Prokopijević ima novi tekst: Neka osetljiva pitanja srpske ekonomije. Jedan isečak:
Da se nezaposlenost u privatnom sektoru ovako smanjuje sam načuo još letos od jednog preduzetnika koji mi je rekao da je Inspekcija rada u kampanji podsticanja formalne, zvanične zaposlenosti. Pošto inače znaju da su neki radnici zaposleni na crno, u poslednje vreme sve više primoravaju poslodavce da prijave još nekog radnika. Tako ostave u poslodavca biznisu, ne pišu kazne, a stopa nezaposlenosti se smanjuje.
Za one koji pitaju šta uopšte može biti loše u prijavljivanju radnika -- bolje je imati legalnu nego sivu ekonomiju iz mnogo razloga, ali druga strana medalje je to što prijavljivanje radnika smanjuje njihove plate. Kad poslodavac prijavi radnika to košta poslodavca ali još više košta prosečnog radnika, uključujući i one koji ostanu neprijavljeni. Možete favorizovati formalnu ekonomiju umesto neformalne, ali imajte u vidu ko snosi posledice.
Prvo, prema zvaničnim podacima, zaposlenost u
Srbiji raste iako nacionalni dohodak pada ili stagnira. Liči na zanimljiv
pardoks. ... nezaposlenost opada a zaposlenost raste tokom 2014.
godine, iako je tokom te godine BDP opao za 1,8%. ... Ukrštanje podataka o (ne)zaposlenosti sa nekim drugim podacima (naplata
poreza, sektorska kretanja privredne aktivnosti, itd.) ukazuje, da novog
zapošljavanja ima uglavnom u javnom sektoru, dok u privatnom sektoru izgleda
nije bilo toliko novog zapošljavanja, nego da se uglavnom radi o legalizaciji
„sivih“ radnih mesta. To posebno važi za sektore u kojima je učešće „sive“
privrede visoko, kao što su turizam, poljoprivreda, građevinarstvo i usluge.
Podaci iz Ankete
o radnoj snazi za neformalno zaposlene pokazuju da njihov broj nije
porastao, dok je porastao broj formalno zaposlenih, što indirektno potvrđuje
tezu o prelivanju dela neformalno zaposlenih u formalno zaposlene.
Da se nezaposlenost u privatnom sektoru ovako smanjuje sam načuo još letos od jednog preduzetnika koji mi je rekao da je Inspekcija rada u kampanji podsticanja formalne, zvanične zaposlenosti. Pošto inače znaju da su neki radnici zaposleni na crno, u poslednje vreme sve više primoravaju poslodavce da prijave još nekog radnika. Tako ostave u poslodavca biznisu, ne pišu kazne, a stopa nezaposlenosti se smanjuje.
Za one koji pitaju šta uopšte može biti loše u prijavljivanju radnika -- bolje je imati legalnu nego sivu ekonomiju iz mnogo razloga, ali druga strana medalje je to što prijavljivanje radnika smanjuje njihove plate. Kad poslodavac prijavi radnika to košta poslodavca ali još više košta prosečnog radnika, uključujući i one koji ostanu neprijavljeni. Možete favorizovati formalnu ekonomiju umesto neformalne, ali imajte u vidu ko snosi posledice.
23 comments:
Slavisa nemam nekog pitanja u vezi ovog bloga, zanima me sta mislite o novom dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju? Citao sam vas rad koji ste napisali sa Prokopijevicem o liberalima u zemljama bivse SFRJ i iznenadio sam se sto niste stavili Vuka Vukovica, on predaje na Zagrebackoj skoli ekonomije i menadzmenta, imaate i jegov blog na engleskom jeziku https://www.google.ba/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0CCAQ7gEwAGoVChMIkMD8pYzPyAIVjAssCh13eQjM&url=https%3A%2F%2Ftranslate.google.ba%2Ftranslate%3Fhl%3Dhr%26sl%3Den%26u%3Dhttp%3A%2F%2Fim-an-economist.blogspot.com%2F%26prev%3Dsearch&usg=AFQjCNG0Aw3r0JWcl4gE8RtGnZR9tdjJzg&sig2=OtJB-VLD1VurUDjR7-cvRA, da i Vedrana Prebicevic predaje na ZŠEM i ona je liberlno orjentisana. Pretpostavljam da mozda niste culi za njih?
