Kad se pogledaju ekonomski pokazatelji ex-Yu zemalja, visoka stopa nezaposlenosti posebno upada u oči - to su stope u regionu od 20, 30 i više procenata.
Pomislili biste da je nezaposlenost blisko povezana sa životnim standardom, ali to nije slučaj. Tržište rada se može uravnotežiti na bilo kojem nivou, čak i na veoma niskom. Ima siromašnih zemalja sa jako niskom stopom nezaposlenosti. Neka povezanost postoji ali ona je ili obrnutog smera uzročnosti (ako niko ne radi onda je i GDP manji) ili indirektna sa nekim zajedničkim faktorima (ako je politika tržišta rada loša, verovatno ni ostale politike nisu sjajne.)
Državna regulacija koja tržište rada čini nefleksibilnim je jedan uobičajeni uzrok nezaposlenosti. Ako ne možete optustiti radnika nećete ga ni zaposliti; ako plaćate velike poreze i doprinose na rad gledaćete da sa manje ljudi obavite posao. Kruto radno zakonodavstvo je glavni uzrok nezaposlenosti u nekim zapadnoevropskim zemljama, ali u ex-Yu je to malo manje slučaj -- jer ne samo da je zvanična zaposlenost niska nego je niska i zaposlenost u sivoj zoni koja zakon zaobilazi.
Moja teorija je da je nezaposlenost u regionu, imajući u vidu cenu rada, najvećim delom dobrovoljna. Prosečna plata i naročito plata za poslove nižih nivoa kvalifikacija je niska i veliki broj ljudi koji jeste nezaposlen nije preterano zainteresovan za rad za tako nisku platu. Drugim rečima, prosečna "rezervaciona plata", plata po kojoj bi mnogi bili zainteresovani za zaposlenje viša je od plate koja se na tržištu može dobiti. Ovako bi izgledao grafikon tržišta rada u Srbiji, Makedoniji, BiH, Kosovu, itd:
Uzmimo da ovo predstavlja ponudu i tražnju za nisko-kvalifikovanim radom. Ravnotežna plata -- 100-200 evra, kako gde, je ona koja bi u normalnoj situaciji očistila tržište i stvorila punu zaposlenost. Ponekad visoka državno određena minimalna plata stvara nezaposlenost jer podiže obaveznu platu iznad tržišne koju poslodavci mogu da plate. U našem slučaju, međutim, nezaposlenost velikim delom stvara visoka rezervaciona plata, iznos ispod kojeg veliki broj ljudi neće da radi (crvena linija na grafikonu je broj tako nezaposlenih).
To što mnogi neće da rade po nižoj plati je normalno i racionalno ako ne moraju da rade. Svima u regionu poznat je fenomen naizgled relativno visokog životnog standarda -- često se čuje da su kafići po gradskim trgovima puni i izgleda kao da nekakvih para tu ima iako "niko ništa ne radi" i to u ovom kontekstu ima smisla. Ali odakle onda taj relativno visoki standard dolazi?
Ima mnogo faktora ali jedan od važnijih (i lakše obuhvatnijih) su doznake iz inostranstva. Zbog toga sam uzeo 28 zemalja iz regiona i okoline, posebno istočnih tranzicionih zemalja i uporedio neke moguće faktore: doznake (neto po stanovniku), radno zakonodavstvo, GDP po stanovniku i trgovinski bilans (da bi se pokrila teorija da uvoz guši proizvodnju i radna mesta). Za meru radnog zakonodavstva uzeo sam indekse koje su napravili Svetski ekonomski forum (SEF) i Heritage fondacija. To su različiti indeksi koji nisu baš dobro korelisani pa sam isprobao oba. Indeks SEF ima nekog uticaja na stope nezaposlenosti, indeks Heritage fondacije uglavnom nema. GDP i trgovinski bilans nemaju nikakvog značaja. Ali ubedljivo najvažniji činilac su doznake (tabela regresije i neki grafici su dole). Doznake po glavi stanovnika su statistički i ekonomski značajne u svakoj varijanti i imaju najvećeg uticaja na nezaposlenost. Isto se dobija i kad se umesto nezaposlenosti uzme stopa zaposlenosti (koja nije sasvim komplementarna stopi nezaposlenosti, zato nije baš nužno da se dobije isti rezultat, ali ovde se dobija; tu tabelu nisam uključio).
