Savremeni svet se suočava sa problemom islama i islamizma. Problem je opasan i dubok ne zato što imamo posla sa divljacima i primitivcima, nego upravo zato što je reč o vrlo staroj i razvijenoj civilizaciji, sa izraženom kulturnom tradicijom i vrlo snažnim osećanjem istorije. U periodu 700-1200 islamska arapska civilizacija je bila centar sveta i ekonomske, političke i kulturne globalizacije, koja je sezala od Lisabona i Kordobe na Zapadu do Bagdada i Persije na Istoku. Arapski trgovci i finansijeri su izmislili praktično ceo aparat moderne trgovine i finansijskog računodvodstva, njihove trgovačke rute su obuhvatale pola sveta, arpaski doktori, filozofi, matematičari i hemičari su preuzeli najbolje tekovine grčke nauke i u mnogim pogledima je značajno usavršili. Islamska teologija je sofistikovanija od hrišćanske i ona miksuje abrahamistički monoteizam sa grčkom filozofijom 300 ili 400 godina pre Evrope. Mislioci poput Al Gazalija, Ibn Taimije i Ibn Halduna su utemeljivači ekonomije slobodnog tržišta, 500 godina pre španskih sholastičara i 700 godina pre Adama Smita. U periodu o kome je reč, Zapad predstavlja kulturnu, ekonomsku i naučnu koloniju i periferiju islamskog sveta, odnos između Bagdada i Rima u 9 veku odgovara današnjem odnosu između Njujorka i Hararea.
Daću vam dva vrlo rečita blic-podatka da ovo ilustrujem. Kada je kalif Harun Al Rašid poslao mehanički časovnik napravljen od strane arapskih naučnika Karlu Velikom početkom 9 veka ovaj je naredio da se ta đavolja sprava uništi, jer su zvuci kucanja kazaljki i odbrojavanja punih sati za njega bili sigurni znači demonskog uticaja. Sveti Toma Akvinski važi za najvećeg uma evropskog Srednjeg Veka, koji je uspeo da izvrši briljantnu sintezu katolike teologije i Aristotelove filozofije. Ipak, Sveti Toma nikad u životu nije pročitao reč Aristotela pošto njegovi spisi u Evropi nisu bili dostupni u 13 veku. Sve što je on znao o Aristotelu saznao je iz latinskog prevoda hebrejskog prevoda arapskog originala komentara Aristotelove Metafizike koje je pisao arapski filozof Ibn Rushd ("Averoes") u 12 veku.
Još iz tog vremena potiče neka vrsta kompleksa superiornosti islamskog sveta u odnosu na hrišćanstvo, određena spoznajom o relativnoj zaostalosti tadašnjeg Zapada. Evropa 8 ili 9 veka je primitivna periferija civilizacije, sa mnogim divljačkim, nepismenim plemenima koja se međusobno istrebljuju. Međutim, oko 14 veka ta sika počinje da se brzo menja: nastaje period postepene dekadencije islamske civilizacije, najpre sa osvajanjem Bagdada od strane necivilizovanih Tatara a potom prevlasti necivilizovanih Turaka Osmanlija, napredo sa velikom renesansom Zapada koja počinje u 11 veku i traje neprekidno stolećima. Islamski svet zapada u period stagnacije i truljenja, u isto vreme dok Zapad brzo napreduje, otvara nova geografska otkrića, razvija modernu nauku i ekonomske institutcije. Zapad počinje da potiskuje Islam i ekonomski i politički, ali i vojno. Od 17-og a posebno 18 veka u islamskom svetu se pojavljuje pitanje: šta je pošlo naopako? Primitivci iz Evrope koliko do juče nisu umeli da broje a sada su već daleko ispred nas. Ko je krivac za to?
Odgovor koji su islamski intelektualci i političari 18 19 veka na to pitanje davali najčešće je bio: mi sami, svojom nesposobnošću da se prilagodimo promenama.Turski sultani i arapski vladari pokušavaju da preslikaju zapadnu vojnu tehnologiju i način upravljanja i komandovanja trupama, ekonomsku politiku i na kraju čak i da uvedu sekularizaciju i političku demokratiju. Druga polovina 19 veka je period zlatnog doba ustavnih monarhija na Bliskom Istoku. Odgovor na zaostajanje za Zapadom je - imitiranje zapadnog liberalizma.
Dvadeseti vek donosi promenu odnosa prema Zapadu, koji postaje neprijateljski, ali politike koje se vode u islamskom svetu su i dalje pod dominantnim uticajem Zapada. Kako liberlani konstiutcionalizam u zapadnom svetu ustupa mesto fašizmu i komunizmu tako ove ideje počinju da ovladavaju i u islamskom svetu. Baat partija nastaje 1940ih pod uticajem nacističkog i komunističkog modela. Naserov model arapskog socijalizma je samo prepakivanje britanskog fabijanstva: Naser je školovan u Engleskoj i pokušava ono što je tamo naučio da primeni kući. Jadan rezultat odslikava samo jadne rezultate istog ekperimenta na Zapadu, ne neki unikatno arapski promašaj (ista stvar se dešava i u Indiji i drugde) Većina arapskih političara tog vremena prosto imitira zapadne kolektivističke modele.
Islamski fundamentalizam kao najraširenija pan-islamska ideologija danas je samo najekstremniji oblik ove imitacije Zapada. Potpuno je pogrešno uverenje da islamski fundamentalizam predstavlja povratak izvornom islamu i otpor modernizaciji. Potpuno suprotno tome, lideri ovog pokreta Hasan al Bana, Said Kutb i Maududi su radikalni reformatori i neprijatelji tradicionalnog religijskog establišmenta. Ni jedan od njih nije islamski učenjak: al Bana je sekularni srednjoškolski učitelj, Maududi i Kutb radikalni jeretici pod uticajem zapadnih romantičara i eugeničara, koji odbacuju islamske uleme i koji su odbačeni od tih istih ulema. Ne postoji ni jedna ideja koju danas identifikujemo sa islamskim fundamentalizmom koja nije uvezena sa Zapada i onda upakovana u retoričku oblandu "islamizma": samoubilački terorizam, rat protiv Zapada, džihad kao teror nad civilima, radikalni antisemitizam.
Koliko je islamski fundamentalizam pod uticajem zapadnih totalitarnih ideja najbolje svedoči činjenica da je koncept džihada ili svetog rata reinterpretiran u skladu sa tim idejama. U islamskoj istoriji ovaj koncept je bio relativno marginalan pre 20 veka. Nisu ga koristili ni političari ni religijski učenjaci. U ranijoj tradiciji džihad je značio ili unutrašnju duhovnu borbu da se dostigne religijski ideal ili pak odbrambeni ili osvajački rat protiv nevernika. No, čak i u ovoj militatnoj verziji, napad na civile i nemoćne je bio najstrože zabranjen. Džihad je konvencionalnin rat protiv neprijatelja na bojnom polju. Atak na žene i decu se smatra nedostojnim i kukavičkim. Ideja terora nad nenaoružanima je nepoznata u islamskom svetu pre 20 veka.
