Pages

06 December 2016

Američki izbori I

Kao što je Saša dao nekoliko uzastopnih komentara pred američke izbore, ja ću pokušati sada u nekoliko komentara da analiziram post-izbornu situaciju - šta se desilo i šta se može očekivati kao posledica izbora. Počeću sa samim izborima, a kasnije, pošto će nova adminsitracija uskoro biti kompletirana - šta se od nje može očekivati, (s obzirom na to ko je sačinjava).

Prvo, sami izbori. Uprkos većini predviđanja, Trump je pobedio. Ovo nisu predvideli ni istraživanja javnog mnenja, ni betting markets. Većina statističkih modela su davali ogromnu prednost Clinton, od 90% do 99% verovatnoće za pobedu. Jedini izuzetak je bio Nate Silver koji je Trumpu davao oko 35% šansi, ali kako se ispostavilo, iz pogrešnih razloga. Trumpove pristalice ovo uzimaju kao krunski dokaz zavere elita i njihove odrođenosti od naroda, nesposobnosti da prepoznaju populističku revoluciju protiv establišmenta, kao što je nisu prepoznale  u slučaju Brexita, itd. Nadasve, rezultat izbora uzimaju kao dokaz dubinske političke promene u Americi.

No, to je u osnovi pogrešno. Pogledajmo rezultate. Na osnovu više od 99% glasova (ostalo još malo listića da se prebroji u Kalifroniji što će učiniti rezultate još nepovoljnijim po Trumpa), Trump je osvojio elektorski koledž sa 308 glasova dok je Clinton osvojila 230. Međutim, kad je reč o ukupnom broju glasova on je izgubio izbore, i to dosta ubedljivo: prednost za Hillary Clinton je nešto preko 2.6 miliona glasova, ili oko 2%! To je nezabeleženo do sada u američkoj istoriji : da kandidat koji izgubi izbore za 2% osvoji većinu elektorskih glasova. Poslednji put kad se kombinacija "nacionalna većina = elektorska manjina" desila, 2000 godine, Al Gor je izubio osvojivši oko 530 000 glasova više od Busha (oko 0.5% razike!).

Sve ovo vam govori da popularna priča o tome da su sondaže javnog mnenja bile pogrešne, da nisu "uhvatile" Trumpove "stidljive glasače", republikansku "tihu većinu" i slične besmislice, naprosto nije tačna. Nacionalna ispitivanja javnog mnenja davala su Clinton u proseku oko 3% glasova prednosti, a ona će završiti sa nešto više od 2% prednosti. To je dosta dobro i precizno predviđanje, mnogo boljie nego 2012, kada su sondaže potcenile Obamin ukupni broj glasova za skoro 3%. Kako je onda bilo moguće da Trump pobedi?

Vrlo jednostavno, raspored glasača je bio povoljan po njega. On je vrlo tesno osvojio pet ključnih država, Floridu, Severnu Karolinu, Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin, poslednje tri sa manje od 100 000 glasova ukupno, dok je Clinton zabeležila bolji rezultat od Obame u državama koje su ili tradicionalno demokratske (Kalifornija, Njujork),  ili pak solidno republikanske te ona nije imala šansu da svoj relativno bolji rezultat tamo ikad pretvori u elektorske glasove ( recimo Teksas, Džordžija, Južna Karolina - svejedno da li ćeš Teksas izgubiti sa 20% ili 12% razlike, imaš 0 elektorskih glasova. U Texasu Trump je pobedio sa 52% glasova prema 43%. Romney je pobedio Obamu 2012 sa 57% prema 41%! u Džordžiji Trump je osvojio 51%, Romney 2012 53%).

Koliko je Trumpov rezultat loš u smislu broja glasova najbolje se može videti ako uporedite njegov ukupni procenat glasova sa gubitnicima na prethodnim izborima: Richard Nixon je osvojio 1960 49.55%, Gerald Ford 1976 - 48.01%, Al Gore 2000 - 48.28%, John Kerry 2004 - 48.26%. Čuveni "luzer" Mitt Romney osvojio je 2012 oko 47.15% glasova. Trump 2016 - 46.1%! Dakle, Trump je osvojio manje od većine gubitnika na prethodnim izborima - najbliži mu je po procentu glasova luzer nad luzerima, Michael Dukakis (sa oko 45.65% glasova), koga je stariji Buš "isprašio" 1988.

Ovo neizbežno upućuje na zakjučak da je fama koju su Trump i njegove pristalice napravili od navodnog "populističkog talasa" protiv establišmenta neopravdana. Kakva je to masovna "populistička" pobuna čiji lider ubedljivo izgubi glasove naroda, a pobedi samo zahvaljujući starinskom sistemu izbora od strane "elektora", koji je, uzgred budi rečeno, svojevremeno bio uveden od strane mudrih Očeva utemeljivača, upravo da bi sprečio bukače i demagoge poput njega da ikad dođu na vlast? A da omrznuta Hillary Clinton, oličenje "odnarođenog" establišmenta dobije 2.6 miliona glasova više od pobedonosnog "populističkog" vođe.

