Tri autora iz Banke Engleske su pre dve godine objavili papir, koji je onda otkrio antropolog David Graeber poznat kao aktivist pokreta Occupy Wall Street (a ekonomistima poznatiji po tome kako ga je levičarski ekonomista, kejnzijanac i socijaldemokrata Brad DeLong nedeljama rastavljao na sitne komade), a zatim, ovih dana, i "londonski konsultant" Nebojša Katić. Geneksovac Katić, izdanak kontić-božovićevske makroekonomske škole, ne tako davno zalagao se za razvojno finansiranje iz primarne emisije ali se sada, čitajuću Graebera u Guardianu, uznemirio oktrivši da privatne banke učestvuju u kreiranju novčane mase u ekonomiji.
Radi se, naravno, o frakcionom bankarstvu -- jedinoj vrsti bankarstva koje je ikada postojalo. Od srednjovekovnih italijanskih banaka (kad smo već kod njih najstarija, pet i po vekova stara Monte dei Paschi iz Sijene je sada pred bankrotom), do današnjih dana, banke odobravanjem kredita učestvuju u stvaranju ukupne novčane mase u ekonomiji -- može se reći, privatne banke štampaju novac.
Ali šta to tačno znači i kako je moguće da privatne banke stvaraju državni novac? To je moguće samo zbog moderne definicije novca koja je nastala tek u toku 20. veka. U novčanu masu ubrajaju se svi depoziti koji u bankama postoje. Kada se svi depoziti (pojedinaca, firmi, fondova, države itd.) na svim bankarskim računima saberu, dobija se iznos novčane mase. U zavisnosti od toga koji tačno depoziti ulaze u račun, imamo različite definicije novčane mase, M1, M2 i druge.
Kada vam Erste banka odobri kredit, vi taj kredit podignete u kešu, nešto kupite u Maxiju i onda Maxi svoj pazar deponuje kod Intese, time je novčana masa - zbir depozita u privredi - povećana. Taj konkretni novac nije stvorila centralna banka (NBS). NBS je svoj novac stvorio prethodno u tranakcijama sa bankama (recimo, dao kredit Erste banci ili kupio devize od nje plativiši joj svežim dinarima). Ali ovaj konkretni novac, novi depozit koji je nastao kod Intese, stvorio je Erste odobrivši vam kredit. Zbog toga se kaže da privatne banke stvaraju novac. Tome se često dodaje da privatne banke stvaraju novac "ni iz čega", jer sada odjednom ima više novca u ekonomiji a da ga NBS nije odštampao.
Fraza da "privatne banke kreiraju novac" je veoma varljiva. Erste taj novac nije stvorio za sebe. Ustvari, ako pitate Erste, oni i ne misle da su stvorili bilo kakav novac nego su jednostavno odobrili kredit. Bankari se obično začude kada im kažete da privatne banke "kreiraju novac". Sa njihove tačke gledišta oni su odobrili kredit, a samo je sa tačke gledišta čitave ekonomije, u makro smislu, ukupna novčana masa porasla. Erste od svega toga ima kamatu i provizije; ona nije mogla jednostavno stvoriti novac za sebe. Stvorila je kredit za korisnika -- ali kad se taj kredit pretvori u depozit (a svaki kredit se nekim delom, pre ili kasnije, pretvori u nečiji depozit), onda je novčana masa veća.
Šta su onda autori iz papira Banke Engleske hteli da kažu? Pre svega da objasne da je bankarska praksa malo drugačija od udžbeničke teorije o ovoj temi. U udžbenicima obično bude prikazan proces po kojem Pera stavi depozit u Erste; Erste novac iz tog depozita odobri Miki; Mika ga stavi u Intesu, čime se kreira dodatni depozit, čiji jedan deo Intesa onda dodeli Lazi, koji ga onda deponuje u Sberbanku, itd. Tako se depoziti u različitim bankama "multiplikuju" i novčana masa, zbir svih depozita, raste.
Papir Banke Engleske nema problem sa time ali kaže da se to obično obavlja u sklopu iste banke. Naime, u praksi Erste ne čeka bukvalno da neko prvo dođe i preda im svoj depozit. Erste vama može jednostavno dodeliti kredit -- i ako ste vi istovremeno njen korisnik i deponent, što je vrlo često slučaj, onda taj kredit istovremeno postaje vaš depozit u samom Ersteu (umesto da, kao u prethodnom primeru, završi u Intesi). Erste piše u aktivi da joj dugujete 100 dinara, a u pasivi piše da je vaš depozit porastao za 100 dinara. Suštinski, proces je isti, samo što se ovaj put to dešava u okviru iste banke. Depoziti ne moraju da putuju, multiplikacija može da postoji i u okviru iste banke.
Ako gledate sa makro plana, onda kažete da je Erste "ni iz čega" stvorio novac, jer je dodao novac na račun sopstvenih deponenata. Pokretom miša, službenik banke rekao je da sada u bilansu imaju više depozita nego ranije (i više kredita, za isti iznos). Graeber i Katić su izgleda zapanjeni ovim - ali proces je suštinski isti kao i međubankarska kreditna multiplikacija. Da, u udžbenicima se obično prikazuje međubankarska (i već odavno mnogi imaju pribedbi na takav pristup), ali razlike nema i nikada je nije bilo.