Pomislili biste da je nezaposlenost blisko povezana sa životnim standardom, ali to nije slučaj. Tržište rada se može uravnotežiti na bilo kojem nivou, čak i na veoma niskom. Ima siromašnih zemalja sa jako niskom stopom nezaposlenosti. Neka povezanost postoji ali ona je ili obrnutog smera uzročnosti (ako niko ne radi onda je i GDP manji) ili indirektna sa nekim zajedničkim faktorima (ako je politika tržišta rada loša, verovatno ni ostale politike nisu sjajne.)
Državna regulacija koja tržište rada čini nefleksibilnim je jedan uobičajeni uzrok nezaposlenosti. Ako ne možete optustiti radnika nećete ga ni zaposliti; ako plaćate velike poreze i doprinose na rad gledaćete da sa manje ljudi obavite posao. Kruto radno zakonodavstvo je glavni uzrok nezaposlenosti u nekim zapadnoevropskim zemljama, ali u ex-Yu je to malo manje slučaj -- jer ne samo da je zvanična zaposlenost niska nego je niska i zaposlenost u sivoj zoni koja zakon zaobilazi.
Moja teorija je da je nezaposlenost u regionu, imajući u vidu cenu rada, najvećim delom dobrovoljna. Prosečna plata i naročito plata za poslove nižih nivoa kvalifikacija je niska i veliki broj ljudi koji jeste nezaposlen nije preterano zainteresovan za rad za tako nisku platu. Drugim rečima, prosečna "rezervaciona plata", plata po kojoj bi mnogi bili zainteresovani za zaposlenje viša je od plate koja se na tržištu može dobiti. Ovako bi izgledao grafikon tržišta rada u Srbiji, Makedoniji, BiH, Kosovu, itd:
Uzmimo da ovo predstavlja ponudu i tražnju za nisko-kvalifikovanim radom. Ravnotežna plata -- 100-200 evra, kako gde, je ona koja bi u normalnoj situaciji očistila tržište i stvorila punu zaposlenost. Ponekad visoka državno određena minimalna plata stvara nezaposlenost jer podiže obaveznu platu iznad tržišne koju poslodavci mogu da plate. U našem slučaju, međutim, nezaposlenost velikim delom stvara visoka rezervaciona plata, iznos ispod kojeg veliki broj ljudi neće da radi (crvena linija na grafikonu je broj tako nezaposlenih).
To što mnogi neće da rade po nižoj plati je normalno i racionalno ako ne moraju da rade. Svima u regionu poznat je fenomen naizgled relativno visokog životnog standarda -- često se čuje da su kafići po gradskim trgovima puni i izgleda kao da nekakvih para tu ima iako "niko ništa ne radi" i to u ovom kontekstu ima smisla. Ali odakle onda taj relativno visoki standard dolazi?
Ovaj rezultat uklapa se i u teoriju visoke rezervacione plate i u ono što mislim da je opšta percepcija. Koliko sam pretraživanjem uspeo da vidim, postojii dosta policy papira i druge literature o uzrocima nezaposlenosti na Balkanu ali ova stvar se vrlo retko pominje ili je nema uopšte. Siguran sam da ima i drugih faktora, neki su kulturološki (svi imaju krov nad glavom, prihvatljivo je da odrasli ljudi žive sa roditeljima), neki politički (bolje čekati na posao u JP nego raditi u kiosku ako ne morate), radno zakonodavstvo takođe igra ulogu, ali ovoliku nezaposlenost nemoguće je objasniti bez novčanog priliva naročito po osnovu doznaka. Takođe, moguće je tvrditi da su doznake ustvari posledica nezaposlenosti ali ja mislim da je primarna uzročnost obrnuta.
