Politički problem:
Voleo bih da vidim spisak domaćih konsultanata Telekoma u poslednjih nekoliko godina. U finansijskom novinarstvu praksa je da ako imate direktnog interesa u firmi, red je da to otkrijete kada o njoj pišete. Ne znam ko sve ima interesa u Telekomu i siguran sam da najveći broj ljudi sasvim iskreno misli da ga ne treba prodavati -- ali pošteno bi bilo videti ko među glasnogovornicima koji su protiv prodaje ima interesa u državnom Telekomu. Apelujem na novinare ili dobrovoljce da se potrude oko toga; možda je to slučaj za Poverenika za informacije od javnog značaja.
Ekonomski problem:
Najpopularniji argument protiv prodaje Telekoma je "zašto prodavati firmu koja dobro radi". Najgore je što ovo najčešće kažu ekonomisti. Kod odluke o prodaji je savršeno irelevantno da li firma dobro ili loše radi, jer su rad firme i njen potencijal uključeni u tržišnu cenu. Cena je odraz budućih profita koje novi vlasnik očekuje od te firme.
Čisto cenovno ja mislim da je prodaja dobra odluka ne zato što Telekom loše radi već zato što su privatni vlasnici u proseku efikasniji od države; što znači da je cena koju država može dobiti od nekog od njih veća od očekivanih budućih profita firme ako ona ostane u državnoj svojini. Ključna za odluku o prodaji je procena ove razlike između budućih profita sa državnom svojinom i ponuđene cene kao odraza budućih privatnih profita. Ako mislite da će privatni profiti biti veći jer je privatnik efikasniji, onda mislite i da će cena koju ćete dobiti bolja od onoga što ćete u budućnosti imati bez prodaje.
Ako neko misli da će državni profiti biti veći od budućih privatnih koji se ogledaju u ponuđenoj ceni, to je u redu. Ali to nema veza sa sudom o tome kakva je Telekom firma. Legitiman argument protiv prodaje u tom slučaju bi bio ne da je Telekom dobar, nego da je Telekom bolji nego što tržište misli.
Voleo bih da vidim spisak domaćih konsultanata Telekoma u poslednjih nekoliko godina. U finansijskom novinarstvu praksa je da ako imate direktnog interesa u firmi, red je da to otkrijete kada o njoj pišete. Ne znam ko sve ima interesa u Telekomu i siguran sam da najveći broj ljudi sasvim iskreno misli da ga ne treba prodavati -- ali pošteno bi bilo videti ko među glasnogovornicima koji su protiv prodaje ima interesa u državnom Telekomu. Apelujem na novinare ili dobrovoljce da se potrude oko toga; možda je to slučaj za Poverenika za informacije od javnog značaja.
Ekonomski problem:
Najpopularniji argument protiv prodaje Telekoma je "zašto prodavati firmu koja dobro radi". Najgore je što ovo najčešće kažu ekonomisti. Kod odluke o prodaji je savršeno irelevantno da li firma dobro ili loše radi, jer su rad firme i njen potencijal uključeni u tržišnu cenu. Cena je odraz budućih profita koje novi vlasnik očekuje od te firme.
Čisto cenovno ja mislim da je prodaja dobra odluka ne zato što Telekom loše radi već zato što su privatni vlasnici u proseku efikasniji od države; što znači da je cena koju država može dobiti od nekog od njih veća od očekivanih budućih profita firme ako ona ostane u državnoj svojini. Ključna za odluku o prodaji je procena ove razlike između budućih profita sa državnom svojinom i ponuđene cene kao odraza budućih privatnih profita. Ako mislite da će privatni profiti biti veći jer je privatnik efikasniji, onda mislite i da će cena koju ćete dobiti bolja od onoga što ćete u budućnosti imati bez prodaje.
Ako neko misli da će državni profiti biti veći od budućih privatnih koji se ogledaju u ponuđenoj ceni, to je u redu. Ali to nema veza sa sudom o tome kakva je Telekom firma. Legitiman argument protiv prodaje u tom slučaju bi bio ne da je Telekom dobar, nego da je Telekom bolji nego što tržište misli.