Šta je granica ovome? Može li onda svaka banka kreirati beskonačno mnogo ovakvih kredita? Ne može, jer se one u tome takmiče i na prvom mestu im treba da im kredite neko i traži. Otuda onolike reklame i takmičenje u uslovima kredita. Drugo, to mogu da rade samo srazmerno svojoj veličini jer odnos kredita i depozita ne može da bude 1:1. Za svaki dinar kredita koji odobre, treba im više od jednog dinara depozita (zbog obavezne rezerve, ali i zbog sopstvene likvidnosti jer moraju imati dovoljno novca za svakog deponenta koji hoće da povuče, uklučujući i one deponente kojima je odobrila kredit). Treće, tu je kapitalna adekvatnost. I ima još. To njihovo "štampanje para" nije ni izbliza tako proizvoljno.
Stvaraju li, onda, privatne banke novac? Da, pod uslovom da razumemo šta to ustvari znači.
Sa svoje tačke gledišta one samo odobravaju kredite. Ali stvaraju novac u makroekonomskom smislu, definisan kao zbir svih depozita u ekonomiji.
Novac koji tako stvaraju banke ne stvaraju za sebe i ne prisvajaju. Banka odobrava kredite, koji se onda pretvaraju u depozite kod nje same ili kod drugih banaka, bez razlike. Količinu kredita (i depozita) koju mogu stvoriti ograničavaju mnoge stvari.
Da li je ovaj proces inflatoran? Ne. Inflaciju može stvoriti jedino centralna banka. Inflacija nastaje ne zbog mnogo novca u opticaju nego povećanjem novca u opticaju. Privatne banke odobre koliko god kredita bezbedno mogu i onda to drže na svom mogućem maksimumu - one su svoj kreditni novac u svakom trenutku već kreirale i nemaju prostora za dalja povećanja. Obim kredita mogu povećati jedino ako imaju dodatni sveži priliv novca odnekud. To individualno može biti i priliv/odliv od jednih do drugih, ali jedini mogući izvor neto priliva za sve banke istovremeno je centralna banka (računajući da je spoljni devizni priliv takođe pod kontrolom monetarne politike).
43 comments:
Elegantan post. Koliko se sećam, svi početnički udžbenici ekonomije imaju deo o multiplikaciji, tako da stvarno ne znam odakle ova histerija - primetio sam da se ponegde na mrežama ljudi zdušno iščuđavaju na ovo, pa je i Begović napisao članak o ovoj temi u Politici.
Slaviša, samo bih jedno da primetim: frakciono bankarstvo nije jedina vrsta bankarstva koje je postojalo. Banke su se razvijale još u starom Sumeru, pa kasnije antičkoj Grčkoj i Rimu. Ove banke su se bavile raznim poslovima, najviše prikupljanjem depozita (koji su prvo bili u robi pa tek kasnije u plemenitim metalima), menjačkim poslovima, a kasnije i direktnim ulaganjima ili trgovinom. Međutim, za razliku od frakcionog bankarstva, banke u Grčkoj i Rimu (najpoznatija je bila banka na Delosu) nisu izdavale kredite, niti imale prihode od kamata, nego su one zapravo bile sefovi koji su čuvali depozite, i za to naplaćivale ležarinu. Zbog ovih ograničenja, nisam siguran da li je njih moguće nazvati bankama, ali tako se nazivaju svuda u literaturi iz ekonomske istorije koju sam čitao.
Zavisi da li ih zoves bankama, vise su licile na sefove nego na funansijske posrednike. Zato sam krenuo od srednjevekovne Italije kada nastaje prvo pravo bankarstvo.
Dobar post Slavisa! A o Kanticu i njegovom shvatanju ekonomije tesko moze nesto pametno da se kaze.
Mihailo
Begovic je napisao kratko i jasno, jer kako drugacije sa ovim kvazifilozofima koji su odraz ovog nakaradnog mentaliteta koji u bankama vidi izvor najveceg zla. Jedino mi je mucno ulaziti na sajt ove Smorlitike jer mi sa strane izlaze veze ka tekstovima Vukadinovica i Lazanskog.
@Slavisa
Odlican post, nema se sta dodati.
@Boris
Dobro je dok su vukadinovic i lazanski, ima i gore: Misa Djurkovic i onaj degenerik iz nazovi benda Beogradski sindikat...
Milan
Da u pravu ste, Miša Djurkovic u svojim tekstovima brani kvazipsihijatra Zorana Milivojevića( čiji tekstovi takodje izlaze na sajtu Politike) i podržava batinanje djece pod parolom "malo po guzi", a zadnja meta studija koja je izašla prije koji mjesec i obuhvatila 160000 djece jasno kaže da batine nemaju nikakve pozitivne efekte za dijete već samo negativne od okretanja djeteta protiv roditelja do narušavanja mentalnog zdravlja. Tekstovi i knjige ovih kao Milivojević su najopasnije jer on smatra da bez određenog fizičkog kažnjavanja postoji mogućnost da muškarci u Srbiji postanu slabići.
Ja njih zovem Beogradski smradikat.