Fakat da su ludaci koji su u Parizu pre neki dan pobili 12 novinara kalašnjikovima zbog karikatura, verujući da time vode "džihad", posledica je vesternizacije islama. Ideja terora nad civilnim stanovništvom kao oruđa političke borbe nije islamska nego lenjinistička i doneo ju je Egipćanin Said Kutb, student Lenjina i Sorela. Setićemo se da je Lenjin napisao da je svrha pravnog sistema ne da eliminiše teror nego da ga obrazloži bez uvijanja i ulepšavanja. Kutb tu ideju preuzima. Hamas, ISIS, Al Kaida su učenici Said Kutba, koji je učenik Lenjina, Marksa i Sorela.
Al Bana, Kutb i Maududi oživljavaju koncept džihada sredinom 20 veka kao oruđa borbe ne samo protiv Zapada, nego presvashodno protiv zapadnjačkih liberalnih tendencija u islamskom svetu. Hitlerov Mein Kampf je preveden na arapski 1930ih u Egiptu pod nadzorom al Bane, i pod naslovom "Moj džihad". U njihovoj interpretaciji džihad se svodi na ideju svetske revolucije pod vođstvom islamske avangarde, još jedna lenjinistička pozajmica koju guraju i Kutb i al Maududi. Kutb govori kako je islam kombinacija najboljih elemenata hrišćanstva i socijalizma a Maududi kako je islam idelogija a ne religija. Homeini odbacuje sharia zakone jer ga oni sprečavaju u projektu nacionalizacije industrije, i definiše državu kao viši entitet u odnosu na religijski zakon! Povratak "korenima islama" u kontekstu islamizma je samo kodna reč za nametanje totalitarnih ideja pod firmom religije.
Evo nekoliko drugih karakterističnih primera dominantnog zapadnog uticaja na islamizam: Kutb je popularizovao termin "jahilija" koji se sporadično sreće u Kuranu i označava neznaboštvo pagana na arabijskom poluostrvu pre prihvatanja Islama. Prevod bi bio "neznanje"ili "neprosvećenost" u religijskom smislu. Kutb izokreće ovo i definiše termin kao ideološku nepravovernost, tvrdeći da je ceo moderni svet "jahilija", uključujući ne samo Zapad nego i praktično sve islamske režime tog vremena. Ovo nije nikakava apstraktna teorija, nego ugaoni kamen islamizma: Kutb je idejni tvorac Al Kaide, i njihov glavni neprijatelj danas nije Amerika i Zapad, nego liberalni ili kvaziliberalni "jahili" režimi u islamskom svetu. Ključni korak u njihovoj globalnoj revoluciji nije uništenje Zapada nego uništenje "ne-islamskih" režima u islamskom svetu. Lenjinistička revolucija pod firmom kuranske retorike.
Ili uzmimo Hasana Al Banu, osnivača Muslimanske braće. Jedan od važnih koncepata u Kuranu je "Shura", što se prevodi različito kao konsultacije, pregovori ili konsenzus. Izvorno, shura je označavala praksu proroka Muhameda da se dogovara sa svojim kompanjonima o svim ključnim pitanjima, prevashodno oko vojnih kampanja, a kasnije tokom recimo otomanske istorije kao obaveza sultana da se konsultuje sa religijskim učenjacima, i liderima lokalnih zajednica. Sultanova moć nikad nije bila neograničena poput moći zapadnih apsolutnih monarha, već je više ličila na ograničenu vladavinu evropskih kraljeva visokog srednjeg veka 1000-1300. Ograničavali su se ja kako rivalske grupe, tako i postojanje univerzalnog, religijski sanckionisanog zakona koji vladar ne može da ukine ili zanemari. Jedan sultan je došao na ideju da nasilno prevede sve hrišćane i Jevreje na islam iz političkih razloga, ali su ga u tome sprečili islamski učenjaci tvrdeći da je takva ideja protiv Kurana koji smatra Jevreje i Hrišćane "narodima knjige" koje je zabranjeno nasilno prevoditi u islam. Sultan mora da uvaži njihovo mišljenje kao deo prakse shure. U 19 veku, liberalni reformatori su interpretirali ovaj termin kao pokriće sa parlamentarne institucije liberalne države: Šta radi Hasan Al Bana? On tvrdi da je shura samo drugo ime za fašistički sistem korporativnog predstavljanja, tj totalitarnu državu po Musolinijevom nacrtu. Al Bana je osnovao Muslimansku braću direktno imitirajući Musolinijeve crne košulje, zajedno sa paravojskom, obaveštajnim aparatom, propagandom i socijalnim programima za siromašne, i iskoristio kuransku terminologiju da zasnuje takav režim.
Samoubilački terorizam se smatra originalnim i najstrašnijim svojstvom islamskog fundamentalizma. No, on je na Bliski Istok uvezen tokom 1960 od strane sekularnih političara i intelektualaca. Prvi samoubičaki napad na Bliskom Istoku izvršen je 1972 godine u Izraelu od strane jedne radikalne japanske komunističke grupe koja je tada sarađivača sa PLOom. PLO je sekualrna nacioanlistička organizacija koju su formirali arapski hrišćani. Kada su japanski komunisti izvršili samoubilački napad na aerodromu Lod 1972 Muamer el Gadafi je prezrivo govorio o nesposobnosti i kukavičluku Arapa koji nikad ne bi bili u stanju da nešto tako izvedu: Prve samoubilačke napade među Arapima izvršavaju sekularni hrišćani, člannovi PLOa. Tek kasnije tehniku preuzimaju i islamisti. Gledamo prethodnih meseci strašne scene odsecanja glava taocima pred kamerama od strane radikalnih islamista. I to su tipični metodi zapadnih komunističiih teror grupa poput Bader Majnkofa i Crvenih brigada. Ništa od toga nije izvorno islamska tradicija, nego direktna pozajmica sa Zapada. Najboji izvor za ovo je francuski ekspert za islamizam Olivier Roy, u svojoj knjizi Globalizovani Islam. Ovde je izvanredan intervju sa njim.
Ista stvar je sa antisemitizmom. Njega su na Bliski Istok prvo doneli dominanto hrišćanski arapski intelektualci školovani u Evropi, poput Georgea Habasha osnivača PLOa, a dominantan uticaj izvršila nacistička propaganda tokom 1930ih i 1940ih , Tradicionalno, islam je bio znatno tolerantniji prema Jevrejima od hrišćanstva, za šta postoje i politički i teološki razlozi. Često su progonjeni Jevreji nalazili utočište u islamskim zemljama. Antisemitizam kao ideologija je novitet u islamskom svetu 20og veka. Nemački istoričar Mathias Kuntzel je odlično dokumentovao ulogu nacista u etabliranju antisemitizma u arapskom svetu u svojoj sjajnoj knjizi Jihad and Jew-Hatred: Islamism, Nazism and the Roots of 9/11. Ovde možete pročitati sažetak njegovog argumenta, mada ja toplo preporučujem knjigu svakome koga zanima ovaj problem.
