Pages

26 April 2015

20 godina od smrti Milovana Đilasa

Ovako "Đidu" vidi Svetozar-Steve Pejovich. Tekst je na engleskom ali toplo preporučujem:
REMEMBERING MILOVAN DJILAS (1911-1995): HERO OR SOB
ON 20TH ANNIVERSARY OF HIS DEATH
Dictators do not like malcontents. Milovan Djilas quarreled with Tito and ended up in jail. Leon Trotsky quarreled with Stalin and was murdered. Field Marshall Erwin Rommel conspired against Hitler and was ordered to poison himself. They all paid a price for displeasing their masters. Like thousands of other ‘traitors’, Trotsky and Rommel have joined the dust of history. However, Milovan Djilas seems destined for a pardon. The initiative for pardoning Djilas comes, mostly but not exclusively, from intellectuals in the West, and former communist and socialists in Montenegro and Serbia. Pardoning Djilas requires downplaying the crimes he committed as a top communist leader in 1941-1954, and inflating the importance of his post-1954 activities as a ‘dissident’. 
This communication argues that attempts to exonerate Milovan Djilas are plain wrong. Whatever Djilas did after his break-up with Tito in 1954 does not eradicate the crimes he committed in 1941-1954. 
Shortly before he died, Jovo Kapicic, one of the bloodiest if not bloodiest member of the Yugoslav version of KGB, asserted that Tito and Djilas were the only true communist revolutionaries in Yugoslavia. Responding to Djilas’ complaints about his treatment in Tito’s prison, Slobodan Penezic, chief of the Serbian version of KGB said (I am paraphrasing): ‘Why are you surprised? You were a founder of this regime and you know what to expect’. The remarks of Kapicic and Penezic have one single message: As a founder of the communist government in Yugoslavia, Djilas is co-responsible with other communist leaders for the crimes of that government after his break with Tito in 1954. This is an important point that Djilas’ defenders choose to gloss over. 
Of course, people in the West read about communist crimes. However, they never experienced those crimes on their own skin. Short of moral consternation, the costs of crimes committed by the communist party of Yugoslavia had then little if any direct effect in the West. At the same time, Djilas was one of earliest dissidents to reach Western press with the stories about the sins of communism. Hence, Djilas’ writings and other activities in the post-1954 years provided significant benefits to both decision-makers and public-opinion makers in the West. I conjecture that simple cost-benefit analysis explains why Djilas gets a passing mark in the West. 
It would take volumes to catalogue crimes Djilas committed first in his native Montenegro and later on in Yugoslavia. In 1941, Tito sent Djilas to Montenegro to organize and control the uprising against foreign invaders and domestic traitors (meaning all opponent of communism). Djilas and his fellow communists considered the so-called people’s uprising merely as the façade of words hiding the true objective: the communist revolution. Djilas eagerly used his power to order directly or to condone indirectly the slaughter of hundreds of intellectuals, businessmen and civic leaders in Montenegro. Djilas wanted those people dead not because of what they did but because of who they were. They were respected Montenegrins who could not be counted on to support the communist revolution. Djilas’ usual remark to his underlings was ‘kill that dog’. 
Eventually, Montenegrins had enough of communist terror. Under the leadership of Pavle Djurisic (whose battle slogan was: “the red star is not our star”) they threw the communists out of Montenegro and were able to keep them out for about two years. Today, Pavle Djurisic has a monument at the Monastery of St. Sava in Libertyville, IL. In Montenegro today, the memories of war years are different. Djurisic is forgotten while Djilas’ crimes are downplayed by being officially named as ‘left deviations’; that is, as forgivable political errors. 
Immediately after the communist captured Belgrade in 1944, Djilas got total and unrestrained powers over media, radio, movies, and all other means of thought-control. In effect his position in the postwar years was no different from that of Joseph Goebbels in Nazi Germany. And his use of power was the same. Let me mention just a few examples that I am familiar with. Speaking to a group of elementary and high school teachers in 1950, Djilas literally shouted: “I want to know if there is a teacher in New Yugoslavia who believes in God.” In the early 1950s, Belgrade Radio hired a group of young English and German speaking students to read foreign language broadcasts. They knew foreign languages because their parents were the upper middle class. But the “class’ their parents belonged to was enough for Djilas to order the director of Belgrade Radio (I believe the director was Draza Markovich) to immediately fire ‘bourgeoisie elements’. At about the same time, several people were caught selling goods in the black market. Everybody was in the black market in those days. So those individuals got light jail sentences. Djilas, who in those days spoke forcefully about ‘forging the new man’ disagreed. He wrote an article in daily newspaper accusing the trial judge of bourgeoisie mentality and saying that those individuals should be shot. Indeed, those poor guys were immediately retried and shot. 
Djilas was a high priest of Marxism-Leninism. In the service of that ideology he committed and/or condoned unspeakable crimes in 1941-1954. Exonerating Djilas for the crimes he committed is plain wrong for at least two reasons. First, Djilas was a major player in the communist regime; thus, forgiving his crimes falsifies the history of the communist rule in Yugoslavia. Second, downplaying Djilas’ crimes and inflating his post 1954 behavior provides future generations with wrong behavioral incentives. It informs them that it is OK to kill in the service of an ideology because writing a few books critical of that ideology is all it takes to be forgiven and even hailed as heroes. 
As for Djilas’ conversion in the post-1954 years, careful reading of his work suggests a series of transformations: from a radical Marxist to a communist reformer; from a communist reformer to a socialist; and from a socialist to a left-wing social-democrat. Clearly, the stability of convictions was not Djilas’ trump card. Djilas never accepted methodological individualism, classical liberalism, and the private-property, free-market capitalism. Perhaps he died before making yet another political transformation. 
In conclusion, glorifying Djilas as a fighter for liberty is almost pornographic. I believe that Milovan Djilas was masochist and psychopath. And that conclusion, which is not lightly made, finds its justification in Djilas’ activities, his writings, and the remarks of his close comrades. 
Svetozar (Steve) Pejovich
Professor Emeritus
Texas A&M University

