U domaćoj javnosti plamti debata o uticaju minimalne plate na nezaposlenost. Slična debata se prethodnih godina vodila u drugim zemljama, uključujući ne samo popularne medije već i akademske časopise. Zbog obilja oprečnih mišljenja i studija i zagovornici i protivnici politike minimalne plate mogu se pozvati na neki strani akademski autoritet, pa ovde hoću da u glavnim crtama predstavim stanje debate.
1. Ekonomska teorija nedvosmisleno pokazuje da veća zakonska minimalna plata mora povećati nezaposlenost. To se uči u udžbenicima ekonomije, ali ne morate imati taj pristup i crtati grafik ponude i tražnje da biste videli efekat minimalne plate. Jednostavno, ako se bilo kakvom proizvodu propisom odredi minimalna cena i silom podigne iznad tržišne, ostaće neprodati viškovi tog proizvoda. Manje ljudi će to kupovati. Isto važi i na tržištu rada. Kada bi se minimalna plata povećala na 1000 evra mesečno i to striktno sprovodilo, nema nikakve dileme da bi došlo do masovnih otpuštanja, gašenja radnih mesta i gašenja celih firmi. Ako se pak poveća ne baš toliko nego na neki niži i realističniji nivo, efekat će biti manje drastičan, možda teško vidljiv i merljiv, ali i dalje kvalitativno isti: doći će do nestanka radnih mesta. Negiranje ove osnovne ekonomske zakonitosti nije ništa bolje od negiranja evolucije.
2. Stopa nezaposlenosti u zemlji ne zavisi samo od minimalne plate. Postoji mnogo drugih činilaca. Druge vrste regulisanosti tržišta rada (stope doprinosa, obavezni odmori, druge beneficije) imaju potpuno isti efekat. Sve se one mogu prevesti u višu cenu koju je poslodavac obavezan da plaća za nečiji rad. Postoji i mnogo drugih različitosti od zemlje do zemlje koje svakojako utiču na stanje tržišta rada. Argumenti tipa "razvijena zemlja X ima minimalnu platu, prema tome, minimalna plata je dobra politika", zato su, po običaju, bezvredni. Ja na primer mislim da konkretno u Srbiji i regionu minimalna plata i nije glavni uzrok visoke nezaposlenosti. Ali to ne znači da negiram osnovnu ekonomsku zakonitost da veštačko povećanje cene rada mora smanjiti traženu količinu rada i tako delovati u pravcu uzrokovanja nezaposlenosti.
3. Minimalna plata može biti irelevantna. Ako je niža od najnižih tržišnih plata, onda ona ne igra nikakvu ulogu. U SAD postoji federalna minimalna plata od $7.25 po satu, ali u mnogim državama je to irelevantno jer poslodavci, da bi privukli bilo koga, svejedno moraju platiti po $8, $9 ili više od toga. Nisu poslodavci tamo velikodušniji, već ih tržišna konkurencija primorava da to rade.
4. Čak i kada je minimalna plata relevantna, odnosno iznad tržišne, u bogatim zemljama je njom po pravilu obuhvaćen relativno mali broj ljudi; par procenata radne snage. Ne očekujte da vidite masovnu nezaposlenost zato što je negde povećana minimalna plata. Efekat je ipak važan, jer umanjuje šanse za zaposlenost upravo tim graničnim, najniže plaćenim delovima radne snage. Posledice su više socijalne nego ekonomske.
5. Postoje empirijske studije koje pokazuju da veća minimalna plata ne uzrokuje nezaposlenost i malo bolje obavešteni polemičari se verovatno na njih pozivaju kada tvrde da teorijska zakonitost tržišta rada ne funkcioniše u praksi. Prva takva studija iz 1990-ih (Card & Krueger 1993) tvrdila je da povećanje minimalne plate nije povećalo nezaposlenost u fast-food restoranima. Card i Krueger su analizirali zaposlenost u fast-food restoranima u dve države koje se graniče (PA i NJ), od kojih je samo NJ povećao minimalnu platu; i dobili da među njima nije došlo do bitne razlike u zaposlenosti i čak da je ona u NJ još i porasla. Nakon ovoga usledile su mnoge druge studije, na stotine njih, i dobijani su različiti rezultati; neke pokazuju rast nezaposlenosti, druge ne.