Najjasniji zaključak koji se može izvesti iz svega ovoga potvrđuje ocenu koju je Saša dao u njegovom komentaru pred izbore: imali smo dva najnepopularnija kandidata u modernoj istoriji. Svaki normalni demokratski kandidat bi pobedio Trumpa za bar 10-15% razlike kao što bi i svaki normalan republikanski kandidat pobedio Hilari sa sličnom razlikom. Razlog zašto je Trump pobedio na ovaj bizaran način je jednostavan: njegova podrška u odnosu na Romneya je kolabirala nešto manje nego podrška Clintonovoj u odnosu na Obamu. Drugi faktor je geografska i demografska kompozcija Trumpovih glasača: iako je njegov procenat glasova bio za 1% manji od Romneyjevog, njegovi su geografski bili mnogo srećnije raspoređeni: u "tesnim" državama Srednjeg Zapada. Trump je izgubio deo obrazovanih konzervatvnih glasača iz predgrađa i iz bogatijih država poput Teksasa, dok je dobio jedan deo "white trasha" - manje obrazovanih i siromašnijih glasača koji rade u industrijama i rudnicima na Srednjem Zapadu koji sve više propadaju u ekonomiji 21 veka, što zbog opštih promena ekonomskih uslova, što zbog opresivnih regulativa federalne vlade (ne zbog slobodne trgovine). Demografske analize posle izbora su pokazale da je opšta kompozicija Trumpovog biračkog dela slična Romneyjevoj (uključujući i sličan procenat crnih i Latino glasača, što je mnoge iznenadilo) a da je jedina drastična razlika u tome što je Trump osvojio neuporedivo više glasova belaca bez koledž diplome, preko 67%! Romney je osvojio oko 53% tih glasača. Što vam govori da su konzervativni Tea Party birači (koji su dominantno obrazovani i žive u predgrađima i disproporcionalno u bogatim državama) ostali kući 8 novembra 2016, još i više nego 2012. I Trump je pobedio samo zato što su njegovi white trash demokrati sa Srednjeg Zapada mnogo bolje strateški raspoređeni u elektorskom koledžu nego mnogobrojniji Tea Party konzervativci koje je izgubio.

Ali, republikanci koji misle da je to pobednosna strategija: prilagodiš poruku nisko informisanim glasačima koji vole "nacionalistički" naherenu veliku državu: carine, subvencije i državnu brigu za "nas" - napraviće veliku grešku. Brojevi su neumoljivo protiv toga. Evo ilustracije: četiri ključne države koje su omogućile Trumpu da pobedi uprkos ubedljivom porazu na nacionalnom nivou, Pensilvanija, Ohio, Michian i Wisconsin (sa visoko disproporcionalnim udelom belih neobrazovanih  glasača) imale su 1980 godine kad je Reagan pobedio ukupno 79 elektorskih glasova. Ove godine ta cifra je bila 64. S druge strane, Kalifornija je 1980 imala 47, sada 55 elektorskih glasova. Texas je imao 29, sada ima 38.

Demografska tranzicija od zemlje sa skoro 90% belaca do oko 70% sada (verovatno još manje u budućnosti), je jedan od uzroka ovoga ali ne jedini ni najvažniji: promena profila i strukture belih glasača je isto važna: od ionako manjeg udela belaca sve je manje neobrazovanih belaca koji su plodno tle za Trumpov primitivni nativistički i ksenofobičarski populizam ala Ross Perot ili Pat Buchanan. Zahvaljujući izuzetno bizarnom sticaju okolnosti oni su mu omogućili pobedu u elektorskom koledžu ovaj put, ali bilo ko iz republikanske stranke ko misli da je to način da dugoročno tuče demokrate uhvatio se za suvu granu. Ako želiš da načiniš republikansku stranku više etatističkom nego pre, i ako želiš da se osloniš na bele, a ne manjinske glasače u tom poduhvatu, jedini način je da prilagodiš poruku dramatično rastućem segmentu obrazovanih urbanih i suburbanih glasača sa koledž diplomama. A oni nisu zainteresovani za isterivanje Meksikanaca i Muslimana, izgradnju zidova, maltretiranje firmi koje outsourcuju i carine od 40% da se "sačuvaju naša radna mesta". Oni hoće klimatske promene, afirmativnu akciju, rasnu senzitivnost, veću i drastičniju regulaciju biznisa itd. Ili pak možeš nazad u Cruz-Rubio Tea Party konzervativizam, ali onda ništa od etatizma. Trump je hohštapler i prevarant, ali kao i svi talentovani politički prevaranti on ima vrlo istančan "njuh" za to šta prolazi a šta ne prolazi na dugu stazu. Sve više je znakova da on shvata prethodnu matematiku i da će pokušati da tiho remodeluje svoju politiku od agresivnog i primitivnog nacionalističkog kolektivizma koji sada praktikuje ka malo umivenijoj verziji gde će pokušati da napravi neki most prema američkim levičarima. Da proširi svoju etatističku bazu sa white trasha na određen broj "liberala. Ali, o tome više u sledećem komentaru.

