Danas postavlja ključno pitanje: kako rešiti problem niskih zarada?
Za početak rešavanja tog problema treba shvatiti samo jednu prostu stvar: plate u jednoj zemlji su funkcija prosečne produktivnosti. Nema snažnije korelacije u ekonomiji od one između produktivnosti i plata. I nikakvim političkim merama, nikakvim dekretima i zakonima o minimalnoj ceni rada se plate ne mogu povećati. Mogu se povećati jedino povećanjem produktivnosti.
Na produktivnost sa svoje strane utiče mnogo stvari. Produktivnost je proizvod po radniku ili radnom satu, to je merilo koliko efikasno radite stvari, koliku vrednost firme u zemlji proizvode. Produktivnost raste usled konkurencije, a konkurencija je veća tamo gde je okruženje povoljnije za ulaganje, gde se pravda deli brzo i nepristrasno, gde poreznici ne otimaju preveliki deo kolača. To su recepti za veće plate.
Bavljenje platama samim po sebi, kao što to rade sindikati, samo je tretiranje simptoma. Plate su posledica, produktivnost je uzrok. Ako hoćete veće plate, razmišljajte kako povećati prosečnu produktivnost u zemlji.
Za početak rešavanja tog problema treba shvatiti samo jednu prostu stvar: plate u jednoj zemlji su funkcija prosečne produktivnosti. Nema snažnije korelacije u ekonomiji od one između produktivnosti i plata. I nikakvim političkim merama, nikakvim dekretima i zakonima o minimalnoj ceni rada se plate ne mogu povećati. Mogu se povećati jedino povećanjem produktivnosti.
Na produktivnost sa svoje strane utiče mnogo stvari. Produktivnost je proizvod po radniku ili radnom satu, to je merilo koliko efikasno radite stvari, koliku vrednost firme u zemlji proizvode. Produktivnost raste usled konkurencije, a konkurencija je veća tamo gde je okruženje povoljnije za ulaganje, gde se pravda deli brzo i nepristrasno, gde poreznici ne otimaju preveliki deo kolača. To su recepti za veće plate.
Bavljenje platama samim po sebi, kao što to rade sindikati, samo je tretiranje simptoma. Plate su posledica, produktivnost je uzrok. Ako hoćete veće plate, razmišljajte kako povećati prosečnu produktivnost u zemlji.
11 comments:
"Za početak rešavanja tog problema treba shvatiti samo jednu prostu stvar: plate u jednoj zemlji su funkcija prosečne produktivnosti."
Šta je u tom slučaju Titova Jugoslavija? Izuzetak koji potvrđuje pravilo?
Nisu bas cesti istorijski slucajevi da se ostvari rast plata na nacin kakav je bio u SFRJ. Treba samo da se desi:
1. Da ti SAD izgradi vojsku
2. Da dobijes bespovratno godisnje nekoliko GDP-a
3. Da plate bildujes tako sto sakatis selo
4. Da arcis prirodne resurse na ekstenzivan nacin do besvesti
5. Da pojedes svoju kapitalnu supstancu
6. Da preusmeris temeljno sve sto godinama radnici uplacuju kao penziono-invalidske doprinose.
7. Da se zaduzis do bankrota
Ovo sve da danas ima Vucic cak i on bi bio genije za ekonomiju.
Tako da svi mi i danas placamo plate koje su davno potrosene. A malo kod ekonomista ume lepo da kaze obozavaocima pameti istog, jebao vas Tito i njegovi banditi. (nije upuceno komentatoru, na bilo koji nacin)
ispravka, u tacki 2 brisati rec "godisnje"
"...jebao vas Tito i njegovi banditi. (nije upuceno komentatoru, na bilo koji nacin)"
Naravno da nije upućeno komentatoru. Svako ko je iole pažljivije čitao komentare komentatora zna da je on na liniji Edmund Berk-Ivan Iljin.
Ništa Borhes?
Mislim da nisi u pravu. Drzava svakako moze da poveca prosecnu platu. Recimo da se uvede minimalna plata od 2000 EUR mesecno. Nezaposlenost bi verovatno bila oko 90%, ali oni sto rade bi u proseku zaradjivali makar 2000 evra. :)
To ne znaci da bi standard bio visi, naravno da bi bio nizi, ali bi prosecna plata bila visa.
Takodje, ne mislim da je kljucno pitanje u Srbiji danas - kako povecati plate. Mislim da je kljucno pitanje - kako povecati zaposlenost?
Dobro, ako gledaš bukvalno prosečnu platu. Ali ako uzmeš recimo da u taj prosek treba računati i one koji su izgubili posao pa sada zbog većeg minimalca imaju 0, onda opet ne možeš. A čak i ako bukvalno gledaš prosečnu platu nisam siguran da bi to važilo na malo duži rok.
@Slaviša Tasić
Bio sam ubeđen da, osim Speakera i policije, niko ne čita ove moje budalaštine.
@Vladimir
Speaker, živa inkarnacija Alefa, ili, pak, svevideće oko Saurona...? :)))
Slavisa,
Problem je sto kod nas mnogi zaista tako bukvalno gledaju kretanje prosecne zarade. Rast smatraju pozitivnim, a pad negativnim. A istina je (mozda) potpuno suprotna.
Konkretno, kada je pocela ova poslednja kriza, negde 2009. godine, doslo je do rasta prosecne zarade. Deluje kao pozitivna stvar, ali je do toga dobrim delom doslo jer su oni sa ispodprosecnim platama prvi izgubili posao.
Ako (ikada) krene da raste zaposlenost u Srbiji, bio bih spreman da se kladim da ce to dovesti do pada prosecne plate, zato sto ce vecina novih poslova biti relativno slabo placeni. Tada ce to opet neko (pre svega sindikati) predstaviti kao losu stvar.
Sad sam se tek setio da sam ranije napisao i post o tome. :)
http://trzisnoresenje.blogspot.com/2011/02/zasto-prosecna-plata-raste.html
Структура капитала која није заснована на чврстој имовини, а иста није могућа с обзиром на то да се аутори стране баве прикривањем злочина (убијања, пљачке, отимања и силовања након Другог светског рата) те противе реституцији, представља једну имагинарну грађевину у народу познату као Чардак ни на небу ни на земљи.
Стога, рећи да су за више зараде овде предложене полумере, била би лаж.
Истина је да су предложене никакве мере.
Истина је да од тоталитарне гамади најгора она гамад која се издаје другачије.
Post a Comment