Deo ruskog problema su zapadne sankcije, drugi problem su sopstvene kontrasankcije, ali glavni problem je prepolovljivanje cena nafte u poslednjih nekoliko meseci. Rublja se strmoglavila zajedno sa cenom nafte. Centralna banka je sinoć podigla ključnu kamatu sa 10.5% na celih 17%, što bi trebalo da podstakne ostanak u rubljama umesto njihove prodaje.
Za razliku od Srbije Rusija nije indeksirana u stranoj valuti; kurs dolara i evra se gledaju ali se plate i druge vrednosti mere u rubljama. Depresijacija rublje zato ima efekta, negativnog na unutrašnji standard ali pozitivnog što se tiče spoljnog prilagođavanja. Ima mišljenja da je za zemlje poput Rusije najbolji oblika kursa upravo fiksiranje za cenu nafte i gasa. Pad rublje zajedno sa cenom nafte u tom smislu nije problem nego prednost plivajućeg kursa.
Međutim, jučerašnji pad valute od 11% u jednom danu je nešto više od fluktuiranja kursa i zajedno sa ostalim vestima, posebno pominjanjem zloglasnih kapitalnih kontrola, već miriše na paniku. Centralna banka može doneke da brani kurs prodajom deviza ali Rusija -- čudno za zemlju koja tolike godine profitira od visoke cene nafte -- i nema preterano velike zalihe toga. Država godinama troši kao pijani mornar, zimska olimpijada u Sočiju je po potrošnji pobila rekorde svih prethodnih olimpijada, a pre par godina je samo na renoviranje Boljšoi teatra otišlo skoro milijardu dolara. Sada zajedno sa ne tako likvidnim sredstvima iz suverenih fondova ima oko $400 milijardi rezervi, što je manje od jednog godišnjeg budžeta. A likvidnih deviznih rezervi, kad se oduzmu fondovi, upola manje. Zaključak je, Rusija ni nema drugog izbora nego da dozvoli ovakav pad rublje.
O državnom bankrotu je prerano govoriti jer javni dug nije veliki. Ali pad vrednosti rublje uz dalje niske cene nafte znače veliko unutrašnje prilagođavanje. A to u Rusiji ume da ima političke posledice.
Za razliku od Srbije Rusija nije indeksirana u stranoj valuti; kurs dolara i evra se gledaju ali se plate i druge vrednosti mere u rubljama. Depresijacija rublje zato ima efekta, negativnog na unutrašnji standard ali pozitivnog što se tiče spoljnog prilagođavanja. Ima mišljenja da je za zemlje poput Rusije najbolji oblika kursa upravo fiksiranje za cenu nafte i gasa. Pad rublje zajedno sa cenom nafte u tom smislu nije problem nego prednost plivajućeg kursa.
Međutim, jučerašnji pad valute od 11% u jednom danu je nešto više od fluktuiranja kursa i zajedno sa ostalim vestima, posebno pominjanjem zloglasnih kapitalnih kontrola, već miriše na paniku. Centralna banka može doneke da brani kurs prodajom deviza ali Rusija -- čudno za zemlju koja tolike godine profitira od visoke cene nafte -- i nema preterano velike zalihe toga. Država godinama troši kao pijani mornar, zimska olimpijada u Sočiju je po potrošnji pobila rekorde svih prethodnih olimpijada, a pre par godina je samo na renoviranje Boljšoi teatra otišlo skoro milijardu dolara. Sada zajedno sa ne tako likvidnim sredstvima iz suverenih fondova ima oko $400 milijardi rezervi, što je manje od jednog godišnjeg budžeta. A likvidnih deviznih rezervi, kad se oduzmu fondovi, upola manje. Zaključak je, Rusija ni nema drugog izbora nego da dozvoli ovakav pad rublje.
O državnom bankrotu je prerano govoriti jer javni dug nije veliki. Ali pad vrednosti rublje uz dalje niske cene nafte znače veliko unutrašnje prilagođavanje. A to u Rusiji ume da ima političke posledice.
12 comments:
Sta ce sada biti s nama? Da li krah Rusije donosi i kraj vaskolike pravoslavne civilizacije? Da li cemo se sada i mi i Rusi pokatoliciti? Kakve nam muke pripremaju?