Deaton je jedan od boljih Nobelovaca, spoj empirijskog istraživanja i praktičnih preporuka kao što i treba. Izgleda mi da ceo švedski komitet malo više ceni relevantnost u ekonomiji poslednjih godina. Ima razumne stavove o razvoju koliko znam, ali ga nisam baš nešto čitao pre nagrade, tek sam ovih dana pogledao nešto. Kritičan je ali bolji od Easterlyja koji je dospeo u ćorsokak čini mi se.
U vezi Vedrane u Vuka, čuo sam za oboje tek nedavno. Nismo ni hteli da nabrajamo previše imena da tekst ne bi ličio na telefonski imenik, držali smo se uglavnom starijih sa više kontinuiteta.
Ukoliko imate profil na facebooku i ukoliko vas zanima ekonomska i politicka situacija u Hrvatskoj pored Vedrane i Vuka, mozete pratiti Nenada Bakica, Davor Huica, Zeljko Ivankovic, on je okupio ekipu na Banci.hr i jos bih dodao dobar blog Petra Siska Money Mischief, on je na doktorskim u Splitu cini mi se, vidio sam ga da ponekad pise i na blogu The Market Monetarist Larsa Christensena.
Slavisa da li je moguce da ljudi ozbiljno shvataju ovog Ha-Joon Changa, vidim da se na nekim nasim forumima filozofi cesto na njega pozivaju kad kritikuju kapitalizam, ne mogu naci nikoga boljeg izgleda, a najsmijesnije od svega je sto on kaze da je Hayek uticao na njegov rad. Uvijek se pitam kako je moguce da u drustvenim naukama neke poznate katedre vode ljudi cija je metodologija davno odbacena i koji glume neke polumatematicare i polufizicare, kao da ne znaju na kojem su fakultetu? Mislim da je Easterlyja cak kritikovao Ha-Joon Changa.
Pa ljudi ozbiljno shvataju i Michaela Moorea, Bernie Sandersa, Ciprasa, Podemos... ništa novo tu nije. Nisam video da je rekao to za Hayeka ali ne bi bio prvi... Stiglitz je u ranijim radovima citirao Hayeka, Foucault je preporučivao čitanje Hayeka i Misesa, to dođe kao moda, ostavljate utisak poznavanja drugih strana i intelektualne otvorenosti.
Metodologija starih institucionlista je glupost. Prije bih je nazvao ideologija. Tako i on izvuce neki istorijski podatak, poveze to sa drzavnom intervencijom i na kraju zakljuci da je USA uspjesna zafvaljujuci protekcionizmu. Meni je smijesno kako ga ove njegove pristalice brane, kao ne treba njegove popularne knjige shvatiti ozbiljno, jer su napisane za siroku publiku, vec citati njegove naucne radove.
Meni je veće pitanje kako USA uspeva da bude i pored svog intervencionizma vodeća po ekonomskom rastu među civilizovanim svetom. Čak i kad se posmatraju zemlje u razvoju,poput Kine a PPP se ignoriše oni su respektabilni... Neki govore da imaju bolju starosnu strukturu,drugi da je presudan kvalitet inovacija njihovih kompanija(sa ovim bih se morao ne složiti jer gotovo ništa ne iniciraju)... Uglavnom ni jedno objašnjenje mi se ne čini kompletnim. Meni kao laiku deluje da je interakcija između pojedinaca i ustanova presudna,jer je generalno i korist ličnih i imovinskih sloboda,oni kao da su jedini uspeli da do kraja sprovedu zakone kojima se štite neki fundamentalni aspekti pravne države još iz doba Rima...svi drugi su kašljucali i to ne malo kad je pravo u pitanju
Slaviša, jako zanimljiv post, ali ostali ste malo nedorečeni, a to je koji je konkretno vaš stav. Formalna ili neformalna ekonomija? Šta ćemo za penzionera? Zdravstvene zaštite? Odakle ćemo to isplatiti? Ne zauzimam stav, ni sam nisam pametan, nego više glasno razmišljam. Iako sam u principu protiv neto plata i raznih doprinosa i više sam za bruto plate, pa da ja plaćam doprinose kome hoću i ako hoću, mi ipak imamo zakonski okvir koji se valja poštovati. Ja se slažem da taj okvir nije dobar, ali takav je kakav je. Treba ga mijenjati. U tom smislu, ja mislim da ste postavili lažnu dilemu i da nije pitanje formalna ili neformalna ekonomija, nego kakav zakonski tj. inistitucionalni okvir je najpropulziviji za smanjenje transakcionih troškova, koji su po mom mišljenju ključ za konkurentnost svake ekonomije, kako na mikro, tako i na makro nivou.
