Nikome na svetu nije jasno zašto je Švajcarska nacionalna banka (SNB) odlučila da prestane sa politikom zaustavljanja rasta franka prema evru. SNB nije mnogo transparentna i ne objavljuje zapise sa sastanaka (kao što, na primer, radi Fed). Zato možemo samo da nagađamo, ali pri tome je dobro imati neke od sledećih stvari na umu.
Kad je 2011. odlučila da stavi plafon na rast franka prema evru, SNB je uradila nešto slično što su uradile zemlje sa QE politikama. U protekle tri i po godine SNB je priliv deviza u zemlju pratila proporcionalnim štampanjem franka, jer to je bio jedini način da se spreči dalje jačanje franka. Jedino je tako odluka o plafoniranju mogla biti sprovedena. Kao posledica, monetarna baza SNB je u proteklih nekoliko godina porasla isto koliko su rasle i monetarne baze Feda i Banke Engleske, banaka sa najvećim kvantitativnom ekspanzijama (QE) na svetu. Švajcarska svoju politiku nije zvala QE i radila je iz drugačijih razloga, ali ključni efekat je bio isti.
Pre nekoliko dana je Evropska centralna banka saopštila da će se konačno upustiti u sopstveni QE -- u evrozoni je deflacija, u nekim zemljama vrlo osetna deflacija, a cilj evrozone je inflacija od 2%. Cilj evrozone je i sopstveni opstanak, koji restriktivna monetarna politika pritiskom na zemlje juga sve više ugrožava. Kad bi ECB počela sa ozbiljnim QE, Švajcarska bi, ako hoće da nastavi sa plafoniranjem franka, taj QE morala da prati svojom daljom ekspanzijom u francima. Ako ECB u narednom periodu krene sa štampanjem stotina milijardi evra, što jeste ideja, Švajcarska bi morala da odgovori još i dodatnim štampanjem franka. Švajcarska ne samo da je manja od evrozone da bi mogla da se takmiči u toj igri, nego je već i imala sopstvenu ogromnu ekspanziju baze. Ovim korakom verovatno hoće da iz te igre izađe.
Druga stvar koja se u Švajcarskoj paralelno događala je uvođenje, a zatim i dalje sniženje, negativnih kamatnih stopa. SNB sada targetira tromesečni Libor od -0.75%. Sa negativnom referentnom stopom banke imaju razloga da ne drže novac kod SNB; mogu da ga drže u kešu ili plasiraju u kredite i tako podstaknu rast širih monetarnih agregata (novčane mase, M1-M3).
Ukidanje plafona na franak je bila mera restriktivne monetarne politike. Ali duboko negativne kamate su mera ekspanzivne monetarne politike. Ove dve stvari imaju smisla zajedno jedino ako je cilj SNB nešto treće -- a to je promena orijentacije od nekonvencionalne ka konvencionalnoj monetarnoj politici. Od rasta monetarne baze (QE i njenih varijacija), prema posmatranju širih monetarnih agregata. Švajcarska trenutno ima deflaciju, a SNB cilja 2% inflacije, što znači da korak ka restriktivnoj politici sigurno nije bio razlog za ukidanje ograničenje rasta prema evru. Umesto toga, SNB hoće da izađe iz kola QE, da zaustavi rast monetarne baze, a da istovremeno poveća rast širih monetarnih agregata.
Ne znam da li je ovo zaista bila ideja. Scott Sumner (koji poslednjih godina ima najbolje prognoze od svih koje pratim) misli da je odluka o ukidanju plafona bila klasična glupost i ništa drugo. Ni švajcarskoj berzi se mera nije svidela, mada je pad berze možda samo značio nivelaciju cena po novom kursu. Neke efekte ćemo videti vrlo brzo, već do kraja ove godine: treba pratiti kretanje širih monetarnih agregata SNB, kretanje GDP i naravno inflacije/deflacije.
Kad je 2011. odlučila da stavi plafon na rast franka prema evru, SNB je uradila nešto slično što su uradile zemlje sa QE politikama. U protekle tri i po godine SNB je priliv deviza u zemlju pratila proporcionalnim štampanjem franka, jer to je bio jedini način da se spreči dalje jačanje franka. Jedino je tako odluka o plafoniranju mogla biti sprovedena. Kao posledica, monetarna baza SNB je u proteklih nekoliko godina porasla isto koliko su rasle i monetarne baze Feda i Banke Engleske, banaka sa najvećim kvantitativnom ekspanzijama (QE) na svetu. Švajcarska svoju politiku nije zvala QE i radila je iz drugačijih razloga, ali ključni efekat je bio isti.
Pre nekoliko dana je Evropska centralna banka saopštila da će se konačno upustiti u sopstveni QE -- u evrozoni je deflacija, u nekim zemljama vrlo osetna deflacija, a cilj evrozone je inflacija od 2%. Cilj evrozone je i sopstveni opstanak, koji restriktivna monetarna politika pritiskom na zemlje juga sve više ugrožava. Kad bi ECB počela sa ozbiljnim QE, Švajcarska bi, ako hoće da nastavi sa plafoniranjem franka, taj QE morala da prati svojom daljom ekspanzijom u francima. Ako ECB u narednom periodu krene sa štampanjem stotina milijardi evra, što jeste ideja, Švajcarska bi morala da odgovori još i dodatnim štampanjem franka. Švajcarska ne samo da je manja od evrozone da bi mogla da se takmiči u toj igri, nego je već i imala sopstvenu ogromnu ekspanziju baze. Ovim korakom verovatno hoće da iz te igre izađe.