Milane, Slavisa
Ja spomenuh u prethodnom komentaru ovog kvazipsihijatra Milivojevica kad vidim da je i on poceo o novcu da pise, hehehe
http://www.nedeljnik.rs/magazin/portalnews/novi-bunt-zorana-milivojevica-moramo-da-se-pobunimo-protiv-ukidanja-kesa/
Oni su kao Rasa Pronalazac ili kao onaj Molijerov govornik proze koji je otkrio da prica u prozi tek sa 60 godina. Tako su i oni otkrili frankcione bankarske rezerve, problem opisan i kritikovan, gle ironije, od strane free market ekonomista, i cikaske i becke skole jos pre 100 godina. Mi smo ovde vec potrosili tone mastila na to, da se sad ne ponavljamo. Glavni argument i nije sporan osim poslednjeg pasusa da ovaj proces "nije inflatoran" to vazi samo ako prihvatimo ovu osakacenu definiciju inflacije koja izuzima najveci deo cena na trzistu i ogranicava se na uzak uzorak potrosackih dobara i ako inflaciju proizvoljno definisemo kao porast nivoa TIH cena.
Nije inflatorno ni u kakvoj definiciji inflacije.
Novcana masa M je proizvod monetarne baze MB i multiplikatora m.
M=MB x m.
Multiplikacija u frakc bankarstvu znaci da je m>1, zbog cega iz neke MB proizadje M koja je veca od nje. U tom smislu banke stampaju novac. Centralna banka proizvede MB a privatne banke to onda povecaju na M.
Inflacija nastaje RASTOM M. To se moze uraditi samo na dva nacina, rastom MB ili rastom m.
MB moze da poveca samo centralna banka. Ostaje onda da se inflacija moze stvoriti samo rastom m.
Ali frakciono bankarstvo ne moze stalno da povecava m. Banke su m vec jednom povecale, cuvaju vrlo malu frakciju depozita i negde moraju da stanu. Multiplikator m moze da bude veliki, ali ne moze da se stalno povecava. Banke su drzale 2% depozita pre 20 godina i drze 2% depozita sada. Ne mogu da smanjuju u nedogled, vec su smanjile koliko su mogle odnosno povecale m koliko god su mogle.
Ove dve stvari su kontradiktorne:
I "Nije inflatorno ni u kakvoj definiciji inflacije."
II. "Inflacija nastaje RASTOM M. To se moze uraditi samo na dva nacina, rastom MB ili rastom m.
MB moze da poveca samo centralna banka. Ostaje onda da se inflacija moze stvoriti samo rastom m."
Ovo znaci da moze doci do inflacije i bez povecanja monetarne baze, tj intervencije centralne banke. Naravno, ja se slazem da u odsustvu drzavne asistencije proces mora da prestane pre ili kasnije i u nacelu ce "kreditna inflacija" biti znatno manja nego sa drzavnom intervencijom. Ali pogresno je reci kategoricki kao ti gore da bez dravne intervencije privatne banke NIKADA ne mogu da stvore inflaciju ni u jednoj definiciji inflacije. Tacnije bi bilo reci da ne mogu da ODRZAVAJU inflaciju unedogled, ne da ne mogu da je stvore.
Naravno da mogu u principu, ali onda se postavlja pitanje šta su do sada čekale i zašto nisu već izvršile kreditnu ekspanziju.
To ti je kao optuživanje monopola za inflaciju. Monopoli mogu u principu povisiti cene i izazvati inflaciju, ali onda se postavlja pitanje šta su čekali do sada. To je brkanje 'visokih' cena (za šta monopoli mogu biti krivi) sa 'rastom' cena (za koje ne mogu, osim jednokratno, onog trenutka kada su postali monopoli).
Isto i sa bankama. Mogu jednom od 100 dinara MB napraviti 500 dinara M. Ali ne mogu istih 100 din stalno povećavati. Ekonomsko razmišljanje je ravnotežno - ako mogu od 100 din da naprave 500 din kredita onda su to uradile čim su pre mogle i ne možemo ih više optuživati za inflaciju. Za svaku dodatnu ekspanziju preko tih 500 din nužno je da centralna banka poveća onih 100 din MB.
Ne samo da mogu nego su i radile. Kako su nastajale finansijske panike i "jurisi na banke" pre ere Feda u Americi? Kako je ponuda novca mogla dramaticno da raste tokom buma i da pada tokom kriza ako nema centralne banke da povecava bazu, a privatne banke ne mogu da kreiraju novi novac? Odakle je tada dolazio ukupni porast novcane mase?
Uticaj bankarske ekspanzije novcane mase preko kredita je bio priznat nasiroko. Uostalom, pripadnici cikaske skole (Frank Knight, Irving Fishcer, Henry Simons) su medju prvima izasli sa predlogom da se ukine frakciono bankarstvo. Njihov argument je bio da ce to olaksati kontrolu i manipulaciju novcane mase i eliminisati poslovne cikluse. Mnogi Austrijanci na celu sa Misesom i Rothbardom su takodje bili za ukidanje frakcionog bankarstva takodje sa argumentom da ce to eliminisati poslovni ciklus, ali drukcije postavljenim.
Dolazio je od porasta MB koju kreira iskljucivo centralna banka. Sa porastom MB, M raste visestruko, m puta. Ali to ne znaci da privatne banke stvaraju inflaciju jer je m konstanta.
Mozes biti protiv frakcionalnog bankarstva iz mnogo razloga ali inflatornost nije jedan od njih. Ako nadjes mesto gde Friedman, Rothbard ili Mises (ne i razni mises.orgovci) kazu da privatne banke izazivaju inflaciju pojescu celu ovu web stranicu zajedno sa monitorom.
