Da li postoji potreba za merenjem efikasnosti javnog sektora? Naročito za libertarijance. Ako ste anarhokapitalista, odgovor je očigledan i to negativan. Ako niste, onda odgovor može biti pozitivan. Problem sa merenjem efikasnosti javnog sektora je taj što nemamo benčmark - samo slobodno tržište može da da odgovor na pitanje šta, koliko i kako proizvoditi ali čim se uplete javni sektor, slobodnog tržišta više nema. Stoga se ne može meriti apsolutna efikasnost (osim u nekim posebnim slučajevima) nego samo relativna tj da li je određeni javni sektor efikasan u odnosu na neki drugi. Prethodno pomenuti posebni slučajevi su oni gde postoji privatni sektor koji može da posluži kao mera, iako distorzije na tržištu nastale uplivom javnog sektora tu mogu toliko da poremete situaciju da bilo kakva komparacija bude nemoguća (na primer, u slučaju obrazovanja postoje i privatne škole te možemo da vidimo rezultate tih učenika kao i troškove njihovog obrazovanja i to uporedimo sa rezultatima državnih škola).
Međutim, šta meriti? Da li to raditi samo sa minimalnim ingerencijama države - pravosuđe, vojska, policija, malo administracije? Proširiti bazu tako da uključi one sektore u kojima je država dominantan pružalac usluga usled ''tržišnih neuspeha'': zdravstveno osiguranje, obrazovanje, distribucija dohotka? Ili treba meriti celokupno uplitanje države - omladinsku politiku, kulturu itd?
Efikasnost javnog sektora je posebno bitna u zemljama koje imaju visoke stope poreza zbog visoke javne potrošnje, a nalaze se u fiskalnim problemima (što je govoto cela Evropa). Ako je efikasnost javnog sektora na niskom nivou, samo njenim podizanjem moguće je smanjiti javnu potrošnju te i smanjiti poreze, a da nivo usluga javnog sektora ostane isti (bojazan da bi smanjenje javne potrošnje dovelo do smanjenja kvaliteta usluga koji se pružaju od strane države građanima je glavni argument protiv smanjenja javne potrošnje).
Ja sam pokušao, sa manje ili više uspeha, da izračunam efikasnost javnog sektora u Srbiji. Ceo članak je dostupan na sajtu Libeka ovde ću samo izbaciti par najzanimljivijih informacija. Uzeo sam u obzir 17 post tranzicijskih zemalja (sve zemlje iz Centralne i Istočne Evrope koje su ušle u EU, i zemlje Balkana sa Turskom), i njihove rezultate u 7 oblasti: administracija, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, distribucija, stabilnost i ekonomske performanse. Ovi rezultati su izračunati na osnovu nekoliko parametara (na primer, administracija na osnovu nivoa korupcije, kvaliteta sudstva, visine administracije i prisustva sive ekonomije). U odnosu na prosek, prikazani su rezultati koje javni sektori u ovim zemljama postižu.
Da bi se izračunala efikasnost, potrebno je porediti inpute i outpute - resurse i rezultate. Gornja tabela je output, a za input može da posluži nivo javne potrošnje. Poređenjem dolazimo do krajnjih rezultata (x osa nivo javne potrošnje a y osa rezultati javnog sektora):
Ne samo da Srbija ima najlošije rezultate javnog sektora, nego i za njih mora da plati znatno višom javnom potrošnjom pa imamo najmanje efikasan javni sektor. Očekivao sam da će Srbija da ima loše rezultate u ovoj kalkulaciji, ali da ima ovako loše, nisam očekivao (naročito kada se uporedimo sa zemljama iz regiona na istom nivou ekonomskog razvoja: Bugarskom, Rumunijom, Albanijom i Bosnom). Kada bi se efikasnost javnog sektora u Srbiji podigla na prosečnu, to bi moglo da dovede do značajnog smanjenja javne potrošnje od skoro 15% BDP-a. Dovoljno da se eliminiše budžetski deficit, i još da se smanje nameti na rad. Da li će do toga da dođe - naravno da ne, političari tačno znaju gde su problemi, ali ne žele da počnu da ih rešavaju jer će da izgube vlast tj moć. Čini mi se da je najveća korist ovoga je to da nemamo više samo opštu viku da je javni sektor u Srbiji izuzetno neefikasan i da je to razlog propadanja, nego sada imamo i egzaktne brojeve i podatke koji podržavaju tu tvrdnju.