Trumpov politički genije je  u tome što je za trenutak politiku identiteta i afirmativne akcije doveo do njenog krajnjeg logičkog ishodišta, tj apsurda: levičari su decenijama izmišljali razne potlačene manjinske grupe kojima treba zaštita države od spoljnjeg sveta, tj belih opresora. Trump je došao na ideju da postoji jedna zapostavljena grupa, white trash u Apalačima i "Rust beltu" i da je najbolji način da konceptualizuje politiku identiteta za tu grupu - promena neprijatelja od bogataša i Amerike ka strancima i manjinama, i promena politike od afirmativne akcije, klimatskih promena i sličnih pitanja životnog stila ka carinama, ksenofobiji i promociji ekonomskog nacionalizma. Još jednom se potvrdila Hajekova stara ideja u novom obliku  da je "fašizam stadijum u razvoju kolektivizma kada postane jasno da je internacionalistički socijalizam bio iluzija".

25 comments:

Lazar Antonić said...

"Kakva je to masovna "populistička" pobuna čiji lider ubedljivo izgubi glasove naroda, a pobedi samo zahvaljujući starinskom sistemu izbora od strane "elektora", koji je, uzgred budi rečeno, svojevremeno bio uveden od strane mudrih Očeva utemeljivača, upravo da bi sprečio bukače i demagoge poput njega da ikad dođu na vlast?" Ivane ovo si bas lepo rekao. Pre izbora, kada sam kao i svi verovao da su Trampu sanse jako male, pitao sam prijatelje da li bi elektori trebalo da blokiraju Trampa ako kojim slucajem pobedi, buduci da sam kao i ti tako razumeo njihovu ulogu. Cak ni demokrate nisu podrzale tu ideju. Bukvalno niko. U cemu je poenta izbornog koledza onda stvarno ne znam.

"Jedini izuzetak je bio Nate Silver koji je Trumpu davao oko 35% šansi, ali kako se ispostavilo, iz pogrešnih razloga." Zasto iz pogresnih razloga? Jedan od razloga zasto je Nejtova simulacija davala vece sanse trampu (oko 30% ne 35%) je sto je za razliku od ostalih (NYT i HuffPo) imala vecu korelaciju za rezultate po drzavama. Na taj nacin je njegov model bio osetljiviji na moguce sistemske greske u istrazivanjima po drzavama (veliki broj neodlucnih glasaca na primer). Pisao je o tome i pre i posle izbora koliko se secam.

Ivan Jankovic said...

Lazare, ja sam shvatio da je Silverov model davao Trumpu vece sanse zato sto je polazio od pretpostavke da su greske nacionalnih sondaza korelirane po drzavama, tj, ako prednost Clintonove na nacionalnom nivou nije 3% kako je predvidjano, nego recimo 1%, to nece da se odrazi samo na neke drzave nego na sve u priblizno istoj meri. Posto je broj neopredeljnih bio neobicno veliki i razlika u nacionalnim sondazama ipak relativno mala onda je model davao neizvesniju projekciju.

Ali ispostavilo da greska uopste NIJE bila korelirana po drzavama. U vecini njih je bila vrlo blizu sondaza, dok je u Rust beltu bila drasticno na stranu Trumpa a na Jugu na stranu Clinton. Potpuno suprotno njegovom modelu, razlicite drzave su divergirale a ne konvergirale. I sve se to desilo uprkos tome sto nacionalne sondaze nisu mnogo omasile.

Lazar Antonić said...

Sistemske greske su bile korelisane (korelilane, ne znam sta je tacno) u 'rdjavom pojasu' :). Viskonsin, Micigan i Pensilvanija. U sve tri drzave je Hilari imala prednost vecu od statisticke greske tokom istrazivanja javnog mnjenja i u sve tri drzave je izgubila. Da nisu bile korelisane ne bi izgubila u tri drzave vec u jednoj. Ako je verovatnoca bila da izgubi bilo koju od tri drzave oko 20%, nekorelisani rezultati bi procenili da je verovatnoca da izgubi sve tri 0.8% (.2^3). Ovako, posto su bili korelisani, verovatnoca je bila veca.

Napisao sam nesto o silverovom modelu pa cu ti poslati mejlom.

Jovan said...

