Posle velike drame, referenduma, spekulacija o izlasku/izbacivanju iz evrozone, epilog cele stvari sa Grčkom je da je njihov levičarski premijer prihvatio sve uslove koje je narod odbacio na referendumu koji je on sam raspisao da bi ti uslovi bili odbačeni. Takođe, prihvaćeni su još neki dodatni uslovi, koji ranije nisu spominjani, kao što je sveobuhvatna privatizacija grčkih državnih giganata i upravljanje privatizacionim fondovima od strane međunarodnih finansijskih institucija u svrhe kontrole deficita i javnog duga. Grčka je praktično stavljena pod ekonomski protektorat evropskih centralnih institucija. Svaki zakon koji se iole tiče finansija i ekonomije moraće da bude odobren od strane tih institucija.
Ja sam poslednjih nedelja pratio jedan zanimljiv fenomen: do koje mere su zapadni levičari u medijima i akademiji prepoznali i definisali grčku komunističku vladu i njen poduhvat otpora "svetskom neoliberalizmu" kao svoj moderni Španski građanski rat. Nema viđenijeg levičarskog intelektualca, ekonomiste, fiozofa, "mislioca", koji se nije oglasio podrškom Ciprasu i ostalim drugovima, od Piketija, Stiglitza, Krugmana, Habermasa, Žižeka, pape Franciska, da ne govorim o unisonom horu medija i novina, od blogera i člankopisaca Washington Posta, Njujork Tajmsa, Guardiana, Le Monda, do novinara BBC, CNN, CBC i drugih.
Cela ta ekipa doživela je rezultat ove grčke farse - u njihovoj vizuri: ritualno prihvatanje najradikalnije forme međunarodno orkestriranog "neoliberalizma" - kao potpuni poraz. I glavni krivac za sve je naravno Nemačka, a posebno njihov ministar finansija Volfgang Šojble. Pošto ne pratim nemačku politku previše, znao sam jedino da je Šojble lider radikalnijeg krila CDU, da je solidniji od ostatka stranke u ekonomskim stvarima, i zagovara federalizam i lokalizam. I da ga levičari diljem Evrope mrze.
Pre neki dan sam video njegovo predavanje na Brookings Institutu, i dobio dodatno objašnjenje zašto je tako. Na pitanje lokalnog američkog akademskog socijaliste zar nemačko "investiranje" preko države (povećana državna potrošnja, u prevodu) ne bi bilo super s obzirom na ionako nizak nemački deficit i javni dug, on je odgovorio:
Ja sam poslednjih nedelja pratio jedan zanimljiv fenomen: do koje mere su zapadni levičari u medijima i akademiji prepoznali i definisali grčku komunističku vladu i njen poduhvat otpora "svetskom neoliberalizmu" kao svoj moderni Španski građanski rat. Nema viđenijeg levičarskog intelektualca, ekonomiste, fiozofa, "mislioca", koji se nije oglasio podrškom Ciprasu i ostalim drugovima, od Piketija, Stiglitza, Krugmana, Habermasa, Žižeka, pape Franciska, da ne govorim o unisonom horu medija i novina, od blogera i člankopisaca Washington Posta, Njujork Tajmsa, Guardiana, Le Monda, do novinara BBC, CNN, CBC i drugih.
Cela ta ekipa doživela je rezultat ove grčke farse - u njihovoj vizuri: ritualno prihvatanje najradikalnije forme međunarodno orkestriranog "neoliberalizma" - kao potpuni poraz. I glavni krivac za sve je naravno Nemačka, a posebno njihov ministar finansija Volfgang Šojble. Pošto ne pratim nemačku politku previše, znao sam jedino da je Šojble lider radikalnijeg krila CDU, da je solidniji od ostatka stranke u ekonomskim stvarima, i zagovara federalizam i lokalizam. I da ga levičari diljem Evrope mrze.
