Pages

25 April 2017

Francuski izbori i sudbina populizma

Upravo održani prvi krug izbora u Francuskoj, za promenu, nije doneo nikakva velika iznenađenja. U skladu sa predviđanjima, Emanual Macron je dobio najviše glasova (oko 24%) i on i Marine Le Pen (sa oko 22%) idu u drugi krug, gde je po svim sondažama Macron prohibitivni favorit za pobedu: njegova prednost u direktnom sučeljavanju je u proseku oko 26 procentnih poena (63/37).

Iako su mnogi novinari i ostali posmatrači podizali (i još podižu) veliku gužvu oko mogućnosti da Le Pen postane predsednik Francuske, to je od samog početka bilo zapravo malo verovatno. Postojala su četiri ozbiljna kandidata u prvom krugu: Macron, Le Pen, Fillon i Melenchon. Sondaže javnog mnenja su od početka pokazivale da Le Pen nema nikakve šanse ni protiv jednog od preostale trojice u drugom krugu. Jedina stvarna opasnost izbora je bila da  Melenchon prođe u drugi krug, što bi značilo da će Francuska po prvi put u svojoj istoriji da dobije komunistu za predsednika. Pošto se to nije desilo, ovi izbori najverovatnije neće doneti nikakvu katastrofu.

Ko su, ukratko, na ideološkoj ravni kandidati u Francuskoj, šta se dobilo a šta izgubilo ovakvim rezultatom? Emmanuela Macrona je najbolje opisati kao centrističkog liberala tipa Clinton ili Bler, 2.0. Zagovornik EU i NATOa, kako ekonomske tako i kulturne globalizacije, on isto tako podržava bliske odnose sa Amerikom i skepticizam prema Putinu i njegovim imperijalnim ambicijama u Istočnoj Evropi (antipatija je obostrana, jer ruske obaveštajne službe neprekidno targetiraju Macrona pokušajima hakovanja i medijskom propagandom). U ekonomskoj politici, Macron je, rekao bih, čak i bolji od Blera i Clintona jer se, za razliku od njih, zalaže za smanjenje poreza i državne potrošnje, otpuštanje 120 000 radnika državne uprave, produženje radne nedelje itd. Mnogo je odlučniji od njih u zalaganju za deregulaciju i prihvatanju istine da je sa velikom državom završeno. Njegova glavna poruka je bila da želi da napravi od Pariza svetski finansijski centar, i da preotme tu ulogu od Londona. Macron je socijalno liberalan, zalaže se za povećanu imigraciju, gej brakove i slično. Retka i neuobičajena kombinacija socijalnog i ekonomskog liberalizma.

Drugi normalan, pro-tržišni kandidat bio je Francois Fillon. Ako je Macron Blair 2.0, Fillon je "apgrejdovana", poboljšana verzija De Gola. "Poboljšana" stoga što je Fillon raskrstio sa ekonomskim etatizmom starih degolista, uključujući i Širaka i Sarkozija: njegov politički uzor je Margeret Thatcher a izborni program mu je bio nešto apsolutno najradikalnije u tržišnom smeru što je Francuska ikad videla do sada: obećanje otpuštanja pola miliona zaposlenih u javnom sektoru (!), radikalno kresanje državne potrošnje i poreza, uključujući eliminaciju budžetskog deficita, produženje radne nedelje, povećanje praga za penzionisanje na 65 godina, radikalno smanjenje moći sindikata itd. Ipak, Fillon nije tačerista u spoljnoj politici: iako podržava NATO i EU, on je tipični izadanak degolističke škole sa njenim idejama o francuskoj posebnoj spoljnoj politici, u otklonu od američke. On gleda mnogo pozitivnije na saradnju sa Putinom nego Macron i vrlo je oštar kritičar islamskog radikalizma kao i velike imigracije iz islamskih zemalja. Napisao je vrlo dobru knjigu o ideologiji Muslimanske braće kao modernog totalitarnog pokreta.

Odmah posle objavljivanja rezultata, Fillon je kao dobar patriota pozvao svoje pristalice da glasaju za Macrona, a protiv "ekstremističkog kandidata" Le Penove, obećavši da on neće sedeti skršetnih ruku dok takava osoba ima šansu da postane predsednik Francuske. Idealan drugi krug je bio Fillon vs Macron, ali pošto su birači izabrali drukčije, Macron je jedina preostala opcija za liberale.

Druga dva kandidata su bili anti-sistemski, totalitarni političari. Le Penova je neznatno umivenija verzija svog oca: sve isto, minus antisemitizam. Ekonomski: kontrola, protekcionizam, ukidanje evra i vraćanje franka da bi se kroz masivnu devalvaciju valute domaća privreda učinila "konkurentnijom", povećanje države blagostanja, ali samo za "nas Francuze", porezi na firme koje zapošljavaju strance itd. U spoljnoj politici - napušanje NATO i EU  i bratstvo i jedinstvo sa Putinom. Lepenova je zapravo Putinov otvoreni petokolonaš: već nekoliko puta je dobijala zajmove od ruskih banaka povezanih s Kremljem koje njenu stranku finansijski održavaju u životu, a osim finansijske ima i neskrivenu podršku ruske propagande, uključujući RT i Sputnik, ali i fake news i trolove na internetu, kao i targetiranje protivnika hakovanjem (prevashodno Macrona). Tokom kampanje je putovala na noge šefu u Kremlj da traži dodatnu pomoć i obećava "kooperativnost" u ukidanju sankcija i radu na Putinovim interesima oko NATOa i EU. Interesantno je da gospođa Le Pen ima entuzijastičnu podršku i drugog člana sada već posvađanog i kompromitovanog "antiglobalističkog" dvojca Putin-Trump: američki predsednik ju je javno podržao dan uoči izbora kao osobu koja je "najbolja za Francusku, s obzirom šta se tamo dešava".