27 comments:

TataBuda said...

Ne mogu da shvatim zasto svi sada rehabilituju cetnike, a pjuju po komunistima.

Nikada nisam bio komunista mada sam rodjen 1959. Naprotiv. Medjutim, za jedan deo komunistickih ideja imam razumevanje /makar su pod obavezno opismenjavali narod, trebili masovne bolesti i nesto, ipak,sagradili/. da ne spominjem da su i kljucne knjige bile dostupne onom ko je hteo.

Ali, gibanicare /Djurisic i ekipa/ proglasavati vrlim je uvreda za razum /ako takvo nesto uopste postoji, Majkl Bruks kaze da ne postoji/.

g. Stiv mi se cini visprenim, ali povodom bradonja ne mogu da se saglasim,

Kontekst je ipak cudo, inercija istorije isto tako, ovo su hajducki prostori, a niko iz istorije nije Bog zna sta naucio

Mad Max Manus said...

Неки се тамо Steve потрудио да у 1000 речи опише зашто је један приступ изравна погрешан а овамо пак TataBuda успева да сажме у једној реченици:

"Ne mogu da shvatim zasto svi sada rehabilituju cetnike, a pjuju po komunistima."

Marko Paunović said...

"pod obavezno opismenjavali narod, trebili masovne bolesti i nesto, ipak,sagradili"

Sve to je radila svaka vlast u Evropi u poslednjih 70 godina. Takodje, skoro sve su u tome bile uspesnije od jugoslovenske.

TataBuda said...

Cetnicko-gibanicarsko-draskovicevsko- radikalno-socijalisticko-julovska-ds-sns sigurno nije.
SF SN

Mad Max Manus said...

SF SN

Mad Max Manus said...

@Nemanja

Вероватно мисли на Монтегрине Јова Капичића који су се тукли против Монтегрина Милована Ђиласа, уз поклич није наша звезда црвена него зелена.
А можда и обрнуто.

Mad Max Manus said...

@Nemanja

Не рекох ништа о зеленашима, мада је Јово Капичић рођен у Италији, 1919. годинe, па није био за Краља већ диктатора и тоталитаризам. Колективни.

"Zato dvor Karadjordjevica u krvi do lakata ugusi neistomisljenike u Crnoj Gori"

Е да је било памети не би било ни Јова ни свих његових глупости. А ни овог Ђиласа... све је то иста фела.