Jasno je da ovde imamo posla sa jednim opasnim modernim totaliranim pokretom kome je islamska religija samo maska i paravan. Zato i odgovor na islamistički teror mora da uzme u obzir ovu činjenicu. Podrivanje islamizma ne može da se izvede podrivanjem islama, nego distaniranjem od jeretičkog izopačenja islama u 20-om veku pod uticajem zapadnih totalitarističih ideja. Umesto "modernizacije" islama, odgovor na islamistički teror je zapravo tradicionalizacija islama, njegov povratak intelektualnim vidokruzima 18og i 19og veka.
Problem koji danas imamo je kombinacija totalitarne terorističke prirode islamizma i neadekvatnog razumevanja i odgovora na taj izazov na Zapadu. Tu se dijagnoza kreće između samoobmanjujuće antimperijalsitičke doktrine islamizma kao reakcije na zapadnu politiku, i kultur-rasističke i pogrešne teorije islama kao primitivne totalitarne religije koja je izvorište terorizma i nasilja. Levičari uglavnom (mada ne uvek) slede prvu strategiju, a desničari uglavnom drugu. Obe su podjednako pogubne u svom falsifikovanu prirode problema.
No, jednaki problem prestavlja i odustvo aktivnog otpora ovom varvarskom izjednačavanju Al Banine i Kutbove totalitarističke ideologije sa Islamom u samom islamskom svetu. Islamisti dugo vremena, što iz razloga oportunizma, što straha, imaju monopol da nastupaju u ime muslimana. Govor egipatskog predsednika al Sisija pre neki dan, u kome je same muslimane i islamističku ideologiju označio kao izvorište ćorsokaka u kome se nalazi muslimanski svet može da bude početak procesa oslobađanja iz te zamke. Ali, potrebna im je pomoć Zapada u tome. A da bi ta pomoć stigla Zapad prvi mora da odbaci sopstvene pogrešne predstave o problemu.
Daću vam dva vrlo rečita blic-podatka da ovo ilustrujem. Kada je kalif Harun Al Rašid poslao mehanički časovnik napravljen od strane arapskih naučnika Karlu Velikom početkom 9 veka ovaj je naredio da se ta đavolja sprava uništi, jer su zvuci kucanja kazaljki i odbrojavanja punih sati za njega bili sigurni znači demonskog uticaja. Sveti Toma Akvinski važi za najvećeg uma evropskog Srednjeg Veka, koji je uspeo da izvrši briljantnu sintezu katolike teologije i Aristotelove filozofije. Ipak, Sveti Toma nikad u životu nije pročitao reč Aristotela pošto njegovi spisi u Evropi nisu bili dostupni u 13 veku. Sve što je on znao o Aristotelu saznao je iz latinskog prevoda hebrejskog prevoda arapskog originala komentara Aristotelove Metafizike koje je pisao arapski filozof Ibn Rushd ("Averoes") u 12 veku.
Još iz tog vremena potiče neka vrsta kompleksa superiornosti islamskog sveta u odnosu na hrišćanstvo, određena spoznajom o relativnoj zaostalosti tadašnjeg Zapada. Evropa 8 ili 9 veka je primitivna periferija civilizacije, sa mnogim divljačkim, nepismenim plemenima koja se međusobno istrebljuju. Međutim, oko 14 veka ta sika počinje da se brzo menja: nastaje period postepene dekadencije islamske civilizacije, najpre sa osvajanjem Bagdada od strane necivilizovanih Tatara a potom prevlasti necivilizovanih Turaka Osmanlija, napredo sa velikom renesansom Zapada koja počinje u 11 veku i traje neprekidno stolećima. Islamski svet zapada u period stagnacije i truljenja, u isto vreme dok Zapad brzo napreduje, otvara nova geografska otkrića, razvija modernu nauku i ekonomske institutcije. Zapad počinje da potiskuje Islam i ekonomski i politički, ali i vojno. Od 17-og a posebno 18 veka u islamskom svetu se pojavljuje pitanje: šta je pošlo naopako? Primitivci iz Evrope koliko do juče nisu umeli da broje a sada su već daleko ispred nas. Ko je krivac za to?
Odgovor koji su islamski intelektualci i političari 18 19 veka na to pitanje davali najčešće je bio: mi sami, svojom nesposobnošću da se prilagodimo promenama.Turski sultani i arapski vladari pokušavaju da preslikaju zapadnu vojnu tehnologiju i način upravljanja i komandovanja trupama, ekonomsku politiku i na kraju čak i da uvedu sekularizaciju i političku demokratiju. Druga polovina 19 veka je period zlatnog doba ustavnih monarhija na Bliskom Istoku. Odgovor na zaostajanje za Zapadom je - imitiranje zapadnog liberalizma.
Dvadeseti vek donosi promenu odnosa prema Zapadu, koji postaje neprijateljski, ali politike koje se vode u islamskom svetu su i dalje pod dominantnim uticajem Zapada. Kako liberlani konstiutcionalizam u zapadnom svetu ustupa mesto fašizmu i komunizmu tako ove ideje počinju da ovladavaju i u islamskom svetu. Baat partija nastaje 1940ih pod uticajem nacističkog i komunističkog modela. Naserov model arapskog socijalizma je samo prepakivanje britanskog fabijanstva: Naser je školovan u Engleskoj i pokušava ono što je tamo naučio da primeni kući. Jadan rezultat odslikava samo jadne rezultate istog ekperimenta na Zapadu, ne neki unikatno arapski promašaj (ista stvar se dešava i u Indiji i drugde) Većina arapskih političara tog vremena prosto imitira zapadne kolektivističke modele.
Islamski fundamentalizam kao najraširenija pan-islamska ideologija danas je samo najekstremniji oblik ove imitacije Zapada. Potpuno je pogrešno uverenje da islamski fundamentalizam predstavlja povratak izvornom islamu i otpor modernizaciji. Potpuno suprotno tome, lideri ovog pokreta Hasan al Bana, Said Kutb i Maududi su radikalni reformatori i neprijatelji tradicionalnog religijskog establišmenta. Ni jedan od njih nije islamski učenjak: al Bana je sekularni srednjoškolski učitelj, Maududi i Kutb radikalni jeretici pod uticajem zapadnih romantičara i eugeničara, koji odbacuju islamske uleme i koji su odbačeni od tih istih ulema. Ne postoji ni jedna ideja koju danas identifikujemo sa islamskim fundamentalizmom koja nije uvezena sa Zapada i onda upakovana u retoričku oblandu "islamizma": samoubilački terorizam, rat protiv Zapada, džihad kao teror nad civilima, radikalni antisemitizam.
Koliko je islamski fundamentalizam pod uticajem zapadnih totalitarnih ideja najbolje svedoči činjenica da je koncept džihada ili svetog rata reinterpretiran u skladu sa tim idejama. U islamskoj istoriji ovaj koncept je bio relativno marginalan pre 20 veka. Nisu ga koristili ni političari ni religijski učenjaci. U ranijoj tradiciji džihad je značio ili unutrašnju duhovnu borbu da se dostigne religijski ideal ili pak odbrambeni ili osvajački rat protiv nevernika. No, čak i u ovoj militatnoj verziji, napad na civile i nemoćne je bio najstrože zabranjen. Džihad je konvencionalnin rat protiv neprijatelja na bojnom polju. Atak na žene i decu se smatra nedostojnim i kukavičkim. Ideja terora nad nenaoružanima je nepoznata u islamskom svetu pre 20 veka.