@Lazar
" pitao sam prijatelje da li bi elektori trebalo da blokiraju Trampa ako kojim slucajem pobedi, buduci da sam kao i ti tako razumeo njihovu ulogu. Cak ni demokrate nisu podrzale tu ideju. Bukvalno niko. U cemu je poenta izbornog koledza onda stvarno ne znam. "

Sta god da je poenta izbornog koledza prekrajanje izborne volje sigurno nije. To bi onda bilo vi birajte, a mi cemo posle odluciti da li ste dobro izabrali. To bi mozda odgovaralo Kubi ili Severnoj Koreji, kao da ste promasili drzavu o kojoj pricate.

A poenta je mislim davanje nekog znacaja drzavama u izboru predsjednika.

@Ivan
"Koliko je Trumpov rezultat loš u smislu broja glasova "

Trump je kao potpuni autsajder uzeo glavnu nagradu, govoriti da je rezultat losh je nategnutije nego ona analogija sa Alamom.

Kad smo vec kod nategnutih analogija, to vam je kao da kazete da je Kim Kardashian neprecizno odigrala zavrsnicu u pobedi protiv Magnus Carlsena. :)

Ivan Jankovic said...

Jovane,

ja nisam rekao da Trump nije pobedio regularno. Budimo precizni. Ali je cinjenica da je izgubio dosta ubedljivo po ukupnom broju glasova i da to ima odredjene politicke konsekvence koje sam ja probao da opisem. Ako se ti ne slazes sa tim ti onda kritikuj to.

Drugo, elektorski koledz je uveden UPRAVO da bi prekrajao volju biraca. Sam koncept "volje biraca" na nacionalnom nivou je konstrukcija 20 veka. Pre gradjanskog rata mnoge drzave su imenovale elektore u svojim legislaturama, nije bilo direktnih izbora uopste. Ocevi utemeljivaci su verovali da je Amerika federacija, ne centralizovana drzava. Elektori su trebali em da daju moc drzavama da uticu na izbor predsednika em da sprece da neko poput Trumpa ikad bude izabran. U staro vreme verovalo da se da casni dzentlmen u ulozi elektora nikada nece glasati za demagoga ili autoritarca (dok narodu moze da se desi da vecinom izabere takvog, kao sto vidimo).

S druge strane ne mozes da imas i jare i pare, odluci sta hoces kao princip: elektore ili volju biraca. Ako hoces elektore, onda prihvati da su oni antidemokratski mehanizam koji moze da prekraja volju biraca. Ako hoces volju biraca, onda prihvati da je Hilary pobedila na nacionalnom nivou i da treba da bude predsednik.

Ivan Jankovic said...

Lazare, znam da su bile korelisane u 'rdjavom pojasu', ali je poenta da je po mom shvatanju Silverov model podrazumevao da su korelisane nacionalno, to je problem. A nisu (bile, bar ovaj put). ON je koristio nacioanlne sondaze da bi korigovao trend na nivou drzava. Sva neizvesnot u modelu je prosticala iz mogucnosti da je nacioanlni trend pogresan, sto ce onda da se odrazi na rezultate po drzavama. A nije bio, bar ne drasticno. Posalji tekst, bas me zanima tvoje tumacenje.

Jovan said...

"ja nisam rekao da Trump nije pobedio regularno. "

Ja nisam ni pominjao regularnost.


"Pre gradjanskog rata mnoge drzave su imenovale elektore u svojim legislaturama, nije bilo direktnih izbora uopste."
i
"elektorski koledz je uveden UPRAVO da bi prekrajao volju biraca"

Ovo dvoje je u koliziji, ako nije bilo izbora, nije mogla da se prekraja volja biraca.

Zasto je to uopste relevantno? Nakon sto su uveli direktne izbore situacija je promenjena.

Zadatak elektora je da provedu rezultate izbora, a ne da izmere koliko je pobednik izbora "demagog ili autoritarac" i da glasaju po svom nahodjenju ako im se izbor ne svidja. Ako imas neki izvor koji tvrdi da elektori treba da procenjuju rezultate izbora voleo bih da to vidim.

"S druge strane ne mozes da imas i jare i pare, odluci sta hoces kao princip: elektore ili volju biraca. Ako hoces elektore, onda prihvati da su oni antidemokratski mehanizam koji moze da prekraja volju biraca. "

Elektori nisu antidemokratski mehanizam, nego su njegova nadgradnja kroz minimalno ponderisanje volje biracha po drzavama (prakticno u okviru nekoliko procenata).

Uostalom ta nada da ce elektori prekrojiti izborni rezultat je hvatanje za slamku jer je razlika u broju elektora svakako prevelika. Tih par elektora sto su davali izjave su samo iskoristili situaciju da malo atention whoringuju.

Lazar Antonić said...