6. Ovakvi prirodni eksperimenti, poput ovoga što su uradili Card & Krueger (jer su poredili države slične po svemu gde je promena minimalca bila jedina razlika između njih), kad su mogući, empirijski su pouzdaniji od opštih regresija. Ali čak ni prirodni eksperimenti ne mogu obuhvatiti sve. Fast-food lanci su jedna grupa biznisa i zaključci se ne mogu preneti na celu privredu (to bi bila zabluda kompozicije). Onda, treba videti šta stoji iza brojki koje se dobiju. Studiju Carda i Kruegera osporili su drugi ekonomisti jer je dobijena na osnovu ispitivanja menadžera, dok uvid u platne spiskove donosi suprotan rezultat, konzistentan sa teorijom. Onda su Card & Krueger u odgovoru tvrdili da su platni spiskovi nepouzdani. Da ne gnjavim dalje, suština je da se iza naizgled jasnih brojki kriju opasni detalji. To, ukupno uzevši, objašnjava oprečne rezultate empirijskih studija kod ovog i mnogih drugih ekonomskih pitanja.
7. Na minimalnu platu ne reaguje samo nivo zaposlenosti. Ako poslodavac mora platiti veću platu nego što inače može ili misli da treba, onda će bar gledati da što više izvuče od radnika. Ako je plata viša od tržišne, viša od one koju na drugom mestu može da dobije, radnik neće otići; a poslodavac će, znajući to, probati sa dužim radnim vremenom, lošijim uslovima i lošijim tretmanom radnika. U Srbiji ima slučajeva jako lošeg tretmana radnika; i ako je ovo što pišem tačno, onda očekujte da radnici imaju gori tretman u krajevima gde su tržišne plate niže, tj. gde je minimalac relativno viši u odnosu na njih. Slučaj Jura, gde je poslodavac radnicima uskratio pauze i terao ih da nose pelene, sa razlogom se dogodio u Leskovcu a ne u Beogradu.
8. Nemojte učitavati loše namere ljudima koji hoće da ukažu na perspektivu poslodavca ili na ekonomske zakonitosti. Niko ne voli da plate budu niske. Ali naš argument je da one mogu porasti jedino prirodnim tržišnim putem, kroz ulaganja, otvaranje firmi i konkurenciju za radnom snagom. Kao u Švajcarskoj, koja nema zakonsku minimalnu platu. Ako probate silom, zakonski, onda samo nanosite još više štete onima kojima želite da pomognete. Politika minimalne plate najviše šteti upravo najugroženijim ljudima, nezaposlenima i radnicima na rubu gubitka posla.
Šta će se dogoditi ako uvedete zakon da se za flašu vina mora platiti više od 10 evra? Time manje kvalitetna vina potiskujete sa tržišta, a onim kvalitetnijim pomažete. Isto je i sa radnom snagom. Veća minimalna plata znači odstranjivanje manje produktivnih radnika sa tržišta. To je najugroženija grupa ljudi i politika za koju mislite da je humana ima naopake efekte. Nekada su političari to znali i politika minimalne plate ima rasističke i eugenističke korene -- ne morate verovati ali kad je prvi put predlagana, ideja je bila da se zaštite produktivniji ljudi i belci, kako gde; a ostali potisnu sa tržišta i polako nestanu. Politika minimalne plate dobra je za one koji su malo iznad tog minimuma plate i produktivnosti; užasna je za one koji su ispod.
1. Ekonomska teorija nedvosmisleno pokazuje da veća zakonska minimalna plata mora povećati nezaposlenost. To se uči u udžbenicima ekonomije, ali ne morate imati taj pristup i crtati grafik ponude i tražnje da biste videli efekat minimalne plate. Jednostavno, ako se bilo kakvom proizvodu propisom odredi minimalna cena i silom podigne iznad tržišne, ostaće neprodati viškovi tog proizvoda. Manje ljudi će to kupovati. Isto važi i na tržištu rada. Kada bi se minimalna plata povećala na 1000 evra mesečno i to striktno sprovodilo, nema nikakve dileme da bi došlo do masovnih otpuštanja, gašenja radnih mesta i gašenja celih firmi. Ako se pak poveća ne baš toliko nego na neki niži i realističniji nivo, efekat će biti manje drastičan, možda teško vidljiv i merljiv, ali i dalje kvalitativno isti: doći će do nestanka radnih mesta. Negiranje ove osnovne ekonomske zakonitosti nije ništa bolje od negiranja evolucije.