Iskreno, ja u zivotu nisam cuo glupljeg ekonomistu od onog Katica. Je li on zivi u Londonu?
@Slavisa
"Monopoli mogu u principu povisiti cene i izazvati inflaciju, ali onda se postavlja pitanje šta su čekali do sada. To je brkanje 'visokih' cena (za šta monopoli mogu biti krivi) sa 'rastom' cena (za koje ne mogu, osim jednokratno, onog trenutka kada su postali monopoli)."
Izvinjavam se, potpuno laicko pitanje: zar tu nema još nekih dodatnih pretpostavki u zaključku (o elastičnosti i efikasnosti datog tržišta, npr.)? Čak je i E. Fama dopuštao, ukoliko me pamćenje ne vara, da pojedina tržišta mogu zahtevati dosta vremena da se vrate u ravnotežu nakon većeg poremećaja. Onda bi to značilo da i cene mogu zbog monopola rasti sa zadrškom, samo je naša perspektiva suviše day-to-day da bismo to zapazili, zar ne?
@Milan Stefanovic
Niste čuli za Mladjana Dinkića? ;p
Svejedno je koliko taj "trenutak" u nekoj konkretnoj praksi traje (ni monopol ne zna sta mu je najbolje pa moze da opipava trziste, povecava ali i snizava cene dok ne otkrije). Ostaje cinjenica da kad jednom monopol uspostavi svoje monopolske cene onda ih vise ne moze podizati (tacnije ne isplati mu se podizati iznad tog monopolskog nivoa jer iznad njega trazena kolicina pocinje previse da opada). Zato je to povecanje cena jednokratno, nastaje kada dodje do monopola i ne moze trajati vecno. Visoke cene, ne i kontinuirani rast cena.
Slavisa,
kod Misesa imas na sto mesta argumente da kreiranje novog "fiducijarnog novca" uvek vodi inflaciji (u njegovom smislu, kao povecanju novcane mase), aka "kreditnoj ekspanziji". Sa centralnom bankom ili bez nje. To je i razlog zasto je zagovarao full reserve banking.
"The notion of "normal" credit expansion is absurd. Issuance of additional
fiduciary media, no matter what its quantity may be always sets in motion those
changes in the price structure the description of which is the task of the theory of
the trade cycle. Of course, if the additional amount issued is not large, neither are
the inevitable effects of the expansion."
Human Action, Scholars' edition, p.439, f.17.
Pa ovde se inflacija i ne pominje. Da, postoji ekspanzija kredita u odnosu na novcanu bazu, to je i definicija multiplikacije. Ali nema kontinuiranog povecavanja mase kredita iz jedne iste novcane baze, niti kontinuiranog rasta cena.
U sustini privatna banka, FED je od 2008-11 putem qe1 i 2 povecao novcanu bazu SAD sa 800 mlrd na 2.7 biliona dolara, vise od trostruko. Teorijski je očekivan rast m1, m2, i inflacija. Ali se nista nije desilo jer enirmni rast baze nije doveo do rasta mase. Zasto? Jer je fed uveo kamatu na rezerve banaka i novac iz kolicinske ekspanzije je ostao u fedu. Sacuvana je likvidnost fin.sistema bez monetarne ekspanzije. Krize dakle ne izaziva rast baze, vec stagnacija ili pad mase, m2 i m3, koji su bili na nuli ili minusu i u velikoj depresiji i 2008, i pored niskih kamatnih stopa koje se u teoriji vezuju za ekspanzivnu monetarnu politiku, ona je bila restriktivna, sto samo pokazuje da visina k.stope nije merilo mon.politike, vec brzina rasta ili pada n.mase. slicno je i sa krizom u eu, m3 je u stagnaciji, sto vodi u recesiju.
Fed je de fakto drzavni, evo posta o tome:
http://trzisnoresenje.blogspot.com/2011/07/ko-je-vlasnik-feda.html
@Slavisa
"Svejedno je koliko taj "trenutak" u nekoj konkretnoj praksi traje (ni monopol ne zna sta mu je najbolje pa moze da opipava trziste, povecava ali i snizava cene dok ne otkrije)."
OK, ako je tako - ali onda je logicna posledica toga da, ako taj "trenutak" traje par godina, tokom tih par godina imamo manje-vise kontinuirani rast cena. To su vremenske skale na kojima se zivi, da podsetim. To sto u apstraktnom smislu to nije kontinuirano kad gledamo sve vece i vece vremenske skale pojedincu malo znaci, isto kao sto mu malo znaci sto ce Zemlja biti unistena kad Sunce postane crveni dzin...
U redu, ali onda opet moramo reci "nastanak monopola podize cene" ili "monopolizacija podize cene", a ne "monopoli podizu cene". Nastanak monopola dovodi do rasta cena, a nakon toga postojanje monopola samo osigurava da one ostanu visoke. Stanje sa stanjima, kretanje sa kretanjima.