72% ruskog izvoza su "mineralni proizvodi":
http://www.gks.ru/bgd/regl/b14_12/IssWWW.exe/stg/d02/26-08.htm
Rublja je danas ojačala za više od 10% u odnosu na evro i na dolar. Nego zna li neko šta se desilo u Brazilu 1999? Negde sam pročitao da je centralna banka Brazila tada povećala kamatnu stopu za 30% ne bi li sprečila kolaps reala (brazilske valute), da li je to tačno? To liči na ove sadašnje poteze centralne banke Rusije.
A i ne znam zašto je cena nafte na svetskom tržištu toliko opala? Da li se očekuje rast globalne ponude i pad globane tražnje u budućnosti? Ne bih rekao.
Ne znam za taj tacan procenat ali tacno je, podizali su neku i vise da zaustave pad. Izgleda da je proradilo u Rusiji, CB sve vreme dobro reaguje, dobro je sto su pustili pad a ne branili kurs previse, a i sada sto zaustavljaju paniku.
Ne treba potcenjivati uticaj sankcija. Nafta je pala ne na 55 nego na 35 dolara 2008, (i to sa vise pocetne pozicije), pa nije doslo do kolapsa rublje. Inicijalna kapisla ovaj put je izgleda bio bailout Rosnefta na mala vrata. Kad je trziste saznalo za to nastala je panika. A Rosneft je u problemu zbog zapadnih sankcija.
Bolje je da ne dodje do stabilizacije, tj da rezim krahira, sto sad izgleda mnogo verovantije nego pre mesec dana. Njihova centralna banka prognozira recesiju sa padom prozivodnje od oko 5% dogodine ako ne dodje do znacajnijeg porasta cene nafte. To ce znaciti ozbiljne politicke potrese, i mogucu smenu Putina. Mi znamo relativno malo o unutrasnjim odnosima izmedju razlicitih delova kremaljske elite, ali nije dalkeo od pameti da "biznis" struja ukoni Putina i njegove silovike ako stvar potpuno izmakne kontroli ekonomski.
Niste u pravu, 2008. jeste došlo do "kolapsa" rublje, to možete videti ovde - samo kliknite na "All". Dakle, sredinom 2008. 1 dolar je vredeo 23 rublje, a početkom 2009. 36 rubalja - to se možda može smatrati "kolapsom".
I primetio sam da svuda dominiraju vesti o padu rublje, dok su vesti o padu norveške krune prava retkost... i izostaju svi ti genijalni komentari i zaključci kako je norveška ekonomija "isuvišne zavisna od izvoza nafte i gasa", kako je "nedovoljno diversifikovana" i slično.
A evo kako izgleda struktura norveškog izvoza, a kako ruskog; dakle, procentualni udeo nafte i gasa u ukupnom norveškom izvozu je jednak ili možda čak i veći nego u ruskom.
Uzgred, rublja danas nastavlja da jača: 1 evro trenutno vredi 72 rubalja, a 1 dolar 59 rubalja.
Da li si cuo za "norveski lek" Da li je veci uspeh stedeti kada imas ili stedeti kada nemas (k'o danas u Srbiji :D )
Da li je bolje biti bogati helot (citaj Evropljani) nego ubogi helot (citaj Rusi i Srbi :D)
Ovo je zanimljva vest. Dakle, skočili su za 50 mesta na toj rang listi Svetske banke za samo dve godine - bili su na 112. mestu pre dve godine, sada su na 62. mestu. A Putin je zacrtao da moraju da budu na 20. mestu do 2018.
navuhodoosor,
ruska ekonomija je u cabru, zbog niza razloga od kojih je pad cena nafte samo jedan, i zvizdukanje pored grbolja i reilgionzna nada da ce se Putin nekako snaci to ne menja.
Bila je u "čabru" i 2008. godine, tada je GDP opao za 7,8% i rublja je doživela "kolaps". A zbog niske cene nafte u najvećem čabru je trenutno "revolucionarna" fracking tehnologija - da li ste nekada čuli za Gartnerov hype ciklus? Fracking tehnologija je prošla fazu "peak of inflated expectations" i sada ulazi u fazu "trough of disillusioment". Uglavnom, niska cena nafte neće potpuno bankrotirati Rusiju i OPEK, ali hoće one koji primenjuju tu tehnologiju u proizvodnji nafte.
A ja bih lično najviše voleo da Rusiju vode Medvedev i ovi peterburški ekonomisti i advokati.
Šta Australija izvozi - izgleda da ni Australija nema dovoljno diversifikovanu ekonomoju :( Zaključak: Australija je Saudijska Arabija :)
Ne znam tacno s kim se raspravljas, tj. ko je u strukturi izvoza video problem.
Post a Comment