Ovo ne znači da doznake kao izvor visoke rezervacione plate treba smanjiti; tako nešto ne bi bilo ni poželjno ni uopšte moguće. U mnogo slučajeva one uključuju protivusluge i više su vid dvosmerne transakcije nego jednostrane pomoći. Ali one menjaju racionalni račun i čine nezaposlenost prihvatljivom opcijom.
Dok god je račun takav, nezaposlenost neće pasti na japanski nivo. Ali ona se može ublažiti promenom relevantnih veličina. Na primer, reforma tržišta rada ka većoj fleksibilnosti bi nezaposlenost donekle ublažila. Povećanje ravnotežne plate tako da se više isplati raditi bi smanjivalo gep između ravnotežne tržišne plate i rezervacione plate. A ravnotežna tržišna plata se povećava samo i jedino povećanjem produktivnosti, koju opet donose ulaganja, konkurencija i preduzetništvo.
I konačno, kriva tražnje za radnom snage može se podići (tako da se crvena linija na gornjem grafikonu skrati tj. nezaposlenost padne) ako se direktni porezi na rad zamene indirektnim na potrošnju. Smanjenje poreza i doprinosa za zaposlene, ako mora i uz veći PDV tako da ukupni budžetski prihod bude nepromenjen, povećava ravnotežnu platu dok u isto vreme veći PDV smanjuje kupovnu moć doznaka.
Koliko ja mogu da vidim, to su uzroci i rešenja problema nezaposlenosti u regionu.
Ovo ne znači da doznake kao izvor visoke rezervacione plate treba smanjiti; tako nešto ne bi bilo ni poželjno ni uopšte moguće. U mnogo slučajeva one uključuju protivusluge i više su vid dvosmerne transakcije nego jednostrane pomoći. Ali one menjaju racionalni račun i čine nezaposlenost prihvatljivom opcijom.
Dok god je račun takav, nezaposlenost neće pasti na japanski nivo. Ali ona se može ublažiti promenom relevantnih veličina. Na primer, reforma tržišta rada ka većoj fleksibilnosti bi nezaposlenost donekle ublažila. Povećanje ravnotežne plate tako da se više isplati raditi bi smanjivalo gep između ravnotežne tržišne plate i rezervacione plate. A ravnotežna tržišna plata se povećava samo i jedino povećanjem produktivnosti, koju opet donose ulaganja, konkurencija i preduzetništvo.
I konačno, kriva tražnje za radnom snage može se podići (tako da se crvena linija na gornjem grafikonu skrati tj. nezaposlenost padne) ako se direktni porezi na rad zamene indirektnim na potrošnju. Smanjenje poreza i doprinosa za zaposlene, ako mora i uz veći PDV tako da ukupni budžetski prihod bude nepromenjen, povećava ravnotežnu platu dok u isto vreme veći PDV smanjuje kupovnu moć doznaka.
Koliko ja mogu da vidim, to su uzroci i rešenja problema nezaposlenosti u regionu.
(1)
|
(2)
|
(3)
|
(4)
|
|
VARIABLES
|
Nezaposlenost
|
Nezaposlenost
|
Nezaposlenost
|
Nezaposlenost
|
Doznake_neto
|
12.37**
|
17.16**
|
12.33**
|
20.16***
|
(5.747)
|
(6.953)
|
(4.953)
|
(5.887)
|
|
Radno_zakon
|
-6.227*
|
-6.495**
|
||
(3.150)
|
(2.933)
|
|||
Trg_bilans
|
0.0350
|
-0.0149
|
||
(0.0889)
|
(0.108)
|
|||
GDP_percapita
|
-0.000113
|
-0.000170
|
||
(0.000175)
|
(0.000213)
|
|||
Heritage_radno_zak
|
0.0756
|
0.0924
|
||
(0.121)
|
(0.117)
|
|||
Constant
|
36.71**
|
5.707
|
35.43**
|
0.746
|
(13.54)
|
(10.12)
|
(12.71)
|
(7.946)
|
|
Observations
|
26
|
28
|
26
|
28
|
R-squared
|
0.390
|
0.352
|
0.378
|
0.319
|
Standard
errors in parentheses
***
p<0 .01="" font="" p="">
17 comments:
Sjajno! Bilo bi interesantno videti da li visoka rezervaciona nadnica igra veću ulogu u pojedinim kategorijama stanovništva, ili je svuda prisutna. Imajući u vidu word of mouth informacije ali i stopu aktivnosti i nezaposlenosti kod mladih, da je visoka rezervaciona nadnica najviše zastupljena kod mladih, možda čak više i kod onih sa visokim obrazovanjem.