Vladimir said...

"Ali, gibanicare /Djurisic i ekipa/ proglasavati vrlim je uvreda za razum /ako takvo nesto uopste postoji, Majkl Bruks kaze da ne postoji/."

Interesantno je kako su Titovci preuzeli od Ljotićevaca gotovo celu antičetničku propagandu. Naime, Ljotićevci su prvi upotrebljavali izraz "gibaničari" za četnike. Kao da je nešto jako čudno ako čovek jede gibanicu. Tada sigrno nisu mogli da se hrane u Meku. Idemo dalje, zajedno sa Nemcima Ljotićevci su organizovali izložbu "Četnici - koljači srpskog naroda". Nakon što je mladi SKOJ-evac Milo Dor prošao kroz logor za prevaspitavanje omladine u Smederevskoj Palanci, izgovorio je antologijsku rečenicu: "Vi Ljotićevci ste potpuno isti kao komunisti, s tom razlikom što se zalažete za monarhiju." I na kraju, Pavle Đurušić jeste započeo rat u JVuO, ali završio ga je u vojsci Dimitrija Mite Ljotića. Tako da bi bio kažnjen, ako ništa drugo a ono kao dezerter, u slučaju da je Draža pobedio u građanskom ratu.
Budući da komentator nije nikada bio komunista, tipičan je predstavnika Ljotićevaca, te za njega imam jedan haiku:

"Ni za Dražu, ni za Tita, naš je vođa Ljotić Mita!"

Milos Milicevic said...

Napokon neko ovo da sroci u jedan tekst.
I sve to ne treba da vazi samo za Djilasa vec i za ostale komunisticke "liberale", "slobodnjake", borce za "individualizam" poput Latinke, djavoljeg advokata Srdje, Paviceviceve i drugih apologeta komunista i mrzitelja JVuO.
Ipak najzanimljivije je da i posle 70 godina od kako je princ dinastije Petrovic napravio pomirenje sa Karadjordjevicima, ima ostrascenih Dukljana koji forsiraju trabunjanje o zlim Karadjordjevicima, koji se odmah drmnu kad im neko dirne u "founding fathers"-e, komuniste Perovica, Djilasa, Kapicica, ustase Drljevica i pripisuju ih drugima. Dobro, ipak postoji razlika izmedju pucana i princeva. Zanimljiv spin, bjelasi kolektivisti, a zelenasi odose u fasiste i komuniste. Izgleda da je obnova drzavnosti vaznija od drzavnog uredjenja i individualnih sloboda.

Mad Max Manus said...

@MilosMilicevic

"Djilas never accepted methodological individualism, classical liberalism, and the private-property, free-market capitalism."

Ђилас до краја свог живота није показао ни трунку покајања за злочине које је наредио и сам починио. Штавише, Милован Ђилас је до краја сматрао народно-ослободилачки револуцију историјском нужношћу са свим њеним елементима који су обухватале и убијање цивила као реакционарних снага.

Можда се западњацима изплатила и таква Југославија, можда су други источњаци завидели таквој Југославији али се обичном cost benefit анализом може видети да је Југославија платила далеко више од других, како у животима тако и у пропуштеном.

И дан данас се, и на овом блогу прикрива број убијених од стране комуниста.

И дан данас се, и на овом блогу негира могућност враћања у правно стање и превиђа цена безправности причама о некаквом либерализму без имовине и без басичног права на правично суђење.

Зато се објављује псеудо-историјски текст о монтегринима на енглеском.

Milos Milicevic said...

Mislim da je kulturno informisati se pre nego sto se u nekog prst uperi i nazove se lazovom, ali izgleda da Dukljane u pionirskoj skoli kulturu, tu burzoasku osobinu nisu ucili. Jedini koji lazu ovde jesu komunisti, ili closet komunisti koji svojim komuno-ustaso-dukljanskim stavovima pokusavaju da nas ubede da nisu, a onda upiru u druge. Dobro to i latentni homoseksualci isto rade, valjda je u prirodi, ali mislim da je svima lakse kad se Out-uju :)
Da imate pojma o cemu pricam znali bi ste da sam mislio na drugog princa.
A nisam centralista, gresite, ali nisam ni podrzavalac LSCG i ostalih komunistickih bauka koji se brane nekakvim "crnogorstvom", a veze sa istim nemaju. Vama je onda i Bosko Mijatovic centralista kad razmontira lazi raznih vojvodjanera Canka, Boarova...

