad' je odavno kao i Srbija..."

Ma da, baba je odavno kao i devojka, asteroid je odavno kao i kamen, neumesnim poredjenjima nikad kraja. A sve da bi se izbeglo da se prizna da je Srbija jednostavno (decenijama, ako ne i vekovima) zaostala. Z-A-O-S-T-A-L-A.

Milan Stefanovic said...

Srbija je zaostala jer ima mnooogo manje para od mnogih drzava, ali sustinski, i tamo i ovde vladaju drzavni paraziti, regulacije, drzavna otimacina, drzavne Agencije, Sluzbe, i ostali PUPS-ovci i Pravni fakulteti, i ne moze im niko nista. Danas je ne samo uticaj neo-Kejnz budala ogroman (Ceo Zapad je jedna neo-Kejnz provalija veca nego ikad); nego je i uticaj pravih komunjara i Marksa toliko ocigledan, da to samo potpuni pogubljenik u svemiru i prostoru ne vidi.

Živomir Savić said...

@Milan Stefanovic
Šta ste rekli, nisam dobro čuo...Srbija je zaostala zato što ima manje para od drugih ili ima manje para od drugih zato što je zaostala?
Pa i ja sam ružan samo zato što nisam lep (i obrnuto, kako za koga).
Naravno da bolesno stanje na raznim stranama sveta nije ni približno isto, ni prema stepenu bolesti, a naročito ne u odnosu na uzroke i genezu bolesti.
Zapad se delom pokvario, usput, ali istok (i svi ostali istoci) je rođen pokvaren, mislim na ovaj naš savremeni istok, i ostale savremene istoke.
Uticaji su obostrani, i složeno je pitanje ko je ostvario veći - Zapad svoj pozitivan na ostale, ili ostali svoj negativan na Zapad.
Ali, izglada nikako da razumemo najvažnije - svi ljudi su ravnopravni (i ravnoobavezni), u pravima i obavezama.
U odnosu na civilizaciju čije blagodeti svi uživamo, nemaju ljudi u Americi veće obaveze od ostalih, ostali ne bi trebalo da imaju veća prava.
Nepristojno je kad mi odavde, iz naše avlije, upućujemo bilo kakve primedbe bilo kome...trenutno smo najgori na Balkanu, trenutno nas i Albanija polako pretiče.
(Ovi je drugi put, i prvi put smo rekli to isto, ako napravimo i treći krug bićemo smešni sami sebi).
(I opasno se približiti onoj narodnoj "ja ga prstim a on krdi"...eto, po starom srpskom običaju nisam odoleo vulgarnosti).

vase said...

Ko nije socijalista u 19oj nema srca, ko je još uvek socijalista u 30oj nema mozga.
Bizmark

Milan Ćirković said...
This comment has been removed by the author.
Milan Ćirković said...

Davno je Bizmark ziveo. To sto je rekao mozda je i imalo smisla u njegovo doba, pre gulaga i "kulturnih revolucija" i "polja smrti". Ne verujem da moze i dalje da vazi - bar za ljude koji i sa 19. godina treba da imaju moralne vrednosti.

Milan Stefanovic said...

Ok, hajde da racunamo pare koje drzave Zapada otmu svojim gradjanima. Za pocetak direktne pare- akcize, poreze, takse, kazne; a posle mozemo i one indirektne, nastale regulacijom, kao sto su cene usluga advokata, lekara i profesora, koje su otprilike desetostruko vece nego sto bi bile na pravom slobodnom trzistu. Zapad je upao u potpunu levicarsku i neo-Kejnz provaliju, iz koje je nemoguce da se iskobeljaju. Obavezni drzavni penzioni fondovi na Zapadu jesu piramide, jedino piramide, i samo piramide, i ja stvarno ne vidim nikakvu svrhu uzdizanja ovakvog modernog Zapada na pijadestal. Ovakav Zapad pljuje po onim ljudima koji hoce da sele svoj kapital u poreske rajeve, da bi izbegli otimacinu i kradju od strane lopovske i otimacke drzave. Ovakav zapad hoce potpunu kontrolu finansijskih transakcija i poslovanja i za kupovinu semenki od ulicnih prodavaca. Ovakav zapad tera bukvalno SVE firme u drzavi, osim nekih IT snobova, da posluju i na crno. Ja stvarno ne znam po kojoj je to vasoj logici kolicina para koje prima 'srednja klasa' na zapadu bilo kakav pokazatelj boljitka bilo cega? Pa veci potencijal za razvoj imaju potpuni haosi od drustva, nego ova zapadna provalija, koja ce da tone sve dublje i dublje u bolest. Pa u ovakvom zapadu se Regan smatra za neki stub Slobode, a on je povecao drzavni budzet, tj. drzavni lopovluk i otimacinu za ko zna koliko...Po sistemu-'Pa da, ali ovi drugi bi jos vise otimali'. Dokaz da Zapad propada je da to i jeste tacno, lol, Regan je majka Mara u odnosu na ove druge.