Druga stvar koja se u Švajcarskoj paralelno događala je uvođenje, a zatim i dalje sniženje, negativnih kamatnih stopa. SNB sada targetira tromesečni Libor od -0.75%. Sa negativnom referentnom stopom banke imaju razloga da ne drže novac kod SNB; mogu da ga drže u kešu ili plasiraju u kredite i tako podstaknu rast širih monetarnih agregata (novčane mase, M1-M3).
Ukidanje plafona na franak je bila mera restriktivne monetarne politike. Ali duboko negativne kamate su mera ekspanzivne monetarne politike. Ove dve stvari imaju smisla zajedno jedino ako je cilj SNB nešto treće -- a to je promena orijentacije od nekonvencionalne ka konvencionalnoj monetarnoj politici. Od rasta monetarne baze (QE i njenih varijacija), prema posmatranju širih monetarnih agregata. Švajcarska trenutno ima deflaciju, a SNB cilja 2% inflacije, što znači da korak ka restriktivnoj politici sigurno nije bio razlog za ukidanje ograničenje rasta prema evru. Umesto toga, SNB hoće da izađe iz kola QE, da zaustavi rast monetarne baze, a da istovremeno poveća rast širih monetarnih agregata.
Ne znam da li je ovo zaista bila ideja. Scott Sumner (koji poslednjih godina ima najbolje prognoze od svih koje pratim) misli da je odluka o ukidanju plafona bila klasična glupost i ništa drugo. Ni švajcarskoj berzi se mera nije svidela, mada je pad berze možda samo značio nivelaciju cena po novom kursu. Neke efekte ćemo videti vrlo brzo, već do kraja ove godine: treba pratiti kretanje širih monetarnih agregata SNB, kretanje GDP i naravno inflacije/deflacije.
5 comments:
Meni to sve, bar ovako laicki deluje prosto (mozda i previse prosto). Ako SNB zeli da vestacki drzi CHF nisko u odnosu na EUR mora konstantno da menja CHF za EUR (ponuda i potraznja se ne kliringuju bez SNB-a) i time trpi gubitke (koji se doduse ne vide ako se ravnotezni kurs ignorise). Gubici se gomilaju, a kad ravnotezni kurs dovoljno odstupi od fiksiranog brzina akumulacije gubitaka postaje nepodnosljiva.
Meni to jednostavno lici na stari dobri Gresham's law. Jer EURO je shit valuta u poredjenju sa CHF. Mesavina svih valuta iz evrozone (pojednostavljeno receno pola nemacka marka, pola talijanska lira) nikako ne moze biti pandan CHFu, izuzev ako SNB zeli da unisti CHF.
Jim Rogers (koga ja veoma cenim) je to ovako objasnio u svojoj knjizi iz 2013-te:
http://www.businessinsider.com/jim-rogers-i-predicted-the-swiss-franc-shocker-2015-1
Ja takodje mislim da je objasnjenje vrlo jednostavno i najboje izrazeno srpskom narodnom poslovicom "ko je lud ne budi mu drug". Cinjenicku osnovu za to si dao i ti u tekstu, ukazivanjem da ce EU da stampa milijarde evra da bi spasila svoj propali politicki projekat, i da Svajcarci ne mogu i ne zele da to prate. No, fali ocigledan zakljucak da stampanje milijardi evra ili franaka nije resenje ni za sta, i da Svajcarci rade ispravnu stvar, ali to je pretpostavljam vec suvise priprost i "nenaucni" nacin misljenja.:)
Btw i Svajcarska ima deflaciju prethodnih nekoliko godina.
Izgleda da su se ECB i SNB dogovorile...
But why did the SNB act so precipitously? After all, at the time of the SNB’s action the ECB had not announced QE. Surely the SNB could wait until it did so?
No, it could not. It had to act when it did. On Friday January 16th, the German newspaper Der Spiegel reported that on the same day as the ECJ Advocate General published his opinion, the ECB President, Mario Draghi, had presented his proposed QE programme to German Chancellor Angela Merkel. The presentation gave details of the size of the programme, the approach (NCBs to buy their own government bonds) and limitations (Greek bonds excluded). Der Spiegel’s report, apparently authorized by a German government official, was an official leak of the ECB’s intended QE programme. In effect, the ECB announced QE as soon as the SNB got out of the way. This can’t possibly be coincidence.
But how did the SNB know that it had to act as soon as the ECJ Advocate General’s opinion was published? And why did the SNB’s action include a rate cut that could only be intended to defend against rapid inflows of capital, which would be expected if ECB QE was imminent, rather than simply “being considered”? As my colleague Raoul Ruparel rightly asks, what did the SNB know that no-one else did? Did it merely guess that ECB QE would not be far behind – or was it told? Did the ECB inform the SNB about Draghi’s meeting with Merkel? In short, did the ECB tell the SNB to remove the cap in order to clear the way for ECB QE?
http://www.forbes.com/sites/francescoppola/2015/01/17/oh-switzerland-what-have-you-done/
Ja moje ekonomiste volim "made in Harvard" :D kao sto je gosn. Nurijel Rubini:
The Return of the Currency Wars
Posto je SNB nezavisna, fiksni kurs otima im monetarni suverenitet, te predaju pse (valutnog) rata ECB, medjutim, predaja nije u svajcarskom duhu :D
Merkantilisti kakvim ih narod obdario, tek ce SNB da krene sa QE.
Inace, dok jedem pogolemu (verovatno poljsku) jabuku pitam se da li ova neprodata EU roba namenjena ruskim nesretnicima je isto beggar thy neighbour politika :D
Post a Comment