Pages

15 December 2014

Postskriptum

Šta nosi budućnost ne znamo, ali u svom osnovnom obliku svetska ekonomska kriza je završena. Finansijski sektor se oporavio i najveće zemlje su izašle iz recesije. U knjizi "Svetska ekonomska kriza" detaljno opisujem kako različite škole mišljenja gledaju na ekonomiju uopšte i kakva krizna rešenja iz toga slede. Kratko i grubo, kejnzijanci misle da fiskalna politika dominira i preferiraju fiskalna rešenja; monetaristi vide monetarnu politiku kao glavni pokretač ekonomije u dobru i u zlu.

Na kraju 2014. mislim da se teško može sporiti sledeće. Fiskalni stimulus je oproban, ponajviše u Americi i završio se gubljenjem novca i vremena. I dalje ima investiranih kejnzijanaca koji će odluku stimulusa braniti, ali nesporno je da se posle prve ture politika stimulusa izgubila iz javne debate i u Americi i bilo gde u svetu. Posle već negde 2011. niko više nije dalje razmatrao nastavak politike stimulusa. 

Sa monetarnim stimulusom je drugačije. Šta god da mislite o kvantitativnoj ekspanziji (QE), činjenica je da je Fed posle prve ture okrenuo još dve, da su usledili Japan i UK i da se na kraju i ECB, najkonzervativnija centralna banka na svetu, spremila da to uradi. Nije ni čudo, jer se monetarna politika pokazala ključnom u diktiranju makro kretanja. U SAD ni uporne brljotine administracije od finansijskog sektora do zdravstva nisu uspele da zaustave povoljne trendove, a u Evrozoni je upravo restriktivna monetarna politika usporila rast jednih a druge opet gurnula na ivicu bankrota. Sada i ECB to shvata i sa tim, moj zaključak je da se ekonomska politika u praksi udaljila od kejnzijanstva i približila monetarizmu. 

Nije bitno da li je ovo veštački oporavak i da li je monetarna ekspanzija dobar recept. Debata se i nije vodila oko toga, nego oko pitanja šta je od dve vrste makroekonomske politike uticajnije. Treba, međutim, ponoviti i da predviđanja hiperinflacije od strane grupe austrijanaca nisu došla ni blizu ostvarenja. Inflacija nije ni jednom izašla iz uobičajenih okvira i pokazalo se da su tržišta, koja sve vreme nikako nisu predviđala inflaciju, bila u pravu. I ne samo da inflacije po standardnim merilima nema već su i cene zlata, nafte i druge robe pale ili i dalje padaju. 

Kejnzijanizam ne radi; monetarna politika je dominantna i monetaristi su najpouzdaniji makro prognozeri; a austrijancima bi dobro došlo da malo manje slušaju gurue i proroke a više se oslone na sopstvenu analizu i, ironično, kao u slučaju predviđanja inflacije, na sud tržišta. 

11 comments:

Aleksandar Maksimović said...

Slaviša šta mislite o tezi nerelevantnosti ili precenjenosti makroekonomske politike koju gura Arnold Kling? Meni deluje dosta razumno. Jesu sve države radile razne stimuluse i QEeve, ali na kraju dok se na tržištu ne stvore novi poslovi, slaba vajda od toga za smanjenje nezaposlenosti. Hoću reći da je oporavak posledica snage same ekonomije tj. snage tržišta u odgovarajućoj zemlji, a manje makroekonomske politike. Sve zemlje koje su se sada oporavile su i pre krize bile ekonomski najjače. U Evropi bi to značilo da je za nezaposlenost odgovorna npr. preterana regulativa, manjak inovacija, konkurencija sa istoka, generalno neki dugoročni trendovi, a da je moć ECBa u rešavanju tih problema nikakva.

Slaviša Tasić said...

Naravno ali to je vise dugorocan pogled. U kratkom roku kao sto je ovaj od proteklih 5-6 godina neke od tih stvari su fiksne. Losa monetarna politika moze za to vreme mnogo da upropasti. Evropa ima strukturne probleme odavno, sve to stoji, ali u kratkom i srednjem roku makro trendove apsolutno diktira ECB.

Marko Paunović said...

Slavisa,

Sta mislis, koliko je sve ovo relevantno za Srbiju? Mislim da je sada uglavnom svima jasno da ekspanzivna fiskalna politika ovde ne daje rezultate, ali da li verujes da bi ekspanzivnija monetarna politika dala rezultate? Ja sam skeptican, pravo da ti kazem.

charlie said...

Šta nosi budućnost ne znamo, ali u svom osnovnom obliku svetska ekonomska kriza je završena.