2. Stopa nezaposlenosti u zemlji ne zavisi samo od minimalne plate. Postoji mnogo drugih činilaca. Druge vrste regulisanosti tržišta rada (stope doprinosa, obavezni odmori, druge beneficije) imaju potpuno isti efekat. Sve se one mogu prevesti u višu cenu koju je poslodavac obavezan da plaća za nečiji rad. Postoji i mnogo drugih različitosti od zemlje do zemlje koje svakojako utiču na stanje tržišta rada. Argumenti tipa "razvijena zemlja X ima minimalnu platu, prema tome, minimalna plata je dobra politika", zato su, po običaju, bezvredni. Ja na primer mislim da konkretno u Srbiji i regionu minimalna plata i nije glavni uzrok visoke nezaposlenosti. Ali to ne znači da negiram osnovnu ekonomsku zakonitost da veštačko povećanje cene rada mora smanjiti traženu količinu rada i tako delovati u pravcu uzrokovanja nezaposlenosti.
3. Minimalna plata može biti irelevantna. Ako je niža od najnižih tržišnih plata, onda ona ne igra nikakvu ulogu. U SAD postoji federalna minimalna plata od $7.25 po satu, ali u mnogim državama je to irelevantno jer poslodavci, da bi privukli bilo koga, svejedno moraju platiti po $8, $9 ili više od toga. Nisu poslodavci tamo velikodušniji, već ih tržišna konkurencija primorava da to rade.
4. Čak i kada je minimalna plata relevantna, odnosno iznad tržišne, u bogatim zemljama je njom po pravilu obuhvaćen relativno mali broj ljudi; par procenata radne snage. Ne očekujte da vidite masovnu nezaposlenost zato što je negde povećana minimalna plata. Efekat je ipak važan, jer umanjuje šanse za zaposlenost upravo tim graničnim, najniže plaćenim delovima radne snage. Posledice su više socijalne nego ekonomske.
5. Postoje empirijske studije koje pokazuju da veća minimalna plata ne uzrokuje nezaposlenost i malo bolje obavešteni polemičari se verovatno na njih pozivaju kada tvrde da teorijska zakonitost tržišta rada ne funkcioniše u praksi. Prva takva studija iz 1990-ih (Card & Krueger 1993) tvrdila je da povećanje minimalne plate nije povećalo nezaposlenost u fast-food restoranima. Card i Krueger su analizirali zaposlenost u fast-food restoranima u dve države koje se graniče (PA i NJ), od kojih je samo NJ povećao minimalnu platu; i dobili da među njima nije došlo do bitne razlike u zaposlenosti i čak da je ona u NJ još i porasla. Nakon ovoga usledile su mnoge druge studije, na stotine njih, i dobijani su različiti rezultati; neke pokazuju rast nezaposlenosti, druge ne.
6. Ovakvi prirodni eksperimenti, poput ovoga što su uradili Card & Krueger (jer su poredili države slične po svemu gde je promena minimalca bila jedina razlika između njih), kad su mogući, empirijski su pouzdaniji od opštih regresija. Ali čak ni prirodni eksperimenti ne mogu obuhvatiti sve. Fast-food lanci su jedna grupa biznisa i zaključci se ne mogu preneti na celu privredu (to bi bila zabluda kompozicije). Onda, treba videti šta stoji iza brojki koje se dobiju. Studiju Carda i Kruegera osporili su drugi ekonomisti jer je dobijena na osnovu ispitivanja menadžera, dok uvid u platne spiskove donosi suprotan rezultat, konzistentan sa teorijom. Onda su Card & Krueger u odgovoru tvrdili da su platni spiskovi nepouzdani. Da ne gnjavim dalje, suština je da se iza naizgled jasnih brojki kriju opasni detalji. To, ukupno uzevši, objašnjava oprečne rezultate empirijskih studija kod ovog i mnogih drugih ekonomskih pitanja.
7. Na minimalnu platu ne reaguje samo nivo zaposlenosti. Ako poslodavac mora platiti veću platu nego što inače može ili misli da treba, onda će bar gledati da što više izvuče od radnika. Ako je plata viša od tržišne, viša od one koju na drugom mestu može da dobije, radnik neće otići; a poslodavac će, znajući to, probati sa dužim radnim vremenom, lošijim uslovima i lošijim tretmanom radnika. U Srbiji ima slučajeva jako lošeg tretmana radnika; i ako je ovo što pišem tačno, onda očekujte da radnici imaju gori tretman u krajevima gde su tržišne plate niže, tj. gde je minimalac relativno viši u odnosu na njih. Slučaj Jura, gde je poslodavac radnicima uskratio pauze i terao ih da nose pelene, sa razlogom se dogodio u Leskovcu a ne u Beogradu.
