Ovu reč treba zabraniti ili je u najmanju ruku, kao što je Šojble hteo da uradi Grčkoj, privremeno, na pet godina, izbaciti iz upotrebe.
Još od makro debata od 2009. naovamo o politikama štednje protiv politika rasta, svašta se podvodi pod "štednju". Povećanje poreza i smanjenje državne potrošnje se recimo jednako računaju kao štednja. To ima smisla samo u kejnzijanskoj, uvek kratkoročnoj i uvek makroekonomskoj matrici, koja kao glavnu polugu u ekonomiji vidi agregatnu tražnju. Pošto bilo kakvim smanjenjem budžetskog deficita -- smanjenjem državne potrošnje i povećanjem poreza jednako -- vi smanjujete ukupnu potrošnju, obe politike se rutinski podvode pod štednju.
Međutim, ako posmatrate stranu ponude, razmišljate bar malo dugoročnije i uključute podsticaje na mikro nivou, onda vidite da su povećanje poreza i smanjenje potrošnje dosta različite stvari. Povećanje poreza destimuliše ulaganja i ponudu uopšte, dok smanjenje državne potrošnje može u kontekstu atmosfere reformi i jačanja poverenja pozitivno uticati na nju. Dve politike tako imaju suprotne efekte, ali se obe nazivaju štednjom.
Još od makro debata od 2009. naovamo o politikama štednje protiv politika rasta, svašta se podvodi pod "štednju". Povećanje poreza i smanjenje državne potrošnje se recimo jednako računaju kao štednja. To ima smisla samo u kejnzijanskoj, uvek kratkoročnoj i uvek makroekonomskoj matrici, koja kao glavnu polugu u ekonomiji vidi agregatnu tražnju. Pošto bilo kakvim smanjenjem budžetskog deficita -- smanjenjem državne potrošnje i povećanjem poreza jednako -- vi smanjujete ukupnu potrošnju, obe politike se rutinski podvode pod štednju.
Međutim, ako posmatrate stranu ponude, razmišljate bar malo dugoročnije i uključute podsticaje na mikro nivou, onda vidite da su povećanje poreza i smanjenje potrošnje dosta različite stvari. Povećanje poreza destimuliše ulaganja i ponudu uopšte, dok smanjenje državne potrošnje može u kontekstu atmosfere reformi i jačanja poverenja pozitivno uticati na nju. Dve politike tako imaju suprotne efekte, ali se obe nazivaju štednjom.
3 comments:
Samo površno sam razumeo vaše stručno objašnjenje ali mu potpuno verujem iz prostog razloga što se savršeno uklapa u moje laičko viđenje stvari : štednja je (pobogu) kad manje trošiš (bilo šta), pa i kad manje otmeš privredniku pa mu ostane više zarađenog.
Rekoh TRu pre neki dan na facebooku - video sam u novinama da se i povećanje poreza smatra za neoliberalnu politiku. A sad ste mi objasnili i kako su došli do tog zaključka :).
Stednja nije samo smanjenje drzavne potrosnje, nego smanjenje planirane drzavne potrosnje, sto ukljucuje i povecanje potrosnje ako je ono manje od bilo kog fantaziranog povecanja.
Grčka se nalazi u potpuno šizofrenoj situaciji gde želi jaku valutu koja joj ne omogućava ni
minimum pristojne zaposlenosti. Španija takođe,malo je to zamaskirano sredjenijim finansijama al suštinski isto. Nemački političari misle da je fiskalna disciplina put ka stabilizaciji cele evrozone a u stvari ona samo smiruje finansijska tržišta. Zapravo ovde je reč o nečemu što ne postoji u knjigama o makroekonomiji,koliko sam ja laički upućen,jer jaka valuta i velika nezaposlenost su kao ulje i vatra
Post a Comment