Nisam baš siguran da je završena. Ovde se nagomilalo javnog duga i demografska slika je u eu užasna. Tako da neke stvari če tek početi da se dešavaju. Evro če puknit i tada če bit još gadna. A li i to je zapravo na neki način i rešenje za države na jugu jer če sa depreciacijom valute konačno snižili svoje plate koje su previsoke za produktivnost. A sjever če dobit močniju valuti i njihovi produkti če više koštati.

Kejnzijanizam ne radi

Pa da pitaš Krugmana i slovenačkog Krumana ml (da kod nas imamo čak dvojicu) Damijana onda se baš ne bih složio sa tobom:)

Slaviša Tasić said...

Marko -- U Srbiji i GDP i cene najbolje reaguju na M3 novčanu masu, znači sve skupa sa deviznim prilivom. Dinarski M2 uglavnom samo menja kurs. U tom smislu ovi zaključci važe i za Srbiji, samo što ključna varijabla nije pod kontrolom NBS. Zbog spontane evroizacije ekonomije mi nemamo puni monetarni suverenitet.

Čarli -- to su već drugi problemi, oni su postojali i pre ove krize, mada ih je kriza malo pogoršala. Kejnzijanaca i dalje ima svuda, ali primetno je da danas malo ko predlaže fiskalnu politiku.

Marko Paunović said...

"ključna varijabla nije pod kontrolom NBS"

Da, otprilike, tako i ja mislim. Na kratak rok nase vlasti ne mogu mnogo da urade. U stvari, mogu da zeznu, ali tesko mogu nesto DOBRO da urade. :)

Problem je sto je horizont politicara (ali i naroda) kratak, uvek je presija da se brzo vide neki rezultati, a niko ne gleda dugorocnije, gde bi mozda nesto i moglo da se uradi.

A poseban problem je sto su ti quick fixevi obicno stetni na duzi rok....

Katarina said...

Malo je neobicna konstatcija da su se velike zemlje oporavile, jer svi pokazatelji bas govore suprotno. Evrozona je na pragu triple dip recession, Japan uporno pokusava sa QE da nesto uradi, ali slabo sta postize, BRICS stagniraju ili propadaju,kako koja, cak i Kina usporava ove godine. Jedino Amerika moze da kaze da je izasla iz recesije, ali treba sacekati jos koju giodinu da bi se to potvrdilo. U Evropi UK pokazuje pomak, i to je sve. Finansijska trzista su samo reaktivna i volatilna, u skladu sa izjavama i opstim kretanjima.. Vrlo turobna slika.

Slaviša Tasić said...

Zavisi od perspektive, Japan je takav već 20 godina, Evropa je bila na rubu bankrota, sada je sama očekivano stagnantna, eventualnu recesiju sama ECB izaziva.

MMiillaann said...

Što se tiče cene zlata njen pad je bio potpuno predvidiv kad je indijska vlada počela da svojim merama destimuliše uvoz zlata,nijedna roba ne može da ne pojeftini kad joj se toliki deo kupaca sistemski odvraća od nje,tj seče joj se tražnja. Sadašnje cene zlata su skoro identične ceni im proizvodnje. Što se tiče budućnosti,meni onako amaterski deluje da ovi što ih zovu novim klasičnim ekonomistima(mislim nisam siguran) ponajviše u pravu kad kažu da na dug rok sam neanticipirani šokovi mogu da u relativno kratkom roku utiču na ekonomiju. Nisu austrijanci u ,,krivu" već je upravljanje agregatnom traznjom vladajuća ekonomska paradigma decenijama,tržišta se samo ponašaju u skladu sa tim(u dugom roku)

Ivan Jankovic said...

Jedino nije jasno kako balticki tigrovi nisu na rubu recesije kad i za njih vazi ista monetarna politika kao i za Francusku i Italiju...

Ako strukturni razlozi diktiraju dugorocna kretanja u Evropi, onda jedino sto ekspanzivna monetarna politika moze da uradi je da ih zamaskira i privremeno ublazi, pogorsavajuci problem na dugi rok, a ne pomazuci. U tom smislu je stara monetarna politika ECB pod uticajem nemackog anti-inflacionog dogmatizma mnogo bolja jer jasno pokazuje problem a ne maskira ga i ne anestezira pacijenta.

Druga stvar, zar ti ranije nisi tvrdio da je QE nespojiv sa monetarizmom i da Friedman ne bi podrzao to?

Slaviša Tasić said...

"Druga stvar, zar ti ranije nisi tvrdio da je QE nespojiv sa monetarizmom i da Friedman ne bi podrzao to?"

Kako, kada? Friedman je eksplicitno podržao japanski QE pre nego što se i desio. Možda sam rekao da ne bi podržao deo ovih QE koji je usmeren na specifične oblike svojine (MBS).