Fakat da su ludaci koji su u Parizu pre neki dan pobili 12 novinara kalašnjikovima zbog karikatura, verujući da time vode "džihad", posledica je vesternizacije islama. Ideja terora nad civilnim stanovništvom kao oruđa političke borbe nije islamska nego lenjinistička i doneo ju je Egipćanin Said Kutb, student Lenjina i Sorela. Setićemo se da je Lenjin napisao da je svrha pravnog sistema ne da eliminiše teror nego da ga obrazloži bez uvijanja i ulepšavanja. Kutb tu ideju preuzima. Hamas, ISIS, Al Kaida su učenici Said Kutba, koji je učenik Lenjina, Marksa i Sorela.
Al Bana, Kutb i Maududi oživljavaju koncept džihada sredinom 20 veka kao oruđa borbe ne samo protiv Zapada, nego presvashodno protiv zapadnjačkih liberalnih tendencija u islamskom svetu. Hitlerov Mein Kampf je preveden na arapski 1930ih u Egiptu pod nadzorom al Bane, i pod naslovom "Moj džihad". U njihovoj interpretaciji džihad se svodi na ideju svetske revolucije pod vođstvom islamske avangarde, još jedna lenjinistička pozajmica koju guraju i Kutb i al Maududi. Kutb govori kako je islam kombinacija najboljih elemenata hrišćanstva i socijalizma a Maududi kako je islam idelogija a ne religija. Homeini odbacuje sharia zakone jer ga oni sprečavaju u projektu nacionalizacije industrije, i definiše državu kao viši entitet u odnosu na religijski zakon! Povratak "korenima islama" u kontekstu islamizma je samo kodna reč za nametanje totalitarnih ideja pod firmom religije.
Evo nekoliko drugih karakterističnih primera dominantnog zapadnog uticaja na islamizam: Kutb je popularizovao termin "jahilija" koji se sporadično sreće u Kuranu i označava neznaboštvo pagana na arabijskom poluostrvu pre prihvatanja Islama. Prevod bi bio "neznanje"ili "neprosvećenost" u religijskom smislu. Kutb izokreće ovo i definiše termin kao ideološku nepravovernost, tvrdeći da je ceo moderni svet "jahilija", uključujući ne samo Zapad nego i praktično sve islamske režime tog vremena. Ovo nije nikakava apstraktna teorija, nego ugaoni kamen islamizma: Kutb je idejni tvorac Al Kaide, i njihov glavni neprijatelj danas nije Amerika i Zapad, nego liberalni ili kvaziliberalni "jahili" režimi u islamskom svetu. Ključni korak u njihovoj globalnoj revoluciji nije uništenje Zapada nego uništenje "ne-islamskih" režima u islamskom svetu. Lenjinistička revolucija pod firmom kuranske retorike.
Ili uzmimo Hasana Al Banu, osnivača Muslimanske braće. Jedan od važnih koncepata u Kuranu je "Shura", što se prevodi različito kao konsultacije, pregovori ili konsenzus. Izvorno, shura je označavala praksu proroka Muhameda da se dogovara sa svojim kompanjonima o svim ključnim pitanjima, prevashodno oko vojnih kampanja, a kasnije tokom recimo otomanske istorije kao obaveza sultana da se konsultuje sa religijskim učenjacima, i liderima lokalnih zajednica. Sultanova moć nikad nije bila neograničena poput moći zapadnih apsolutnih monarha, već je više ličila na ograničenu vladavinu evropskih kraljeva visokog srednjeg veka 1000-1300. Ograničavali su se ja kako rivalske grupe, tako i postojanje univerzalnog, religijski sanckionisanog zakona koji vladar ne može da ukine ili zanemari. Jedan sultan je došao na ideju da nasilno prevede sve hrišćane i Jevreje na islam iz političkih razloga, ali su ga u tome sprečili islamski učenjaci tvrdeći da je takva ideja protiv Kurana koji smatra Jevreje i Hrišćane "narodima knjige" koje je zabranjeno nasilno prevoditi u islam. Sultan mora da uvaži njihovo mišljenje kao deo prakse shure. U 19 veku, liberalni reformatori su interpretirali ovaj termin kao pokriće sa parlamentarne institucije liberalne države: Šta radi Hasan Al Bana? On tvrdi da je shura samo drugo ime za fašistički sistem korporativnog predstavljanja, tj totalitarnu državu po Musolinijevom nacrtu. Al Bana je osnovao Muslimansku braću direktno imitirajući Musolinijeve crne košulje, zajedno sa paravojskom, obaveštajnim aparatom, propagandom i socijalnim programima za siromašne, i iskoristio kuransku terminologiju da zasnuje takav režim.
Samoubilački terorizam se smatra originalnim i najstrašnijim svojstvom islamskog fundamentalizma. No, on je na Bliski Istok uvezen tokom 1960 od strane sekularnih političara i intelektualaca. Prvi samoubičaki napad na Bliskom Istoku izvršen je 1972 godine u Izraelu od strane jedne radikalne japanske komunističke grupe koja je tada sarađivača sa PLOom. PLO je sekualrna nacioanlistička organizacija koju su formirali arapski hrišćani. Kada su japanski komunisti izvršili samoubilački napad na aerodromu Lod 1972 Muamer el Gadafi je prezrivo govorio o nesposobnosti i kukavičluku Arapa koji nikad ne bi bili u stanju da nešto tako izvedu: Prve samoubilačke napade među Arapima izvršavaju sekularni hrišćani, člannovi PLOa. Tek kasnije tehniku preuzimaju i islamisti. Gledamo prethodnih meseci strašne scene odsecanja glava taocima pred kamerama od strane radikalnih islamista. I to su tipični metodi zapadnih komunističiih teror grupa poput Bader Majnkofa i Crvenih brigada. Ništa od toga nije izvorno islamska tradicija, nego direktna pozajmica sa Zapada. Najboji izvor za ovo je francuski ekspert za islamizam Olivier Roy, u svojoj knjizi Globalizovani Islam. Ovde je izvanredan intervju sa njim.
Ista stvar je sa antisemitizmom. Njega su na Bliski Istok prvo doneli dominanto hrišćanski arapski intelektualci školovani u Evropi, poput Georgea Habasha osnivača PLOa, a dominantan uticaj izvršila nacistička propaganda tokom 1930ih i 1940ih , Tradicionalno, islam je bio znatno tolerantniji prema Jevrejima od hrišćanstva, za šta postoje i politički i teološki razlozi. Često su progonjeni Jevreji nalazili utočište u islamskim zemljama. Antisemitizam kao ideologija je novitet u islamskom svetu 20og veka. Nemački istoričar Mathias Kuntzel je odlično dokumentovao ulogu nacista u etabliranju antisemitizma u arapskom svetu u svojoj sjajnoj knjizi Jihad and Jew-Hatred: Islamism, Nazism and the Roots of 9/11. Ovde možete pročitati sažetak njegovog argumenta, mada ja toplo preporučujem knjigu svakome koga zanima ovaj problem.