Još jedan od mogućih razloga za ovako visokom stopom nezaposlenosti koja potiče iz sličnih uzroka, bila bi ''rezervaciona cena profesije'' - mladi ljudi nisu spremni da nakon godina školovanja rade poslove koji nisu povezani sa njihovom profesijom, iako se plata ne razlikuje značajno od one u profesiji za koju su se školovali.
Dakle, pitanje je - zasto je rezervaciona zarada iznad trzisne?
Tvoja teza (koja meni ima smisla) je da dobar deo ljudi prosto ne mora da radi (ima neke druge izvore prihoda ili ima relativno niske troskove zivota) i da zato i ne radi. Ali, ako bi se pojavio dovoljno dobro placen posao, oni bi prihvatili. OK, ovo sve meni ima smisla. Ali, pogledaj ovo. Kazes:
"Povećanje ravnotežne plate tako da se više isplati raditi bi smanjivalo gep između ravnotežne tržišne plate i rezervacione plate."
Tu imam dva pitanja:
1) Zasto ovo nije dovelo do smanjenja stope nezaposlenosti u Srbiji u prethodnih 15 godina? Realne zarade u Srbiji su dosta porasle (makar u periodu 2000. - 2008.), ali to nije dovelo do smanjenja stope nezaposlenosti.
2) Da li je u ovom regionu stopa nezaposlenosti niza tamo gde su plate vise? Iskreno, ne znam, ali mislim da je stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj slicna onoj u Srbiji, iako je prosecna plata dosta (mozda cak duplo) visa.
Ocigledan odgovor na ova pitanja je - pa rezervaciona plata ocigledno takodje raste sa privrednim rastom. Pitanje je zasto. Da li je rast doznaka bio dovoljno visok da kompenzuje rast rezervacione zarade?
Pa koliko je opterećenje na plate u BJR Makedoniji pa imaju nezaposlenost 30%? Usput, su odlično rangirani na Doing Business listi i Heritidž listi, odavno imaju zakon o radu. Na tim listama Kina je oko 100 mesta a imali su ogroman rast privrede, loše je plasiran i Brazil, Slovenija...
I mi imamo zakon o radu 2 godine pa se ništa nije desilo.
Koliko je to smešno govori primer Gruzije, koja je po ''ekonomskim slobodama'' 12. u Evropi, to je jedna rupa od države, sa užasnom ekonomijom, i onda uporedite sa Slovenijom :)
Dobro obrazložena i utemeljena teza. Ima smisla da ravnotežna plata demotiviše mlade za rade poslove sa niskom platom. I mene zanimaju odgovori na pitanja koja je Marko Paunović postavio.
Interesatna hipoteza. Ipak, moze biti da je smer uzrocnosti obrnut, a to je prilicno lako odbaceno misljenjem autora. Postoje nacini na koje bi se ovo lako moglo proveriti: npr, gledati u kojoj promenljivoj postoji delay oko lokalnih minimuma/maksimuma. Konkretno, za Srbiju, gledati promenu nezaposlenosti i doznaka kroz vreme oko maksimuma nezaposlenosti i, ako su prvo doznake dostigle maksimum pa krenule da padaju, a zatim i nezaposlenost, onda je uzrocnost takva da nezaposlenost prati doznake, sto autor i tvrdi. U suprotnom slucaju, hipoteza bas i ne bi bila dokazana...
@Mihailo,
slažem se i odlična ti je ideja da se rezervaciona plata razgrana po razredima.
@Marko,
dobra pitanja, a delimičan odgovor na prvo je da je rezervaciona plata relativna, kao i svaka socijalna kategorija, ne apsolutna. Znači da ona raste zajedno sa standardom.