MMmilan:
"Meni je veće pitanje kako USA uspeva da bude i pored svog intervencionizma vodeća po ekonomskom rastu među civilizovanim svetom. Čak i kad se posmatraju zemlje u razvoju,poput Kine a PPP se ignoriše oni su respektabilni... Neki govore da imaju bolju starosnu strukturu,drugi da je presudan kvalitet inovacija njihovih kompanija(sa ovim bih se morao ne složiti jer gotovo ništa ne iniciraju)..."
I meni se čini da je ekonomska politika manji faktor nego što se misli; dugoročnije institucionalne i demografske stvari su važnije. Uz ovo što pominješ u USA je i ogromni ljudski kapital i to u dva smisla. Prvo obrazovno, ljudi su jako kvalifikovani za to što rade (konkretne veštine tipa napraviti vebsajt, ne nužno znati deklinacije u latisnkom); a drugo moralno-vrednosni kapital, troškovi su jako mali - ne krade se, ne vara, računi se plaćaju, sve to ide tečno i uz minimalne troškove novca i vremena (većina kriminala koji naoko postoji je ili u vezi droge ili skoncentrisan u nekoliko velikih gradova).
@Saša,
Naravno, zbog jednakosti je bolje imati jedan okvir i poštovati ga; ovako sa sivom ekonomijom prosperiraju ne najbolji nego oni koji se najbolje snalaze. Ali kad je sistem previše restriktivan onda u nekom trenutku postane bolje da postoje rupe. Ako su nameti na rad preveliki kao što jesu, onda rad na crno pomaže i zaposlenom i poslodavcu i celoj ekonomiji. Nije za sve jednako, ali je neto bolji rezultat od poštovanja propisa.
Iako se u principu potpuno slazem sa vama glede neto rezultata, imam jednu nedoumicu. Naime, takva situacija je sigurno bolja za poslodavca i zaposlenog, ali zar to ide na racun penzionera i zdravstvene zastite i ne znaci li to u konacnici ipak nulu. Uzmes od jednih da bi dao drugima. Ovo nije retoricko pitanje, nego zaista imam dilemu. Kao sto sam rekao, ja sam za bruto platu, ali sam i za postovanje zakona i ugovora. Mislim da rast sive ekonomije treba da bude signal da zakoni ne valjaju i da ih treba mijenjati, a da favorizovanje neformalne ekonomije predstavlja slipery slop. A kako objasnjavate prilicno visoka opterecenja na plate u Skandinaviji? Ja mislim da i pored toga to tamo funkcionise upravo zbog vladavine zakona. Doduse, skandinavske zemlje su u principu suvise male pa zbog toga mozda i nisu najbolji primjer.
Iako se u principu potpuno slazem sa vama glede neto rezultata, imam jednu nedoumicu. Naime, takva situacija je sigurno bolja za poslodavca i zaposlenog, ali zar to ide na racun penzionera i zdravstvene zastite i ne znaci li to u konacnici ipak nulu. Uzmes od jednih da bi dao drugima. Ovo nije retoricko pitanje, nego zaista imam dilemu. Kao sto sam rekao, ja sam za bruto platu, ali sam i za postovanje zakona i ugovora. Mislim da rast sive ekonomije treba da bude signal da zakoni ne valjaju i da ih treba mijenjati, a da favorizovanje neformalne ekonomije predstavlja slipery slop. A kako objasnjavate prilicno visoka opterecenja na plate u Skandinaviji? Ja mislim da i pored toga to tamo funkcionise upravo zbog vladavine zakona. Doduse, skandinavske zemlje su u principu suvise male pa zbog toga mozda i nisu najbolji primjer.
Ma država godinama toleriše sivu zonu po prinicpu "pusti ljude da rade". Zato popiju fiskalni deficit pa moraju da se zadužuju, raspordaju ovo malo državne imovine. Procene su da siva zona pojede 3 milijarde evra godišnje. U normalnim državama siva zona je na niskom nivou, zato oni imaju a mi nemamo. Zamislite kakav će socijalni cunami da zadesi Srbiju kad za 20-30 godina na stotine hiljada ljudi koji rade na crno bude došla u godine kad treba da žive od penzije a od penzije nema ništa,i da li neko od idiota na vlasti koji tolerišu indijanštinu možda misli o tome! Svi se pozivaju na SAD i na američke ekonomiste a ajde ti ne plati porez u Americi? IRS te pošalje iza rešetaka. Realno je da radnici nemaju izbor jer oni moraju da rade sve da bi preživeli, zato i rade na crno,zato i ne prijavljuju poslodavce. Umreti od gladi ili raditi neprijavljen kakav je to izbor? A to što ljudi misle da je siva zona bakica koja prodaje cveće na ulici je poseban idiotizam.
