Pages

09 July 2015

Male informacije sa tržišta gvožđa

Udaljimo se na trenutak od Grčke krize. Mislim da trenutni fokus u EU na Grčku skreće pogled sa druge tempirane bombe čiji je fitilj izgleda krenuo ubrzano da gori. Kineska (ne)realna ekonomija.

Poslednjih mesec dana, oko 3.500 mlrd. $ je nestalo sa berzi u Kini. Dogodio se kratkoročni, ja bih ga nazvao blup (zvuk kad voda krene da ključa pa izađe prvi veliki mehur i pukne u paru). Ok, verovatno veliku ulogu u ovom balonu ima i regulacija Narodne banke Kine, kao i smanjenje kamata i sl. Međutim, paralelno sa ovim događanjima trenutno se dešava neviđeni pad cena primarnih sirovina i proizvoda zbog drastičnog pada tražnje i viška ponude. Kinska ekonomija posustaje u proizvodnji i izvozu, nešto na čemu se bazirao Kineski rast.

Kina proizvodi preko 50% svetskog čelika. Kina troši više od 50% svetske proizvodnje rude gvožđa, kao i uglja. Kineske čeličane su u 20 godina imale neviđeni rast, međutim od septembra 2014 godine, po prvi put je došlo do značajnijeg pada iskorišćenosti kapaciteta čeličana, još od 2008 godine. Tada je pad bio kratkoročni a sada je već 10 meseci pad konstantan. U proseku on se vrti oko 70%. Došlo je do pada tražnje za čelikom zbog smanjenja gradnje i investicija u Kini. Paralelno sa tim investicije u Evropi i Aziji su takođe u padu, (govorim o investicijama u postrojenja, fabrike, puteve, stvari koje traže čelik). Posledica je da Kineska proizvodnja čelika, industrijskih mašina i građevinskih poluproizvoda morala da se preusmeri u Evropu, što je oborilo cene čelične gredice, žice, betonskog gvožđa. Cena rude gvožđa je otprilike na istorijskom minimumu, cena otpadnog gvožđa je od 09/2014 pala oko -45%, nafta je doživela sličan pad nešto ranije, cene obojenih metala su podivljale na dole na berzama. To bi generalno moglo da pomogne investicijama, da ima ko da investira i u šta. 

Ono što je najgore, na vidiku nema rasta investicione aktivnosti koja bi mogla da iskoristi višak kapaciteta i podigne cene primarnih sirovina. To je tržišni proces i nemam ništa protiv, naprotiv podržavam dinamiku, iako veoma negativno pogađa firmu u kojoj radim. Ali je važnije to, da svi signali i predviđanja pokazuju da smo verovatno na novom niskom nivou (novoj ravnoteži) u cenama primarnih industrijskih sirovina. To znači da otprilike svaka 4 ili čak svaka 3 železara u svetu mora da propadne. Isto važi i za građevinske kompanije, livnice, proizvođače mašina i sl. Sve to pogotovo mora da se dogodi u Kini koja proizvodi i troši tako mnogo. Ovo je pravo čišćenje u recesiji koje tek treba da se dogodi, a pogodiće Kinu veoma. Ne bi me čudilo da pored usporavanja rasta, viđamo i signale puta u recesiju kineske ekonomije. A to je tzunami koji će EU, SAD i ceo svet, da pogodi mnogo gore nego bilo šta što može da se dogodi sa Grčkom. 

Nisam siguran šta sve ovo znači, niti imam jasan koncept u glavi, ali evo vam tema za razmišljanje i istraživanje. Mislim da izlazak iz ove trajne stagnacije nije moguć dok se ne počisti neproduktivan kapital, investiran u zaobilaznije proizvodne procese, odnosno preinvestiran kapital u pogrešnim industrijama. Zbog trajno jeftinog kapitala, i veštačkog pumpanja potrošnje, realni sektori se i dalje nisu prilagodili ekonomskoj strukturi koja bi bila održiva. Austrijska teorija poslovnih ciklusa, all over the place. Vraćam se na čitanje teorije, pa kada složim jasniju sliku pišem ponovo.  

