24.4.2016

Na svom fejs profilu pisem više o izborima i uopšte o politici. Moje prognoze za sledeće izbore su bazirane na:

1. Anketama koje dobijamo pre nego što se rezultati istraživanja pretoče u novinske izveštaje o rezultatima anketa koji sve više i više odstupaju od stvarnosti.
2. Rastućem faktoru straha u izjašnjavanju ljudi.
3. Radu na terenu i u online svetu
4. Indikatorima kretanja na političkom tržištu
5. Projekcijama izlaznosti i projekcijama ponašanja neopredeljnih birača

Moja prognoza je:

1. SNS i kompozicija mikro stranaka će dobiti najviše glasova. U zavisnosti od toga kolika će biti izlaznost i da li će kampanja opozicije, kako one prave tako i one polovične biti inteligentna i motivišuća, a kontrola izbora pristojno organizovana, SNS će imati rezultat 35-45%. Najverovatnije malo ispod 40%,  jer stara opozicija ima i dalje problem sopstvenog redefinisanja. SNS lista nema većinu bez stvarnog koalicionog partnera, osim ako 3 opozicione liste ne idu ispod cenzusa.
2. SPS-JS će imati oko 12%, jer se u našoj zemlji može sve promeniti osim broja ljudi koji glasaju za SPS. Barem dok je na vlasti. Odlazak PUPS neće skoro uopšte promeniti njihov rezultat, baš kao ni dolazak Zelenih.
3. Dosta je bilo će imati ne manje od 6% (ako ne odradimo efikasnu i efektivnu kampanju) i ne više od 10% (ako ubedimo ljude u to da je naš izvestan prelazak cenzusa činjenica, a ne naša želja). Trenutna merenja pokazuju 5,5-8%, problem u putu ka dve cifre je što u segmentu neopredeljenih ima mnogo koji uopšte ne znaju za Pokret (takvih je 40% u Srbiji).
4. DS u koaliciji sa lokalnim stranama će preći cenzus, ali će teško imati bitno bolji rezultat nego 2014. Kampanja će im opet biti dosadna, ako je suditi po početku. Propuštena je prilika da se potpuno redefinišu i otresu lošu prošlost i loše kadrove. Njihovi birači imaju najveći stepen straha da kažu za koga će glasati i glasaju izuzetno nentuzijastično.
5. SDS-LDP-LSV će najverovatnije ostati ispod cenzusa. Jedini način da budu u parlamentu je da ne vode uopšte kampanju. Za sada promašuju u svojim porukama, pokazuju nervozu i što je nagore, imaju jednog lidera koji ne želi priznati kolika je njegova odgovornost za ono što imamo danas. Loša im je i postavka koju su pravili u poslednje dve godine iz koje žele da utrče u polje oštre opozicije.
6. DSS-Dveri imaju žestok zadatak, a to je da se bore sa dva mala projekta koji im direktno uzimaju glasove. Ključna snaga im je što su Dveri najjače u marketingu na društvenim mrežama i što im je kampanja za sada inovativna i drugačija od ostatka desnice. Ako se odbrane od dva projekta i SRS gde se preklapaju, rezultat je oko 7%, ako ne budu uspešni biće na oko 5-6%.
7. SRS se vraća u skupštinu jer su po ko zna koji put pokazali da znaju kako da budu vladina opozicija, a da to ne nervira njihove birače. Domet im je 6-7%.
8. Levica Srbije će osvojiti oko 2-3% glasova. Pokupili su nekakvu infrstrukturu, imaju distinktivan levičarski program i ponešto sredstava. Njihov izazov je posle izbora.
9. Manjine će uzeti standardnih 4%. Novost je da su Mađari u dve kolone, od koji jedna želi ići sa SNS, a druga ne.
10. Dve nove desničarske liste će uzeti oko 1-1,5%.
11. Ostale liste uzimaju oko 1-2%. Po zakonu verovatnoće
12. Navažećih listića će biti oko 2%, a možda i više ako kontrola izbora zakaže. Što ne bi trebalo da se desi.
13. Ima još oko 5-6% koje stvarno ne znam kako da rasporedim, to je ono najćutljivije biračko telo. Najverovatnije će se preliti svima jednako, najverovatnije nešto više opoziciji.

Ključ izbora je izlaznost.

Negativne kamatne stope

ECB je snizila kamatu na depozite koje banke drže kod nje sa -0.3% na -0.4%. Kamata na pozajmice od ECB je ravno 0%, a uveden je i novi program po kojem će banke dobijati i subvencije od ECB ako povećaju zajmove privredi -- što efektivno znači negativne kamate i na pozajmljivanje od ECB. I ECB nije jedina, Danska, Švedska, Švajcarska, Japan isto imaju negativne depozitne stope centralnih banaka, a već duže vreme su negativni i prinosi na obveznice raznih zemalja -- povremeno čak i onih poput Italije ili Španije, ne tako davno deo ozloglašenih PIGS. Japan ima javni dug od 230% GDP i negativne stope na desetogodišnje obveznice. Sve ovo se preliva i na privatni sektor. Zajedničko za kompaniju Nestle, jednu nemačku banku i jednu dansku individualnu terapeutkinju je da im je neko pozajmio novac sa negativnom kamatnom stopom.

Šta se dešava? Da li je svet otišao dođavola?

Prvo treba razdvojiti dve stvari -- niskost kamatnih stopa (njihov pad do nule) i samu negativnost (pad za još tih par desetinki procenta ispod nule). Negativnost je čudnija, ali niskost je ukupno gledano važniji fenomen.