De jure su branko i i.janković odgovorili na de fakto :-)
z.m.je prvi psihijatar u jugoistocnoj evropi sa licencom transakcione analize i profesor na institutu sigmund frojd u becu. samo neupuceni i povrsni citaoci novina mogu izvoditi ovakve zakljucke. z.m.ne propagira batine i pravi jasnu razliku izmedju zlostavljanja i vaspitnih cuski deci koja u ofredjenom uzrastu ne mogu da razumeju objašnjenja za opasne situacije. kada budes imao decu i procitas njegove knjige, mozda shvatis.
Vase
Nikakve cuske nisu dobro dosle kao ni strasenje, pogledaj zadnju metastudiju ili nešto iz evolucione biologije, čak i kod životinja samo udaljavanje od mladunčeta proizvodi negativne efekte.
Krajem 2014. godine je bila rasprava na kojoj je bio Z.M koji odgovore daje iz glave, ne poziva se ni na kakvu studiju. Evo meta studije
http://news.utexas.edu/2016/04/25/risks-of-harm-from-spanking-confirmed-by-researchers
Evolucija nam objašnjava da:
https://evolution-institute.org/article/evolution-shows-us-that-nurture-love-are-fundamental-to-mental-health/
Tekstovi na Z.M nastup
http://pescanik.net/zoran-milivojevic-tuga-jedne-profesije/
http://pescanik.net/jos-nasilja/
Kad udjes i pročitas jedan od ovih tekstova, imaš ispod linkove na još nekoliko koji su napisani posle tog njegovog nastupa gdje nije bio u stanju ni na jednu studiju da se pozove.
Borise
Problem je sam nacin postavljanja ovog pitanja,Milivojevic nikad nije propagirao ,,batinanje" vec je rekao da u situacijama kad je MALO dete histericno jedan udarac po guzi nije nikakvo zlostavljanje. Odmah su se javile hiljade dezurnih dusebriznika koji ne samo izjednacavaju psihopate od roditelja sa onim normalnim nego uvek znaju bolje sta je dobro za tudju decu. Kad su pre nekoliko godina bande klinaca muslimanskog porekla pravilo nemire po Švedskoj(a sve u dogovoru sa mafijom koja se naplacivala preko osiguranja) njihovi roditelji su rekli da je to posledica toga sto im je striktno zabranjeno da ikakvu prinudu koriste pri vaspitavanju
Cela ta histerija oko napada na Milivojevica je iskonstruisana od male grupe marginalnih psihologa koji su na sve to poprilicno politicki ostrascena...amateri
MMiillaaane
Problem je sto su i neki drugi njegovi stavovi kvazinaucni. Nije mala grupa psihologa i da jeste, on tada nije odgovorio na mnogo postavljenih pitanja niti dao objasnjenje, niti naveo studije. Ali i pored svega ostalog , ti imas vrlo malo roditelja koji se zaustavljaju na udaranju malo po guzi, pogotovo kad su isfrustrirani. Takodje je smijesna ona njegova mantra da ce odsustvo bilo kakve fizicke kazne previse omeksati karakter srpskih muskaraca. Kao da postoji nekakav univerzalni karakter kod svih muskaraca koji se izjasnjavaju kao Srbi. I na kraju profesori sa fakulteta su ti amateri, a on i njegova kvazinaucna psihoterapija nisu? Pa kakve gluposti lupaju pojedini "najbolji" doktori u Srbiji i okruzenju iznenadio bi se vjeruj mi, mada i u USA.
"Pa ovde se inflacija i ne pominje."
Pa sto bi je spominjao kad je ocigledno: privatne banke povecavaju fiducijarni kredit, sto znaci povecanje novcane mase. Kako je drukcije novcana masa mogla da raste u 19 veku u Americi kad nije bilo centralne banke? Ili hoces reci da je pre 1913 novcana masa bila konstantna ili opadajuca, uvek i bez izuzetka?
Zagovornici free bankinga poput Selgina i Whitea upravo smatraju da je to svojstvo slobodnog bankarstva - to sto on moze da povecava i smanjuje novcanu masu zavisno od "potreba bisnisa" - njegova glavna prednost.
Borise,
Imas na ovom blogu,valjda pod segmentom psihologija,sjajan Željkin tekst o tome koliko je psihologija specifična kao nauka što se podele na klanove tiče,jedno 5 puta više nego ekonomija,tako da kvazinaučni kvalifikator ne znači ama baš ništa,daleko više govori o mišljenju onog koji ga koristi...a ni argument da ga kritikuju profesori,čak i iz USA ,nema neku težinu iz svima dobro poznatih razloga,koliko par komentara naviše napljvaste neke profesore samo tako. Treće o mekušcima ili ne,možda je ili govorio u širem kontekstu,ne samo batinama(a ne bi bio daleko od istine) a mozda jednosyavno iskazuje svoje misljenje kao osoba,Petar Petrovic. Mi nismo nase profesije,samo
Jos nesto,vidim da ste ,,mlad" komentator ovde...ako nastavite da citirate tekstove sa Pescanika,snaga argumenata ce Vam biti koliko i komunisti u crkvi 😁mi ih se ovde poprilicno gnusamo
Ivane,
Pogledaj opet osnovnu formulu: M = MB x m.
Dva načina za povećanje novčane mase M su povećanje monetarne baze MB (što je država, centralna banka) i povećanje multiplikatora m (što su privatne banke, frakciono bankarstvo).
MB se takođe može povećati prilivom novca iz inostranstva, ili u zlatnom standardu prilivom zlata, iz stranih zemalja ili pronalaskom.