Ivane mislim da govoris o dve razlicite stvari. Prvo kazes da je Silverov model podrazumevao da su rezulatati korelisani nacionalno. Mi to ne znamo. Njegov model nije javan - ja ga bar nisam video. Kada radi simulaciju rezultata on treba da utvrdi korelaciju za svaki par. Znaci moze da ima 50^2 kombinacija. Imalo bi vise smisla da radi korelaciju regionalno. Sasvim razumno da nije imao istu korelaciju za sve parove. Ipak, koliko je meni poznato on detaljnu metodologiju nije objavio (trade secret).

Drugo, koriscenje nacionalnih sondaza da koriguje rezultate po drzavama nema veze sa simulacijom i korelacijom. Prvi korak je da pretvoris sondazu u verovatnocu pobede po drzavi. Ako imas poll koji kaze da za Hillary planira da glasa 52% da to prevedes u njenu verovatnocu da osvoji drzavu je 80%. To postize regresijom proslih istorijskih rezultata izbora, istorijskih sondaza i specijalnog sosa (neodlucni glasaci, treci kandidati, korekcija nacionalnih sondaza, itd.).

Tek posto odradi regresiju za svaku drzavu onda radi simulaciju 50 drzava i tu definise korelaciju.

Mislim da si u pravu da bi model dao vece sanse trampu da nije bilo nacionalne korekcije ali to je ipak druga tema u odnosu na diskusiju o korelaciji.

Lazar Antonić said...

"Zadatak elektora je da provedu rezultate izbora, a ne da izmere koliko je pobednik izbora "demagog ili autoritarac" i da glasaju po svom nahodjenju ako im se izbor ne svidja. Ako imas neki izvor koji tvrdi da elektori treba da procenjuju rezultate izbora voleo bih da to vidim."

Procitaj Federalist No.68

Milan Ćirković said...

Upravo to. Oci osnivaci NISU zeleli demokratiju, nego u federalnu republiku, u sustini prosvecenu oligarhiju. Pojedini medju njima, recimo Ben Frenklin, su zastupali i ideju da se pismenost glasaca prvo testira, pa tek ako prodju im se omoguci glasanje. Iako to nije proslo, to su bile autenticne ideje Foundera, koji su se podjednako gnusali neogranicene demokratije ("despotizma rulje", sto rekao jedan od njihovih uzora), kao i tiranije monarha ili diktatora.

Jovan said...

@Lazar, preleteo sam na brzinu, nigde ne videh da se pominje prekrajanje rezultata izbora od strane elektora, niti kriterijumi kojima elektori treba da se rukovode prilikom tog postupka.

Milan Ćirković said...

Ono sto se pominje jeste da elektori treba da budu "men most capable of analyzing the qualities adapted to the station, and acting under circumstances favorable to deliberation, and to a judicious combination of all the reasons and inducements which were proper to govern their choice. A small number of persons, selected by their fellow-citizens from the general mass, will be most likely to possess the information and discernment requisite to such complicated investigations." Dakle, jasno je da se pravi razlika izmedju "capable" i onih drugih, i da je u pitanju "small number" u kontrastu sa "general mass". I da je u pitanju donosenje odluka i delovanje, a ne slepo sledjenje mase.

Jel se pominje da oni treba da "vote for some fit person as President"? Jel postoje dokazi da je kandidat Trump "fit person"? Pa ako ih ima, treba da znamo za njih, posto se ne secam nikakvih dokaza u tom smislu, a ima obilje u suprotnom.

Jel se kaze jasno da je to ok by "those who are able to estimate the share which the executive in every government must necessarily have in its good or ill administration" a ne kaze se "by everybody/all"? Jasno je da Oci Osnivaci nisu - sa punim pravom - ljubili neogranicenu demokratiju.

Željka Buturović said...

1. ispitivanja javnog mnenja jesu prilicno podbacila u kritičnim državama.
2. overlap između tea party i trumpovih glasača je ogroman, sigurno preko 90%. principijelni konzervativci su zanemarljiva tackica u glasačkom telu (mada ih ima dosta u onome sto zovu conservstism,inc).
3. smesne su tvoje projekcije permanentne većine na bazi rastućeg "obrazovanja" tj rastućeg broja ljudi sa sve bezvrednihim pečatima univerzitetskih diploma.

Игор Јарамаз said...

dok je dobio jedan deo "white trasha" - manje obrazovanih i siromašnijih glasača koji rade u industrijama i rudnicima na Srednjem Zapadu

У Србији мрзиш 87% суграђана (све сем оних који су за НАТО чланство) док у Северној Дакоти мрзиш 96% суграђана (сваког осим субирача Надуваног Герија).

Иване, врати се, Јагњило не може без тебе :)

pest said...

>У Србији мрзиш 87% суграђана (све сем оних који су за НАТО чланство) док у Северној Дакоти мрзиш 96% суграђана (сваког осим субирача Надуваног Герија).


Mrzi on nas, al' mrzimo i mi njega.

Milan Ćirković said...