Četvrti kandidat, Melanchon je komunista starog kova: iako je počeo karijeru u Miteranovoj stranci, deklariše se kao "istorijski materijalista" (omiljena marksistička samodeskripcija), zalaže se za masovnu redistribuciju, konfiskovanje profita kad god je moguće, zapošljavanje 200 000 novih birokrata, nacionalno "ekonomsko planiranje" i sve ostale divote socijalizma, sa ljudskim licem, razume se. Kao i svi komunisti veruje da je NATO najveće zlo iz kog Francuska treba da iziđe i predlaže drastično menjanje EU ugovora da bi se Unija napravila socijalističkom.

Ovo vam govori da situacija ove godine nije drastično gora, ako uopšte, nego poslednjih deceniju i po. Komunisti i fašisti su tamo vrlo popularni već dugo vremena, i prolazak jednog od njih u drugi krug uopšte nije bez presedana (Mari Le Pen 2002). Branimir Štulić je rekao u jednoj pesmi da "ljudi vole katastrofe, to ih zbližava". Jedna od vrlo popularnih najnovijih katastrofa u koju svi "zdravomisleći" ljudi ili veruju ili bar preventivno šire paniku oko nje, je svetska pobeda fašizma, ili blaže ksenofobičnog nacionalizma, koja samo što nije. A počinje sa Evropom. U tom kontekstu, vrlo izgledan izbor Emanuela Macrona za predsednika Francuske je odličan podsetnik da se svetsko-istorijske katastrofe ne dešavaju baš svaki dan, a i ako se dese, vrlo je mala verovatnoća da će zapadni novinari i komentatori biti ta grupa koja će da ih predvidi, posebno ne unapred :). Još i pre francuskih izbora, mračna predviđanja nacionalističkog talasa u Evropi su se pokazala groteskno prenaduvanim: fašistički kandidat u Austriji je poražen, suprotno ispitivanjima javnog mnenja, a popularni fašistički političar u Holandiji je prošao mnogo lošije nego što se očekivalo na parlamentarnim izborima. Sada fašistički kandidat u Francuskoj prolazi u drugi krug, ali sa minimalnim šansama za pobedu, otprilike kao njen tata pre 15 godina.

No, iako prenaduvena, ima nešto u teoriji da je došlo do značajne promene u političkom životu zapadnih zemalja - i ključna reč ovde je "populizam" ili "antiestablišment politika". Poslednjih godina svedočimo velikom uspehu raznih ljudi u politici koji su novajlije na javnoj sceni, koji kritikuju tradicionalni politički establišment i pozicioniraju se kao autsajderi i remetioci ušančene političke korupcije. Ali, problem sa tim je što ova populistička ideologija nije homogen fenomen, što ima više različitih formi koje mogu često biti u direktnom sukobu. Naprimer, Le Pen je bez sumnje populistički kandidat, ali je isto tako i Macron. On se nikad nije kandidovao ni za kakvu političku funkciju i njegova  atraktivnost za birače se velikim delom sastoji upravo u tome što je autsajder. I on i Le Penova jednako napadaju establišment i predstavljaju se kao autentični populistički glasovi malog čoveka koji hoće da prodrmaju okoštali i korumpirani establišment. Samo što Macron misli da to znači blerovski socijalni liberalizam, a Le Penova da to znači - putinistički autoritarizam i nacional-socijalizam. Ko je od njih dvoje "autentični populista"? U Americi je stvar bila još drastičnija: tamo ste imali tri vrste populizma u preliminarnim stranačkim izborima za predsednika prošle godine: Berni Sanders sa njegovom kripto-komunističkom ideologijom pljačke bogataša, Trump sa svojim autokratskim putinizmom u pokušaju i Ted Cruz, možda najjasniji anti-establišment kandidat, sa klasičnim Goldwater-Reagan konzervativizmom-libertarijanizmom. Ko među njima je bio autentični populista i zašto? Podsetiću vas da je Trump pobedio samo zahvaljujući tome što republikanski establišment nije hteo da stane iza Cruza i prihvatio je nevoljno Trumpa kao "manje zlo", tj kandidata koji će biti manja pretnja po politički status kvo.

Ili uzmite Nemačku. Tamo imate jednu fašističku stranku AfD koju mudri analitičari opisuju kao oličenje anti-establišment politike, ali čija popularnost dramatično pada poslednjih nekoliko meseci. Razlog: brzi uspon novog, levičarskog populiste Schultza na čelu socijaldemokratske partije. Koji je jednako kao i oni percipiran kao "autsajder" i "novo lice", iako je proveo godine u Evropskom parlamentu. No, taj populista je u ideološkom smislu najkonvencionalniji i politički najkorektniji nemački levičar koji se da zamisliti: država blagostanja i naglasak na "socijalnoj pravdi", plus imigracija i tolerancija stranaca, plus odbacivanje protekcionizma, plus naglašena pro-EU i pro-NATO politika. Tako Macron "populista" kritikuje francuske socijaliste zbog odsustva tržišnih reformi a la Blair i Clinton, dok Schultz "populista" kritikuje svog prethodnika na čelu SPD, Šredera, što je preterao sa tim reformama!

Stoga mislim da ne postoji nikakvo tvrdo ideološko jezgro populističke politike koje bi moglo da obuhvati sve ove disparatne političke opcije i pokrete. U celom zapadnom svetu, "populizam" je samo oblanda koju uzimaju najrazličitije političke opcije, od komunista i fašista, do svega između. Teorija o nekom povlašćenom odnosu između populizma na jednoj i "nacionalističke" ili "fašističke desnice na drugoj, je čist mit. I sledstvena, popularna teorija o skoroj fašističkoj apokalipsi je jednako mit.

26 comments:

Speaker said...