7 comments:

MMiillaann said...

A moze biti da se samo malo koriguje 120 procentni rast berze za godinu dana. Zar smanjenje kamata ne bi trebalo da povoljno utiče na stanje berze?

Pavle Mihajlović said...

@MMiillaann

Upravo sam na to mislio, da koriguje se rast a niska kamata je bila jedan od faktora tog naglog rasta. A sada je balon pukao. Ali kao i 2008 godine, pad nije samo praćen finansijskim pokazateljima berzi i finansijskim investicijama nego je realni sektor usporavao poslednjih 10 meseci, a nedeljama pre pada berze došlo je dromatičnih padova na tržištima svih proizvoda i sirovina vezanih za gvožđe. Upravo sam dobio informaciju da su cene juče u Turskoj (glavno izvozno tržište za Jugoistočnu Evropu), otišle još oko 7-8% dole za jedan dan. U Kini je od juče postignut novi minimum cene rude gvožđa, najviše iz Australije, koji je na nivou 2008. godine samo je pad brži i značajniji. Vrlo je moguće da se događa stabilizacija na nižem nivou cena zbog sveobuhvatnog pada tražnje za primarnim sirovina. To znači da će svaka 4 firma u industriji čelika, gradnje i proizvodnje mašina za proizvodnju, verovatno morati da bankrotira

Mad Max Manus said...
This comment has been removed by the author.
Mad Max Manus said...

Улази се у период пада броја људи уз тенденцију урбанисације са давно скршеним монетарним системом.

Као да разблажиш отров југославенског шљама на цео свет.

vase said...

Radivoj Ognjanović je sumirao austrijance u svojim tekstovima na Katalaksiji (ima ih preko 20), gde je suština Mizesa, Hajeka, Rotbarda, Sotoa, itd...a koji govore upravo o ovome što se danas dešava u svetu: posledicama državnog intervencionizma, kreditne ekspanzije, remećenja zdrave ekonomske kalkulacije, pogrešnih ulaganja koja izaziva regulacija i na kraju slomu takvih politika i krizi bez dna, jer se posledice intervencionizma leče još većim regulacijama.

Stankevichiuss said...

Da li biste mogli u jednom tekstu da obradite npr. Tajvan ili Singapur, ili da napišete nešto fenomenu kako pseudokomunizam i dalje opstaje u Belorusiji i kako je moguće da je ta zemlja barem per capita bogatija od Srbije i CG i da je izbegla onu zamku srednjeg dohotka barem po podacima Svetske Banke, iako im pljušti infacija od preko 30% već godinama?

Navuhodonosor said...

Ključ je u izvanrednom geografskom položaju Belorusije i energetskim subvencijama od 5-6 milijardi koje dobija od Rusije:

Nema beloruskog čuda

Prvo, Belorusija godišnje dobije 5 do 6 milijardi dolara energetskih subvencija od Rusije. Za ekonomiju Belorusije to znači čitavih 10% ukupnog društvenog proizvoda čistih subvencija na račun Rusije. Drugo, izvanredan geografski položaj primorava Rusiju da posluje preko Belorusije čak i kad to ne bi htela. Petina svog ruskog gasa i polovina ruske nafte putuje preko Belorusije. Belorusija je u idealnoj poziciji da prenosi ili da prerađuje naftu u derivate, što donosi značajan prihod čak i kada se to radi putem notorno neefikasnih državnih giganata. I konačno, veliki deo kopnene trgovine između evropskih zemalja i Rusije prolazi preko Belorusije, što je ovoj zemlji otvorilo velike mogućnsti za poslove transporta i prerade. Samo ovaj neobično povoljan splet okolnosti objašnjava zašto Belorusija ekonomski nije i u mnogo gorem stanju nego što danas jeste.