Pages

01 November 2015

Uvod u teoriju bilborda

Meriti stvari koje po svojoj prirodi ne vole da se ukalupe u metre, kilograme, ampere, kandele, sekunde, kelvine i molove je zeznuta rabota. Kada se još doda da te stvari ne samo da neće da uđu u kalupe prirodnih nauka, nego su prilično subjektivne, pa ih od milja zovu kvalitativne varijable problem je prilično žestok. Kako meriti stanje jedne privrede? Ustvari, šta je smisao te mere, jer ne radimo da bismo radili nego da bi nam život bio lep? Da li je bitnije što u Srbiji nema inflacije dve godine (za naše standarde naravno) ili to što  iz lepote bez inflacije hoće da pobegne mnogo onih koji valjaju i drugde osim u Srbiji? Da li je bitnije koliko je nezaposlenih ili koliko ljudi za doručak pije bensedin? I tako dalje. Svaka mera je dragocena jer nam nešto kaže. Što je više tih mera koje oslikaju jedan deo mozaika, to bolje razumemo kako je u nekoj zemlji. I nikada nije previše ovog razumevanja, posebno ako su indikatori lako uočljivi.
Jedna od najpoznatijih mera tog tipa je  Big Mek indeks. Kako je opšte poznat, ne bih išao dalje. Moglo bi se tu razlagati da nije Mek svugde isti (i nije, u US je obično smeće, u Indoneziji je komičan, u Srbiji  je odličan, na primer). Jedna od mera koja se može koristiti za utvrđivanje stanja jedne privrede jesu bilbordi.
Kao što zna svako ko je završio osnovne studije ekonomije, marketing je neizostavno povezan sa tržišnom privredom. Takođe, nije potrebno završiti osnovne studije ekonomije, nego samo imati osrednji IQ pa zaključiti da je tajna dobrog života u tržišnoj privredi pod vladavinom prava. Kada imate tržišnu privredu proizvođači roba i usluga se nadmeću za naklonost kupaca koristeći instrumente marketinga koji se u najjednostavnijoj klasifikaciji raščlanjuju na 4P - proizvod, promociju, mesto (place) i cenu (price).
Promocija se može uraditi na mnogo načina, ali jedan od neizostavnih je outdoor promocija. To su bilbordi, plakati, flajeri, ekrani, ali takođe, tu ulaze i lepi natpisi. Da biste bili raspoznati u masi onih koji se takmiče morate  dizajnirati outdoor promotivne poruke, to jest učiniti ih lepim. I zaista, mnogi outdoor promotivni materijali su mala umetnička dela, mnogi fontovi su zaštićeni zbog svoje lepote, baš kao i boje i kombinacije boja. Takođe, najviše se promovišu firme koje se bore za naklonost potrošača, tu i tamo se pojave političari koji jure visibility.
Šta nam govori ako se na nekom području najviše promovišu državne službe ili bolje rečeno građani se informišu na outdoor medijima o tome šta rade vatrogasci, policajci, sudovi, lokalne vlasti? Iznad svega to nam govori da ima malo konkurencije i da će svaka roba doći do kupca bez obzira kako se marketinški provuče kroz 4P. Takođe, ako je i ono natpisa iznad malotrgovina, restorana ili pružalaca najrazličitijih usluga lišeno svake estetike, to vam govori o tome da nema prave konkurentske utakmice. To se gotovo uvek dešava kada imate dominaciju državnih firmi kojima nije ni bitno da se takmiče jer svaka dobije neki deo kolača, koji je neukusan i uvek iste veličine.
Sve u svemu, kada imate outdoor oglašavanje gde nema firmi i kada je outdoor oglašavanje lišeno dizajna i posledično lepote, možete sa velikim stepenom sigurnosti tvrditi da je reč o zemlji gde nema slobode jer nema funkcionalne tržišne privrede. Nezgodno je što ne važi obrnuta relacija, ali je sigurno da i u zemljama koje nisu idealni primeri, ni vladavine prava, ni osrednje slobodnog tržišta ima više slobode, kako ekonomske tako i političke. Jer iznad svega, nema političke slobode gde je ekonomija u lancima.

10 comments:

MMiillaann said...