8 comments:
Slaviša, savršeno ste u pravu po oba pitanja, naravno, ali što se tiče ovog prvog, živimo u državi dirigovanih medija, indirektne i prećutne cenzure i autocenzure, pa je sasvim logično da imate razne slične tajne ili polujavne dilove, jer 90% medijske i pseudointelektualne čaršije ima putera na glavi i etiketu sa (niskom) cenom na čelu (istini za volju, nisam siguran ni šta bih ja radio da sam na njihovom mestu, to jest da živim u takvoj zemlji od takvog posla, jer ženu i decu ne zanimaju novinarska etika i lični integritet već isključivo novi smartfon ili haljina, da ne kažem, kako recesija napreduje, ručak na stolu, :) ali upravo zato i nisam dozvolio sebi da živim u takvoj zemlji kada su neki standardi pali ispod mog ličnog minimuma :) ), a ono čega bi se najviše plašili u nekom normalnom javnom prostoru, to jest, investigativni novinari koji zlurado vrebaju zašiljenih pera i jedva čekaju da se napiju krvi konkurenciji i da je malo provaljaju po blatu začinjenom fekalijama, :) u potpunosti izostaje, pošto su svi u istom kolu, slušaju iste gazde (ili njihove gazde slušaju iste gazde, što mu dođe na isto) i nikom ne pada na pamet da ošine bilo koga i da se bilo kome zameri ako ne dobije eksplicitni nalog odozgo :)) Drugim rečima jedna bedna feudalno-palanačka kaljuga, gde kakva-takva sloboda izražavanja i informacija postoji samo na internetu, i to isključivo u neoficijelnoj blogosferi, poput ovog mesta gde se i mi susrećemo :) Uzgred, dobar članak o Putinu i Navaljnom, nisam imao razloga ni potrebu da ga komentarišem, iako je Navlajni generalno zanimljiv fenomen, prirodan i divlji politički talenat u državi gde su nastali, recimo, "Zli dusi", :) ali koristim priliku da vas pohvalim ovde :) I, takođe uzgred, šta se zaboga dešava sa ovom legijom nemih blogera, impresum sve duži, a postova sve manje, iako je globalna ekonomska i politička situacija, rekao bih, poprilično napeta i, konsekventno, inspirativna, a i u onoj prenapučenoj bari-krokodiluši nekoć zvanoj Moesia Superior skoro svaki dan ima neki ultra-zicer za savesno i temeljito šlajmarenje :))
Pročitah šta sam napisao, i shvatih koliko je ovo "živimo" beslovesno, jer, koliko znam ni vi uglavnom ne živite u Srbiji, a ja već jako dugo uopšte ne, čak se u poslednje vreme trudim i da je ne posećujem previše često :))
Ovo je sasvim netacno: "znači da je cena koju država može dobiti od nekog od njih veća od očekivanih budućih profita firme ako ona ostane u državnoj svojini". Jeste, al ne od ocekivanih buducih profita do kraja vremena, vec od profita u nekom doglednom vremenskom periodu. Mi, medjutim, ocekujemo da ce Telekom, ako se ne proda, ostati u trajnom vlasnistvu drzave teorijski zauvek, ili bar stotinama godina.
Da uporedim Telekom sa necim sa cim svako ima iskustva, na primer sa stanom. Stan od 50-ak kvadrata u centru Beograda kosta oko 100.000 evra, a moze se izdavati za oko 350 evra mesecno. To znaci da je cena stana jednaka njegovom profitu od 25 godina. Nikome se ne isplati da proda takav stan, jer ce posle 25 godina potrositi svih 100.000 evra i nece imati ni stan, ni pare, ni profit. Cak i ako je neko nevest stanodavac, pa ga izdaje za samo 200 evra mesecno, ne vredi mu da ga prodaje, jer ce mu se isto desiti, samo za 45 godina.
"Nikome se ne isplati da proda takav stan."
Ova rečenica je dovoljna da pokaže da ti je to pogrešno. Ako se nikome ne isplati da proda, znači da se svakome isplati da kupi. A to samo znači da će cena porasti, pa će se kupci i prodavci susresti. Ne postoji "ne ispati se prodaja", postoji samo "cena treba da bude veća."