8. Nemojte učitavati loše namere ljudima koji hoće da ukažu na perspektivu poslodavca ili na ekonomske zakonitosti. Niko ne voli da plate budu niske. Ali naš argument je da one mogu porasti jedino prirodnim tržišnim putem, kroz ulaganja, otvaranje firmi i konkurenciju za radnom snagom. Kao u Švajcarskoj, koja nema zakonsku minimalnu platu. Ako probate silom, zakonski, onda samo nanosite još više štete onima kojima želite da pomognete. Politika minimalne plate najviše šteti upravo najugroženijim ljudima, nezaposlenima i radnicima na rubu gubitka posla.
Šta će se dogoditi ako uvedete zakon da se za flašu vina mora platiti više od 10 evra? Time manje kvalitetna vina potiskujete sa tržišta, a onim kvalitetnijim pomažete. Isto je i sa radnom snagom. Veća minimalna plata znači odstranjivanje manje produktivnih radnika sa tržišta. To je najugroženija grupa ljudi i politika za koju mislite da je humana ima naopake efekte. Nekada su političari to znali i politika minimalne plate ima rasističke i eugenističke korene -- ne morate verovati ali kad je prvi put predlagana, ideja je bila da se zaštite produktivniji ljudi i belci, kako gde; a ostali potisnu sa tržišta i polako nestanu. Politika minimalne plate dobra je za one koji su malo iznad tog minimuma plate i produktivnosti; užasna je za one koji su ispod.
19 comments:
Slavisa u prilog tvom blogu ide i ovaj rad:
https://ssrn.com/abstract=2951110
Evo jos jedan zanimljiv rad, mada nije u vezi minimalca.
http://www.nature.com/articles/s41562-017-0082
Odlican tekst, Slavisa, samo mi nije jasno sto si na kraju morao da uprskas sa tim tvojim egalitarizmom ;p Kad napises "Politika minimalne plate dobra je za one koji su malo iznad tog minimuma plate i produktivnosti; užasna je za one koji su ispod." nadam se da kapiras da si time umanjio sve prethodne argumente koji su protiv minimalca *kao takvog* (dakle, nezavisno od tacne brojcane vrednosti, kao generickog fenomena). Ocigledno je da ako smo protiv minimalca sui generis kao antitrzisnog fenomena, onda nije vazno koliki je njegov iznos u realnom novcu, zar ne? E pa ako je tako, onda i kontrapozicijom zakljucujemo da ako je bitno koliki je tacno minimalac, to znaci da nismo protiv njega kao takvog, nego samo protiv nekih konkretnih vladinih politika i intervala vrednosti u koje ga smestaju.
Drugim recima, ako bi se pokazalo da za neki konkretni minimalac vazi da je zanemarljivo mali broj ljudi ispod, za koje je to "uzasno", onda ti ne bi bio protiv njega? (pri tom u njih ne racunamo ljude koji su zasticeni ili treba da budu zasticeni po drugim osnovama, osobe sa invaliditetom i slicno) Tvoja tvrdnja jasno implicira da, ako se rukovodimo konsekvencijalistickom etikom, mi mora da izracunamo da li je ukupna, agregatna dobrobit za one koji su iznad veca nego agregatna negativna vrednost onih kojima je to uzasno - ako je bilans pozitivan, mi onda zapravo dobijamo pozitivni argument za minimalac. Ne verujem da si to bas hteo da kazes, zar ne, ali to logicki sledi.
Krajnje subjektivno govoreci, meni se cini da je koren problema u tome sto kod tebe ima jako mnogo neutemeljenog egalitarizma ;)) Kao onomad u raspravi o Petnici i talentovanim ucenicima: ti si pausalno odmah ustvrdio da je "nepravedno" pomagati talentovanima - bez da smo izvrsili bilo kakvu utilitaristicko-konsekvencijalisticku analizu koliko utila dobijamo, koliko gubimo kad preusmerimo resurse na antitalentovane. To mirise (da ne upotrebim tezu rec) na neku deontolosku etiku koja stavlja veliku vrednost na jednakost, sto je legitimno, ali bi onda trebalo da bude eksplicitno.