Dalje, ne znam koliko su najniže plate (koje su posebno važne za rezervacionu) pratile ukupni porast. Nemam podatke ali anegdote mi govore da je to mnogo ravnije od kretanja prosečne plate.
Drugo pitanje - nisam gledao plate ali ne bi trebalo jer nezaposlenost nije značajno korelisana sa GDP per capita. Podaci su iz 2014. i Srbija ima malo veću nezaposlenost i malo veće doznake od Hrvatske pa se uklapa u liniju.
@DekorSerb,
Poenta posta je upravo da radno zakonodavstvo, doprinosi itd. u ovom slučaju nisu ključni činilac koji objašnjava nezaposlenost.
@unknown,
ja mislim da smer nije obrnut i na osnovu toga što su doznake mnogo bolje korelisane sa nezaposlenošću nego sa GDP-om -- ne idu u siromašne zemlje nego baš tamo gde je veća nezaposlenost. Naravno, moguća su i verovatno postoje oba smera uzročnosti ali ovo mi govore i intuicija i ovi ograničeni pokazatelji.
Сад када имате хипотезу, она се може и емпиријски проверити - анкетом међу незапосленима која би показала од чега у ствари живе. У ствари, глупо је ако тако нешто већ не постоји. Шта, на пример, садрже оне "анкете о радној снази" које се помињу као основа за утврђивање незапослености?
Мислим да за ову појаву има и неколико неекономских објашњења. Ту је већ поменути резон према којем неко ко је завршио факултет има већу "резервациону плату" (што је сасвим очекивано), који појачава дејство у комбинацији са одсуством друштвене пресије на појединца да нађе посао. Вероватно се хронолошки може утврдити корелација нпр. између броја свршених студената и пораста овог вида незапослености.
Верујем да постоји још један битан фактор (или два повезана) - старење и смањење популације. Данашњи пензионери дуже живе него некадашњи, и имају нешто мање потомака у просеку, а њихови потомци имају још мање сопствених. Сви ти фактори подижу способност пензионера да незапосленим потомцима омогуће да не иду "за џабе" на посао. С тим у вези је и већа расположивост стамбеног простора, што је већ поменуто, а ствара мању пресију да се тражи посао ради задовољења минималног животног стандрада.
Фактор који можда занемарује ово истраживање, а нисам сигуран да је занемарљив, јесте криминал. Дакле, не "сиво", него "црно" запослење.
И на крају, невезано за пост, колико су уопште поуздани подаци о висини дознака? Ту вероватно не улази оно што гастарбајтери донесу у готовини а претпостављам да су у питању значајне суме, а у прошлости да је проценат новца који уђе на тај начин био и већи. С друге стране, ту можда улазе и неке уплате из иностранства које су плаћање за рад, али неки који није регистрован по српским прописима па се не уплаћује на рачуне фирми.
Nemanja, odlične primedbe. Demografski faktor je bitan i sigurno objašnjava deo, samo ne znam da li je u ex-Yu on toliko drugačiji od ostalih zemalja da bi pravio razliku.
Podaci o doznakama ne obuhvataju keš pa možda tu ima nekih sistematskih razlika, ko bi znao. Svi podaci su donekle upitni, čak i oni o nezaposlenosti - najviše me zbunjuje Moldavija koja ima mnogo doznaka, veliku dijasporu, niske plate i opet ima nezaposlenost manju od 5%. Ali ko zna šta je u pitanju, možda svi rade po strateškim javnim preduzećima, ili možda nešto sa merenjem nije u redu.
Slavisa, par stvari:
1. Prvo si rekao:
"Povećanje ravnotežne plate tako da se više isplati raditi bi smanjivalo gep između ravnotežne tržišne plate i rezervacione plate. A ravnotežna tržišna plata se povećava samo i jedino povećanjem produktivnosti, koju opet donose ulaganja, konkurencija i preduzetništvo."