Jasno je da ovde imamo posla sa jednim opasnim modernim totaliranim pokretom kome je islamska religija samo maska i paravan. Zato i odgovor na islamistički teror mora da uzme u obzir ovu činjenicu. Podrivanje islamizma ne može da se izvede podrivanjem islama, nego distaniranjem od jeretičkog izopačenja islama u 20-om veku pod uticajem zapadnih totalitarističih ideja. Umesto "modernizacije" islama, odgovor na islamistički teror je zapravo tradicionalizacija islama, njegov povratak intelektualnim vidokruzima 18og i 19og veka.
Problem koji danas imamo je kombinacija totalitarne terorističke prirode islamizma i neadekvatnog razumevanja i odgovora na taj izazov na Zapadu. Tu se dijagnoza kreće između samoobmanjujuće antimperijalsitičke doktrine islamizma kao reakcije na zapadnu politiku, i kultur-rasističke i pogrešne teorije islama kao primitivne totalitarne religije koja je izvorište terorizma i nasilja. Levičari uglavnom (mada ne uvek) slede prvu strategiju, a desničari uglavnom drugu. Obe su podjednako pogubne u svom falsifikovanu prirode problema.
No, jednaki problem prestavlja i odustvo aktivnog otpora ovom varvarskom izjednačavanju Al Banine i Kutbove totalitarističke ideologije sa Islamom u samom islamskom svetu. Islamisti dugo vremena, što iz razloga oportunizma, što straha, imaju monopol da nastupaju u ime muslimana. Govor egipatskog predsednika al Sisija pre neki dan, u kome je same muslimane i islamističku ideologiju označio kao izvorište ćorsokaka u kome se nalazi muslimanski svet može da bude početak procesa oslobađanja iz te zamke. Ali, potrebna im je pomoć Zapada u tome. A da bi ta pomoć stigla Zapad prvi mora da odbaci sopstvene pogrešne predstave o problemu.
35 comments:
Ivane, dobar je tekst, vrlo dobar je, odličan je. Samo je malo dosadan. :)
Neke rečenice i izrazi Vam nisu u duhu srpskog jezika, pretpostavljam da ga slabo koristite, ali to i nije tako važno. Veća je greška što uopšte u tekstu ne spominjete Vizantiju, kao da ona nije ni postojala. Nakon pada Zapadnog carstva, Vizantija postaje centar evropske i hrišćanske civilizacije.
Koga zanima, skrecem paznju na odlican blog/sajt Lost Islamic History. Mnogo zanimljivih clanaka, mapa, slika...
http://lostislamichistory.com/
Izvinte molim vas, da nam se Slavisa ne uvredi :D, a sta cemo sa Kinezima koji bejahu najmocnija drzava sveta pre 15 veka? Kakva je to diskriminacija Kineza sa Arapima, ja, u duhu Sasinog novogovora, protestvujem :D :P
"Džihad je konvencionalnin rat protiv neprijatelja na bojnom polju. Atak na žene i decu se smatra nedostojnim i kukavičkim. Ideja terora nad nenaoružanima je nepoznara u islamskom svetu pre 20 veka."
Opsada Beca 1683 godine:
"At one point during the battle, Kara Mustafa personally ordered the execution of 30,000 Christian hostages."
30.000 zena i dece iskasapljeno u godini gospodnjoj 1683. mu dodje kao masakr 300.000 zena i dece u danasnje doba :D
Da ne bejase Zlatne Slobode (aurea libertas) i poljskoga kralja Jana III Sobjeskog evropa bi danas "licila" na balkan :D
Inace, kafa se ranije zvala arapsko vino, a Srbi za Badnje vece sluze kuvanu rakiju, dok naziv rakije potice od arapske reci araq (znojne kapljice). Dakle, za hriscanski praznik Srbi "tradicionalno" koriste arapski proizvod :D Stefan Nemanja se prevrce u grobu :D
I dislike big apostates and I cannot lie;
You other imams cannot deny;
When a girl walks in with her niqab displaced
I want a suicide belt around my waist
Lijep clanak, medjutim... to sto neki ili cak svi elementi islamizma (islamskog ekstremizma) imaju pandane ili prauzore na Zapadu ne objasnjava zasto trenutno imamo najvise problema sa islamskim (ili islamom inspiriranim) terorizmom a ne sa crvenim brigadama ili baskijskim separatizmom, ili europskim anarhizmom kao u 19. stoljecu, ili necim trecim. Imamo realan fenomen za koji "pokupili su ideje sa zapada" nije dovoljno objasnjenje.
Takodjer ne bih rekao da Zapad ne razumije Islam. Mi na Zapadu zivimo uz njega ili s njim stoljecima (kako ko), dajemo pristup javnoj pozornici muslimanima, a medju brojcano jakom klasom nasih drustvenih znanstvenika imamo i one koji proucavaju Islam. Ne znaci da smo svi mi specijalisti za tu religiju, ali okvirna slika islama koju imamo je primjerena, kao sto je primjerena i okvirna slika krscanskih religija koju stvaramo kao neeksperti, a na osnovu ponasanja i izjava krscana, itd.
No uzmimo da Zapad stvarno ne razumije Islam, i da ga odluci bolje razumjeti, i da ga shvati maksimalno tocno. Sto bi se tocno u ponasanju Zapada promijenilo? Zar Zapad nije vec tolerantan koliko moze biti? Sto bi Zapad mogao raditi drukcije a da bi sprijecilo islamisticki terorizam?
OFF TOPIC
Kako biste preveli na srpski "nigger lover"?
Ili slicni izraz, "Indian lover" ili mozda "Muslim lover"?
Ja ne mogu da se dosetim dobrog prevoda.
Није тачно да су PLO основали (само) хришћани. Палестински хришћани су мањина и као такви су подржавали PLO aли све његове челне личности су заправо муслимани, пре и након Арафата, који је према неким арапским хришћанима изменио своје име како би деловало мање муслиманско. Та организација је такође изазвала грађанско-верски рат у Либану.
Није тачно да антисемитизам код Арапа уводе арапски хришћани. Уједно постоји једна личност, јако везана за балканске муслимане (духовни отац SS Ханџара) кога аутор није обрадио и који се лепо уклапа у генезу радикалног исламизма.
http://en.wikipedia.org/wiki/Haj_Amin_al-Husseini
Волео бих да нам аутор објасни политичке и теолошке разлоге веће толеранције ислама према јеврејима и како је то да све школе ислама (шиити и разноразне школе суни ислама) иако закрвљене између себе имају истоветан став према Израелу? Колико сам ја читао Кур'aн однос према хришћанима и јеврејима је истоветан. С тим што су политичке околности (јеврејска концентрација у Палестини) учиниле ствар крајње другачијом.
Могао би аутор мало да напише нешто на тему америчке (зло)употребе радикалног ислама против својих непријатеља у
Авганистану, Сирији, Либији, Босни на Косову. Мало о Бжежинском, мало о сарадњи CIA и саудијске тајне полиције од 1945. (о чему су писали неки француски аутори) и уопште о симбиози те две државе односно о америчком политичком спонзорству вехабијским монархијама које су касније постале извозници "револуције" или о Фејтуллаху Гулену који живи у Пенсилванији.