Dobro, Ivane, vaše rezonovanje nema grešku, svakako, ali zar još uvek, za liberale i libertarijance izvan Francuske, Marin Le Pen nije idealan kandidat, jer će napraviti najveću štetu socijalističkoj EU, a možda je i konačno rasturiti, i time omogućiti iole normalnim zemljama da se izbave od te tamnice naroda (mene su davno prošle iluzije da je EU moguće reformisati, i da ovaj ološ koji je vodi čak i vidi potrebu za tim)? :) I nisu li Francuzi, koji su, zajedno sa Nemcima, najodgvorniji za to što se od EU napravila ova sadašnja socijalsitička nakarada, zaslužili da malo gladuju, u kom pravcu bi ih ekonomska politika Le Penove vrlo brzo gurnula, naročito ako to treba da donese dobro normalnijim narodima i državama? :) Ja o tome imam isto toliko malo dileme, koliko malo imam naklonosti za fašističku politiku gospođe Le Pen, zato, naravno, živela gospođa Le Pen, i nadajmo se velikom iznenađenju na izborima :)) Uzgred, ono i nije baš tako nemoguće kao što izgleda, ako pogledate detaljnije profil birača Melanšona i Fijona, mnogima od njih Makron neće biti nimalo simpatičan, i, iako je pobeda Le Penove zaista neverovatna, odnosno, trebalo bi joj puno sreće, recimo, neki veći napad muslimanskih terorista, mislim da će realni rezultat ipak biti mnogo tesniji od tih 63:37.

Ivan Jankovic said...

Speaker,

sondaze pokazuju da vecina Melenchonovih tako i Filonovih glasaca podrzava Macrona a ne Le Pen, u slucaju Melenchona u odnosu 3:1 (iako znacajan broj njih nece izaci na drugi krug) u slucaju Fillona oko 2:1.

https://en.wikipedia.org/wiki/Opinion_polling_for_the_French_presidential_election,_2017#Macron.E2.80.93Le_Pen

Milan Ćirković said...

Odlican tekst, Ivane. Speaker, od napada muslimanskih terorista, meni se verovatnijim čini napad ruskih kgb/fsb terorista, specijalizovanih za dizanje u vazduh stambenih zgrada, kako su onomad i doveli kremaljskog tiranina na vlast i podjarili antichechensku histeriju. (Ima sjajan tekst o tome u NR na http://www.nationalreview.com/article/439060/vladimir-putin-1999-russian-apartment-house-bombings-was-putin-responsible ) Obzirom koliko ruskih špijuna, plaćenika i lakeja sedi po pariskim kafićima, a i obzirom da je tiraninovoj kamarili nakon Trampove "izdaje" jasno da im je fašistkinja jedina nada da se izvuku od sankcija, nimalo me ne bi začudilo da svoju omiljenu taktiku "bombicu u zgradicu" pokusaju da primene i u npr. 5. arondismanu...

Speaker said...
This comment has been removed by the author.
Speaker said...

@Ivan
Jeste, Ivane, i ja sam čitao te podatke, ali bili smo svedoci više puta poslednjih godina da sondaže umeju da prilično promaše, naročito kada se radi o kontroverznijim političarima za koje ljudi koji već nisu ubeđene pristaše nerado priznaju afilijaciju :) Ja sam gotovo siguran da će Le Penova proći nešto bolje nego što joj te sondaže proriču, mada je Makron izvesno veliki favorit, s moje strane nažalost, jer mislim da će to samo produžiti EU-agoniju, a Francusku ne može da spase ništa, ponajmanje ta polukomunjara koja bi da se "navikava" na terorizam, a postavlja se i pitanje zašto bi to zmijsko leglo uopšte neko i spasavao, umesto da ga još gurne da se udavi, neka bolje pocrkaju i polsuže kao primer kuda vodi kolektivno socijalsitičko ludilo :))
@Milan
Slažem se sa vama da je to mogućnost, ali gde baš peti, peti i Monmartr su mi omiljeni krajevi Pariza gde sam najviše provodio vreme u tom gradu :)) Šalu na stranu, iako sam svakako barem isto toliko veliki neprijatelj postboljševičko-fašističkog razbojničkog režima u Rusiji kao i vi, zar ne mislite da je ta država koja se raspada i bez sankcija (koje izbor Le Penove ne bi svakako skinuo, osim kada se radi o samoj Francuskoj, što je zanemarljivo) mnogo manja pretnja za globalnu slobodu i prosperitet od evrokratske socijalističke diktature koja guši kontinent i gura ga u treći svet? Ja moram da priznam da upravo to mislim, sa solidnom argumentacijom, i zato, iz strateških razloga i podržavam onu nakazu od Le Penove, pošto bi, mada nije sigurno da bi njen izbor bio poslednji ekser u kovčegu EU, ipak svakako značajno pomerio stvari u pravcu opela i dao šansu onoj otprilike trećini iole normalnih država u toj tamnici naroda da se lakše i s manje posledica izvuku i idu dalje, sve to, što je još dodatan bonus u vidu poetske pravde, na račun Francuske koja je, barem ako posmatramo istorijski (poslednjih deset godina je Nemačka naravno preuzela ulogu glavnog štetočine u EU, pošto je uticaj Frnacuske kao ekonomskog moribunda koji lagano klizi prema građanskom ratu drastično opao), najveći pojedinačni krivac za ovo sadašnje EU-ruglo. Naravno, kao što napisah Ivanu, nisam optimista, to jest, u suštini delim njegovo mišljenje, sa nekoliko procenata više za Le Penovu, ali možda se i prijatno iznenadim, da parafraziram naše fudbalske komentatore iz antediluvijalnih vremena, lopta je okrugla, a isto tako i glasačka kuglica :))

Ivan Jankovic said...