A inace, odgovor na pitanje ko je ostavio veci utisak je prost- Zapad je ostvario veci pozitivni uticaj na ostale, nego ostali negativan uticaj na Zapad. Zapadna bolest levicarenja i neo-Kejnzstine je samo i isljucivo zapadna, a posto ne postoji gori uticaj u zapadnoj civilizaciji od tih stvari, mnogo je logicnije skoncentrisati se na nerazvijena drustva koja prihvataju zapadne vrednosti, i koja imaju potencijala da nastave sa zapadnom civilizacijom, nego na internistu iz Oklahome, koji ne zna ni pertlu da zaveze, a prima sestocifrenu platu.

Milan Ćirković said...

Slavisa, sta je ovo (bre), Deirdre McCloskey prepisuje od tebe i sa TR:

http://reason.com/archives/2017/10/26/max-weber-was-wrong

:D

Milan Ćirković said...

Doduse, trebalo bi dodati da se njeno objasnjenje Veberovog neuspeha donekle razlikuje od Slavišinog, pošto ona (kao uostalom i u Burgeois Dignity) stavlja akcenat na inovativnost, a ne na akumulaciju kapitala. Onomad je Slaviša u jednom tekstu podelio prosperitet na smitovski (što bi valjda bila akumulacija kapitala + slobodna trgovina) i prometejski (inovacije) i tvrdio da je prvi daleko važniji za realno objašnjenje ekonomskog procvata Zapada u poslednja dva veka. To mi je i tada bilo jako sumnjivo (posebno što je bilo u funkciji poznate kritike Petnice :D), a vrlo mi je drago da se i McCloskey, kao i recimo mainstream Baumol, ne slaže sa Slavišom, a slaže sa mnom... i sa petničarima :))))

Slaviša Tasić said...

Stvarno kao da je prepisala. U stvari je obrnuto, vremenom sam upio celu njenu filozofiju pa ovo nije čudo.

U drugom komentaru nisi u pravu. Nikad nisam tvrdio da je smitovski važniji od prometejskog, već da se prometejski ne dešava u izolaciji, van tržišnog konteksta i da mu je potrebno preduzetničko okruženje. Slično kažem i u Šta je kapitalizam. U tome se i McCloskey i Baumol slažu sa mnom, tj. ja sa njima. A ni u o teksu o Veberu ne stavljam akcenat na akumulaciju. Naprotiv, cela druga polovina govori protiv toga, dakle opet sam na istoj strani.

Nije suština naše rasprave akumulacija v. ideje, nego šta je relativno važnije u okviru ideja: teorijska nauka i formalno obrazovanje ili sloboda eksperimentacije i primene praktičnih ideja.

Milan Ćirković said...

Ma dobro, shalim se ja malo, naravno. Lako bismo "konvergirali" ;)

vase said...

Gulage i ostale 'plodove socijalizma' su i pravili i danas prave socijalisti posle 30e.

Milan Ćirković said...

Svejedno je ko ih pravi - nemoralan je svako ko, kad se jednom obavesti o njima (a danas vise nema izgovora na tu temu), cuti, gura pod tepih i/ili ne menja svoje misljenje. Svejedno je koliko ima godina.