Или о томе како је државни удар CIA довео Хомеинија на власт и помогао Исламску револуцију 1979. На добром си путу Иване да истражиш западне корене исламског фундаментализма, само доврши причу, имај макар толико интелектуалног поштења.
Naslov ima gresku: fundementalizam :D
"Fakat da su ludaci koji su u Parizu pre neki dan pobili 12 novinara kalašnjikovima zbog karikatura, verujući da time vode "džihad""
Koja je prava priroda coveka? Da li su ovde u pitanju "ludaci" ili mozda, ipak ljudi? Pogledajmo sta kaze Aristotel:
"U najboljem slučaju, čovek je najplemenitija od svih životinja. Odvojen od zakona i pravde on je najgori."
Mnogi zaboravise istinsku prirodu homo sapiensa, uljuljkani zivotom u "stadu" (for example Slavisa :D). Po meni, najopasnije je sto religija omogucava da se jedinka izdvoji od ovozemaljskijeh zakona i postane zver tj. vrati korenima. Dakle, religija je ta koja nosi moc, a ne nekakva interpretacija religije.
Ukoliko religija ima toliku moc da ponisti najsnazniji zivotinjski nagon (nagon za samoodrzanjem npr. bombas samoubica), mogu li razlicite religije uopste koegzistirati zajedno? One ne priznaju jedna druge, one imaju svoje bogove, one su totalitarne (i hriscanstvo i islam) i one su u konfliktu.
Empirijski gledano, osim BiH nigde muslimani ne kohabitiraju sa hriscanima u tolikom broju. Sto znaci da je BiH svetli primer integracije islama u hriscanski svet.
BiH po svom uredjenju podseca na Svajcarsku, a Svajcarska je zemlja slobodnih ljudi. Stoga, sa vise slobodnih ljudi imamo vise "slobodnih" muslimana. I tu nastaje konflikt. Isuvise neslobodnih zemalja, premalo integrisanih muslimana.
Te dolazimo do hamletovske dileme: osloboditi drzavu il' osloboditi se muslimana - pitanje je sad :D
@Igor Jaramaz
Budući da se autor ne oglašava, moraćemo mi da preuzmemo blog. :)
"Уједно постоји једна личност, јако везана за балканске муслимане (духовни отац SS Ханџара) кога аутор није обрадио и који се лепо уклапа у генезу радикалног исламизма."
Nisam uspeo da shvatim pobunu SS handžara u Francuskoj. Znate li Vi nešto više o toj temi?
Dobar clanak, vrlo edukativan!
Igore,
imam Huseini je ne samo antisemita nego i doktrinarni nacista, i blizak drugar Himlera sa kojim je vise puta boravio u Ausvicu. Postoji cak i njihova zajednicka slika tamo. Ja nisam tvrdio da nije bilo muslimana antisemita pre II svetskog rata, nego samo da je ta ideja marginalna i uglavnom rezerviana za hriscane pre dolaska nacista 1930ih.
Od politickih faktora, mislim da je KGB i sovjetska politika odigrala kljucnu ulogu u sirenju islamistickog terorizma.
Ne znam kako su to Amerikanci zloupotrebili radikalni islam na Kosovu ili U Bosni. U vreme ratova na Balkanu 1990ih tu nema radikalnih islamista ili se pojavljuju tek kao male, opskurne grupe dobroboljaca sa Bliskog istoka. Kosovo i Bosna nisu religijski vec klasicni etnicki ratovi oko teritorija.
Sto se tice islamske tolerancije za Jevreje najbolji izvor za to je Bernard Lewis, ili knjiga Marka Cohena "Under the Corss and Cresent"
http://www.amazon.ca/Under-Crescent-Cross-Jews-Middle/dp/0691139318
Muslimani su tradicionalno bili tolerantniji prema Jevrejima nego hriscani jer nije bilo teoloske osnove za mrznju prema njima: oni nisu 'bogoubice' kao kod hriscana, sto je vekovima bila osnova antisemitizma. Za muslimane Jevreji su mala i inferiorna manjina koju oni kako rece Bernard Lewis tretiraju "sa kombinacijom prezira i nadmene tolerancije". Slika Jevreja u hriscanskim srednjovekovnim narativima je mrznja, osvetoljubivost i strah. Slika koju srecemo u Kuranu je: Jevreji koji su izdali proroka Muhameda i onda ih je on zestoko i zasluzeno kaznio i sad znaju koje je njihovo mesto. Za Muslimana je hriscanin veci protivnik i konkurent nego relativno beznacajni Jevrej
@Ivan
,,Arapski trgovci i finansijeri su izmislili praktično ceo aparat moderne trgovine i finansijskog računodvodstva, njihove trgovačke rute su obuhvatale pola sveta, arpaski doktori, filozofi, matematičari i hemičari su preuzeli najbolje tekovine grčke nauke i u mnogim pogledima je značajno usavršili."
Ja ovde moram malo da branim irance, tj. persijance :) nonstop se ti islamski naucnici (itd.) nazivaju samo "arapima", sto je vrlo pogresno, s obzirom da su veliki deo tih ljudi bili Iranci, tj. Persijanci. Npr. Al-Hvarizmi, od cijeg imena je izvedena rec "algoritam". I mnogi drugi. Treba imati u vidu da je ta islamska civilizacija srednjeg veka dobrim delom izgradjena na persijskim temeljima - uostalom, slavni Bagdad je sagradjen "preko puta" Ktesifona, predislamske persijske prestonice.
,,Islamska teologija je sofistikovanija od hrišćanske i ona miksuje abrahamistički monoteizam sa grčkom filozofijom 300 ili 400 godina pre Evrope."
Da je islamska teologija sofisticiranija - pa nisam bas siguran. Mislim, sta je uopste hriscanstvo ako ne upravo to sto navodite - miks avramovskog judaistickog monoteizma i helenizma? Neoplatonizam, na neki nacin, prozima hriscansku misao. Inace, za razliku od hriscanstva, ta sofisticirana islamska teologija je jedan kratak period, i nikada nije postala mejnstrim u islamskom svetu. Zapravo, bas pomenuti Al-Gazali (opet, Iranac! :)) "ubija" u 12. veku taj spoj islama i helenistickog neoplatonizma i uspostavlja strogi monoteizam jedinog Boga koji je apsolutno svemocan, i za koga ne vaze nikakva pravila, i koji bilo koji prirodni zakon zapravo nije zakon vec nacin na koji je Bog sam odlucio da se ponasa, jer se svaki tren dogadja bozjom voljom i bozijim prisustvom (uporediti ovo sa kasnijim njutnjovskim konceptom "clockwork universe"-a, gde je Bog stvorio svet i zakone po kojima funkcionise i "ostavio ga da radi"). Dakle, kao takvi, ti "zakoni" se mogu sledeceg minuta promeniti. I tu, sa Al-Gazalijem, pocinje kraj islamske nauke.
