Preliminarno, u ovom trenutku, NE ima 60%. Sad je na potezu Evropa.
60% je solidna većina, više nego što bi Siriza po sebi ikad dobila. To je signal ostatku evrozone da problem nije bio samo u Ciprasu; grčka vlada je tvrdoglavošću u pregovorima zaista kanalisala svoje javno mnjenje.
Bankrot ne znači automatski izlazak iz evozone, jer izlazak iz evrozone nikad niko nije predvidao ("Bankroti se u Evropi ne dešavaju", sada je čuvena po kratkovidosti izjava Almunje, prethodnog evropskog komesara za monetarna pitanja). Niti Grčka hoće da izađe, po svemu što su do sad govorili. To znači da Grčka iz evrozone mora biti na neki način izbačena.
Kod izbacivanja, pošto pravnog mehanizma nema, ključna je uloga ECB. Nema ni ECB mandat da bilo koga izbacuje -- naprotiv, njena je uloga da u krizama pomaže, pa je pitanje da li je i do sada bila u okvirima svoje nadležnosti u tretmanu Grčke. Ali za početak, ako ukine kredite za likvidnost, ECB time povlači prvi potez ka izbacivanju Grčke.
Sa ovim u vidu, evo kako se meni sada čini da stoje stvari. Većina za NE je solidna, izbacivanje iz evrozone je teško. Grčki argument sada ima veću težinu. Evrozona ima veći motiv da preglog opet razmotri.
Glavni ograničavajući faktor je domaće javno mnjenje u zemljama kreditorima. Angela Merkel je trenutno veoma popularna, a jedino je popularniji ministar finansija Šojble, još veći hardlajner. Pošto je EU jedan veliki galimatijas gde često nije jasno ko je tačno nadležan, tu prostora za tiho kolektivno popuštanje ima.
Kad se sve sabere, očekujem malo bolju ponudu za Grke i konačno dogovor za ostanak u evrozoni.
13 comments:
E pa onda svaka čast Ciprasu, izblefirao ih je bolje nego oni njega.
@Ivanka Grump
Pa možda je bolje izblefirao, ali ako če ga narod izbaciti sa kojom revolucijom ili vojnom udarom (jer če možda sada bit najlošija turistička sezona ikada) onda se mu ne piše baš lepa budućnost...
Grcka rekla istorijsko 'Ne', hoce treci otpis dugova u poslednjih 5-6 godina, lol. Eee, sto moji poverioci nece tako da mi 3 puta oproste deo duga :( Inace, ovaj referendum mi je jako zanimljiv. U skoro svim Ustavima po svetu postoji izricita odredba da visina poreza, tj. punjenje budzeta, apsolutno ne moze da bude stvar koju referendum moze da dovede u pitanje. Gradjani skoro nigde u svetu nemaju pravo da na referendumu preispituju vladinu poresku i fiskalnu politiku, vec za to samo i iskljucivo sluze izbori. Npr. ako ja hocu da pokrenem inicijativu da referendumsko pitanje bude 'Hocete li da vam PDV bude 5%?', ja na to, po nasem ustavu, nemam prava. Pravo vlade da odredjuje visinu PDV-a je u ustavnom pravu danas dovedeno do nivoa opstih ljudskih prava, lol. Ako hoces da pokrenes takav referendum, ti krsis ustavni poredak drzave :) Ali ocigledno da fiskalna politika moze da ide na referendum kada to odgovara drzavnim parazitima za njihove populisticke baljezgarije; i, da se ne lazemo, punjenje njihovih novcanika.
A inace, ja skroz razumem umereni liberalni stav da ne treba poreski obveznici da placaju za glupiranje socijalista na vlasti. Ali mislim da jako cesto zaobilazi stotine hiljada ljudi (u sustini pravi broj je visemilionski, jer je vecina penzionera radilo za drzavu) koji sacinjavaju tu vladajucu kliku, i koja direktno dobija pare od tih zaduzivanja; pa posle deli ta dugovanja na milione drugih gradjana. Mislim da stvarno nije dovoljno da se govori uopsteno, ili da se napadaju samo politicari na vlasti. Apsolutno su problem svi koji rade za drzavu, i samim tim imaju moc. Ne bi politicari na vlasti ni priblizno mogli da u modernom svetu tako vode drzave, da iza sebe nemaju armiju drzavnih parazita i placenika. To su bukvalno placenici, koji uz mozda izuzetak seljaka, koji bi nepostojanje subvencija nadoknadili visom cenom hrane, ne rade apsolutno nista na stvaranju novih vrednosti i boljeg drustva, vec jedino znaju da otimaju, zahvaljujuci poziciji i moci koju im drzava daje. To apsolutno ne vazi samo za politicare, vazi za sve koji rade za drzavu, ili im drzava daje poseban povlasceni polozaj.
Narkomanu se novac ne pozajmljuje! Pa koliko lude treba da budu Vlade drugih clanica EU da posle silnih para koje su vec pozajmile Grckoj, odrese ponovo kesu, a da pritome postoji jos veca neizvesnost vracanja.
@Marko
Grcka ne trazi pare, nego ono sto je trebalo da se desi jos pre nekoliko godina, a to je razumno restrukturiranje duga. Pare koje su u tih par godina "pozajmljene Grckoj" su otisle na placanje kreditora. Time su EU clanice prakticno rekapitalizovale svoje banke, koristeci Grcku kao proksi.
