Pages

05 July 2015

Referendum

Referendumi u kojima nema jasne većine, nemaju ikakvu posebnu svrhu osim preciznog brojanja koja je strana malo brojnija u raspolućenom društvu. Donošenje važnih odluka ustanovljavanjem ko je dobio hiljadu glasova više u izbornom telu od nekoliko miliona je vrhunac binarnog idoitizma. Ako danas Grci sa recimo 60-65% prihvate "Da" ili "Ne", onda je referendum uspeo, ako bilo ko pobedi sa 1-5% razlike odgovora ustvari nema. Razumni ljudi bi shvatili da postoje dva oprečna gledišta i da je jedini put rešenja vrlo bitnog pitanja da se razmisli o stavovima obe grupe u Grčkoj i da oni budu deo politike vlade. Doduše, razumni ljudi ne bi ni pravili ovakav referendum.
Druga bitna stvar je da  iznošenje na referendum pitanja koje prosečni i pogotovo ispodprosečni birači ne mogu sagledati na bilo koji način osim teškog emocionalnog loženja, predstavlja direktno šarlatansko bežanje od odgovornosti koje imaju stranke kojima su birači dali poverenje. Ako je Siriza dobila preko 35% glasova i gotovo 50% poslanika, onda ona ima mandat da vodi zemlju i odgovornost za svoje odluke. Zaklanjanje iza referenduma je manevar dostojan Miloševića koji nas je na referendumu 1998. godine uz treš muziku na treš televiziji uveo u rat u kome smo izgubili Kosovo i Metohiju. To je još samo jedan manevar.
Treće, ovaj post nema nameru da se bavi samim politikama, kako Grčke, tako i poverilaca, strategijama i operativnim potezima, kao i predviđanjem budućnosti.
Četvrto, da li će oni koji se lože da Sirizu u slušaju "pobede" "da" reći da je u Grčkoj danas bio praznik demokratije? I obrnuto, naravno.


1 comment:

Vladimir said...

Aleksandre, apsolutno se slažemo. Zašto bih se ja kao laik za ekonomiju, ili pravo, ili bezbednost, uopšte trudio da izlazim na referendum i biram jednu od dve mi ponuđene opcije.
Osim primera srpskog referenduma iz 1998, meni je dobar primer i referendum o ustavu iz 2006. Nisam pravnik, otkud bih ja znao da li je taj ustav dobar ili ne. To je posao za pravnike koji se razumeju u ustavno pravo. Čak su i komunci 1945. napravili izbore za ustavotvornu skupštinu, koja je potom donela novi ustav.
Ako već živimo u sistemu koji se može nazvati predstavničkom demokratijom, ja hoću da izaberem predstavnika koji će mene da predstavlja u skupštini, pa neka se tamo jebe kako zna i ume. A ja hoću da se bavim svojim poslom između dva izlaska na birališta.