Dve stvari me inspirišu za pisanje ovog posta. Prethodni post koji je napisao Slaviša o tome da su plate u jednoj zemlji pre svega funkcija produktivnosti radnika. Druga inspiracija je Global Competitiveness Index.
U potpunosti se slažem da je osnovni razlog niskih plata nizak nivo produktivnosti radnika. Tačnije rečeno, ljudski kapital (znanja, veštine i kvaliteti u radu koje donosi sam radnik) u kombinaciji sa kapitalnom opremljenošću rada (kakva i kolika oruđa koristi u radu) daju loš proizvod - malo kaputa po šnajderu, tona kukurzua po čovek-satu ili mala dodata vrednost u automobilskoj industriji po radniku.
Ulica je dvosmera. Kada su ljudi neproduktivni, onda su oni jeftiniji za zapošljavanje pa je i miks relativnog odnosa kapitala i rada drugačiji. U prevodu, ako je radnik jeftin jer je neproduktivan (ne ume da koristi sofisticirane robote) onda ih zaposliš više i rade više manualnog posla.
Dakle relativna cena rada zaista zavisi dominantno od produktivnosti, međutim na tu relativnu cenu veoma značajno utiču i porezi. Porezi i doprinosi na platu radnika u Srbiji su veoma veliki (odokativno na 100 RSD koje radnik primi, država inkasira 65 RSD). E upravo taj odnos, koji se kreće između 65% i 70% je poreski klin, odnosno razlika između neto primanja i bruto troška. Rad u Srbiji možda jeste jeftin zbog niske produktivnosti, ali je relativno skup zbog visokih poreza. Ista priča je i u Crnoj Gori koja je nasledila poreski sistem.
Država može da utiče na visino plata u privredi. Sprovođenjem tržišnih reformi o kojima se toliko pisalo, može da poveća predvidljivost poslovanja, otvori perspektive za nove biznise, smanji finansijski i ekonomski rizik zemlje, sudstvo i administracija da budu efikasniji itd. Možemo da sutra. A drugi način je da se smanje porezi na platu, bez substitucije drugim porezima. Prosto da se smanji poresko optrećenje dohotka. Takođe ovo bi oborilo i nezaposlenost. Eto, to je prava tema za novinare - kako da se pokrenu protržišne reforme i smanje porezi, ako ih zanima kada će ljudima biti bolje?
U potpunosti se slažem da je osnovni razlog niskih plata nizak nivo produktivnosti radnika. Tačnije rečeno, ljudski kapital (znanja, veštine i kvaliteti u radu koje donosi sam radnik) u kombinaciji sa kapitalnom opremljenošću rada (kakva i kolika oruđa koristi u radu) daju loš proizvod - malo kaputa po šnajderu, tona kukurzua po čovek-satu ili mala dodata vrednost u automobilskoj industriji po radniku.
Ulica je dvosmera. Kada su ljudi neproduktivni, onda su oni jeftiniji za zapošljavanje pa je i miks relativnog odnosa kapitala i rada drugačiji. U prevodu, ako je radnik jeftin jer je neproduktivan (ne ume da koristi sofisticirane robote) onda ih zaposliš više i rade više manualnog posla.
Dakle relativna cena rada zaista zavisi dominantno od produktivnosti, međutim na tu relativnu cenu veoma značajno utiču i porezi. Porezi i doprinosi na platu radnika u Srbiji su veoma veliki (odokativno na 100 RSD koje radnik primi, država inkasira 65 RSD). E upravo taj odnos, koji se kreće između 65% i 70% je poreski klin, odnosno razlika između neto primanja i bruto troška. Rad u Srbiji možda jeste jeftin zbog niske produktivnosti, ali je relativno skup zbog visokih poreza. Ista priča je i u Crnoj Gori koja je nasledila poreski sistem.
Država može da utiče na visino plata u privredi. Sprovođenjem tržišnih reformi o kojima se toliko pisalo, može da poveća predvidljivost poslovanja, otvori perspektive za nove biznise, smanji finansijski i ekonomski rizik zemlje, sudstvo i administracija da budu efikasniji itd. Možemo da sutra. A drugi način je da se smanje porezi na platu, bez substitucije drugim porezima. Prosto da se smanji poresko optrećenje dohotka. Takođe ovo bi oborilo i nezaposlenost. Eto, to je prava tema za novinare - kako da se pokrenu protržišne reforme i smanje porezi, ako ih zanima kada će ljudima biti bolje?
8 comments:
Poreski klin se obicno racuna kao ucesce poreza i doprinosa u bruto plati.
Znaci, u Srbiji nije 65%, vec oko 40% (od 100 dinara koje placa poslodavac, 40 odlazi drzavi).
Da tako se računa u tekstbook ali ja sam to ovde ovako napisao jer je ljudima lakše sami sebi da sračunaju od svoje plate. Tipa neko ko sada ima platu 765 EUR nisam siguran da zna tačno koliki je bruto trošak za njegovu platu, ali lako može da pomnoži neto platu koju precizno zna sa 0.67
Zato sam i napisao da je taj odnos neto i bruto poreski klin a ne da je poreski klin taj procenat, no možda sam treba da napravim jaču distinkciju.
Niske zarade su direktno povezane sa ogromnom nezaposlenošću. Velika je ponuda ljudi koji su spremni da rade za 200 evra...ko neće i ne mora,eto njih na hiljade koji bi radili bilo šta.
Samo smanjenje poreza na zarade neće dovesti ni do kakvog povećanja produktivnosti,to je relativno laka administrativna mera kojom se jednostrano primenjenom može samo ugroziti javni dug s obzirom na veliku bruto masu zarada ergo i veliku količinu poreza na rad iz njih.
Mnogo važnije i teže mere su one koje su strukturne prirode,a samim tim i odgovornije za produktivnost...efikasno sudstvo i izvršna vlast,koje se kao pijan plota drži prava na imovinu i život svih građana i naših i stranih,dobra investiciona klima u svim sektorima,privlačenje kako novih tehnoloških industrija tako i insistiranje na konkurenciji u već postojećim,trgovanje sa celim svetom a naročito onim koji je razvijeniji od nas itd,itd
Jednostavno,veoma je upitno koliko je prosečan(npr fabrički) radnik sam odgovoran za sopstvenu produktivnost a koliko poslodavac...što se tiče uslužnog sektora tu je takođe veliki problem. Ne samo da ih je mnogo na državnim jaslama nego i rezignirano odbacuju mogućnost da ikada prihvate tržište kao meru sopstvene merodavnosti.
Mislim da ekonomske reforme koje su nama potrebne treba da su toliko sveobuhvatne i dubinske da treba čitavu državu reformisati a da ekonomski deo tu treba provući kao promenu filozofije razmišljanja u celoj državi tj društvu...
Tako je, smanjenje poreza određuje da li je prosečna plata 350 ili 400 EUR, a rast produktivnosti da li je 350 ili 1000 :)
Tako je, smanjenje poreza određuje da li je prosečna plata 350 ili 400 EUR, a rast produktivnosti da li je 350 ili 1000 :)
Pavle et al,
Da li neko kod nas radi procene kakve je radio Congressional Budget Office za ideju o povećanju minimalne nadnice u SAD, bilo za ono što sindikati traže, bilo za ono što je Unija poslodavaca spremna da prihvati?
Da li postoji analiza uticaja postojeće minimalne nadnice ili njenog eventualnog smanjenja na povećanje zaposlenosti?
Leone,
Ukratko, ne.
Post a Comment