Milane,
Pa jeste tako; što je minimalac veći u odnosu na prosečnu (ili najnižu, medijalnu itd.) platu to je veći problem i veća šteta od njega. To jeste konsekvencijalistički, ali čim smo odlučili da se bavimo ekonomijom onda prihvatamo konsekvencijalističku etiku.
Ja sam lično za slobodu i tržište iz oba razloga, konsekvencijalističkog i deontološkog. Ali i oba su mi na nekom nivou apsurdna. Čisti konsekvencijalizam, ako imamo kolektivne posledice u vidu, može dovesti do neprihvatljivih politika (lapot recimo), ali i čisto deontološki pristup se lako može pokazati apsurdnim. Ali u svrhe ubeđivanja češće koristim konsekvencijalizam jer je tako lakše ubediti ljude, naročito na ovim prostorima gde individualizam nema neku tradiciju. Malo kome će zasmetati kršenje prava poslodavca i radnika na slobodan dogovor, ali ako se pokaže da su posledice takvog kršenja loše možda nekoga i ubedimo. Tako da, sve u svemu, ni načelno nemam ništa protiv konsekvencijalizma, a još ga i smatram mnogo korisnijim u svrhe ubeđivanja.
A da kod mene ima egalitarizma si u pravu. Evo čak priznajem i da to koristim pomalo populistički ponekad, kao možda u tom slučaju sa Petnicom. Ali opet, to nije liberalni egalizarizam ishoda nego šansi i prava, za koji mislim da je ispravan i ključni je deo liberalizma.
"Pa jeste tako; što je minimalac veći u odnosu na prosečnu (ili najnižu, medijalnu itd.) platu to je veći problem i veća šteta od njega."
Sto znaci da ga ti prihvatas ustvari, samo ako je dovoljno nizak? Ne vidis problem onda kada je broj onih za koje je, kako kazes, uzasan dovoljno mali?
Nego, sad si me odgovorom zbunio jos vise. Kakav bre "liberalni egalitarizam ishoda" - pa egalitarizam ishoda je maoizam (ili nesto tome slicno), na koju foru to moze biti liberalno? A i ako je to bio lapsus, sta cemo sa sustinskim problemom da su egalitarizam i konsekvencijalizam zapravo dobrim delom suprotstavljeni (ne kontradiktorni, ali postoji tenzija medju njima). Egalitarizam ti kaze da ne treba da pomazes talentovane; konsekvencijalizam ti kaze da treba da pomazes talentovane, ukoliko neki proracun ukazuje da ima sanse da se medju njima nadje neki Vat ili Edison ili Tesla ili Stiv Dzobs koji ce stvoriti vecu pozitivnu vrednost nego 100 hiljada prosecnih pojedinaca. Zar to nije konflikt?
Pardon, liberalni egalitaziram šansi i prava, ne ishoda, naravno. Valjda sam nešto premeštao po rečenici pa je ispalo naopako (mada šta sve danas liberalizam znači...).
"Sto znaci da ga ti prihvatas ustvari, samo ako je dovoljno nizak? Ne vidis problem onda kada je broj onih za koje je, kako kazes, uzasan dovoljno mali?"
Ne prihvatam ga jer uvek nanosi neku štetu; samo kažem da ta šteta nije uvek ista. U krajnjem slučaju minimalac može da bude nula, pa je šteta koju onda nanosi nula i onda mi ostalo jedino načelno filozofsko protivljenje (što je ok ali za koje nisam baš toliko zainteresovan.)
"sta cemo sa sustinskim problemom da su egalitarizam i konsekvencijalizam zapravo dobrim delom suprotstavljeni (ne kontradiktorni, ali postoji tenzija medju njima)."
Ovo je već pitanje od milion stranica. Argument klasičnog liberalizma je upravo da nisu suprotstavljeni; da sistem prirodne slobode nekim čudom istovremeno daje i najbolje rezultate. Sada možemo ići od slučaja do slučaja, ali to je na kraju i cela debata između liberalizma i protivnika -- da li je, sa konsekvencijalne tačke gledišta, u nekom slučaju bolje da država uradi nešto. Verovatno je nemoguće liberalizam odbraniti konsekvencijalno uvek i za svaki slučaj, ali moguće je ako se pomerimo za nivo više, na konsekvencijalizam pravila umesto pojedinačnih slučajeva. Pravilo jednakog tretmana za sve daje dugoročno bolje rezultate od pravila (sistema) u kojem komisija bira najbolje i najtalentovanije. I Vat, Edison, Tesla i Dzobs su se pojavili u sistemu uglavnom takvih pravila.