Protekcionizam u USA: izguglajte ime Aleksander Hamilton https://en.wikipedia.org/wiki/Alexander_Hamilton izmislili ljudi protekcionizam https://en.wikipedia.org/wiki/Infant_industry_argument kao i Englezi a sad prodaju otvorene granice priču.
Britanci forsirali protekcionizam
: 1701 – First Calico Act, legislation banning imports of dyed, painted or printed fabric;
1707 – British textiles manufacturers obtained further tariffs on Indian textiles
Tek kasnije kad su razvile bogate države su počele da zagovaraju otvorene granice iz svog interesa.
1721 – Second Calico Act, which further banned imports of Indian textiles.
Klasična zabluda: X postoji u zemlji A; zemlja A je bogata; ergo, X valja.
Ovde imamo jače logičke standarde.
DekorSerb
Ta logika je pogresna. Na isti nacin bi mogli da zakljucimo da su USA danas mnogo uspjesnije kada je javna potrosnja mnogo, mnogo veca nego u devetnestom vijeku koji je bar sto se tice ekonomskih sloboda najliberalnijie, ali to se ne moze porediti jer je su USA nastavile da napreduje uprkos sve vecem intervencionzmu. Pronadji kako A.J.P Taylor prisao o Engleskoj do 1914. godine u njegovoj English history. Devetnest vijek je omogocio najveci ekonomski rast u istoriji, ne mogu da zamislim na kojem nivou bi bio svijet danas da se nastavilo u tom pravcu. Milan je postavio dobro pitanje, zasto USA napreduju tako dobro uprkos vecem ili manjem protekcionizmu? Na jedan dio je odgovorio on, a na drugi Slavisa. Iz istorije se ne moze izvlaciti jedan period, pa na osnovu njega vrsiti predikcije, jer period liberlizacije omuguci enorman naucno i tehnolosko( i preko njih ekonomski) rast jedne drzave, koji serija protekcionistickih mjera samo uspori, ali ne i u potpunosti onemoguci.
A meni se cini da ste vi Slavisa u klasicnoj zabludi razbijenog prozora tj. staklar (poslodavac, radnik) zaradjuju, a gube obucar (penzioner) i krojac (ljekar, policajac, ucitelj, nastavnik). Osim toga, DekorSerb je u pravu. Probaj da ne izmiris svoje obaveze prema drzavi, pa ces vidjeti kako ces da prodjes.
Sasa sta mislite da li bi ovi koji rade u sivoj zoni mogli da opstanu legalno? U BiH su mnogi morali da zatvore radnje i da s prebace da rade na crno jer nisu mogli da podnesu namete, a drzava ih tolerise jer nista zivo ne funkcionise. U Brckom su mogli za ovih 15. godina da naprave mnogo toga, a nisu nista jer su lopine sve pokrale. Arizona( poznata pijaca kod Brckog) je radila dosta dobro, ali vremenom zbog ekonomske i politicke situacije( vi to znate)mnogi vlasnici su zatvorili radnje i pebacili se na crno jer drugacije ne mogu, a primjetio saam da im inspektori to tolerisu jer bi sigurno nastao haos, mada i ovako nije daleko od toga. Znam za nekoliko krupnijih slucajeva koje su sanksionisali ali mislim da je to samo da ispadne da nesto rade. Konezi su pobjegli glavom bez obzira, najvise za Poljsku i ako su ostali duzni prema drzavi.
Borise, ja sam Precanin i vrlo dobro mi je poznata situacija u Brckom. Posto to tolerisu, svake godine udju u grejnu sezonu, a da ne nabave ugalj, mazut i gas, a budzet im je preko 200 miliina, od cega najveci dio odlazi na plate. Ne razumijem ni vas ni Slavisu. Vi zagovarate neplacanje kad su nameti suvise visoki, umjesto da zagovarate smanjenje nameta. Ili mozda grijesim?