A sto se tice geneze islamizma, fin tekst zaista. :)
Ma dajte molim vas!? Pomoć Zapada!? Pa pomogli su im u Libiji, pa je gore nego ikada. Pomogli su i u Iraku i Avganistanu, pa je katastrofa. Evo pomažu i u Siriji i Ukrajini. Možemo da raspravljamo do sutra o motivima, namerama i nećemo se složiti, uvek će postojati oprečna mišljenja i i jedni i drugi će biti u pravu. Međutim, ono oko čega ne bi trebalo da bude razmimoilaženja, to su posledice pomoći tzv. Zapada. A one su barem jasne. Svugdje je gore nego što je bilo. Ja bih poštenim muslimanima širom sveta poručio da nipošto ne prihvataju pomoć tzv. zapada, zato što zapad predvode ludaci poput Obame, Olanda i drugih sličnih idiota. To nije zapad predvođen Reganom i Tačerkom, da se mi razumemo. I ispričao bih im kako smo se mi jednom ugledali na zapad, pa smo srušili vladu koja je bila za pakt za Hitlerom, a u znak zahvalnosti oni su nas ispeglali bombama i gurnuli u ralje komunizma. Tako zapad pomaže!
Иване,
Јерусалимски муфтија и чувар џамије ал-Акса, трећег најважнијег светог места у исламу може једино бити маргиналац када се не уклапа у твоју тезу. Причај нам мало o тим јако битним хришћанима Арапима антисемитима.
Није ми познато да се Жорж Хабаш бавио расистичким или шовинистичким теоријама на рачун Јевреја попут Хусеинија.
ПОјасни нам то како СССР помаже ширењу исламског тероризма, да се само подсетимо:
- 1945. САД потписује стратешко партнерство са КСА и касније са свим осталим вехабијским монархијама залива које су данас главни политички спонзори исламског тероризма (а САД њихови политички спонзори)
- 1979. Ленгли руши шаха и омогућава исламску револуцију
- 1980-их Бжежинскијева тактика су муџахедини заједно са КСА (Осама Бин Ладен да те подсетим беше међу њима) па затим са пакистанском обавештајном службом талебани
- Од 1980-их у Турској уз Гулена (сада ужива заштиту САД у пенсилванији) спроводе исламизацију Турске
- 1990-их ратовање за муслимане у Босни и на Косову, окреће се поглед док ирански, пакистански и саудијски новац и наоружање стижу преко мора у Плоче и летова у Тузлу (на ту тему се сведочило у Вашингтону 1996.) а дан данас постоји Горња Маоча под носом Вашингтона и Брисел на европском континенту а можемо замислити чега све нема по Албанији, БЈРМ и НАТО квази-државици Косову
- 2003. руше Садама у Ираку
- 2011. против Гадафија у Либији и Асада у Сирији
Списку нема краја, човек би могао да помисли да је глава змији званом исламски фундаментализам у Вашингтону.
Муџахедини учествују у оба рата на нашем тлу, и у бившој БиХ и на Косову и Метохији. То није никаква тајна, Вашингтону није сметало да ратује са њима против нас.
Што се тиче исламске толеранције јевреја то су показали десетковањем јеврејских заједница од Марока до Јемена.
А што се Курана тиче:
"O vjernici, ne uzimajte za zaštitnike jevreje i kršćane! Oni su sami sebi zaštitnici! A njihov je onaj među vama koji ih za zaštitnike prihvati; Allah uistinu neće ukazati na Pravi put ljudima koji sami sebi nepravdu čine." (Al-Maida, 51.)
Пази, мени свети канони православне цркве забрањују да палим Менору што је остатак борбе са остацима јудаизма у раном хришћанству. Не могу да се молим са иноверцима, али да не могу да будем пријатељ с иноверцима? Па тога нема ни у Evil Bible измишљотинама јакобинских богобораца.
Западнхришћански средњовековни наратив и европски антисемитизам нису мотивисани верским колико материјалним (и донекле) политичким побудама. Што објашњава склониште које је у Риму Јеврејима дао Римски папа Александар I (Борџија) баш као што нема ниједног забележеног прогона Јевреја из Визтантијског царства, Бугарског царства, Немањићке Србије или Дубровника што није случај са западном (варварском) средњевековном Европом.
Не знам Владимире, ја сам мислио да је по среди била побуна муслимана који су се уплашили да ће бити послати на Источни фронт - једно је ратовати против српске нејаче и слабо наоружаних цивила а друго против Црвене армије и Генерала зиме.
Али тек сада видим да су половину завереника чинили чисти Хрвати (не цвећке) као и да је вођа побуне из Бихаћа и бивши партизна за кога се не зна је ли био двоструки или троструки агент Гештапоа и Информбироа. Плус што је пракса код тих Бихаћлија да једно пет-шест пута промене стране у рату као Хуска Миљковић.
Kako je krenula diskusija ispade da je ideološki za ekstremizam sa Bliskog Istoka kriv skoro svako sem njih samih,to je teško zaobilaženje očiglednog. Istorijski se bilo koja ekstremna ideologija može korelisati sa nekom sličnom današnjom ali opet to je bežanje od odgovornosti. Oni muslimani koji ne žele da prihvate sekularizaciju Evrope kao jednu od elemenatarnih tekovina jednostavno se neće uklopiti pa mogu da kukaju na to do sudnjeg dana. A Ivanovo ,,pranje" USA na svakom koraku gde se pojave njegovi protivnici je već smešno,nije se KGB ,,talio" sa kućom Sauda već dinastija Buš,a ko je finansirao vehabije sem njih. Ili su i danas za ekstremne islamiste krivi pokojni Gadafi i ostale mrtve duše koje ne mogu da se ispovede?
Ako smem da primetim autor nije perfekcionista sto i nije tako lose, ali bih skrenuo paznju na jos jednu manjkavost teksta:
"U periodu 700-1200 islamska arapska civilizacija je bila centar sveta i ekonomske, političke i kulturne globalizacije"
"Zapad predstavlja kulturnu, ekonomsku i naučnu koloniju i periferiju islamskog sveta"
Ako je kruska visa od bonsai hrasta, znaci li to da je hrast inferioran po visini od kruske? :D
Zanimljiv i edukativan tekst! Znači da je islamska civilizacija u srednjem veku bila otprilike isto što i protestantska civilizacija u toku zadnjih nekoliko vekova do danas; slušao sam Vučića kada je gostovao u jednoj emisiji na B92 ili nekoj drugoj televiziji (ne mogu da se setim), rekao je da se protestantska civilizacija pokazala kao najuspešnija u pogledu razvoja ekonomije, prava, tehnologije, kulture... rekao je nešto u stilu "to je nemoguće osporiti, iako sam ja veliki pravoslavac"; možda je u pravu, moguće je da je to stvarno tako - čini se da su ekonomski najuspešnije i najrazvijenije države danas one koje imaju najveći procenat protestanata u ukupnoj populaciji.
uz malo zanemarivanje Vizantije čini mi se da ste zanemarili glavnu stvar
.Islam je kao i Hriščanstvo religija objave , Sa malom razlikom da je islam demonska objava ,, to mu je suština ,a dela mu izlaze iz suštine.
"čini se da su ekonomski najuspešnije i najrazvijenije države danas one koje imaju najveći procenat protestanata u ukupnoj populaciji"
Sta znam, skoro pola podsaharske Afrike su protestanti. :)
http://en.wikipedia.org/wiki/Protestantism_by_country#mediaviewer/File:Countries_by_percentage_of_Protestants.svg
@tiki
Кратко и јасно.