Pre neki dan sam video njegovo predavanje na Brookings Institutu, i dobio dodatno objašnjenje zašto je tako. Na pitanje lokalnog američkog akademskog socijaliste zar nemačko "investiranje" preko države (povećana državna potrošnja, u prevodu) ne bi bilo super s obzirom na ionako nizak nemački deficit i javni dug, on je odgovorio:
monetarna i fiskalna ekspanzija nisu rešenje ni za šta. One su zapravo uzrok problema. Politika jeftinog novca poslednjih 30ak godina je donela više boom and bust ciklusa koji su započeli uveravanjem da smo na pragu večnog prosperiteta, a završili se finansijskim kolapsom sa dugotrajnim posledicama.Ovo objašnjava mnogo toga. Šojble je zapravo solidni nemački ordoliberal koji nikad nije progutao kejnzijanstvo. On gura ekonomsku filozofiju koja prestavlja kombinaciju tržišne privrede sa ograničenom državnom intervencijim, ali - što je kljucno i nepodnošljivo jednako za "ekseprte" kao i za levičarske aktiviste i novinare - švapski zdravorazumski pristup fiskalnoj i monetarnoj politici. To manje-više znači: što manji deficit i javni dug, i što manje štampanja para, to bolje. Šojble je zapravo oličenje nekih od najboljih nemačkih tradicija, kako političkih tako i intelektualnih. Skoro pa bih mogao da kažem - bavarsko-austrijskih. Kao takav, predvidivo je Veliki Satana i za levičarske kritičare "neoliberalizma" i za tehnokrate i eksperte za koje u svetu kojim bi vladala Šojbleova ortodoksija ima mnogo manje posla, i mnogo manje počasti.
15 comments:
Na kraju svake krize svaki socijalista i kejnzijanac, ako ne glasno, ali u sebi kaže: Mizes je bio u pravu.
Сродни наци портал na srpskohrvatskom преноси:
"Otrovni programi pomoći, kao posledica prve finansijske krize evrozone, pokazala je da je neverovatna klauzula o „nepružanju pomoći“, to jest zabrana preuzimanja odgovornosti za obaveze država članica – veoma loša zamena za političku uniju. Svestan ovog problema, Volfgang Šojble je izneo svoj plan o tešnjoj Uniji. „Idealno bi bilo da Evropa postane politička unija“, napisao je sa Karlom Lamersom, bivšim spljnopolitičkim stručnjakom iz CDU, 31. avgusta 2014. u Financial Timesu."
More integration is still the right goal for Europe, By Karl Lamers and Wolfgang Schäuble
Sojble je tipicni predstavnik Njemacke ekonomske skole, recimo to iz njega izbija u prilogu 21:51 kada prica o infrastrukturi,pocetku o kreditnim balonima i kako EU mora biti iz nutra jak da se "suprostavi" majci Rusiji.
"monetarna i fiskalna ekspanzija nisu rešenje ni za šta. One su zapravo uzrok problema. Politika jeftinog novca poslednjih 30ak godina je donela više boom and bust ciklusa koji su započeli uveravanjem da smo na pragu večnog prosperiteta, a završili se finansijskim kolapsom sa dugotrajnim posledicama."
Monetarna politika jeftinog novca neradi jer ne potice stednju kupovne moci da bi se ulagalo u buducu kupovnu moc. Tu je ona kriva klasicne skole u kojoj kaze da je to cijena ponude i potraznje novca, umjesto cijena vremena izmedju sadasnje i buduce potrosnje.
Preporucio bih Hjalmar Schacht-the magic of money.
"Money is not in itself capital.
Only saved money can form capital. Only when money is put to
work in production can it find application as capital. No collective
authority can undertake this task. It must remain in the hands of
the individual creative entrepreneur. We must return to the old method by which we aided the development of young countries before the world wars. The
required capital must be obtained out of our savings, not by means
of the inflationary creation of money.”
Fiskalna neradi jer ako se drzava(a tako rade)zaduzuje tako sto izdaje obveznice sa jedne strane izvlaci pare iz ekonomije a zatim vraca kroz preraspodjelu i dugorocne infrastrukturalne projekte.
http://e-collection.library.ethz.ch/eserv/eth:25571/eth-25571-01.pdf
Tu se moze procitati o "fiskalnim impulsima" u Nacional-socijalistickoj Njemackoj.
Da bi stvorili kapital,Njemci su razvili,doktrinu stvaranja "neinflatornog" kreiranja kredita i alokacije prema stvaraocima nove potrosne vrijednosti.
U Nacional-socijalistickoj Njemackoj se radilo preko robnih MEFO mjenica(the magic of money) dok danas se to radi preko http://www.civitas.org.uk/economy/SimpsonSparkassen.pdf prema malim i srednjim poduzecima.