Bez centralne banke MB može rasti samo tako, prilivom bazne valute (zlata, srebra), zbog čega je M u Americi sve to vreme umereno rastao. Mnogo sporije nego kasnije posle osnivanja Feda.
To je sve što se tiče MB. Može rasti sa centralnom bankom neograničeno, a bez centralne banke samo sporo (pronalazak zlata, srebra) ili ciklično (priliv i odliv zlata i srebra ili šta god da je podloga -- u fiksnom kursu, to je strana valuta).
Ostaje onda multiplikator m, za koji je odgovorno frakciono bankarstvo. Koliko može rasti m? Multiplikator m je inverzan procentu rezervi (r) koje banke čuvaju iz svakog depozita, m=1/r. Ako banke čuvaju 10% depozita onda m=10, ako čuvaju 5%, onda m=20.
Jedini način da dođe do inflacije je da se m STALNO POVEĆAVA, odnosno da se % rezervi STALNO SMANJUJU. Ali one ne mogu da se neograničeno smanjuju! Banke ih već drže na mogućem minimumu!
Ako su banke pre 10 godina čuvale 6% depozita u rezervi a danas čuvaju 3%, to je dovelo do povećanja m i inflacije. Ali dokle to SMANJIVANJE % rezervi može da traje?
To je logika, a procenat rezervi je i empirijski saglediv. U većini zemalja je i regulacijom obavezan i uglavnom je na stabilnom nivou.
Kada kažeš da je frakciono bankarstvo inflatorno ustvari kažeš da m stalno raste, tj. % rezerve stalno i stalno opadaju, što je i logički nemoguće i empirijski očigledno netačno.
Umesto toga, frakciono bankarstvo je samo amplifikator. Ono je "inflatorno" u bumu jer pojačava efekat promene MB njegovim množenjem sa m. Ali je isto tako "deflatorno" u recesiji, jer pojačava i efekat pada MB.
@Boris
Borise, ne ulažeći u lik i delo Zokija Milivojevića (znam čoveka, pa ne bi bilo u redu :) ), vaša pozivanja na psihologiju u ovom slučaju su smešna, jer je to jedna od najideologiziranijih društvenih pseudonauka, tamo, naravno, gde u suštini nije besprekorno egzaktna neurologija :) Te studije i metastudije o kojima govorite, sve od reda se zasnivaju na nekom unapred postavljenom neokomunističkom modelu koji favorizuje za leviačre poželjne rezultate vaspitanja, koji su s tačke gledišta mnogih pametnih i uspešnih ljudi na ovom svetu (recimo većeg dela Azije i velikog procenta najbogatijih društvenih grupa u Americi :) ), gde je moja malenkost samo jedno beznačajno zrnce peska u okeanu, proizvodnja gomile razmaženih degenerika, nesposobnih da se suoče sa ma kakvim ozbiljnijim izazovom koji zahteva čvrstinu karaktera i sposobnost da se donose zdravi moralni sudovi. Ako putujete, verovatno znate na šta danas, recimo, liči veliki procenat mladih Evropljana, baš kao posledica te vrste hiperliberalnog vaspitavanja gde se dete postavlja u centar univerzuma umesto da se tretira kao ono što jeste, mlada životinja koja na osnovu ne samo pozitivnih, već i negativnih stimulusa treba da razvije snažnu i fleksibilnu ličnost, sposobnu da uspešno prevazilazi ozbiljne životne probleme i barijere i da se nosi sa sve oštrijom konkurencijom. Gle čuda, baš u vreme kada taj bolesni levičarski mehur nezadrživo puca, i kada bi im potpuno suprotne osobine, na čelu sa spremnoću da razbiju po koje jaje da bi napravili kajganu i hrabrošću da to odista i urade mogle ponovo život da znače u najbukvalnijem smislu te fraze :))
Evropljani i ostali ususkani elementi srednje klase nisu meki je nisu dobijali batine kao klinci. Skoro u svakom slucaju je apsolutno isto kada bilo kome, pa i detetu, prebijes Boga u njemu, malo ga cusnes, ili mu odviknes. Mislim u smislu psiholoskog dozivljaja, ta psiholoska nelagoda koju neko oseti, koja je sustinska, se moze stvoriti na 1000 razlicitih nacina.
Evropljani su meki jer su odredjenja osecanja sistematski odstranjivanja iz mejnstrima i dominantnog javnog diskursa, kao neka nepozeljna. Pre svega mislim na bes, pa i mrznju, i na 1000 finih nijansa tipa nelagoda, uvreda, itd. Bes ti daje tu ostrinu koja te ocvrsne, a ako ti mejnstrim kaze da je on nepozeljan aposlutno uvek i svuda, mekost je logicna reakcija. Ako ti kazes da je bes nepozeljan sam po sebi, bez ikakvog konteksta i sustine, stvorices meke ljude. Naravno, tu i genetika i hormoni igraju jako bitnu ulogu, naravno da ce oni koji imaju vise muskih hormona biti skloniji besu.
Tako da, pljuskanje dece moze da bude pozitivno u zavisnosti od nekog dubljeg konteksta. Tipa, u detetu se kasnije stvara bes prema nasilnom i sebicnom ponasanju ljudi, jer je taj cin cist odraz sebicluka roditelja itd.