E sad ide ono čuveno o kokoški i jajetu...jesmo li mi kolektivisti kao posledica komunizma ili je pak ovde koren dublji. Po meni to pitanje je irelevantno,jer društva koja
nastanjuju prostore istočno od Beča nisu prošla kroz klasne borbe iz srednjeg veka koja su pojedincima donela čitavu lepezu individualnih prava koja su omogućila tržište slobodnomislecih ali i odgovornih ljudi. Samo takvi mogu da čine zdravu privredu,ona ne postoji u subsaharskoj Africi(tamo nije ni služena na tacni). A mislili sve ćemo preko noći jer smo jednako pametni? Pa ovde neke trivijalne stvari se ne poštuju,poput slobode štampe,mišljenja i slično a hoćemo standard od Austrije(a naročito švajcarsku formulu usklađivanja penzija,pola inflacija pola rast,plačem od smeha svaki put kad to čujem).

MMiillaann said...

Kad smo već ovako malobrojni,u opuštenoj atmosferi ćaskanja možemo loma i o seoskim tračevima. . .najnoviji kaže da je ćerka nestranačke ličnosti J.Tabaković navatana na Aerodromu sa koferom sa nekim silnim milionima dolara(konkretno 5 al ko zna koja je cifra uvek se to naziva).
Pošto postoji sloboda štampe u Srbalja to nećete pročitati u istoj. I šta očekivati kad nas takvi vode?

Navuhodonosor said...
This comment has been removed by the author.
Navuhodonosor said...

Kao što zna svako ko je završio osnovne studije ekonomije, marketing je neizostavno povezan sa tržišnom privredom. Takođe, nije potrebno završiti osnovne studije ekonomije, nego samo imati osrednji IQ pa zaključiti da je tajna dobrog života u tržišnoj privredi pod vladavinom prava. Kada imate tržišnu privredu proizvođači roba i usluga se nadmeću za naklonost kupaca koristeći instrumente marketinga koji se u najjednostavnijoj klasifikaciji raščlanjuju na 4P - proizvod, promociju, mesto (place) i cenu (price).

Sviđa mi se ova tema. Problem je što tipičan srpski preduzetnik o tome nema blage veze - ovde je jako lep opis kako on doživljava marketing - dakle, proizvod se uopšte ne razvija prema potrebama potrošača, već će se o mogućnosti prodaje proizvoda razmišljati tek "kada za to dođe vreme"; cena se ne formira prema tome koliko je potrošač spremnan da plati, a konkurencija dozvoli, već prema tome koliki su troškovi proizvodnje; prava distribucija i prodaja ni ne postoje; promocija se izjednačava sa reklamom na Pinku i ponekim bilbordom u gradu, ako kum Mića može nešto da nabaci preko veze. :)
A kada se na sve to dodaju još i katastrofalna kadrovska politika, velika fluktuacija radne snage zbog malih plata, neinvestiranje u nove tehnologije i u obuku zaposlenih, nedelegiranje autoriteta, autokratski stil rukovođenja, odsustvo bilo kakvog planiranja i istraživanja, netraženje pomoći u vidu saveta, krajnji rezultat je propast firme; i kada se to desi, krivci su mu svi, sem njega samog: država, birokratija, nelojalna konkurencija, damping, recesija, globalizacija, lenji radnici-samoupravljači, neadekvatan obrazovni sistem, precenjen ili potcenjen kurs dinara, Kinezi, Indijci, Marsovci... :)

pest said...

Jedina nada nam je da pobedi Donald Trump na predsednickim izborima i da Putinu prepusti konotrolu nad Srbijom. Da mu ovde da potpuno odresene ruke. To bi nas spasilo.

Saša said...

Upravni sud sesti put odbio rjesene MUP-a Crne Gore o zabrani privremenog boravka Veliboru Dzomicu, svesteniku SPC. Crna Gora je poznata po lijepim bilbordima, ljudskim pravima, demokratiji i slobodi.

milf island said...

@Saša, ajde se prvo malčice raspitaj sa kime se Džomić druži i provodi najviše vremena. Iznenadio bi se da tu ima dosta ljudi izuzetno bliskih privatno Đukanoviću. Prvo se malo informiši o okolnostima, nisu stvari baš tako jednostavne. Ne reaguj fo difoltu (odnosno folderu što bi rekla jedna CG političarka):)

Aleksandre, ti baš zape za bilborde. Valjalo bi se raspitati za važnost outdoor oglašavanja u kampanjama. Bilbordi i slične zezalice se drže za pomoćni medij kampanje, i prilično su nebitni. Kao što si uporedio bilborde u BLR i na našim prostorima, primjetićeš da što ideš zapadnije u Evropi, sve ih je manje iz raznoraznih razloga, a glavni je da su oglašivači skapirali njihovu malu korisnost.