9 comments:
Трословна ISO скраћеница за Србију је SRB, двословна RS
http://en.wikipedia.org/wiki/ISO_3166-1
Из инпута бих ипак изоставио пензије који ако не грешим чине трћину буџета односно јавне потрошње јер стварају погрешну слику будући да не иду директно у јавни сектор већ да су предмет прерасподеле по законским обавезама.
Док се број запослених у јавном сектору може (поприлично лако) регулисати баш као и социјална давања питање државних пензија је мало сложеније. И не видим како пензије утичу на квалитет администрације, образовања, инфраструктуре итд.
@Игор Јарамаз
"И не видим како пензије утичу на квалитет администрације, образовања, инфраструктуре итд."
Утичу посредно јер узимају средства те уместо приватних улагања имамо јавну потрошњу.
@Mihailo Gajic
"Čini mi se da je najveća korist ovoga je to da nemamo više samo opštu viku da je javni sektor u Srbiji izuzetno neefikasan i da je to razlog propadanja, nego sada imamo i egzaktne brojeve i podatke koji podržavaju tu tvrdnju."
Изгледа да сам преспавао тај део... Ко је и када установио да су разлози у јавном сектору?
"Kada bi se efikasnost javnog sektora u Srbiji podigla na prosečnu, to bi moglo da dovede do značajnog smanjenja javne potrošnje od skoro 15% BDP-a. Dovoljno da se eliminiše budžetski deficit, i još da se smanje nameti na rad."
Кључна реч овде је "могло би". У којим земљама не постоји дефицит и смањени су намети на рад подизањем ефикасности јавног сектора?
Криво насађен ум али...
"Da li će do toga da dođe - naravno da ne, političari tačno znaju gde su problemi, ali ne žele da počnu da ih rešavaju jer će da izgube vlast tj moć."
Коју власт, какву моћ? Из ког периода потиче тај проблем?
Да ли је могуће представљати оног који је ту моћ узурпирао као доброг те сам догађај као повољан те очекивати да се неће радити исто?
@MMM,
Недовољно формулисана реченица, у датом контексту (поређењу инпута и аутпута, кост-бенефит анализи) је питање пензија по мом скромном мишљењу сувишно, тј. приказује искривљену слику.
Пензиони систем је проблем сам по себи, он се мора и може решити, но и поред његовог решавања и даље можемо имати неефикасни, расипнички и паразитски јавни сектор, као што исто тако можемо имати ефикаснији и мање штетни јавни сектор без решавања тог проблема који признајем, има карактер грудве која се спушта низ снегом добро истапацирану падину...
@Jaramaz: Hvala na ispravci. Ako je toliko zaista bitno. Sto se tice penzija, kao input za kalkulaciju efikasnosti se uzima ukupna javna potrosnja, a tu spadaju i penzije.
@MMM: A kako javni sektor u Srbiji nije pri srzi nasih nesreca? Nedostatak pravne drzave i vladavine prava jer je pravosudje takvo kakvo je, birokratska dzungla koja kao da je pravljena da namerno oteza poslovanje, visoke stope poreza da bi se finansirala javna potrosnja koji oduzimaju novac pojedincima koji bi inace verovatno potrosili na drugaciji nacin, legal tender koji je izgubio neke od osnovnih funkcija novca... Mozda zivimo u paralelnim realnostima? Sto se tice podizanja efikasnosti javnog sektora, npr Finska je tokom 2000-ih imala veliko smnajenje drzavne potrosnje a nisu imali pogorsanje tih parametara, tako da su oni u tome uspeli.
Srž naših nesreća je neefikasnost privatnog sektora, privatni sektor je jednako neefikasan, možda čak i neefikasniji nego javni sektor, ne znam da li postoji način da se to nekako kvantifikuje, ali ovde je vrlo lepo opisano kako se vode preduzeća u Srbiji: kako se upravlja gotovinom, kako se sve radi stihijski, bez ikakvog planiranja i istraživanja, kako izgleda prodaja, kako se formiraju cene, kako se primenjuje marketing (između promocije i marketinga se stavlja znak jednakosti - marketing se svodi na to da ti se reklama vrti na Pinku i da ti kum Mića preko veze nabaci bilborde), kako nema prave konkurencije i kako se cene dogovaraju, kako su odnosi između preduzeća sa kupcima i dobavljačima često prevarantsko-pljačkaški, kako se zapošljavaju pogrešni ljudi i kako je kadrovska politika katastrofalna, kako se (ne)delegiraju odgovornosti (konstatuje se da je dobro što nismo gladni i žedni s obzirom na visok stepen centralizacije odlučivanja u našim preduzećima), kako tipičan srpski preduzetnik sve zna i u sve se razume i ne pada mu napamet da potraži nečiju pomoć (a opet uopšte nije svestan koliko je sve što radi pogrešno), pre će pustiti da mu biznis u potpunosti propadne, nego što će potražiti pomoć, a onda će krivi nekog drugog za svoj lični neuspeh.