Velicanstvena borba protiv establishmenta, "Zlog Wall Streeta" i slicnih populistickih idiotizama:

http://www.politico.com/blogs/donald-trump-administration/2016/12/gary-cohn-economic-adviser-232521

http://www.politico.com/story/2016/11/goldman-sachs-power-white-house-231998

Sta se ono bese sve pricalo ovde po blogu: "osvezenje", "borba protiv otudjenih elita", "nepoverenje prema centrima moci", blablablabla, a ispostavlja se da su know-nothinzi i have-nothinzi iz rust belta glasali direktno za Goldman Saks i generalstab :D

Milan Stefanovic said...

Osnovno obelezje 'Tramp pokreta' je anti-PC reakcija, koja je sve masovnija, i koja je konacno kulminirala sa ovim izborima. Ja zaista nemam podatke, ali sam ubedjen da anti-PC pokret generise za svoje ciljeve vise obrazovanijih ljudi nego bilo koja konzervativna prica od ranije. Jednostavno, to je cak i logicno. Kada pogledas strukturu konzervativizma, koja je u kulturoloskom smislu jedna obicna zatucanost- ti vidis da, cak iako su oni u ekonomiji vise na poziciji slobode, njihova kulturoloska zatucanost je toliko velika, da ih u ukupnom zbiru, definise kao definitivno neobrazovanije od bilo kojih modernih Anti-PC pokreta, pa cak i onih koje u sebi sadrze populisticke price o gubljenju radnih mesta.

Osnovna lekcija za konzervativce modernog doba nije da budu jos vise konzervativniji u kulturoloskom smislu. Da, tuzno je sto njihova ekonomska prica ne moze da se probije u talasu ekonoskog populizma, ali njih je kultura pregazila, i vreme je da se modernizuju. Konzervativizam je u kulturoloskoj prici porazen na slobodnom trzistu ideja (u kontekstu broja ljudi koji imaju konzerativne vrednosti, ne u kontekstu toga da li je nesto bolje ili geor), ali oni vole da se kriju iza cinjenice da njihova ekonomska prica nije porazena na slobodnom trzistu, pa onda mora da znaci da njihova celokupna prica nije porazena na slobodnom trzistu. Politicari koji u moderno doba 1432 puta pominju Boga u svojim govorima, nisu nikakva buducnost.

Milan Ćirković said...

@Milan Stefanovic
Izvinjavam se, ali vredelo bi raspraviti jednom za svagda jednu stvar: da li su radna mesta, porezi, fiskalni deficit, intervencionizam i slicne teme na jednoj strani odista manje vazne od pitanja da li smo za PC ili ne-PC govor na drugoj strani? To sto Vi tvrdite da u anti-PC sferi ima vise intelektualaca ne znaci nista -- to je najslicnije postmodernistickim i socijalno-konstruktivistickim pricama o tome kako je govor o necemu i imidz necega mnogo vazniji od sustine, ko shisha realnost kad je samo bitno kako se o necemu defecira na socijalnim mrezama i u medijima. To su kvazi-intelektualci, tipa Trump University. Upravo u tom smislu, zapravo je kulturoloska zatucanost alt-right anti-PC bullshitera daleko veca nego bilo kojih religioznih fanatika (a odlicno znate sta ja mislim o religiji kao specificnoj bolesti mema).

A ishod svega toga, naravno, jeste da "Tramp pokret" rezultuje u tome da je jedina vladajuca stranka zapravo - Goldmann Sachs.

Milan Stefanovic said...

Odgovor na to pitanje gospodinje Cirkovicu je koliko vrednujete sam govor, tj. jezik. PC je fasizam u govoru, to je danas u jezickoj praksi najveca pretnja slobodi u govoru. Ovo ostalo je najveca pretanja slobodi u ekonomiji itd., kompleksne su price. Dakle, svako treba da se zapita o svom ne samo moralnom sistemu vrednosti, nego i o znacaju odredjenih stvari u svom zivotu- gde se govor i jezik rangiraju na istoj. Koliko je on bitan itd. Da li je jezik bitniji od radnih mesta/poreza/regulacija itd. Mislim da i mnogo bolje od mene znate koliko su neki ljudi u istoriji ideja cenili govor/jezik, toliko da su cak i filozofiju svodili na nekakvu nauku o jeziku itd. Ja iskreno i nemam definitivan odgovor na to pitanje, niti sam toliko obrazovan da mogu da pricam na tom filozofsko-teorijskom nivou. Iskreno mislim da ste vi sada u ovom postu potcenili sam jezik, ali to i nije bitno za poentu ove price, duga je to i kompleksna tema. Samo kazem, kada imate u modernom svetu jedan toliki pritisak i neslobodu na jednu jako bitnu sferu zivota kao sto je govor/jezik, logicno je da ce vremenom to sve vise uticati na masu stvari, a u ovom slucaju na politicka ubedjenja. Imate milione ljudi koji su danas bukvalno frustrirani pricama o teskom polozaju crnaca/zena/manjina u demokratskim drustvima, a u svojim privatnim zivotima oni vide sve suprotno od toga, i nije im dozvoljeno da pricaju o tome u mejnstrim medijima, plus jos bitnije od medija- dominantni javni diskurs ih poklapa cak i da pomisle tako nesto, itd. To je ogromni neiskorisceni potencijal za obradu od strane politickih partija.