Za razliku od malcice razvijenijih ekonomija, kod nas se "gazde" u firmama vole baviti svačim, pa i marketingom. A gazde "volu bilbordere", konkretni su, mogu ih opipati, za razliku od klikova na netu, rejting poena i sl. sto im donosi malo veću popularnost kod naših oglašivača. Takođe, idealni su za smiješno jeftine kampanje, gdje je budžet premali za TV i net, a bilbordi jeftini, zakitiš put od gazdine kuće do posla i on presrećan i misli svuda ga ima, što bi rekao jedan lik koji se bavi marketingom. Loša strana bilborda je i njihova sezonalnost jer outdoor oglašavanje "radi" samo kada je lijepo vrijeme i kada su ljudi više vani. Ekstrem je CG primorje gdje ih je van sezone 90% prazno ili sa reklamama od ljeta. Malo da doprinesem teoriji bilborda.

Stoga, uz dužno poštovanjem kao mislećem čovjeku kojeg cijeni, mani se "!bilbordera", odnosno izvedene pričice iz rasprave o BLR.

Možemo da raspravljamo i o slobodi i percepciji slobode uliberalnoj ekonomiji. Koliko je čovjek slobodan ukoliko nije top tražen specijalista i ako svaki dan može lagano dobiti otkaz (means, dva mjeseca ne platiš ratu za gajbu/kiriju, letiš vanka, tvoja životna konstrukcija se odmah urušava), jer i u liberlanoj ekonomiji većina živi od plate do plate. da li je spreman na malo manji izbor dobara i ružnije bilborde, ako zauzvrat dobija sigurnost na poslu i bez rečenice "Dobar dan sjutra nemojte dolaziti, niste krivi, jednostavno nema posla, uplatićemo vam neki kikiriki na račun", što je maksima liberalnog tržišta rada. Ko je slobodniji? Onaj koji stalno streca od otkaza, ili onaj koji na istom imas neku sigurnost i prava pa ne mora ostajati prekovremeno (obično besplatno), nego može imati vremena i za nešto drugo u životu. Pokušaj da se informišeš o pravima radnika Deutche Telekoma u GER i u zemljama gdje su kupili telekomunikacije npr.

Da li su ljudi spremni da se represivnom aparatu daju veća ovlašćenja, ako to znači da nema dilera oko škola, i ako ne lete u vazduh svaku noć poneka kola na parkingu?

Nisu stvari baš tako crno-bijele, a i BLR-ji gdje je čprosječna plata 410 USD nismo previše odmakli iako imamo divne bilborde.

Malo sa teme na temu, ali kasno je pa praštajte.

Saša said...

A kakve veze ima s kim se Džomić druži? Ono što je ovdje najbitnije je da Crna Gora ili Kara Dag, kako su je Turci kad su je osvojili nazvali, pa tako kasnije od Zete nastala Crna Gora, ima prelijepe bilborde, a MUP Crne Gore šest puta ignoriše presudu suda. I ono što je još važnije je da je Milošenko jako puno uradio na integraciji bošnjačke i albanske manjine, a službeni jezik je crnogorski, iako srpskim jezikom govori neuporedivo više stanovnika. I ono što je još još važnije je da je Lukašenko dikaktator, a Milošenko nije, jer valjda tlačenje Srba nije diktatura, nego demokratska tekovina koja se podrazumijeva. A nešto i ne vidim da Lukašenkova policija i vojska biju sopstveni narod, dok se direktor policije podsmjeva žrtvi koju je brutalno prebililo preko 20 policajaca.

Navuhodonosor said...

Za razliku od malcice razvijenijih ekonomija, kod nas se "gazde" u firmama vole baviti svačim, pa i marketingom. A gazde "volu bilbordere", konkretni su, mogu ih opipati, za razliku od klikova na netu, rejting poena i sl. sto im donosi malo veću popularnost kod naših oglašivača. Takođe, idealni su za smiješno jeftine kampanje, gdje je budžet premali za TV i net, a bilbordi jeftini, zakitiš put od gazdine kuće do posla i on presrećan i misli svuda ga ima, što bi rekao jedan lik koji se bavi marketingom.

Da, ovo je Balkan, ovde su svi najpametniji; svaki Homo Balcanicus sve zna i u sve se razume, poseduje ekspertizu za sve, pa tako i za marketing; za to mu uopšte nije bilo potrebno formalno obrazovanje jer je on samouki genijalac i život mu je bio škola! A ko je najpametniji među najpametnijima? Pa vlasnici biznisa tj. "gazde", normalno! :)

Mad Max Manus said...

Допада ми се теорија али бих указао на њену сврсисходност приликом упоређивања сличних економија, тј. економија са сличним показатељима.