Speaker,
da sondaze, mogu da promase, ali Brexit i Trump, dve situacije gde su sondaza podcenile nacionaliste (mada ja ne prihvatam da je glasanja za Brexit bilo znak "nacionalizma", ali ajde) promasaji su bili za dva do do tri posto! Toliki promasaji su vrlo cesti u sondazama javnog mnenja. Brexit sondaze su pokazivale Remain sa prednoscu od 1-2 procenta, Leave je pobedio sa tolikom razlikom. U Americi je bilo jos blize: RCP average je bio za Klinton oko 3 posto da bi ona kraju dobila popular vote sa oko 2 posto razlike. U slucaju Francuske greska bi morala da bude 20% ili vise, sto bi bilo bez presedana posebno ako imamo u vidu da su francuske sondaze poslovicno pouzdane (sto se pokazalo i u prvom krugu predsednickih izbora)

Speaker said...

@Ivan
Pa kažem da se, nažalost, slažem s vama :) Mada i mislim da će ipak malo omašiti u korist Le Penove :) Razumljivo, ta žalost nije prevelika, jer bih u idealnom svetu, rado toj fašističkoj svinji i njenom tatici razlupao ružne labrnje, šta sve čovek neće podržavati zbog strategije i višeg dobra :)))

Ivan Jankovic said...

Sto se tice ukidanja sankcija Rusiji mislim da je to opasna iluzija: Putin ocajnicki zeli da mu ukinu sankcije. Sto su visi troskovi, ekonomski i vojni, sirenja destrukcije, to ce manje destruktivan Putinov rezim biti. I obbrnuto.

Sankcije i medjunarodna izolacija podizu troskove agresije, dakle oni su vitalan element politike prema Rusiji. Sankcije treba zapravo da budu drasticno poostrene ako je cilj promena Putinovog rezima: da bi se pokazalo mafiji oko Putina da sa njim nema buducnosti a ruskom glasacu da je Putin luzer koji im je natovario na vrat siromastvo i izolaciju (tacno kako je izvedeno za Milosevicevim rezimom 1999e i 2000e). Ovde prevashodno mislim da blokadu prodaje nafte i gasa na Zapadu, poostravanje finansijskih sankcija, i posebno vazno, primena Magnitsky acta na Putina licno. Ovo poslednje bi bilo apsolutno fatalno po njegov rezim.

Speaker said...

@Ivan
Iz vaših usta u božije uši, i sasvim ste u pravu, nažalost, kao stanovniku EU, preče mi je da mi se briselski i berlinski ološ skine s vrata, nego da Rusija, koja je ozbiljna pretnja samo za okolne državice, sa kojima, doduše, u nekoj meri saosećam, ali me u suštini zabole za njih, baci na kolena :)) Takođe, ne mislim da bi pobeda Le Penove u Francuskoj nešto naročito ugrozila sankcije prema Rusiji, tu bi raspad EU bio daleko ozbiljniji, otprilike trećina, a možda i polovina današnjih zemalja-članica bi ih nakon toga ukinula, ali, s druge strane, ponovo, raspad EU je ipak daleko veće i globalnije potencijalno dobro od promene režima u Rusiji (primetite da ne kažem ništa tipa "normalizacija Rusije", najbolje čemu možemo da se nadamo je nekakvo polusranje kao u današnjoj Srbiji, što je, naravno, nesravnjeno bolje od sadašnje situacije, ali je daleko od dobrog), ako niste Rus, Moldavac, Belorus ili Ukrajinac koji još živi u nekoj od tih bogom prokletih država :)) Ne kažem da im ne želim dobro, i da mi ih, kada sam dobro raspoložen nije žao, ali, da se ne lažemo, isto kao i srpska fukara, ti ljudi su uglavnom sami krivi za sve što ih snalazi, pa bih se ipak usredsredio na naše lokalne probleme, i socijalsita i ljudskopravaša koji nam ovde u "pravoj" Evropi rade o glavi i imetku :))

Milan Ćirković said...

Cujte, Speaker, Vi svakako imate bolji neposredni uvid u realnost EU, ali ja moram da priznam da se uglavnom orijentisem po tom pitanju prema "negativnoj dijalektici", dakle gledam ko su najzesci oponenti. I vidim da su to ekstremisti na oba tradicionalna pola, dakle iste face koje arlaucu na raznim antiglobalistickim karnevalima o "zlom neoliberalizmu" i Bankama Koje Su Krive Za Sve, i komunisti kao ekstremni levicari i fashisti na ekstremnoj desnici. Ne tvrdim da nema casnih izuzetaka poput Vas, kog sigurno ne stavljam ni u jedan od ta dva bratska kampa, ali lako je videti ko je tu najbucniji. I kad to konstatujem, onda me ipak ne napusta misao da ima neceg istinski vrednog u EU projektu, cim vidim ove besne pse na ekstremnoj levici i ekstremnoj desnici kako danonocno laju, sve ljubeci se nezno u usta i anus. Samim tim, ne mogu da ne polazem nadu u napore za reformisanjem EU, nemam kud...

Milan Stefanovic said...

EU je Meka regulacije, namestanja trzista, i neslobodne ekonomije. Ne postoji mesto na planeti Zemlji gde regulatorski aparat kvazi-intelektualnih besmislicara ima toliku moc u drustvu, koja je veca cak od direktne vlasti. Diktatore po svetu mozes da smaknes nasilnim putem, ove kvazi intelektualce na najbitnijim drustvenim pozicijama u demokratskim drzavama ne mozes da pobedis do kraja postojanja civilizacije. EU je u principu pokazatelj toga kako ce da skonca zapadna civilizacija na kraju; sa sve piramidalnim drzavnim zdravstvenim i penzionim fondovima, i sistemom obrazovanja.

Speaker said...