Drugo, sto se tice intelektualaca, ja sam siguran da bi se svi slozili da je i danas, i uvek, broj istih u levici mnogo veci nego na bilo kojoj drugoj strani. Mislim da tu cinjenicu niko ne moze da spori, u sustini. Sto se tice toga da je neki YOUtube komentator manje inteligentniji/obrazovaniji nego neki konzervativni advokat iz Kentakija, ne znam, ali nemojmo sada da se foliramo sa nekim pricama, kao da ne znamo kako je kolicina intelektualaca u konzerativnom pokretu jako minorna, u sustini; narocito kada se uporedi sa levicarskom stranom npr.

Poenta- Ako je odgovor konzervativnog pokreta- Go for Intellectuals, to je izgubljena borba, konzervativci nikada nece privuci vecinu intelektualaca. Oni su vremenom krenuli pricom o slobodi, privukli su inteligentnije ljude fokusirajuci se na odbrani slobode (Da, to jeste istorijska ironija), i dosli su do kraja, ovo danas je skroz iscedjeni potencijal konzervativne price. Ako zele vise ljudi, morace da prestanu da budu konzervativci, i malo budu vise libertarijanci, sto je njima sigurno jako tesko.

Mislim da u moderno doba, kada sve vise i vise ljudi u sustini napusta nekakve konzervativne kulturolske vrednosti, osobe koje dodju i kazu kako je nacin da privuces vise glasova pricajuci o zabranjivanju abortosa i Bogu- Ja mislim da te osobe nisu bas sasvim racionalne u oceni. Tamo negde zaista postoji sve veca i veca masa ljudi koji su liberali u kulturoloskom, a zagovornici slobodnog trzista i slobode generalno u ekonomskoj prici.

Konkretno- Trampov ispad o abortusu i kaznjavanju zena koji su osudili i liberali i konzervativci je bio legendaran. Tu vidimo osobu sa ociglednim pro-choice shvatanjima, koji, jer su mu rekli da treba da ima pro life stav u javnosti da bi dobio glasove konzervativaca- prica u sustini kako pro choice osoba zamislja da izgleda pro life stav. I to su svi videli. Svi su videli da Tramp pojma nema o pro life stavu i konzervativnim vrednotima. I nije bilo bitno, jer im je to sto se Tramp dozivljava kao anti PC osoba 2324343 puta bitnije od toga da li je pravi konzervativac sa konzervativnim kulturoloskim vrednostima. Jer je broj osoba sa konzervativnim kulturoloskim vrednostima sve manji i manji.


Dakle, u sustini, posto sam sve izmesao :) - Moja poenta bi bila da bi konzervativci trebalo da budu vise libertarijanci, da naravno ne dozvole likovima kao Tramp koji ima masu ekonomskih levicarskih lupetanja da im skroz preotme partiju, itd.

Milan Ćirković said...

@Milan Stefanovic
"Mislim da i mnogo bolje od mene znate koliko su neki ljudi u istoriji ideja cenili govor/jezik, toliko da su cak i filozofiju svodili na nekakvu nauku o jeziku itd."

To je istorijski tacno, s tim sto sam Vam upravo to gore i napisao zato sto smatram da su ti koji su to radili (i u nesto manjoj meri, bar medju ozbiljnim filozofima, rade i danas) zapravo unazadili filozofiju, pa onda indirektno i neke oblasti specijalnih nauka. To bi sad bila neka teska diskusija, ali u nacelu mislim da se moze braniti stav da su ti pravci, kao sto je tzv. filozofija obicnog jezika na analitickoj strani ili nekakav hajdegerijanski proto-strukturalizam na kontinentalnoj zapravo retrogradni rukavci koji su pokusali, mada ne i uspeli, da ukoce i unazade razvoj flozofskog misljenja "glavnog toka". Njihova ekstenzija, posebno hajdegerovskog projekta, jesu i PC i anti-PC misljenje. U izvesnom smislu, i jedno i drugo su red herrings - i jedno i drugo, svako sa svoje strane, zapravo nas ometaju u percipiranju istinskih i ozbiljnih (po mnogo cemu i gorucih) problema.

U ostatku se uglavnom slazemo, posebno u apelu za vise libertarijanizma/klasicnog liberalizma, to je uostalom i bila Hayekova poenta u onom ogledu koji Ivan voli da citira, "Zasto nisam konzervativac". ;)

Milan Stefanovic said...