Miilllannn
Ja sam naveo metastudiju kao argument i članak iz evolucione biologije.
Tekstove iz Peščanika sam naveo kao kritiku u vidu pitanja na koja nije imao odgovore. Ljudima na pola pitanja nije odgovorio, nije naveo nikakve studije koje potvrđuju ono što priča.
Čitam tekstove odavno na TR i Zeljkine još na B92 blogu starom, tamo je i Milan pisao, tako da odavno čitam. Ivanove na Katalaksiji takodje itd.
Poznata mi je situacija u psihologiji, čitao sam to što je Željka pisala, ali i testove i knjige iz evolucione psihologije, kognitivne psihologije, psihologije ličnosti, socijalne, psihiterapije. U ekonomiji pratim većinu toga od blogova itd. I ekonomija i psihologija su specificne jer se bave kompleksnim fenomenima i ako su razvile nekakvu koherentnu cjelinu, više ekonomija i lingvistika i dalje svakako smece može da prodje.
Ako ćeš detaljnije Pinker smatra Hajeka ali i Edelman, Fuster jednim od osnivača neuronauka i kognitivne psihologije sa njegovom knjigom Sensory order naravno, za koju je ideju imao još 20. godina prošlog vijeka kad je bio kod Ernesta Maha.
http://www.hayekcenter.org/friedrichhayek/qs-neuro.html
http://itre.cis.upenn.edu/~myl/languagelog/archives/000420.html
Tako da možete još procitati i šta je neural darwinism koji je na tragu Hayeka formirao Edelman a koji ima uticaja i na DIT i tako dalje. Procitaj i rad od Christantha Fernando i co, Evolutionary Neurodynamics.
Milane ukoliko neko hoće da proučava društvene nauke, on ne može samo da cita radove iz one oblast za koju se zanima, jer je sve povezano.
Pa vi ste navodili argumente iz Politike kad treba braniti pojedince što se nisu bolje informisali o kreditima u svajcarcima, a svi dobijaju informator, ali neće da čitaju i onda im banke krive.
Medjutim ja vas i smatram ozbiljnim sagovornikom, nema veze sto se ne slažemo oko nekih stvari. Dok Pest i Novohudonosor imaju nekakvih vizija i zaključaka koje nemaju mnogo smisla, Pest mnogo vise.
Pa i na ovom blogu ima dosta toga što nema veze sa naukom konkretno vezano za GZ. Milan je i knjigu napisao Globalni katastroficki rizici, bavi se većim brojem globalnih problema,ali i jednu nedavno preveo Izumiranje od Dejvida Raupa. Ima takodje Milanovih emisija na Radiju Galaksiji o tome, poslednja Princip predostrožnosti.
Sve najbolje
Speaker
Pa ako je psihologija pseudonauka, onda su i sve ostale društvene nauke, pseudonauka, ukoliko poredite u odnosu na fiziku,hemiju itd. Onda trebamo odbaciti sve studije vezane za društvene nauke, čak i ove meta koje su u ovom domenu najbolje.
Zoran je trebao napraviti studiju i pokušati dokazati da udaranje malo po guzi ima pozitivne efekte na vaspitanje:-) Nije napravio, drugi su napravili i dokazali da nema.
Ja vidim u okruženju da batine nemaju nikakve pozitivne efekte, ali moje iskustvo nije nikakav argument bez obzira da li je izgradjeno na osnovu toga kako se vaspitavaju djeca u Italiji, Srbiji, Švedskoj itd.
Mada dobar dio ljudi nije uopšte sposoban da ima djecu, a još manje da ih vaspitava.
Realno malo batinanje neće pomoći izgradnji nekog Zokijevog alfa mužjak karaktera za koji se on boji da bi Srpsko celjade moglo da ga izgubi ukoliko zabrane batine:-)
Speaker
Još nešto radi se o meta studiji koja je obuhvatila period od 50. godina:-)
Speaker
Takodje ste rekli besprekorno egzaktna neurologija, što je pogrešno jer bi to značilo da nam je mozak i njegovo funkcionisanje u potpunosti poznato što nije ni blizu tačnog, niti smo u stanju davati bilo kakve predikcije. Ovaj termin besprekorno bi se mogao upotrebiti mada uvijek oprezno, za astronomiju i neke dijelove spektrohemije.
Medecina nije egzaktna nauka jer mnogo toga i dalje zavisi od slobodne procjene ljekara, medjutim može se reći da je egzaktnija nego nekad, ali opet zahvaljujući fizici, biologiji i tehničkim naukama koje su obezbjedile aparaturu i bolji uvid u ljudsko tijelo.
Da li su neurologija i neurobiologija više naučne od evolucione psihologije? Pa naravno,tu nema sumnje, evoluciona psihologija je mlada paradigma i od nje možda neće ostati ništa, i prolazi sve i svašta. Prosle godine je Aleksandar Joksic razgovarao sa Ledom Cosmides i ona tu pokušava ukratko da objasni sta je evol. psihologija itd. DIT je mnogo ozbiljniji jer ja mislim da bez prirodnih nauka neće biti ni velikog napretka u društvenim, pogotovo zbog toga što su fenomeni evol. biologije slični ovim kompleksnim iz društvenih nauka.