@Milan Ć.
Milane, to je najtragičnija stvar u celoj priči, na kraju krajeva, i ja sam pre četvrt veka bio evrooptimista :)) U EU postoje barem dve stvari koje su svakako vredne, a to je, pod jedan, ideja zajedničkog tržišta bez barijera i slobodnog protoka robe, usluga i radne snage (ona je u praksi obogaljena na razne načine, a ponajviše komplikovanim normativnim aparatom i suludim i nepoštenim radnim i socijalnim zakonodavstvom koje bolesna ideologija u temelju EU zahteva), a na drugom, ideja o internacionalnim pravnim normama i arbitražnim mehanizmima (ditto obogaljena, ali govorimo o idejama a ne o konkretnoj provedbi), dakle, esencijalno, trnsakcionalnom i kompromisnom rešavanju internacionalnih problema na osnovu unapred ustanovljenih pravila. Takođe ste potpuno u pravu da se protiv EU, osim tržišno orijentisanih i liberalnih ljudi, digla i sva silesija najgoreg ološa koji u normalnom i slobodoljubivom čovek izaziva neodoljiv refleks na povraćanje. Međutim...
Na prvom mestu, posle dvadeset godina stagnacije, siromašenja i sve većih socijalnih tenzija koje u mnogim državama već slute na ozbiljno nasilje, revolucije ili građanske ratove, prilično je jasno da sadašnji ekonomski i socijalni parametri EU zasnovani na zastareloj i nemoralnoj socijalističko-ljudskopravšakoj ideologiji predstavljaju gotovo siguran put za, u najmanju ruku, marginalizaciju i bedu, a vrlo verovatno i ozbiljno i tragično nasilje u nekoj formi, bilo međudržavnih (što je ironično, jer je deo zvanične dogme i to da EU predstavlja neku fiktivnu barijeru protiv ratnih sukoba u Evropi, što, naravno, ne može biti dalje od istine, socijalizam zakonomerno proizvodi mržnju među društvenim grupama, i čim su se međunarodne okolnosti promenile od onih u kojima je tako veliki deo sveta bio politički sprečen da konkuriše da je i tako nakaradan model kao posleratni evropski socijalizam mogao da generiše rast i potkupljuje nezadovoljne, EU se pretvorila u jednu ogromnu SFRJ, koja, nešto sporije, jer ipak postoji viši kulturni i ekonomski nivo i enormno više prethodno akumuliranih para koje treba potrošiti dok se ne dođe do dna, ali to danas ide daleko brže nego ranije, klizi u identičnu vrstu scenarija, dakle, ukratko, nasilje i sirotinja), bilo unutrašnjih sukoba. Na drugom mestu, jedna od najvećih tragedija vezanih za EU jeste to da su je komunjare, kao i svi totalitarni megalomani opsednuti svojim hiljadugodišnjim rajhovima, svesno pravile tako da su bolesne socijalističke vrednosti ugrađene u sve moguće temeljne dokumente, koji su opet napravljeni tako da ih je gotovo nemoguće ili barem u praksi potpuno nerealno menjati. Dakle, jedini praktičan i realan spas, ne za sve, jer ima država koje je očigledno nemoguće spasti od jako dubokog pada, tu pre svega mislim na jug kontinenta, gde kulturno u suštini spada i Francuska sa Valonijom, a po svoj prilici i Nemačku, mada tu stvari nisu tako jasne, jeste raspad EU na više manjih celina, verovatno ne na nacionalne države, jer je to danas nerealno, ali pre na nekoliko blokova ekonomski i politički srodnih nacija. Ta vrsta promene je, nažalost, neizvodljiva bez nekih žrtava i nekih oblika podrške i saradnje sa određenim političkim silama koje, same po sebi, nisu ništa manje zlo, a neke su i veće od neokomunista, socijalista i ljudskopravaša koji su od Evrope napravili ovo sadašnje ruglo.

Speaker said...

Ja sam čovek koji na neki način uvek traži balans, i moram da priznam da u ovom trenutku preferiram jedan deo tih snaga, onaj pristojniji, jer, uprkos pokušajima socijalistčke propagande da sve to strpa u isti "ekstremistički" koš (kao da i sami u suštini nisu totalitarni ekstremisti :) ), konzervativno-klerikalni etatistički režimi poput onih Kačinjskog i Orbana i umereni populisti sa relativno prihvatljivim ekonomskim idejama poput Vildersa, Lige za sever, UKIP ili AfD, definitivno nisu isto što i Le Penova (koja opet može da ima svoju stratešku svrhu u rušenju EU), razni drugi putinisti ili čitav spektar manjih fašističkih i alt-right stranaka sa socijalistčkim ekonomskim i socijalnim programima i rasističko-šovinisitčkim idejama koje postoje u skoro svakoj zemlji EU, a u nekolicini su i deo vladajućih koalicija.
Ne pretendujem da znam sve odgovore i nisam siguran da ne grešim, ali mislim da je momentalno poenta ne zaboraviti prema kakvim scenarijima održavanje status quo gotovo izvesno vodi (to bi mi sa Balkana trebalo da imamo duboko internalizovano jer smo kroz identičan scenario prošli) i uzeti u obzir relativne odnose snaga, i ogromnu veličinu i inerciju kombinovane ljudskopravaško-socijalističko-crony-korporatne mašinerije koja stoji na braniku sadašnjeg sistema. Naravno, ne treba u tom procesu nužne demontaže EU nikada zaboraviti ni s kim ste zahvaljući spletu nesrećnih istorijsko-političkih okolnosti (a zar one nisu gotovo uvek nesrećne? :) ) na istoj strani barikade, tim ljudima, razume se, nije za verovati, ali, iskreno govoreći, ja danas neku vrstu što skorijeg kontrolisanog raspada EU vidim kao najmanje zlo za iole normalne države, a nažalost, ne vidim načina da se to postigne bez saradnje sa spomenutim snagama i režimima. Nisam srećan zbog toga, ali politika je i kurva i umetnost mogućeg (sve kurve su, ustvari, kad čovek malo bolje promisli velike umetnice mogućeg :) ), mislim da se to najbolje može uporediti sa izborom Trampa: daleko je taj čovek od predsednika koga bih ja lično poželeo, ali je, opet, u odnosu na alternativu mila majka, i pokazalo se, kao što sam mislim i ovde pisao svojevremeno, da je najgore programske ekscese iz kampanje u dobroj meri korigovao i prilagodio ekonomskoj i političkoj realnosti. Naravno, Evropa je u tom smislu daleko rizičniji teren, jer ne postoji dubinski supstrat individualizma i protestantskih vrednosti koji svakoj vrsti populizma i džingoizma u dobroj meri oduzima totalitarnu virulenciju, ali mislim da liberalne i libertarijanske snage prosto moraju da rade sa onim što imaju na raspolaganju i da pažljivo prate situaciju: ako procenimo da nacionalističke, populističke i klerikalne sile postaju veća pretnja od onoga što nas guši i pljačka već decenijama, uvek možemo da menjamo stranu i balansiramo, mada mislim da je to još dosta dugo teško zamislivo :)