Mislim da poenta rasprave o izborima i nije toliko da li je nesto bolje i pametnije od drugog, vec sta je uticalo na glasace. Ja licno mislim da masa danasnjih glasaca glasa zbog nekog anti-PC i anti-social justice warriors stava. Ti stavovi su i izvesna frustracija koja se nakupila kod ljudi, i izvezna je reakcija, i Tramp je jahao na talasu takve reakcije. Da li oni nesto mogu da govore o buducim izborima, ili ljudi misle da je social justice neka prolazna i nebitna stvar- pa iskreno, ja bih to nekad ranije, u nekim proslim vremenima, mislio i o levicarskom vidjenju ekonomije. Danas vidim da je taj levicarski pogled na ekonomiju tu da ostane koliko i ljudska civilizacija. Cak i kada se pokaze i dokaze kao potpuna smejurija i raspad, on ce opstati. Ne potcenjujte nista, ma koliko prosto i smesno vam bilo ;)

pest said...

Sto se tice ovih sto nas nazivaju knownothingsima, ja ko velim, ako je dobar za Putina, dobar je za mene.

Игор Јарамаз said...

Исти они који су понижавали Трампа, његову платформу, персону и политичке шансе. Исти они који су говорили, чак били спремни да се опкладе у не знам шта (и да се позивају у исте те прогнозе, понајвише ми беше симпатично позивање на "кладионице" :) ), да нема шансе да победи, сада омаложавају историјски значај његовог успех без преседана, односно чине исту грешку као и пред изборе да поверују медијског антикампањи која сада гласи "ма неће он ништа постићи, ето већ је издао". Уместо да кажу јесте, бејах глуп, бејах наиван, не веровах мудријим од себе, уместо mea culpa они и даље мељу и бламирају себе и околину им.

На готово сваку од тих притужби је поприлично лако одговорити, неретко и помоћу простих математичких и логичких доказа али то нећу чинити јер ти људи не заслужују ни пет минута времена (а камоли чланак). Још мање су одговора достојне личности које недвосмислено кривотворе или занемарују крупне и кључне чињенице (онако успут 4-5 ствари: шансе које је Нејт Силвер давао Трампу па и инсинуацијe o његовој методологији која се уопште није заснивала на укупном збиру гласова; поређење неупоредивог процента гласова са претходних избора на којима је изборна мапа била драстично различита, где није било ни трунке државно-медијске афирмације потпуно жалосних трећих канидата укључујући два дубинско-државна пројекта 1 либертаријанца и 1 мормонског службеника CIA који су оборили Трампов проценат много више од противкандидаткиње, занемаривање историјског преседана не само одсуства подршке мејнстрим медија већ и нескривене демонизацију једног кандидата као претњу и по националну безбедност, па чак и одсуство икакве подршке рођене странке уз кршење Реганове "11 заповести" од стране готово целокупног републиканског естаблишмента).

Што се тиче исушивања мочваре, Трамп има јединствен приступ кога се придржава, како у дипломатији тако финансијама па и унутрашњем уређењу. У САД је готово немогуће наћи финансијског стручњака који није радио за G&S али будите спокојни да ДТ њима апсолутно ништа не дугује. Штавише, значи имати (пословне) мултимилионере и милијардере у "влади", не само да су на сличној таласној дужини него имају принципе и амбиције да нешто побошљају уместо да себе обезбеде. За разлику од оних које такви имућни људи спонзоришу свако мало.

Када смо већ код спонзорисаних лица, банке JPM&C G&S чине 40% од главних пет донатора 1999-2016. погодите кога?

https://www.opensecrets.org/politicians/summary.php?cycle=Career&cid=N00000019&type=I

Трамп ће бити добар:
- по економски раст
- по мир у свету и стабилније међународне односе
- по америчке интересе али и интересе свих суверених нација
- по хришћане и традиционалисте
- али пре свега по регенерацију конзервативизма, евентуално можда неког конзервативнијег класичног либерализма, јер ће снагу популизма уместо да је препусти Сандерсу или оном Фаракан социјалисти из Минесоте, упрегнути у регенерацију не само САД већ и Републиканске партије којој су дани, до његове квази-месијанске појаве, били одбројани, након Обаме (и Хилари), демографских промена, неконтролисане (и)легалне имиграције, ПК-SJW-миленијал-дебилизације и других разарачких мера.

На губитку су сорошоиди, русофоби, неоконци, исламофили, антихришћани, либерал-интернационалисти, теоретичари демократског мира, заговорници светске владавине и сви остали култур-марксисти који тренутно сквиче као прасад пред клање.

Vladimir said...

Јарамаз Игоре,
да ли је могуће да све ове кретене плаћа Сорош? Ја се све надам да су само кретени, а не и сорошоидни кретени.

Игор Јарамаз said...

Појма немам, питај Ивана Јанковића, он све предвиђа и зна боље од Дејана Лучића, ево написао ти је цео блог поводом тога :)