U principu njihova bankarska struktura je tako slozena da za sve stadije poduzeca ima raspolozivog kapitala. To je vazno jer tada nema potrebe za "window guidance system" ili odredjivanje koliko maximalno mogu institucije ulagati u dionice, obveznice, nekretnine...
prof Richard Werner objasnjava:
https://www.youtube.com/watch?v=p5Ac7ap_MAY
https://www.youtube.com/watch?v=7dQRSS2FTHg
https://www.youtube.com/watch?v=9Um9wR46Ir4
https://www.youtube.com/watch?v=6pU3tw5let4
prvo DJB pa onda... puno pozz :-)
Ja sam ovaj post procitao preko telefona. Pre nego sto sam ga otvorio da ga celog procitam, nisam mogao videti ko je autor. Avaj, nisam ni morao. Tendencioznost naslova po ugledu na Kurir me je nedvosmisleno uputila na Ivana. Takav je i cijeli post. I sta uopste znaci fraza svabski zdravorazumski pristup? Sta, kao to je neki licencirani njemacki izum, tipican samo za njih? Odgovor nije potreban. Pitanje je retorickog karaktera.
Milice,
Zapravo je skroz obrnuto,već evo vek skoro od Kejnza i misle i rade drugačije. Odakle vam ta tvrdnja?
Od svih ,,relevantnih" ministara finansija i guvernera centralnih banaka govorimo o čoveku koji je od izbijanja krize daleko najneuspesniji. Da ne bi Dragija još bi smešniji ispao. Koji je to iole dobar rezultat koji je Šojble postigao? Odbranio neke svoje ideje... Pa od kad je tvrdoglavost vrlina,pogotovo kad se radi o tako uticajnom apartčiku? Istina jeste da su sa dolaskom Vilija Branta i njegovih etatista soc demokrata Nemci još od 70ih uskraćeni za iole ozbiljniji privredni rast al tek što se ovi demohrišćani nemaju ničim pohvaliti... Zadnjih 30+ godina sav rast koji su Nemačka i Japan ostvarili jeste zapravo rezultat snažne apresijacije njihovih valuta na račun dolara. Sad kad toga više nema ostala im je samo stara slava i to ne ni njihova već nekih drugih pre njih. Stavljati Erharda i Adenauera u isti koš sa Šojbleom je intelektualni promašaj
I ja nisam morao da pogledam ko je autor, :) još jedan odličan tekst, Ivane, sasvim tačna analiza Šojblea i onog najpozitivnijeg (jer u duboko etatističkoj Nemačkoj, nažalost, istinski, to jest antietatistički liberalizam/libertarijanizam postoji tek na nivou statističke greške, i najbolje čemu se čovek može nadati je neka varijanta ordoliberalizma) toka nemačke misli koji karakterizuje pro-tržišno krilo CDU i veći deo AfD. A to što tako očigledno iritirate dežurnu ekipu naci-boljševičkih pseudo-liberala pouzdan je znak zdravih kriterijuma i normalnog načina razmišljanja :))
Обожавам тобож фиксалне конзервативце и либерале који радо дочекају сваку кризу еврозоне како би препоручили јачу и чвршћу европску политичку унију. Просто подсећају на неоконове и "catastrophic and catalyzing event"...
Slažem se, gospodine Jara(g)maz, to je gotovo isto toliko odurna pojava kao gomila površno maskiranih ili, čak, kao u vašem slučaju, prilično otvorenih udbaško-putinovskih fašista koji ordiniraju na liberalno-libertarijanskom blogu ili neki laži-libertarijanci (što je najcrnje, imam utisak da lažu uglavnom sebe, vi ste mi sa svojim ultraprimitivnim tribalnim diskursom, u neku ruku i simpatičniji, između ostalog i zato što ste očevidno i mnogo manje temeljito obrazovan i mnogo manje vispren čovek od nekolicine takvih :) ), koji od silne (i, naravno, sasvim opravdane) zgađenosti evroameričkim neokomunističko-ljudskopravaškim kuplerajem, u kombinaciji sa belodanim nedostatkom rudimentarnog zdravog razuma i elementarnih kriterijuma, počinju da drže stranu direktnim idejnim i metodološkim naslednicima Lenjina i Staljina :)) Ali, koliko sam shvatio, gospodin Janković ne uzdiže Šojblea za uzor libertarijanske vrline, već samo ističe njegove relativne intelektualne i moralne prednosti, kako u poređenju sa grčkim komunističko-fašističkim trogloditima, tako i u poređenju sa njihovim evrokomunjarskim parnjacima, koji ne prezaju ni od najočevidinije kriminalne sumanutosti (najnoviji paket pomoći Grčkoj, naravno, nije ništa drugo) da održe svoj bolesni projekat