Ivan Jankovic said...

Speaker, nazalost Farage je isto sto i Le Pen, a AfD je verovatno i gori. Pre dve godine Farage nije hteo da pridje kilometar do Lepenove, sad aje podrzava do daske. AfD je poceo kao libertarijanska evroskepticna stranka, u znaku DM patriotizma i protiv bailouta i federalizacije. Sada je kriptoneonacisticka stranka koja fura antisemitizam i ksenofobiju. Farageov glavni program za sledece izbore je zabrana burke u UK. Svi su oni u medjuvremenu zavrsili u istoj kolaki, na istoj putinistickoj i lepenistickoj liniji, sa Orbanom, Kacinskim i ostalima (Kacinski je "antiputinisticki putinista", ali to ne menja nista)

Speaker said...

A šta je, Ivane, pa toliko strašno u vezi zabrane burki? To je simbol jedne religije koja je u toj verziji koju burke danas simbolizuju, naročito kada ih neko nosi na zapadu, pre svega totalitarni i agresivni politički program (koji bi za to trebalo i otvoreno proglasiti i eksplicitno zabraniti, da se više ološ ne krije iza religioznih sloboda i ne poziva na navodnu "diskriminaciju"), dakle, to je manje-više ista stvar kao i zabranjivanje zvezde petokrake ili kukastog krsta. Ja, naravno, nisam lud čak ni za zabranjivanjem ovih spomenutih simbola, kada situacija to dozvoljava, zabranjivanje informacija ili simboličkog sadržaja je jako nisko na mojoj listi pametnih stvari, ali, s druge strane, već smo jako daleko zašli, levičarski šljam poput Makrona već zagovara nekakvo navikavanje na ubijanje nevinih civila, umesto drastičnih mera za suzbijanje terorista i njihovih jataka, i protiv ekstremnog islama, koji se među evropskim imigrantima uveliko "mejnstrimizovao" treba se boriti svim raspoloživim sredstvima, uključujući i suspenziju svih fiktivnih "prava" koja bi takvoj borbi mogla da smetaju. Evropa je ionako na ekonomskom i socijalnom dnu, samo joj još nekoliko miliona primitivnih fanatika iz propalih država fali da taj pad postane ireverzibilan. Hoću da kažem, super su libertarijanske teorije, i ja im želim svaku sreću u nekim pogodnijim vremenima, ali momentalno bih, kao pragmatik, radije bio ziheraš, i revertirao na stanovišta konzervativne desnice za neko vreme, a tu bi zabrana burke i trajno proterivanje sa doživotnom zabranom ulaska svega što ima ikakve veze sa bilo kojom ekstremnom varijantom Islama bilo samo početak čišćenja i dovođenja stvari u red posle decenija neokomunističkog i ljudskopravaškog divljanja, čiji je nekontrolisana imigracija potencijalno opasnih, a izvesno nepotrebnih, nekonkurentnih i skupih divljaka samo jedan od manje važnih simptoma. Da li je tako nešto rizično i da li može da se otme kontroli? Verovatno da, ali skoro izvesno ne u smislu gasnih komora, gulaga i masovnih ubistava, a moram da priznam da su čak i neke blaže varijante otimanja kontroli iz moje perspektive daleko manje zlo od etabliranja ekstremnog Islama salafističko-vehabističkog tipa u Evropi i nastavljanja nekontrolisane imigracije iz kulturno i svakojako drukčije problematičnih regiona, dakle, ne samo iz arapskih zemalja, već i iz subsaharske Afrike, gde je u toku populaciona eksplozija. Odnosno, ako treba da biram između ovog sadašnjeg neokomunističkog zla (uzimajući u obzir posledice koje će njihova politika, uključujući i nekontrolisanu imigraciju, gotovo izvesno dugoročno da ima za ovaj kontinent) i ne samo nacionalnih populista (vi, Ivane sve to đuture trpate u istu vreću, i tu svakako niste u pravu, to jest, zavisi kako čovek postavi kriterijume, ali, za razliku od Le Penove, NPD-a, Jobbika ili, recimo, Slovačke narodne stranke, meni su UKIP, AfD, OVP, Orban, Vilders ili Kačinjski još uvek sasvim prihvatljivi kao deo antilevičarskog fronta, iako svakako ne bih glasao za njih ako imam realnu desno-liberalnu i u isto vreme protivimigracionu alternativu), već i za umerene i reformisane fašiste tipa Švedskih demokrata. Negde se mora povući crta i stati na nju, a mislim da smo već prilično blizu tog trenutka. Takvi likovi mogu da mi se ne sviđaju previše, ali sam svakako spreman da ih kao manje zlo podržim dok ne preteruju i da sarađujem sa njima, sve dok su s druge strane komunjare i islamisti kao zajednički neprijatelj.

Navuhodonosor said...

