Borko Stefanović je napisao Poruku kapitalu Srbije. Kapital je stara opsesija svetske levice: od Marksa nekada do Tome Piketija danas, levica nastavlja da se bavi kapitalom.
U osnovi te opsesije je mit da se novac, kada je tu, sam od sebe razmnožava. Često se misli da je ceo problem zaraditi "prvi milion", dok posle toga stvari idu glatko. To nikada nije bilo tačno -- recimo, nema pokazatelja da dobitnici lutruje taj novac ikada uvećaju; naprotiv, mnogi ga protraće. Slično je i sa naslednicima bogatstva, iako kod naslednika ulogu igraju i drugi činioci (deca Bila Gejtsa su verovatno dosta inteligentna, imaju pristup najboljem obrzazovanju, itd.) pa njihove sudbine ne daju čistu sliku.
Kapital je uvek bio manje važan nego što se mislilo, a svi su izgledi da je danas manje važan nego ikada. Što se svet više kreće prema ekonomiji znanja i ideja, to je kapital manje ograničavajući faktor. Danas milijarderi postaju dvadesetogodišnjaci iz studentskih domova i tinejdžeri koji su u dečijoj sobi osmislili novu smartfon aplikaciju. Tačno, mnogi od njih su u privilegovanom početnom položaju u odnosu na većinu nas - neki su išli u bolje škole, drugima su roditelji programeri kupili kompjuter - ali i u tom slučaju ključni faktor nije kapital nego odgoj i obrzaovanje.
Posebno u godinama nakon 2008. kapital luta po svetu u uzaludnoj potrazi za prinosom. Kamatne stope na štednju i hartije sa fiksnim prinosom -- dakle prinos na kapital kao takav, ne na rizik ili pametno ulaganje -- je poslednjih godina realno negativan. Ako imate samo kapital, on poslednjih ne samo da ne raste, nego se realno topi. I sve su veći izgledi da su niske kamatne stope deo dugoročnijeg trenda. Kapital, ako je ikada bio, danas sasvim sigurno nije glavni ograničavajući faktor -- ni u biznisu, ni na marko nivou ekonomskog razvoja zemlje.
U osnovi te opsesije je mit da se novac, kada je tu, sam od sebe razmnožava. Često se misli da je ceo problem zaraditi "prvi milion", dok posle toga stvari idu glatko. To nikada nije bilo tačno -- recimo, nema pokazatelja da dobitnici lutruje taj novac ikada uvećaju; naprotiv, mnogi ga protraće. Slično je i sa naslednicima bogatstva, iako kod naslednika ulogu igraju i drugi činioci (deca Bila Gejtsa su verovatno dosta inteligentna, imaju pristup najboljem obrzazovanju, itd.) pa njihove sudbine ne daju čistu sliku.
Kapital je uvek bio manje važan nego što se mislilo, a svi su izgledi da je danas manje važan nego ikada. Što se svet više kreće prema ekonomiji znanja i ideja, to je kapital manje ograničavajući faktor. Danas milijarderi postaju dvadesetogodišnjaci iz studentskih domova i tinejdžeri koji su u dečijoj sobi osmislili novu smartfon aplikaciju. Tačno, mnogi od njih su u privilegovanom početnom položaju u odnosu na većinu nas - neki su išli u bolje škole, drugima su roditelji programeri kupili kompjuter - ali i u tom slučaju ključni faktor nije kapital nego odgoj i obrzaovanje.
Posebno u godinama nakon 2008. kapital luta po svetu u uzaludnoj potrazi za prinosom. Kamatne stope na štednju i hartije sa fiksnim prinosom -- dakle prinos na kapital kao takav, ne na rizik ili pametno ulaganje -- je poslednjih godina realno negativan. Ako imate samo kapital, on poslednjih ne samo da ne raste, nego se realno topi. I sve su veći izgledi da su niske kamatne stope deo dugoročnijeg trenda. Kapital, ako je ikada bio, danas sasvim sigurno nije glavni ograničavajući faktor -- ni u biznisu, ni na marko nivou ekonomskog razvoja zemlje.
8 comments:
Davno su i nasi poslovni ljudi rekli, pare nikada nisu problem.
Da li postoji još neka struka osim informacionih tehnologija u kojoj se dešava da inteligentni klinac napravi veliki posao bez ozbiljnog ulaganja novca ?
Ljudski kapital/znanje/know-how je danas najvrednija forma kapitala, vrednija od fizičkog kapitala. Eto, na primer, bolje znati programirati, nego imati neku manju halu, mašine, magacin i kamion ili svoju prodavnicu, butik ili kafić/pub. I da bi naučio da programiraš, uopšte ti nije neohodno da završiš nekakav Stenford, već ti je dovoljan jedan laptop, malo entuzijazma i jeftina pretplata na nekom sajtu poput Lynda.com.
Pade mi na pamet da pogledam ko su osnivaci AirBnB-ja. Jedan programer i dva dizajnera.
https://www.airbnb.com/about/founders
Biću slobodan da zaključim - Borko Stefanović šalje poruku na pogrešnu adresu. Prava adresa je Ulica "znanja i ideja" BB.
P.S. Inače, Borko Stefanović je po meni pljunuti Filip Filipović, prvi generalni sekretar KPJ. Po izgledu, razume se, nipošto po znaju i idejama.
Pa opstepoznata stvar je da su komunjare i ostali levicari optereceni parama. Njima su pare najbitnija stvar u zivotu, ceo zivot i kulturu mere parama, i jedino sto znaju je da kroz pare gledaju apsolutno svaki aspekt kulture nekog drustva. Nema vecih materijalista od levicara, sto je i logicno, i proizilazi iz Marksove filozofije.
@znau IT je sada integralni deo svih sektora i mada se mnoge kompanije svrstavaju u IT zapravo se bave raznim drugim delatnostima, recimo AirBNB koji je pomenuo Marko se bavi izdavanjem nekretnina, Uber se bavi prevozom putnika, jedan od najuspešnijih start-upa u Evropi, Delivery Hero, se bavi naručivanjem i dostavom hrane, poput našeg Donesi.com itd. Dakle iako je IT protkan u sve ove uspešne kompanije, one zapravo nisu u IT sektoru već pomoću informacionih tehnologija unose novine u mnoge druge sektore. Evo neki momci iz Kragujevca pokreću platformu za pčelare, čak su i dobili neku investiciju za projekat http://www.beeweb.co
"da inteligentni klinac napravi veliki posao bez ozbiljnog ulaganja novca"
Zapravo ni inteligentni klinci ne prave veliki posao bez ulaganja, samo je danas lako inteligentnim klincima da dođu do čika sa belim kragnama koji im daju početni kapital za razvoj biznisa. Može i bez tih ulaganja da se napravi uspešna firma, ali u slučaju ovih svetskih hitova poput Instagrama, Fejsbuka, AirBNB-a itd. uvek je uključen i VC kapital koji omogućava taj brzi rast kompanija.
Post a Comment