Grci nit luk jeli, nit mirisali, pristali su na igru zbog svoje politicke elite koja nije htela da ugrozi stecene pozicije u Briselu.
Grci sada konacno traze da troskovi rekapitalizacije nemackih, francuskih, talijanskih banaka ne budu na njihovim plecima, odnosno da deo tereta snose i drugi.
Slavisa posto vidim da ste dobro upuceni u problematiku, imam jedno pitanje za vas, na koje ce te mi nadam se odgovoriti? Da li je tacno da je Londonskim sporazumom 1953. Nemackoj otpisano 60 posto spoljnih dugova?
Grcima je vec dva puta otpisivan deo duga u ovim novim paketima mera. Oni traze jos. I opet, apsolutno treba razlikovati Grke koji rade za drzavu, koju nemaju nikakvo pravo da zahtevaju to sto zahtevaju, i onih Grka koji ne rade za drzavu, koji imaju apsolutno sva prava da zahtevaju i vise. Jedna od taktika parazita na vlasti je sledeca- populistickim metodama i kroz indoktrinaciju, napraviti osecaj jedinstva medju narodom; pa onda cesto ispada da onaj Grk koji drzi privatnu prodavnicu podrzava onog Grka koji radi u parazitskoj drzavnoj prosveti, ili parazitskog veterinarskog inspektora, jer su kao svi oni 'narod' koji nije krivo je stara metoda svih levicarskih politicara i mejnstrim levice, time se npr. u Americi Demkratska stranka sluzi decenijama, dizu u nebesa masu drzavno-parazitskih radnih mesta, da bi medju ostatkom naroda izazvali osecaj jedinstva sa njima. Republikanci to rade samo i jedino sa vojnicima i pandurima npr.
@Milan Stefanović
"...pa onda cesto ispada da onaj Grk koji drzi privatnu prodavnicu podrzava onog Grka koji radi u parazitskoj drzavnoj prosveti..."
Iako smatram da je privatno obrazovanje bolje, čini mi se da ipak preterujete u oceni državne prosvete.
To je Vase misljenje, ja mislim da sam preblag, narocito kada su u pitanju nasi, balkanski uslovi. U sustini, meni nije nikakav problem i da prosveta bude najuzasnija moguca, samo da je privatna, i da se njene cene zasnivaju na potpuno slobodnom trzistu. Prosveta koja je drzavna, moze samo i iskljucivo da bude 'dobra' specijalnim namestanjima i regulacijama svih mogucih trzista, jer je taj isti obrazovni sistem glavni generator mase regulacija danas. Naravno, postoji i specificna veza izmedju obrazovnog sistema generalno i ekonomije, to je verovatno uz vojni sektor i najveci moguci mehur od svih mehura u danasnjoj ekonomiji, koji je izazvan potpuno neslobodnim trzistem, i to ne vazi samo za drzavni obrazovni sistem, jer i cene na javnom UCLU-u i na Harvardu blage veze sa slobodnim trzistem nemaju, ali to je druga prica. Ono sto je za Grcku bitno je to da je taj prosvetni radnik svakog meseca dobijao pare od tih kredita koje je Grcka uzimala, radeci na potpuno neslobodnom trzistu, i nemajuci nikakvu odgovornost za rezultate svog rada. Vlasnik privatne prodavnice nije od tih para direktno dobio nista, a ono sto je indirektno dobio je, prvo, samo jedan mali delic koji je jednak marzi kod neke robe; a drugo, te pare koje su mu indirektno date od kupaca iz javnog sektora su pare koje su ionako otete porezima i ostalim nametima ne samo od njega, nego i od njegove dece. Tako da, zaista je besmisleni stav, koji je skroz u skladu sa raznoraznim Stiglic-Krugman genijalcima, da celo drustvo ima koristi od tih para koje drzava uzima, pa su sada kao svi gradjani odgovorni ili neodgovorni za vracanje tih para. Ne, koristi imju samo i iskljucivo oni koji rade za drzavu. Oni koji rade za drzavu su jedini koji od drzave dobiju vise nego sto im drzava otme, mada i u njihovom slucaju, to nije uvek tacno. Ali je zasigurno da je to tacno u svakom slucaju za ostatak gradjana, koji ne radi za drzavu, ili nema posebne dilove sa drzavom u vidu drzavnog namestanja njihovog trzista.
"To je Vase misljenje, ja mislim da sam preblag, narocito kada su u pitanju nasi, balkanski uslovi."
Ипак је Јелада развијена економија а југославија то није.
Grcka ekonomija se zasniva na turizmu, zbog svog prirodnog polozaja, i preglomazne brodogradnje i protekcionizma u istoj, koja na slobodnom trzistu ne bi imala nikakvu sansu da se takmici sa npr. juznokorejskom brodogradnjom. Nije kao da je to nesto super-mega-giga razvijena ekonomija.
Nije kao da je to nesto super-mega-giga razvijena ekonomija.
Нисам ни написао да јесте мада не знам шта су супер-мега-гига развијене економије.
Могу написати да је југословенска економија после Другог светског рата највећи неуспех у Европи, на пр.
Поред југославена, ту су и Бугари на Балкану са којима су југословени пар али не и са Јелинима.
Post a Comment