Ne znam kada će vlasnici biznisa i menadžeri u Srbiji shvatiti da je uspeh u biznisu moguće ostvariti samo investiranjem u nove tehnologije i u ljudske resurse, dobrom organizacijom posla, profesionalnim menadžmentom, primenom marketing koncepta poslovanja malo šireg od reklamiranja na TV Pinku i izgradnjom dobrih odnosa sa partnerima na duže staze, pre nego raznim muljanjima!?
Čak i kada bi Srbija imala najefikasniji javni sektor na svetu, ostaje problem neefikasnosti privatnog sektora.
@Игор Јарамаз
"Недовољно формулисана реченица, у датом контексту (поређењу инпута и аутпута, кост-бенефит анализи) је питање пензија по мом скромном мишљењу сувишно, тј. приказује искривљену слику."
За јавни је сектор (шта год то све обухватало) релација потрошње за плате и субвенције тзв. јавним предузећима далеко упутнија од свеобухватне потрошње будући да ова може обухватати не само пензије већ и одплату дуговања.
Па колико су сви предходници Вучићу есенцијално истог менталног склопа произашлог из калупа ретардације Броза и компаније, сведочи то колико су се позабавили проблемом пензија тј. да ли су уобште увидели да је то системски проблем. Уколико се не варам, прве су се постоктобарске власти буквално хвалиле како редовно изплаћују 'пензије' што је кратак и целовит увид у ту гамад и њи'ову не-разлику од предходника.
@Mihailo Gajic
Не.
Рећи да је 'јавни' сектор узрок пропадања значи и то да би 'јавни' сектор могао бити и узрок напредка.
Напредак припада изкључиво приватном сектору, тј. компанијама које су приватног власништва и у тржишним условима.
Све оно што је говорио и радио Броз је погрешно.
Evo ih neki od pokazatelja neefikasnosti privatnog sektora u Srbiji (na koje ukazuje i magazin Profit):
1.17 Ethical behavior of firms ......................................... 3.4 ..........119
1.19 Efficacy of corporate boards .................................. 3.8 ..........125
7.01 Cooperation in labor-employer relations................. 3.3 ..........140
7.07 Reliance on professional management ................... 3.2 ..........128
7.06 Pay and productivity ............................................... 3.4 ..........116
9.02 Firm-level technology absorption ............................ 3.8 ..........127
11.07 Production process sophistication .......................... 2.8 ..........133
11.08 Extent of marketing ................................................ 3.1 ..........131
11.09 Willingness to delegate authority ............................ 2.9 ..........136
12.03 Company spending on R&D ................................... 2.5 ..........125
Nije država kriva za to što se firme neetički ponašaju, što im je razvijenost marketing aktivnosti nikakva, što su im poslovni procesi nikakvi, što se ne oslanjaju na profesionalni menadžment, što u njima nema delegiranja autoriteta, što nema volje za ulaganje u R&D i što ne apsorbuju nove tehnologije, zar ne?
I još jedan zanimljiv i šokantan podatak koji ukazuje na neefikasnost privatnog sektora je da pogoni fabrike Fiat Automobili Srbija imaju 10 puta više industrijskih robota nego pogoni svih ostalih preduzeća u Srbiji zajedno!
Roboti su u Srbiji zagospodarili samo u kragujevačkoj fabrici "Fijat“, gde ih ima skoro deset puta više nego u svim ostalim pogonima u Srbiji zajedno.
Ovo je podatak koji najbolje ukazuje na neefikasnost kadrovske politike u našim preduzećima:
5.08 Extent of staff training ............................................ 3.1 ..........134
Dakle, naša preduzeća se nalaze na 134. mestu od 144 države po obimu obuke svojih zaposlenih! :(
Post a Comment