Mad Mac Manus
Potpisujem sve sto ste rekli, ali ne razumem ovo poslednje "Зато се објављује псеудо-историјски текст о монтегринима на енглеском" :D

Mad Max Manus said...

@MilosMilicevic

И дан данас се, и на овом блогу прикрива број убијених од стране комуниста.

Зато се објављује псеудо-историјски текст о монтегринима на енглеском.

Milos Milicevic said...

Naravno za takve ogranicene umove poput tvog postoje samo dva puta ili si centralista ili si obozavaoc LSCG. Isti slucaj je i sa nabrojanom gospodom Vojvodjanera, sa istim pristupom su napali onovremenom Mijatovica. Mozes da pises koliko hoces, ali cinjenice su cinjenice. Dok su "centralisticki tirani" otisli u JVuO, tvoj Sekula i Co su lepo otisli u komuniste i ustase, klali, palili i konfiskovali imovinu.
Sto se tice komunjara, u Srbiji ih nije ni bilo posle '42, a dosli su sa Crvenom armijom, koju ni Saveznici nisu mogli pobediti a kamoli sacica ubogih seljaka i gradjana. Da si citao nesto sem Dukljanskih tekstova, npr. Slobodana Jovanovica Vlade Milana Obrenovica, znao bi da su komunisti bili duboko nepopularni u Srbiji, i svakodnevno tuceni od strane vlasti. Ali zasto se baviti cinjenicama, kada su ti lepse tvoje crno-bele fikcije. To je jos jedna osobina koju delite sa Cankom i Boarovim.
Sto onda tvoji Milogorci ne ubise Tita onda, nego ga prigrlise, tako da su postali najcrvenija nacija posle Albanije i SSSR? I nabroj mi nekog vatrenog Milogorca danas a da nije izasao iz komunistickog sinjela... Pogledaj sta su tvoji Neovisni Milogorci uradili: sruslili grob Njegosa, prekrojili originalnu himnu, pokusali konfiskovanje crkvene imovine, napravili pljackasku privatizaciju... Tvoji Milogorci sa pravim Crnogorcima imaju veze koliko i ja sa Romanovima.

Vladimir said...

Ivane Jankoviću, nikako da mi odgovoriš da li je Živojin Pavlović bio komunista ili Obrenovićevac. Zar moram na svakom postu da te pitam isto? Kako ti ne dosadi više da čitaš jedno te isto pitanje?

pest said...

OFF TOPIC

Ej bre, liberali, sto ne analizirate malo stravicno nasilje i rasne nerede u Americi do kojih je dovela politika i pogled na svet za koji se vi zalazete?

Mame vam ga licemerne.

Slaviša Tasić said...

"...do kojih je dovela politika i pogled na svet za koji se vi zalazete?"

Za šta se zalažemo, za nasilničku policiju? Za "rat protiv droga" koji je stvorio i takvu policiju i takav Baltimor? Zbog kojeg ljudi uhvaćeni sa 5g marihuane dobijeju godine zatvora, budu označeni kao kriminalci i posle celog života ne mogu da nađu posao? Za welfare state koji im je uništio samostalnost i motivaciju? Baltimor je slika i prilika američke paternalističke socijal-demokratije. Obrati se Krugmanu i Stiglitzu.

pest said...

"Ne grizi ruku koja te 'rani :D Tvoji diktatori bi obrisali tvoje postove pre nego sto kazes av, pa ne bi mogao ovako da silujes auditorijum ;)"

Pa i ja bih, da sam neka vlast, obrisao svima vama postove i zabranio "Trzisno resenje". U medjuvremenu, koristim slobodu da komentarisem koju su mi dali autori bloga i ne grize me zbog toga savest.

To je kao kad Slavisa koristi usluge raznih drzavnih sluzbi tipa besplatno skolovanje, a da moze ukinuo bi ih.

Vladimir said...

@pest

Šta mislite o Đilasu? Da li je bio heroj ili hulja?

Игор Јарамаз said...