Ima jedan vic koji je DeVore ispričao Triversu u vezi ovih postmodernistickih antropologa koji se zgrožavaju kad im se spomene korišćenje biologije za objašnjenje društvenih fenomena.
Ode postmodernistički antropolog na teren popricati sa svojim ispitanikom i nakon četiri sata ispitanik podigne ruku i kaže:" Dosta o vama, dozvolite mi da kažem nekoliko rijeci o sebi":-)
Princip ne-iniciranja nasilja ili vazi apsolutno ili uopste ne vazi. Ne moze njegovo vazenje prestati za one koji su i inace najslabiji, kao sto su deca. Ergo, Zoran Milivojevic je budala koja je vrlo daleko od libertarijanskih ideja slobode i srece pojedinca. Braniti ga na ovom blogu je budalastina.
@Boris
"Pa ako je psihologija pseudonauka, onda su i sve ostale društvene nauke, pseudonauka, ukoliko poredite u odnosu na fiziku,hemiju itd."
Elementary, my dear Watson, :) upravo to siroti, stari Speaker manje-više misli, i to ne kao naivni civil, već kao neko ko je nekoliko godina života nekoć čak proveo u svojstvu pseudoučenjaka koji se jednom od tih ideoloških cirkularnih stilskih vežbi profesionalno bavio, i za to čak i neku crkavicu svakog meseca stavljao u džep (iako je to, bez obzira na neke pomalo nadrealističke aspekte, uglavnom zabavno, iskustvo, od tada se ipak, razumljivo, kao đavo od krsta klonim duševnih i moralnih nakaza koje se tom vrstom proizvoljnih i autoreferentih besmislica uglavnom bave, čast veoma retkim izuzecima :) ), pa je, sledstveno tome, donekle upućen u razne pokušaje njihovog utemeljenja i opravdanja od Humbolta naovamo :))
@Milan Ćirković
Gospodine Ćirkoviću, to što ste napisali bi svakako bilo sasvim umesno i primereno, da je ovaj blog eksplicitno i isključivo posvećen lako progresivnom (da ne kažem na levo zrikećem :)) ) brendu filozofskog i etičkog libertarijanizma koji vi lično zastupate, ali to, rekao bih ipak nije slučaj. Kod mene se, recimo, radi o sasvim desetoj poziciji: ja sam pragmatik koji svoju odbranu liberalnih i libertarijanskih ideja pre svega temelji na empirijskom uvidu da je takav ekonomski i društveni model momentalno najefikasniji i visokotehnološkom i ekonomski globalizovanom svetu najprimereniji ekonomski i društveni model (on se, doduše, podudara i sa mojim ličnim ukusima i inklinacijama, ali, kada bi došao do racionalno utemeljenog i nesumnjivog uverenja da je za dugoročni opstanak i prosperitet, mene samog i/ili grupe kojoj sam izabrao da pripadam razumnije i probitačnije zavesti komunizam maoističkog tipa ili, pak, klasično robovlasničko društvo, uradio bih - pa makar uz veliki unutrašnji otpor i gnušanje :) - sve da olakšam i ubrzam uspostavljanje istih :)) ). Dakle, kako me, za razliku od vas, u tome ne sputava ništa osim načela zdravog razuma i bazičnih darvinističkih kaveata, imam velike rezerve upravo prema principu neiniciranja nasilja, jer mi se čini da su u mnogim slučajevima, od vaspitanja dece do preemptivnih udara na potencijalne neprijatelje onda kada vama odgovara a ne njima, neinicirano nasilje i agresija koje su uostalom bez ikakve sumnje neodvojiv i povremeno izuzetno koristan deo naše izvorne prirode kao vrste (ne mislim, da se razumemo, da je ona nešto zauvek dato i nepromenljivo, već samo da je flagrantno potiskivanje ovog partikularnog njenog aspekta suicidalna ludost, koja će od tih koji ga momentalno potenciraju napraviti i već je u dobroj meri napravila gomilu tupavih Eloja, spremnih za kasapski panj onih koji se nisu odrekli svog predatorskog nasleđa :) ), jednostavno najbolji praktični, pa u mom viđenju morala, samim tim i najmoralniji izbor :)) Tako, primera radi, mislim ja, a nakon godina praćenja i komentarisanja na ovom blogu, sasvim sam siguran i da, kako među samim blogerima, tako i među komentatorima, postoji prilično širok spektar vrednosnih sistema i političko-ekonomskih preferencija koji se ipak, ako izuzmemo par habitualnih trolova i totalitarnih imbecila poput nicka Pest, manje-više uklapa u nešto šire granice liberalno-libertarijanskog misaonog konglometrata, i da sasvim solidan procenat istih sa sasvim solidnom argumentacijom apsolutno ne mora da se složi sa vama ili g. Strunjašem povodom fizičkih metoda vaspitavanja dece, pa bi vaš gornji komentar, u ovoj formulaciji, mogao da se mirne duše shvati i kao pokušaj cenzure, što je tek neprimereno jednom liberalno-libertarijanskom blogu :)) Naravno, ako uopšte treba da to još jednom naglasim, uopšte ne branim Zokijev opus i personu, niti, kako ne živim na Balkanu, i slabo pratim tamošnje medije, imam pojma šta tačno priča i da li to ima veze s mozgom, sve što sam napisao tiče se isključivo najšireg konteksta i principijelne ravni :)
Post a Comment