A onda:
"nezaposlenost nije značajno korelisana sa GDP per capita"
Meni ove dve stvari deluju suprotno, jer u prvoj kazes da ce rast produktivnosti (GDP per capita) povecati ravnoteznu platu, sto ce smanjiti gep u odnosu na rezervacionu i tako dovesti do smanjenja nezaposlenosti. U drugoj sustinski kazes da nece. I meni se cini da nece, jer mi se cini da je dosadasnje iskustvo takvo da je rast standarda skoro u potpunosti vukao navise i rezervacionu platu.
2. "ne znam koliko su najniže plate (koje su posebno važne za rezervacionu) pratile ukupni porast. Nemam podatke ali anegdote mi govore da je to mnogo ravnije od kretanja prosečne plate."
Pogledao sam i u pravu si. Minimalna zarada u junu 2001 je bila 2,932 dinara, a prosecna neto zarada 4,976. Dakle, minimalna je bila 59% prosecne. U martu 2016. je bila 22.264, a prosecna 45,870. Odnos je dakle smanjen na oko 49%.
E sad, mrzi me dalje da gledam, ali mislim da je ovaj pad ucesca minimalne u prosecnoj plati relativno novijeg datuma. Cini mi se da je ucesce i dalje bilo oko 60% pre jedno 3-4 godine.
3. "Podaci o doznakama ne obuhvataju keš"
Za ovo nisam siguran. Ja sam mislio (ali vrlo moguce da gresim) da su doznake u stvari rezidual koji ostaje kad se pravi platni bilans. Dakle, ima registrovanih doznaka, ali najveci deo je u stvari deo platnog bilansa koji ne mogu da objasne, jer se dobar deo para koje stignu u kesu na ovaj ili onaj nacin evidentira kroz menjacnice. Ali, mozda gresim. Pokusao sam sada da nadjem negde na sajtu NBS objasnjenje kako ih racunaju, ali nisam uspeo.
4. Mislim da bi bilo dobro (ako imas vremena i ako te ne mrzi) da uradis istu analizu sa stopom (ne)aktivnosti umesto sa stopom nezaposlenosti kao zavisnom varijablom, jer doznake (i ko zna sta sve drugo) ne samo da podizu rezervacionu zaradu, vec jedan deo stanovnistva potpuno iskljucuju sa trzista rada.
5. Tvoj mehanizam je "posto mi daju pare iz inostranstva, ne moram da radim". Ali, moguce je da postoji i dodatni, a moguce i jos stetniji mehanizam "ako pocnem da radim, prestace da mi salju pare". Dakle, ne samo da doznake smanjuju potrebu za radom, vec mozda uvode i znacajnu "grenicnu poresku stopu". Ako neko treba da radi za 200 evra, a time ce da izgubi 100 evra mesecno, on onda treba da radi za samo 100 evra.
Marko, neki odgovori:
1. Uslov za rezervacionu platu je i da postoje neki prihodi zbog kojih ne moramo da radimo. Ona ne može previše da poraste ako ti prihodi (doznake) stagniraju. A ako je tako i ako trž. plate rastu brže od rezervacione to će povećati zaposlenost.
Nije da je zaposlenost skroz nepovezana sa GDP-em, samo sam hteo da razbijem zabludu da kad je zemlja siromašna onda nema posla a kad je bogata onda ima. Kod nas bi zaposlenost rasla sa GDP-em ne zato što onda ima više posla, nego zato što se onda smanjuje ovaj gep između tržišne i rez. plate (ako prva raste brže od druge).
3. Ne znam ni ja, ali meni to što kažeš izgleda nemoguće jer doznake nisu jedini rezidual. Gde je kriminal, ilegalna trgovina, "greške i propusti"?
4. Uradio sam sa stopom zaposlenosti i dobio slične rezultate. Što znači da ako saberem dve, nezaposlenost i zaposlenost za stopu aktivnosti opet će se dobiti isti rezultat.
Na fakultetu sam učio da nezaposlenost može biti: 1.strukturalna (nepodudaranje traženih i ponuđenih kompetencija i veština na tržištu rada) 2.ciklična (manjak tražnje na tržištu roba i usluga što uzrokuje manjak tražnje za radom) 3.frikcionalna (kratoročni manjak informacija o ponudi i potražnji na tržištu rada), ali nisam skapirao kakva je prevashodno nezaposlenost u Srbiji? Rekao bih da je pre svega ciklična, pa tek onda strukturalna. Mada nisam siguran.