i, naravno, moć i fotelje, makar još par godina, a poesle toga potop, i osvetljava intelektualni bekgraund iz koga ta (opet ističem relativno - nemački ordoliberalizam je s moje tačke gledišta prevaziđeni produkt jednog sasvim drukčijeg doba u kome se, u endemski etatističkom nemačkom kontekstu, i mnogim pametnim i poštenim ljudima, a Ojken i Bem su defintivno bili i jedno i drugo, o tome, uostalom, bogato svedoči i njihovo držanje tokom razdoblja nacističke tiranije, da država može da odigra pozitivnu ulogu u promovisanju slobodnog tržišta i konkurencije) pozitivna gledišta potiču. No, bilo to kako bilo, u poređenju sa vama i sličnima, Šojble je vanbračni hibridni klon Hajeka i Mizesa :) - kome vi, uostalom, Blut und Boden plemenska spodobo i s kojim pravom spočitavate da nije dovoljno liberal za vaš ukus, ili ste se ipak odlučili da se potpuno i intencionalno, a ne samo slučajno i nesvesno kao do sada, posvetite karijeri komičara? :))
Haha Speakeru stari druze, izgleda da su i kod vas velike vrucine udarile, a posto ste covek u godinama ne bi trebalo bez mokre krpe na glavi da izlazite napolje. Salu na stranu, bez obzira sto je to vase suvereno pravo, nije lepo koristiti ad hominem argumentaciju u diskusiji. Licni, ne vidim sta to naci-boljsevicki ima u mom komentaru, osim ako osvrt na potpubo tabloidnu dimenziju posta nije deo libertarijanske politike ako nisi sa nama protiv nas. Uopsteno receno, pored ad hominemske argumetacije takodje narocito iritantna postaje argumetacija tzv. slamnatog coveka. Doduse u tome prednjaci Tasic. Vasa specijalnost je ova prva. Mada to meni ne smeta. Coveka moze da uvredi samo ako je nesto istina. I najiskrenije, dobar broj autora, ali i komentatora se narocito u diskusijama ponasaju kao, sto bi Lenjin rekao, korisni idioti, cesto zagovarajuci mere, koje nijedna kapitalisticka zemlja niti je primenila niti bi primenila. Takodje, njihova sklonost ka primeni dvostrukih standarda je epohalna. Ovaj blog bi trebao da sluzi za promociju trzista, ali narocito ljudi poput Ivana cine da ideja trzista bude tragikomicna, pa tako umjesto da privlace ono odbijaju ljude svojim povrsnim shvatanjem trzisnog mehanizma. To ja zovem Radulovic efekat, sve me to ponekad podseca na srpsko-jevrejski dupli blef. Toliku su uporni u insistiranju na primeni necega sto niko ziv ne primenjuje.
Идеја о политичкој унији Немачке и Грчке се не може окарактерисати лево ил' десно, социјалистички ил' либерално обзиром на то да је толико далека од стварности и изводљивости да се не квалификује прего прага нечега иоле разумног.
Просто речено, идеја је лудачка а то да ли је изговорио Шојбле или Варуфакис или као што је сада случај да обојица дувају у исте дипле али из називно различитих асилума, неће учинити предлог бољим.
Штавише, једина земља за коју би тако нешто било изводљиво је ова која себе зове републиком Србијом будући да се ради о темељно разореном простору СФРЈ лунатизмом.
Smesno mi je kad libertarijanske ideje zastupaju osobe sa 3, 5 $ na racunu. Pa cemu vas je naucila Ayn Rand? Btw jako povrsan tekst.
A vi ste, mila damo, sa belodanom sklonošću prema epizodnom TV-trešu, :) nekakav medijum, koji vidi stanje računa iza anonimnih nadimaka? :)) I zašto bi libertarijanske ideje bile monopol bogatih ili siromašnih: kako iz navike stečene u boemskoj mladosti, :) volim da se krećem u raznim krugovima i mešam sa raznim svetom, ja znam i multimilionere i socijalne slučajeve koji ih zastupaju, i ne vidim problem ni u jednom ekstremu, poenta tih ideja je da imate slobodu da radite sa svojim životom ono što sami želite i izaberete, a da li će to biti sticanje materijalnih dobara, ili nešto drugo, i da li ćete, ako se za to sticanje opredelite, u tome biti uspešni, zavisi od mnogih faktora, i sa vašim načelnim opredeljenjem za ideje slobode ne mora da ima nikakve direktne veze :)
Ha, ha, bas me slatko nasmejaste u ove sitne sate! Sve ste u pravu, medijum koji se davi u TV trashu i preferira "kavijar levicare" :)
Post a Comment