Borise, ja sam Precanin i vrlo dobro mi je poznata situacija u Brckom. Posto to tolerisu, svake godine udju u grejnu sezonu, a da ne nabave ugalj, mazut i gas, a budzet im je preko 200 miliina, od cega najveci dio odlazi na plate. Ne razumijem ni vas ni Slavisu. Vi zagovarate neplacanje kad su nameti suvise visoki, umjesto da zagovarate smanjenje nameta. Ili mozda grijesim?
Borise, ja sam Precanin i vrlo dobro mi je poznata situacija u Brckom. Posto to tolerisu, svake godine udju u grejnu sezonu, a da ne nabave ugalj, mazut i gas, a budzet im je preko 200 miliina, od cega najveci dio odlazi na plate. Ne razumijem ni vas ni Slavisu. Vi zagovarate neplacanje kad su nameti suvise visoki, umjesto da zagovarate smanjenje nameta. Ili mozda grijesim?
Naravno da zagovaram smanjenje nameta, samo mislim da u ovakvim, konkretno za privatnike nehumanim uslovima ne postoji nista drugo( ukoliko ne ide legalno) nego da pokusaju sa radom na crno. Oni legalno ne mogu da opstanu, ipak to nikako ne opravdavam( volio bih da zakoni vaze jednako za sve). Samo postavlja se pitanje sta da rade ti ljudi Sasa, od cega da zive? Evo moja majka i tetka su privatnici, uredno placaju sve obaveze i ja bih prvi trebao da skocim na ove koji rade na crno( tu mislim na ogroman broj ovih koji nemaju velike prihode, razni trgovci, takvih je najvise),ali vidim da oni nisu mogli finansijski izdrzati, mada sa druge strane znam i vidim da im inspekcija to tolerise iz sijaset razloga. Zao mi je sto u Brckom nisu sproveli jedan liberalni eksperiment, pocev od vladavine prava, kapitalizma i demokratije, a mogli su i dalje mogu, jer od tako velikog budzeta jedinu korist imaju ti uhljebovici koji ne rade nista, a primaju plate od 1500 i vise KM. Cini mi se da i Slavisa prilazi situaciji analiticki i pokusava da vidi sta je u uslovima ogromnih nameta, visokih transakcionih troskova i raznih budalastih regulacija najbolje za pojedinca. Mislim da se u Srbiji ozbiljan pomak moze desiti jedino ako se liberalizacija sprovede sa vrha, nema vise vremana za gubljenje i cekanje da se ideja slobode rodi medju ljudima i razvije u inkluzivne institucije. Mislim da bi neki Pinoce dobrodosao jer se ovde agregacija morala moze samo sprovesti odozgo. Kulturna evolucija je toliko brza tako da je komunisticki mem tesko potisnuti:-)
Od mojih kolega kod mog bivšeg poslodavca sam čuo da su nedavno svi juniori odjedanput dobili ugovore o radu. :) A dok sam ja radio tamo, nijedan junior nije imao nikakav ugovor - ni na određeno ni na neodređeno, a kada sam pitao kada ću ja dobiti ugovor (tražio sam prijavu na samo 30k dinara, dok bi ostatak bio u koverti), dobio sam odgovor "to moraš da zaslužiš" i "ne mogu tebi davati prednost u odnosu na druge", e to je bila kap koja je prelila čašu, tada sam dao otkaz (inače i pre toga sam stalo dobijao lažna obećanja u koja sam u početku verovao, moj tadašnji poslodavac me je stalno nešto farbao). Kada sam prelazio u drugu firmu, problem je otišao u drugu krajnost; naime, dobio sam nekoliko ponuda za posao, dve su se isticale u odnosu na ostale i bile su skoro potpuno identične, sem po jednoj stavki: u jednoj firmi prijava za sve zaposlene (i juniore i seniore) je na pun iznos zarade, dok je u drugoj firmi prijava za juniore tipično na 60-72k dinara, dok ostatak je u koverti - odabrao sam ovu drugu ponudu jer mislim da je potpuno besmisleno davati čak 65% neto zarade državi. I sve moje kolege seniori su angažovani agencijski, to je poslovanje na potpuno tržišnim principima - svi imamo dopunsko privatno zdravstveno osiguranje, a seniori dobijaju pare od firme za svoje usluge i onda sami procenjuju i kalkulišu da li im je pametnije da plaćaju dobrinose za penziju u državnom ili privatnom fondu i koliko će plaćati i da li će uopšte išta plaćati, meni se to skroz sviđa.
Post a Comment