Ivan Jankovic said...
Sto se tice ukidanja sankcija Rusiji mislim da je to opasna iluzija: Putin ocajnicki zeli da mu ukinu sankcije. Sto su visi troskovi, ekonomski i vojni, sirenja destrukcije, to ce manje destruktivan Putinov rezim biti. I obbrnuto.
Sankcije i medjunarodna izolacija podizu troskove agresije, dakle oni su vitalan element politike prema Rusiji. Sankcije treba zapravo da budu drasticno poostrene ako je cilj promena Putinovog rezima: da bi se pokazalo mafiji oko Putina da sa njim nema buducnosti a ruskom glasacu da je Putin luzer koji im je natovario na vrat siromastvo i izolaciju (tacno kako je izvedeno za Milosevicevim rezimom 1999e i 2000e). Ovde prevashodno mislim da blokadu prodaje nafte i gasa na Zapadu, poostravanje finansijskih sankcija, i posebno vazno, primena Magnitsky acta na Putina licno. Ovo poslednje bi bilo apsolutno fatalno po njegov rezim.


Hehe, u kom paralelnom univerzumu vi živite. :) Da li ste svesni da pričate o 43. najkonkurentnijoj ekonomiji u svetu i 40. najpovoljnijem poslovnom ambijentu?
Da li ste svesni da je tamo prosečna plata otprilike dva puta veća nego u Srbiji i da je nezaposlenost 5%? Da li ste svesni da je ta ekonomija sada u fazi oporavka - da je zabeležila blagi rast od 0,3% u zadnjem kvartaku prošle i da je projekcija rasta za ovu godinu >1,5%? Da li ste svesni koliko je rublja apresirala prema evru u zadnje vreme? Ili koliko su opali prinosi na ruske državne 10-godišnje obveznice, za koliko su porasle ruske devizne rezerve i sl? Da li ste svesni šta znači modernizacija ruskih oružanih snaga koja se već godinama unazad sprovodi punom parom? Recimo, činjenica je da su već sada više od 50% svih ruskih ICBM-ova potpuno nove rakete Topol-M, Bulava i Yars. Čak i Tramp tokom svoje kampanje za predsednika stalno ponavljao da je američki nuklearni arsenal poptuno zastareo, dok Rusija svoj nuklearni arsenal ubrzano modernizuje.
Čak i kada bi se desilo da Putin ode sa vlasti, na njegovo mesto bi sigurno došao neko ko bi vodio podjednako ispravnu i podjednako žustru anti-NATO, anti-fašističku i anti-islamističku spoljnu politiku.

Navuhodonosor said...

Projekcija rasta ruskog GDP-ja za ovu godinu je 2%.

Projekcije rasta GDP-ja za period do 2020. su sledeće:

GDP in 2018, an increase of 1.7%, in 2019 — 2.5%, in 2020 by 3.1%.

Inače, Putin je još ranije zadao cilj da do 2020. Rusija mora ući u top 20 zemalja na Ease of Doing Business rang listi Svetske Banke.
Evo ga jedan jako dobar tekst o tome.

In the 2010 survey Russia’s ranking was 120th out of 183. By the time of the publication of the 2014 survey Russia’s ranking had risen to 62nd place out of 189. This year’s survey ranks Russia 51st out of 189 - a further rise of 11 places in just one year.

The improvement is dramatic and sustained and in the West is going completely unreported.

In terms of ease of doing business the World Bank rates Russia at 51st - far and away the best amongst the BRICS (Brazil is 116th, India 130th, China 84th and South Africa 73rd).

Moreover drilling into the numbers establishes certain further surprising - or at least interesting - facts.

The commercial justice system in Russia is highly efficient.

Russia comes fifth in enforcing contracts, ahead of every one of the G7 states: Britain is 33rd, the US is 21st, Germany is 12th, France is 14th, Japan is 51st, Italy is 111th and Canada is 49th.
...
In corrupt kleptocratic oligarchies courts do not function efficiently, contracts are not performed and enforced, rights of minority shareholders are not protected, and people are not able to register their property easily and do not pay their taxes.

That is not of course to say that there is no corruption in Russia or that there are no other problems there.

Milan Ćirković said...

Nego, nesto nema domacih alt-rightovaca tipa pesta, koji su nam ovde onomad toliko popovali o tome kako ce ne samo Tramp ubedljivo pobediti (a koliko je ubedljivo, jasno se videlo, 3 miliona glasova u minusu), vec nista vise ne moze da zaustavi LePenku, ukip i slicno? Nista nesto od rasisticko-fashisticke alt-right revolucije, eno cak i kreatura sa orange perikom ne uspeva da se izbori sa lokalnim sudijom u Arkanzasu... :D

Navuhodonosor said...

88% beogradskih studenata su protiv ulaska Srbije u NATO.

Istraživanje je obuhvatilo i ispitavanje stavova studenata o odnosu Srbije i međunarodnih organizacija. Kada je reč o učlanjenju Srbije u NATO, 88% ispitanika smatra da naša zemlja ne bi trebalo da postane članica ove organizacije, 10% je za pristupanje, dok samo 2% o ovome nema stav.

Saučešće Ivanu. :)))

Milan Ćirković said...

Toliko procenata idiota nakon 7 decenija kontinuiranog komunističkog i nacional-socijalističkog ali uvek antizapadnog ispiranja mozga i nije začudjujuće.

Navuhodonosor said...

