Pages

26 December 2016

Menadžment u sektoru odbrane

Nekoliko zadnjih nedelja je bilo reči o štrajku sindikata vojske i policije. Ne ulazeći u tumačenje ovih događaja, kao ilustracija načina upravljanja u ovom sektoru mogla bi da posluži nedavna vest iz SAD, gde se saznalo da Pentagon ipak neće detaljnije da se pozabavi izveštajem konsultanata iz McKinsey&Co, koji su izračunali da reorganizacijom može da dođe do ušteda u visini od oko 125 milijardi dolara tokom 5 godina, što je skoro četvrtina budžeta (koji iznosi 580 milijardi). Izveštaj koji su oni sastavili je urađen u januaru prošle godine, i može se delom pogledati ovde, a naručen je sa ciljem smanjenja birokratskih troškova.
 
Razlog za odbijanje takve studije je, prema pisanju medija, više nego zanimljiv: ona je otkrila da su neefikasnosti mnogo veće nego što se očekivalo, pa bi bilo jako štetno da se za njih sazna. Drugim rečima, ako bi Kongres uzeo izveštaj u razmatranje, tj. njegove nalaze kao relevantne, mogao bi da smanji budžet za odbranu!
 

3 comments:

Marko Paunović said...

Imaju oko 1,500,000 ljudi i budzet od oko 600 milijardi. To je 400 hiljada po coveku. Koliko ja vidim (https://www.cbo.gov/publication/43574), prosecan trosak za zaposlene je oko 100,000 USD godisnje (60 plata i slicni troskovi, ostalo za penzijsko i zdravstveno osiguranje).

Dakle - ostali troskovi su 300,000 USD po osobi godisnje. Naravno - gorivo, oruzje, sve to kosta, ali mi opet deluje nenormalno skupo, barem ovako na prvi pogled.

Milan Ćirković said...

Kod sofisticiranih oruzja kakvim se danas raspolaze, aktivni vojni personal igra minornu ulogu u troskovima. Pretpostaljam da oko polovine svih troskova odlazi na odrzavanje nuklearnog arsenala, a od preostalog dobar deo na strateske projekte tipa antibalisticki stit, "sateliti ubice" i slicno. Ako bi prepolovili personal, a zadrzali te projekte i kapacitete, troskovi bi se tek neznatno smanjili.

Daleko je cudnije na sta drzave koje raspolazu samo konvencionalnim oruzjem, a imaju ogromne budzete u odnosu na velicinu privrede (Grcka, Egipat, Tajland, isl.) trose pare, mada ne treba suvise maste da bi se zakljucilo da je mega-korupcija u pitanju.

Marko Paunović said...

OK, ali koji su troskovi odrzavanja nuklearnog arsenala osim ljudi i, sta znam, energenata?

Amortizacija je verovatno visoka, ali americki budzet je (mislim) zasnovan na kesu, pa amortizacija i nije prikazana kao trosak.