Evo, u Sijetlu ne radi nijedan restoran otkad je povećan minimlac na 15$. Kao i u LA, Vašungtonu, jer tako kažu tržišni fundmentalisti.
Propade i Amerika iako iako je dizala minimlac jedno 30 puta.
Evo, 13 američkih država koje su podizale minimalnu zaradu imale su veći skok zaposlenosti od onih koje nisu.
http://cepr.net/blogs/cepr-blog/2014-job-creation-in-states-that-raised-the-minimum-wage
I dalje dizanje mininalne zarade vodi u katastrofu?
Samo podizanje minimmalne zarade na 9$ godišnje povećava consumer spanding na 30 milijaddi dolara, povećava se agregatna tražnja, iz tog razloga nigde nije nastala katastrofa.
Analiza za Sijetl sve je u najboljem redu
http://www.washington.edu/news/2016/04/18/early-analysis-of-seattles-15-wage-law-effect-on-prices-minimal-one-year-after-implementation/
Ja napisah u postu koliko je empirijsko dokazivanje veza i uzrocnosti u ovim stvarima tesko i nepouzdano. Ovo vreme dostupnosti informacija je opasno bas zato sto se sa malo Googlea mogu naci podaci, analize i studije da odmah potvrde sta god hocete da mislite.
@DekorSerb
Isto tako se moze pokazati da su selektivni ekonomski pokazatelji za Italiju u doba Musolinija bili "u najboljem redu" - pa sta to tacno znaci, da treba da prihvatimo ekonomsku politiku fashizma? (sa sve dirizizmom, javnim radovima, Rokovim zakonom, deflacijom i, gle cuda, visokim minimalcem - samo sto zagovornici minimalca nesto retko citiraju *taj* primer)
Milane
Evo nesto slicno iz Venecuele. Maduro podize minimalac za 60%:-)
http://money.cnn.com/2017/04/30/news/economy/venezuela-minimum-wage-hike/
Ne znam da li je neko od vas citao ranije tekstove od pseudoerasmusa, toplo preporucujem. Evo jedan dobar:
https://pseudoerasmus.com/2016/05/08/bm/
Sjajan tekst, Borise! Zbilja je covek sve objasnio, veliko hvala na preporuci.
Milane, procitajte i ovaj tekst, nije los:
https://pseudoerasmus.com/2015/10/04/ce/
Milane
Sjecate se naucnog rada od Bakewell, Zhang i co., koji ste postavljali nekad ispod Radulovicevog teksta o Liberalnoj Ekonomiji, o tome da je mnogo vise gena simpanze bilo pod uticajem pozitivne selekcije nego covjeka u proteklih 6 miliona godina od razdvajanja predackih loza?
Posto sam citao Johna Hawksa i novosti vezane za Homo naledi, sjetih se i njegovog rada o ubrzanju ljudske evolucije u poslednjih desetak hiljada godina( kasnije izasla i knjiga od dvojice koautora "10000 Year Explosion: How civilisation Accelerated Human Evolution")
Evo tog rada koji je dosta ignorisan:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2410101/
Ima dosta tekstova i na blogu Johna Hawksa.
Ovo je onako dosta jaka podrska gene-culture evolution.:-)
Povecanje minimalne plate nuzno uzrokuje povecanje rada na crno, na hiljadu nacina. Sad, sto su metodologije za izracunavanje nezaposlenosti toliko retardirane, i jos se i menjaju, sto je jos gore; i sto su metodologije za neka istrazivanja kabinetskih neoKejnz profesora ekonomije totalno tupave, to je tek druga stvar. Na njihovu zalost, da bi se ispitivala plata lanaca brzih restorana, oni moraju da rade sve, pa i fizicke poslove u tim restoranima, makar 2 meseca, jer je to minimum minimuma da bi se ukapiralo bilo sta o sustinskom poslovanju neke firme (narocito privatne). Bukvalno svaka privatna firma, bilo gde, ima 2 vrste poslovanja- jedno preko legalnih papira, a drugo na crno; i da bi ti pohvatao sve to, zaista moras da budes prisutan u firmi par meseci. Zamisli ti, oni su zakljucili da povecanje minimalne zarade ne utice na pad nezaposlenosti, metodologijom- ispitaj menadzere o svemu, haha.
Post a Comment