Zaboga, Nikola, pa to je tehnološka kompanija u doba najbržeg razvoja tehnologije u istoriji, i ne da "Telekom" nije sigurna investicija za stotine godina, nego će i države Srbije, koja je, da vas podsetim, u ovom obliku i granicama stara tek nekoliko tih godina, čini mi se, vrlo teško biti već za koju desetinu istih (dirljivo je vaše poverenje u države i firme, s obzirom da ste, ako, poput mene, imate četrdesetak godina, već verovatno živeli u barem četiri razne zemlje, a da - bezumnog li luksuza :) - niste morali ni pedalj da se pomerite sa Rospi-ćuprije ili Tošinog bunara :)) Ako niste primetili, fiksne telefonske linije već odavno koračaju stazom kojom su pre njih otišli mamuti i dinosaurusi, a što se mobilne tehnologije tiče, ko zna šta sutra neki klinac može da izmisli negde u Silikonskoj dolini, pa da i to očas posla skikne kao rahmetli Dorijan Grej :) Naravno, država može relativno dugo da kao rečenog Dorijana Greja veštački održava "Telekom" dekretima, monopolima i dotacijama, tako što će mu, recimo, kako se tehnologija bude menjala, uvek prilepiti neke od resursa koje, nažalost, kontroliše ili mu dati neku izmišljenu i veštačku funkciju koju "mora" da obavlja, ali to će sve, indirektno ili direktno, to jest, ili kroz poreze i dotacije iz njih za "Telekom" ili kroz veću cenu usluga platiti građani. Tržišna cena je baš takva kakva je zato što ljudi koji razmišljaju o tome da li da kupe "Telekom" ili ne, za razliku od vas, uzimaju u obzir i, recimo, sasvim realnu mogućnost da "Telekom" za koju godinu ode bogu na istinu, ili, isto toliko realnu mogućnost da neki totalitarni kreteni opet dođu na vlast u Srbiji (to jest, zamene ove polutotalitarne kretene :) ) i unište i ovo malo ekonomije i ostalih resursa što joj je ostalo. Stvari, naravno, vrlo slično stoje i sa stanom, ali ja nemam baš mnogo vremena, pa potražite par dobrih knjiga o ekonomiji za početnike (ja bih vam, kao laik, preporučio, recimo, ovo ili ovo, a Slaviša verovatno ima i neke bolje predloge :) ), i da vas bog vidi... :))
Naravno, mnogi ljudi prodaju stanove, iz raznih razloga: neko ce da proda stan da bi kupio drugi na boljem mestu, neko da bi dosao do kapitala za neki posao, neko jer je oboleo od teske bolesti itd. Ali nikome se ne isplati da proda stan samo da bi trosio pare od prodaje stana, a to je ono sto bi drzava uradila kad bi prodala Telekom. Uzgred, cak i kad ama bas niko ne bi hteo da proda svoj stan, cena stanova moze da raste samo do cene izgradnje novog stana (jasno, ovo ne vazi za Telekom).
Jasno je da potencijalni vlasnik Telekoma u procenu Telekoma uracunava i mogucnost da drzava propadne, ali drzava na tu mogucnost ne moze da racuna, jer to ne bi imalo mnogo smisla. Drzavne firme, u principu, jesu dugozivece, bas kao i stanovi. Da li biste stvarno rekli da je prosecan "zivotni vek" stana u Beogradu samo 25 godina?
Onda je problem u potrosnji, ne u prodaji. Mozes recimo da predlozis da se Telekom proda i da sa pare stave na berzu ili upotrebe za vracanje duga; to su pitanja na strani potrosnje.
A šta je to Silikonska dolina? Da li je to ona dolina što se nalazi Beogradu ili ona u Kaliforniji?
Silicijumska ili Silikonska dolina? Pitanje nije samo retoričko, jer je to za Srbiju sudbinska dilema. Da li je, na primer, negde u okolini Beograda moguće napraviti Silicijumsku dolinu po ugledu na onu poznatu iz Kalifornije ili će jedno od glavnih obeležja Beograda i dalje biti „silikonska dolina”, dorćolska ulica Strahinjića bana poznata po noćnom provodu?
Post a Comment