Pages

10 May 2015

Američki i evropski kapitalizam

Anglo-saksonski kapitalizam je kapitalizam akcionara, sitnih jednako kao i krupnih vlasnika. U osnovi akcionarskog kapitalizma su vlasnička prava i sistem je jednostavan: vlasništvo donosi proporcionalno pravo u upravljanju svojinom. Kontinentalni evropski kapitalizam je kapitalizam stejkholdera, kapitalizam interesnih grupa. Privatno vlasništo važi, ali postoje prioritetne grupe i viši ciljevi. Delom zbog strukture vlasništva a delom zbog zakonskih regulacija i privilegija posebnim grupama, firmama upravljaju ne samo vlasnici-akcionari već se nadproporcionalno pitaju i važni stejkholderi: država, sindikati, banke. Ako vas ova distnikcija više interesuje, Norman Barry i Steve Pejovich su autori koji vam trebaju.

Američki kapitalizam vremenom biva sve regulisaniji, ali glavna distinkcija ostaje. Poslednjih par godina američko tržište zahvatio je talas preuzimanja čiji su glavni akteri posebna vrsta hedž fondova koje nazivaju aktivističkim. Ovi fondovi ciljaju firme za koje misle da imaju potencijal ali su loše vođene. Nakon što kupe kritični udeo akcija i eventuralno izgrade mrežu saveznika među drugim akcionarima, aktivistički fondovi kreću u akciju: smenjuju menadžment, seku troškove i menjaju šta treba u vođenju firme. Ako su bili u pravu, onda ovi potezi firmi podižu vrednost i fond bude na dobitku. I ne samo fond - na dobitku su i ostali akcionari, kreditori, novi sposobni menadžment koji je dobio šansu i cela ekonomija. Na gubitku je samo stari i neefikasni menadžment.

Ovo nije ništa suštinski novo jer su neprijateljska preuzimanja ključni deo tržišne ekonomije; to je ono što privatnu akcionarsku svojinu čini efikasnom. Ali na delu je novi talas, vođen od strane "aktivističkih" hedž fondova. Kažu da svaki CEO u Americi u poslednje vreme strepi od telefonskog poziva predstavnika aktivističkog fonda, koji će mu saopštiti da fond sada ima kritični udeo vlasništva i da razmišlja o nekim promenama.

U isto vreme Francuska je, delom verovatno u reakciji na ova dešavanja, donela zakon koji duplira glasove starih akcionara. Zakon stupa na snagu 2016. i po njemu novi investitori vrede upola manje od starih koji akcije drže u posedu više od dve godine. U mnogo slučajeva stari akcionar je država i ona će sada jednim potezom duplirati broj svojih glasova. Ali još važnije, ovim se još dalje obogaljuje kapitalizam. Obrazloženje za ovaj zakon je da se diskriminacijom vlasništva smanjuje uticaj spekulativnog kapitala. Ali suština je da francuski zakonodavci ne shvataju kako korisnu funkciju u smislu podsticaja i kontrole firmi i menadžera taj "spekulativni" kapital ustvari vrši. 

5 comments:

Mad Max Manus said...

Колико је неолибералисам присутан у Србији, толико има капиталисма уз централну банку и fiat новац.

pest said...

Interesantan clanak.
Neverovatno mi je da je ovakav zakon prosao u Francuskoj. Da je neko drugi, pa i neki od blogera Trzisnog Resenja, rekao bih mu da laze. Ali Slavisi - verujem!

Marko Paunović said...

Verujem da se delom radi i o francuskom nacionalizmu - da zele da zastite "svoje" fabrike od zlih stranaca.

Milica grbović said...

Što reče Prokop: što više država nešto spašava, to više propada. Tako će i francuski model.

Lazar Antonić said...

Pravi razlog zasto dupliraju glasove je da bi drzava mogla da proda deo vlasnistva u preduzecima a da zadrzi kontrolu nad njima. Nije u pitanju ideologija vec nedostatak novca.