Negativnost se mora objasniti troškovima držanja novca. Čuvanje keša nije besplatno, tu su troškovi logistike i razni rizici ili cena osiguranja koje držanje keša podrazumeva. U tom slučaju, negativna kamata -- plaćanje nekome da mu pozajmite novac -- je samo oblik provizije za držanje keša. Taj udeo usluge čuvanja novca je uvek postojao kod kamata (i prema tome ih snižavao) ali se na njega nije obraćala pažnja ili ga nismo ni bili svesni dok kamate nisu pale na nulu. Kod negativnih kamata na državne obveznice postoje i neki drugi mogući faktori, kao što su finansijska represija država (regulatorni podsticaji da se kupuju državne obveznice) ili slepi automatizam indeks-fondova (fondovi mogu biti programirani da drže određene obveznice pa ih kupuju čak i ako je prinos negativan).

Ali pre nego što su postale negativne, zašto su kamate na prvom mestu pale toliko nisko? Vesti obično izveštavaju o centralnim bankama koje snižavaju ili povećavju kamate, ali centralne banke imaju relativno malo autonomije u tome. Dugoročne kamate one uopšte ne kontrolišu, kratkoročne pokušavaju da kontrolišu ili donekle to rade, ali su ograničene realnošću. Postoji prirodni nivo kamata koji je određen ekonomskom realnošću i centralne banke ne mogu od njega previše odstupati. Ili mogu, ali uz velike posledice (recesiju i deflaciju ako ih veštački podignu, inflaciju ako ih veštački spuste).

Zašto su onda te prirodne kamate na svetskom nivou pale tako nisko?

Nemamo potpuno razumevanje svega što se tu dešava, ali treba razmišljati o sledećim stvarima.

- Kada su prognoze pesimistične, kamate padaju. Ako se ne vide šanse za ulaganja i ekonomski rast, investiciona tražnja i tražnja kredita padaju i zato padaju i kamate. Prilikom svake recesije kamate padnu jer niko nije previše voljan da uzima kredit. Današnje svetske ekonomije tehnički više nisu u recesiji, ali moguće je da postoji opšti pesimzam u pogledu budućih stopa ekonomskog rasta. Globalno usporavanje.

- Možda nije stvar u tome da investicionih prilika nema, već da kapital više nije ključni faktor njihovog ostvarenja. Kapital je uvek imao smisla samo uz pravu ideju ali se sada taj balans možda pomerio još i više u pravcu ideje. Kapital je jeftiniji jer objektivno manje vredi. U inat Piketiju.

- Ponuda kapitala je velika zbog demografskih promena, prethodnog rasta i očekivanog pada udela radno sposobnog stanovništva u svetu, promena u sistemu penzionih fondova i ukupno gledano svega što utiče na ukunpo veći nivo štednje u svetu. Ranije su ovo zvali "global savings glut", misleći na visok i rastući nivo štednje u azijskim zemljama.

- Iako su stope pale i u privatnom sektoru, državni sektor (centralne banke i obveznice) je taj sa redovno negativnim kamatama. Negativnost kamata za državni sektor dolazi i otuda što se povećala razlika između privatnih i državnih kamata (evo jednog mogućeg grafika koji na to ukazuje). To je dobrim delom posledica regulacije koja sistematski podstiče ulaganje u državne obveznice umesto plasmana privredi. U udžbenicima monetarne politike uči se da je ekspanzija bankarskih kredita ograničena stopom obavezne rezerve. U stvarnosti, danas to više nije slučaj i glavno ograničenje su regulatorni zahtevi kapitalne adekvatnosti. Sa datim kapitalom, banka ne može odobriti kredit ali može kupiti državnu obveznicu -- tako nalaže regulacija jer se krediti tretiraju kao rizični a obveznice kao bezrizične. Novac onda ide u obveznice, čiji prinosi onda padaju.

Upadljivo je da su svi ovi mogući faktori stvar dugoročnijih trendova a vrlo malo pitanja tekuće ekonomske politike bilo koje zemlje. Zbog toga su stope niske na svetskom nivou i zbog toga to traje već neko vreme. I nema izgleda da uskoro prestane. 

Ekonomika psetostanja

Moje duboko uverenje je da je smisao ekonomske aktivnosti da ti život bude lep. Drugim rečima, output ekonomije je sreća pojedinaca. Za merenje sreće potrebno je biti vrstan merač jedne čiste kvalitativne veličine.

S druge strane, uvek postoje indikatori. Jedan od njih mi je pao kroz moja empirijska istraživanja. Pas je drugi najveći čovekov prijatelj (naravno mačke su na prvom mestu). Spada u vrstu koja je suštinski nemoćna bez čoveka i koja je kroz život s ljudima postala ogledalo ljudskog roda i različitih kultura. Ako imamo zemlju u kojoj imate pse lutalice (u analizi su isključene zemlje koje nemaju pse lutalice) koji su bez ikakvog straha od čoveka i koji slobodno spavaju na ulici, plaži ili bilo kom mestu gde prolazi obilje ljudi, velika je šansa da prema njima nema ikakve agresije ljudi. Ni u tragovima. Naravno, naličje je i da psi nisu agresivni, šta više. Šta je uzrok?

Odsustvo agresije je odraz sreće. Srećni ljudi ne zlostavljaju slabija bića, što posle preraste u zlostavljanje bračnih partnera, dece ili roditelja, kada su kukavice u pitanju, odnosno zlostavljanje bilo koga kada su u pitanju drčni agresivci. Zemlja možda biti siromašna, a da je sreća na visokom nivou. Ako sumnjate u to, popričajte sa četvoronošcima.

Naravno, ako uz kul pse, imate i kul mačke, onda nema ikakve dileme.