Znači 88% studenata Beogradskog univerziteta su idioti? :| Šta tačno znači to "idiot"? Koliko je meni poznato, to su ljudi koji imaju IQ ispod 30. A ovde su anketirani samo studenti BU, ne i studenti privatnih fakulteta sa kupljenim diplomama. Ne verujem da je IQ jednog prosečnog studenta BU ispod 110, možda je i iznad 115. I treba napomenuti da je BU pre nekoliko godina ušao na Šangajsku rang listu 500 najboljih univerziteta u svetu, sada je na 200 i nekoj poziciji, a na Lajden rang listi je na 155. poziciji. Dakle, tih 88% studenata BU su definitivno nešto najbolje što Srbija ima. I njih je baš zato mnogo teže ubediti u one glupe priče (tj. BESMISLENU PROPAGANDU balkanskih partokratija) kako ulazak neke države u NATO automatski dovodi do ogromnog priliva stranih direktnih investicija u istu, većeg kreditnog rejtinga, nezaustavljivog ekonomskog prosperiteta... i slične nebuloze.

Speaker said...

@Milan Ć.
Vi mislite da je pest "alt-rightovac"? :) Ja bih rekao da je to prilično pompezna titula za ordinarnu baštensku varijantu nacističke fukare :))
@Navuhodonosorog
Mili zamalo jednorože, :)) oprostićete mi na politički nekorektnoj iskrenosti, ali ljudi poput Milana (koji po mojoj slobodnoj daljinskoj proceni ima IQ 150+, a u toj vrsti procene sam, zahvaljujući priličnoj praksi, dosta dobar, pa ne verujem da mnogo grešim), imaju puno pravo da vas i slične plus-minus dvocifrene bolide (da vas podsetim, prosečni IQ u Srbiji je od početka devedesetih zbog drastične imigracije najpametnijih delova populacije pao nekih 7-8 poena, to jest, Gausova kriva se cela pomerila koji palac ulevo, :) pa vaše optimistične kalkulacije, biće, kao i ogromna većina toga što ovde ostavljate nemaju blage veze s mozgom :) ) nazivaju idiotima, i da to bude tek najblaža moguća hiperbola, jer ste u odnosu na njih u poen isto što i mongoloidi u odnosu na vas :)) Šta ćete, život je surov, ali navikniite se na to, sa onim što ste ovde do sada pokazali od mozga, bojim se da će vas uglavnom vaspitavati močugom :)) A što se tiče ulaska u NATO, naravno da to automatski znači veću sigurnost za investitore, jer smešta državu izvan dosega prljavih ruskih i ostalih sličnih razbojničkih šapetina, što, naravno, ne mora da se direktno odrazi na kreditini rejting, jer on zavisi od jako mnogo faktora, ali je svakako ogroman psihološki plus za ljude koji treba da odreše kesu, koji samo retardi ne vide. Uzgred, koliko se sećam sopstvenih studija, stvari se nisu mnogo promenile, to jest, tačno to je bio odnos, osim na nekim od najtežih grupa prirodnih i tehničkih fakulteta, oko 90% studenata su, barem s moje tačke gledišta (a tu, da se malo pohvalim, definitivno imam nešto kredibiliteta, bio sam student generacije na jednoj od elitnijih grupa BU, bez obzira koliko mi je u mom preduzetničkom životu taj formalni uspeh malo značio :) ), bili poluimbecili zalutali na univerzitet, kojima bi neka stručna ili zanatska škola učinila mnogo više dobra u životu, a tako vidim i vas, da nema pustih ambicija bili biste odličan šloser ili kasapin, a ovako se samo upuštate u besmislene rasprave sa ljudima kao što su Milan ili Ivan koji mentalno i po kvantumu znanja kojim raspolažu mogu da voze osmice oko vas i konstantno ispadate preispoljni magarac :)))

Navuhodonosor said...

Hehe :))) Glupo mi je da se hvalim, ne volim da zvučim nadmeno, nikada to ne činim jer je to ružno, ali sada stvarno moram da odogovorim: ja sam .NET/C# developer kome je trebalo tačno 17 meseci (zajedno sa volonerskom praksom) da dogura do neto plate od 1000 evra. :)

Speaker said...

@Navuhodonosorog
Mili mesopotamijski rinocerosu, :) šta da vam kažem, QED, jer šta je drugo danas .NET/C# developer ili bilo koji drugi koder, osim vrhunskih, a oni baš nisu na soma evrića, :) doli ekvivalent nekadašnjih kujundžija i sedladžija, to jest zanatlija? :) To kažem pohvalno, jer, pod jedan, jako cenim dobre zanatlije, pod dva, nešto korisno radite, za razliku od većine mladog srpskog ološa vaših godina koji uglavnom sedi po kafićima i čeka da se uhljebi, i, pod tri, shvatate gde je vaše aproksimativno mesto u velkoj šemi svih stvari, i to je, što se mene tiče, sasvim kul :) Samo još kada biste prestali da radite ono što sam podrobno opisao u poslednjoj rečenici prethodnog komentara, da se ne ponavljam, gde bi vam bio kraj? :))

Milan Ćirković said...

"Šta tačno znači to "idiot"? Koliko je meni poznato, to su ljudi koji imaju IQ ispod 30."

Ne, to je samo jedna arbitrarna definicija. Preferiram onu anticku grcku, ἰδιώτης, koja znaci "osoba bez ikakve vestine" ili "osoba koja ne doprinosi drustvu". Taj izraz koristi npr. Aristotel da opise slobodne gradjane polisa koji odbijaju da ucestvuju u drustvenom zivotu i prilicno optimisticki zakljucuje da je to zbog toga sto nemaju nista polisu da ponude, a ne iz nekih jos manje pohvalnih razloga.

To je ipak malo ozbiljnije od merenja bilo koje duzine, pa i IQ-a.

Milan Ćirković said...

Dodacu da Sangajsku listu - na koju se, sto odlicno znam iz vrlo autenticnog licnog iskustva, uslo MANIPULACIJAMA i BEZOBRAZLUKOM (samo sa navedem jedan primer: ucenjivanjem ljudi koji prebijene pare od BU nisu dobili da dopisuju BU kao laznu afilijaciju na radove) - mozete da koristite za sve i svasta, ali nikako za dokaz da su studenti koji sa BU izlaze neko intelektualno zlato.