Ovo bi bila strukturna nezaposlenost, mada se ovakva vrsta strukturne (rezervaciona plata, doznake, priliv) ne pominje u udžbenicima. Ciklična nije jer je dugoročna; nije nezaposlenost skočila zbog neke skorašnje recesije nego je takva jako dugo. Frikciona uvek postoji ali ona je 1-3%, zanemarljiva u ukupnoj brojci.
Izvinjavam se sto Slavisi kvarim temu, mozda ce nekoga zanimati zasto je Danica Popovic otisla iz Politike
Зашто сам отишла из Политике
Уредништво дневног листа Политика одбило је да објави колумну „Беневолентни диктатор“ професорке Економског факултета Данице Поповић због наслова.
– Нису ми први пут сада тражили да променим наслов колумне. Редакцији Политике био је неприхватљив и наслов „Демо(н)кратски програм Драгана Ђиласа“ – али су објавили. Судбина мог овонедељног текста „Беневолентни диктатор“ исто је започела (сугестијом да одустанем од наслова), али се завршила обавештењем да ће текст објавити једино ако наслов променим. Страх је у Политици очито много јачи данас него што је тада био – каже за Данас Даница Поповић, која је уредника Политике обавестила да после оваквог „третмана“ њеног текста више неће писати за тај лист.
Ja ipak mislim da je nezaposlenost u Srbiji prevashodno "dugoročno ciklična" jer imamo dugoročno depresiranu tražnju.
http://www.investopedia.com/terms/c/cyclicalunemployment.asp
Economists describe cyclical unemployment as the result of businesses not having enough demand for labor to employ all those who are looking for work. The lack of employer demand comes from a lack of spending and consumption in the overall economy.
Zato na jedan oglas za posao konkuriše tipično po 100 kandidata, zato je sve jeftino (posebno su jeftine usluge - npr. konsultacije sa veoma dobrim lekarom-specijalistom u Srbiji koštaju 1500-2000 din) i zato firme imaju slab promet, ništa na tržištu nema prođu, sem eventualno cigareta i oslovnih životnih potrepština, solidno posluju još i kladionice, pojedini kafići i noćni klubovi i to je to (znam jer sam probao da obezbedim sebi dodatni izvor prihoda uvozom najkvalitetnijih probiotika i suplemenata za ishranu uz razumne cene i marže i nije mi išlo).
Ruku na srce urednik obicno bira naslov, takva je praksa. Ne kazem da nema cenzure ili samocenzure ali nije necuveno sto je urednik hteo da promeni naslov.
istra je u ovom trenutku preplavljena makedonskim albancia koji rade na crno. to drži nisku cijenu rada i uslove po kojoj domaći neće radit.sa druge strane mnogi koji rade za minimalac dobijju ostatak na ruke
Meni kao amateru deluje vrlo zdravorazumski da nase trziste rada trpi ponajvise zbog nase nekonkurentnosti... Srbija ima jako malu spoljnotrgovinsku razmenu i jednostavno ne moze da zaposli ljude,ma kojih sposobnosti bili. Analize koje ukljucuju sedenje po kaficima i visoke i brojne penzije verovatno imaju smisla ali su ti fenomeni vise posledica nego uzrok. Ako sam ja ista skapirao mejnstrim makroekonomiju valjda se gro price od Kejnza na ovamo i svodi na to da se monetrana i fiskalna politika kreiraju ka tome da celokupna ekonomija,a narocito zaposlenost budu prevashodni cilj tih politika. Srbija pored niske produktivnosti ima jos dodatnu tragediju da ne moze da ima monetarnu politiku,jer je ovde dinar sredstvo placanja samo na papiru u glavama je euro,a i bilo koja poreska politika je tesko sprovodiva jer je pravna drzava toliko slaba da ne moze da se brzo menja jer je izbegavanje poreza masovna pojava
Post a Comment