Не постоји исламска цивилизација ни као појава ни као термин. Тачније, тај термин је у употреби последњих неколико деценија.
Разлог је врло једноставан: Ислам јесте арабска политичка доктрина, једног пустињског и неписменог племена. Разлог зашто се на писану верзију доктрине чека готово два века је у неписмености. Та, и сам Мухамед је био неписмен, и ако трговац што је за то време није било често.
Арабска освајања су личила на пошаст, једина дискриминација која је ту постајала у убијањима је био превасходни пик на учене људе. Сви људи, које пропоненти исламске цивилизације сада промовишу, или нису били муслимани, или конвертити, или јеретици.
Коме није јасно о каквој се катастрофи заправо ради овде, најједноставније објашњеењ почива у томе да су ти дивљаци окупирали најнапреднији део света у миленијумским оквирима, најгушће насељен, са најразвијенијим градовима и науком, да би кроз свега пар векова били на зачељу.
Аутор се ни овог пута није показао као познавалац историје. Зашто то себи ради?
Дакле, није тоталитаризам дошао са Запада на Оријент, него обрнуто.
Осим ако је цезаризам произвео Ксеркса - што за овог аутора није немогућа акробација.
To je Vučić video iz Veberove knjižice ali ta teorija je do sada mnogo puta disreditovana... Počev od toga da ni Veber nije znao šta je merio, katolici u oblastima koje je gledao su bili bogatiji.
Slaviša, nikako ne mogu da shvatim ko je taj Vučićev Veber? Da li je to možda Kris Veber, onaj košarkaš koji je igrao u Sakramentu sa Divcem i Stojakovićem?
Ivane,
Mislim da neke stvari ispuštaš iz vida i da onda donosiš pogrešan zaključak. Kao što neko reče u jednom od komentara, arapi nisu stvorili svu tu nauku i ekonomiju ni iz čega već su preuzeli jedan deo sveta koji je bar što se nauke, saobraćaja i privrede tiče bio jedan od najrazvijenijih, ustvari najrazvijeniji u to doba. I čim je prošlo par generacija i nauka i sve je otišlo dođavola i skoro potpuno nestalo. Persija, seleucidsko pa onda rimsko nasledje, egipat, to su prostori gde se vekovima razvijala nauka, postojala razmena... sa dolaskom arapa i islama skoro nista nije prezivelo. Kratkorocno se u ranom islamu vide ostaci svega toga ali onda nekako nestaje.
Pitanje za ljude koji dobro poznaju i shvataju kako istoriju, tako i kontinuitet duha i ideja.
Prvenstveno za Igora Jaramaza, tikija i Mad Max Manusa. :)
Ako pođemo od pretpostavke da su evropsku civilizaciju napravili Grci (uz malu pomoć Jevreja :)), pa to potom preuzeli Rimljani, a zatim Romejci (nikako Vizantinci, Vizantija je izmišljen pojam), ko je i kako preuzeo duh Evrope nakon propasti Romeje?
Da li je, nakon 1453, jedan krak Romeje prešao u Rusiju, a drugi u Italiju i Španiju? Iz Španije i Italije ideja je nekako stigla do Holandije i Engleske, da bi potom konačni ishod našla u SAD? Da li je današnji sukob između Rusije i SAD zapravo sukob za Romejsko nasleđe, to jest građanski rat između dva najveća i najmoćnija suksesora Romeje?
Malo je komplikovanije to Veber objašnjavao,nije poenta njegova bila to što su protestantska društva to bila,već npr što je razvijen specifičan odnos prema nauci i vremenu kod njih,nasleđe prethodnih epoha mahom evropskih civilizacija,ali neću da se pravim pametan jer sam čitao samo recenzije...
@Vladimir
Заиста занимљива формулација - рат за Римско наслеђе.
Постоји утемељење за њено коришћење од тетрархата, коначне поделе империје, Јустинијанових поновних освајања (или ослобађања) и узпоставе Царства, појаве ривала у виду Франака тј. Светог Римског Царства, крунисања Ивана Великог па све до Наполеона и Александра.
Након Наполеона, послагање права у виду историјског наслеђа сигурно слаби а почетком 20. века постаје подпуно ирелевантно.
Поред тога, Совјетски Савез са царском Русијом има везе колико Умајадски калифат са Јустинијановим царством - обухватају сличне територије, ништа више.
Vladimir said...
Slaviša, nikako ne mogu da shvatim ko je taj Vučićev Veber? Da li je to možda Kris Veber, onaj košarkaš koji je igrao u Sakramentu sa Divcem i Stojakovićem?
Radi se o Maksu Veberu, autoru knjige "Protestantska etika i duh kapitalizma".
A katoličanstvo je, po mom mišljenju, najveća mrlja u istoriji čovečanstva, a evo i zašto: Just think, we could have been exporing the galaxy by now.
Dakle, da nije bilo mračnog srednjeg veka, mi bi danas već uveliko istraživati našu galaksiju - drugim rečima, bili bi ljudska civilizacija tipa 2 na Kardaševoj skali (sada smo tip 0 u ranoj tranziciji ka tipu 1), imali bi faster-than-light zvezdane brodove i post-scarcity ekonomiju - to je ekonomski sistem koji funkcioniše bez novca pošto su svi resursi neograničeno dostupni svima, a to je lepo opisano u knjizi "Radikalno izobilje". I verujem da bi to danas bila realnost da se protestantizam pojavio samo 100 ili 200 godina ranije nego što jeste.
Navuho, evo mog obracuna sa tim grafikom http://trzisnoresenje.blogspot.com/2009/11/hriscanstvo-i-ekonomija.html?m=1
@Navuhodonosor
Nije trebalo, ali hvala Vam u svakom slučaju. :)
Aaaa, lepo je videti da ima još ljudi koji imaju sposobnost "out of the box" razmišljanja. :) Ako nekome kažeš "da nije bilo preterane moći i pogubnog uticaja Rimokatoličke crkve u srednjem veku, danas bismo smi mi bili besmrtni sajborzi sa nadljudskim fizičkim i mentalnim sposobnostima, verovatno ne bismo svi živeli na samo Zemlji, već svuda po našoj galaksiji, imali bismo zvezdane brodove i imali bismo ekonomiju koja funkcioniše bez novca pošto se zasniva na tehnološki naprednoj automatizaciji proizvodnje koja direktno pretvara sirovine u gotove proizvode u neograničenim količinama", verovatno ćeš biti proglašen za ludaka, rećiće ti "ti si baš maštovit dečko" ili "previše gledaš SF filmove"
E zato sam mislio da će mi komentar biti ismejan, posebno pošto sam greškom napisao "bili bi" umesto "bili bismo" na dva mesta.
Vi, Slaviša, kažete: Priznato je da je Reformacija u 16. veku igrala ulogu u daljem razvoju ograničene vlade i individualizma. E sada zamislite kakvu bismo danas tehnologiju imali da se reformacija pojavila u 15. veku ili u 14. veku...
Владимире, једино наслеђе око кога се боре је светска моћ :) тј. способност да раде шта им се може. Чист реализам.
Post a Comment