А исти Стив Пејовић не да је у кревету са најгором сортом наследника СК (ДПС ЦГ) него предаје на крони универзитету UDG капоа црногорске мафије Ђукановића и Веселина Наполеонивог Вукотића који сам рече да је постао социјал-демократа откако је постао привредник, тј. очекује од приватне државе МЂ да намешта тржишну утакмицу за „његов" фукс. Последњи предлог је била ваучеризација високог образовања да могу и на UDG да плаћају школарине из државног буџета.

Vladimir said...

@Igor Jaramaz

Da li je Veselin Vukotić bio neki ministar u vladi Ante Markovića?

Speaker said...

Odličan članak, Ivane, hvala što ste ga repostovali, ali i, osim Slavišinog i prvog Vladimirovog posta, retko besmislena diskusija :) A što se tiče poštovanog kolege komentatora pesta, neka mu kao uteha posluži činjenica da se barem siroti, stari Speaker ne bi uopšte zajebavao sa brisanjem njegovih postova ili seckanjem visokih etičkih principa na sitna crevca, već bi takav staljinističko-nacistički ološ, u duhu liberalnog pragmatizma, rado i po kratkom postupku rastavio sa životom :) Pas de liberté pour les ennemis de la liberté, I'm afraid, my dear chap :))

Vladimir said...

@Speaker

"Odličan članak, Ivane, hvala što ste ga repostovali, ali i, osim Slavišinog i prvog Vladimirovog posta, retko besmislena diskusija"

Šta to nedostaje ostalim Vladimirovim postovima? :)
Gde ste Spikeru, stari lafe?! Priključite nam se u diskusiji, pridodajte neki smisao. :)

Speaker said...

Radno, Vladimire, radno, treba zaraditi novac da bi evrokomunjare i njihova parazitska glasačka mašinerija mogli udobno da žive :)) Ali mislim da će par narednih nedelja biti nešto bolje, pa ako bude nekih thought-provoking tekstova, eto i mene :) Ovo ovde je OK, jer na primeru Đilasa ukazuje na jedan generalno ružan fenomen, činjenicu da se komunističkim "disidentima" (koji su, uzgred, u velikoj većini ostali ova ili ona vrsta komunjare do kraja života), štošta opraštalo (spomenuti Đido bi, što se mene tiče, i da na Zapadu vlast nije držala gomila levičarskih štetočina i licemera, boravak u Brozovom zatvoru trebalo da zameni dugogodišnjim boravkom u nekoj zapadnoj buvari za sve nevine ljude za čiju smrt i patnje je bio direktno ili komandno odgovoran), ali meni se to celoga života činilo, što bi rekli Anglosaksonci, self-evident, pa nemam neku naročitu inspiraciju da komentarišem: šta pametno, uostalom, reći o tome da je zemlja okrugla ili trava zelena? :)

Vladimir said...

Spikeru, ne bih se ja baš kladio da je Zemlja okrugla. A i trava kada se prosuši dobije neku nezelenu boju. :)

Speaker said...

Vladimire, genijalni umetnici su snagom svoje kreativne intuicije davno predvideli vaše argumente :)) Čak sam površno i poznavao pevača, ako me sećanje na slavne dane u staroj Rupi ljuto ne vara :))

Speaker said...

Pardon, ovo je originalna verzija, znao sam ovog lika, a ne tog koji peva na onom drugom snimku, zvali su ga Džeger, ali baš ništa drugo ne znam o njemu :) U svakom slučaju, ova stara varijanta mnogo bolje zvuči od početka do kraja :)

Игор Јарамаз said...

Da li je Veselin Vukotić bio neki ministar u vladi Ante Markovića?

Наравно Владимире, управо за приватизацију и реструктуризацију

Затим беше саветник Мила Ђукановића и члан сваког УО (пара)државног предузећа у Монтепркну (Плантаже 13. јул су једине преостале а нису тотално шворц) и може се рећи један од архитеката крони-капитализма црногорског.

Али је зато редован гост на свим балканским конференцијама либертаријанаца. И другови либертаријанци су људи, и они воле богате и моћне булшитере, довољно је да убаце кључне речи у свој говор - слободно тржиште, ваучеризација, приватизација, слобода, либерал, либертаријанизам - и хоп, ствар је решена.