Ja ću da se nadovežem na ono što je Slaviša napisao o Rusiji i Ukrajini, sa nekoliko dodatnih elemenata. Najpre, slažem se potpuno sa teorijom o poželjnosti decentralizacije i sescesije, političkog usitnjavanja kao preduslova napretka, to je moja "pet teorija" već godinama: Takođe, mislim da je u pravu i za licemernost američkog pozivanja na ljudska prava, norme, suverenitet i tako dalje. I za pogubno dejstvo vilsonizma u američkoj spoljnoj politici itd.
Stvar gde se ne slažem je da je išta od toga mnogo relevantno za ovu sitaciju na Krimu. Američka i evropska politika ovde pre reaguju nego što delaju, reaguju, nedolučno, odloženo pod pritiskom okolnosti i sa velikim kolebanjem. Pretnja ograničenim sankcijama zbog aneksije dela susedne zemlje svakako može da bude izrečena i u ime neke manje ambiciozne spoljno-političke koncepcije od vilsonizma. Recimo, straha šta će biti sledeće ako se aminuje ovo u Ukrajini.
Slaviša kaže da je iznenađen Putinovom "iracionalnošću". Ja nisam. I mislim da se iz perspektive njegovog shvatanja vlasti kao i njegove sopstvene misije on ponaša potpuno racionalno. Mi znamo da je on došao iz KGB miljea, i da ti ljudi imaju određeno ideološko vaspitanje koje se ne menja tako lako. Kako Vladimir Bukovski kaže, za taj tip ljudi ne postoje normalni međuljudski i međunarodni odnosi, za njih si ili neprijatelj ili agent, nema trećeg: koncept "partnera" ili "saveznika" ne postoji u njihovom vokabularu. Dodatno, Putin je u kasnijoj fazi života kombinovao taj sovjetski patriotizam ala KGB sa panruskim, mesijanskim idejama ala Ivan Iljin i kasni Solženjicin. On vidi Zapad kao krvnog i nepomirljivog neprijtelja Rusije, a svoju ulogu kao čoveka koji će da obnovi svim sredstvima rusku imperiju i ispravi "najveću geopolitičku tragediju 20 veka", raspad Sovjetskog Saveza. To je bilo potpuno jasno još sredinom 2000ih a najkasnije posle njegove okupacije delova Gruzije 2008. Po svedočenjima nekih njegovih saradnika svi su oni morali da čitaju neki roman po Putinovoj preporuci u kome ruski car Vladimir II osvaja Istočnu Ukrajinu 2058 i obvnavlja veliko Rusko carstvo. Ako je to zaista ideološka koncepcija koju sledite šta "iracionalno" onda ima u ansclussu dela Ukrajine sa ciničnim izgovorom "zaštite ugroženih ljudskih prava Rusa"? To je upravo ono što se od takve vlasti i takvog profila političara i očekuje.
Na Zapadu su od početka postojale dve škole mišljenja o Putinu. Prva, manjinska, tvrdila je, po mom sudu ispravno, da sa njim nikakve suštinske saradnje nema ni ne može biti, i da nas čeka novi Hladni rat. Sećam se 2000 godine, mislim još pre prenosa vlasti sa Jeljcina na Putina, kako je Jerrold Post, američki politički psiholog opisao Putina kao psihološkog blizanca Slobodana Miloševića; u osnovi kao ciničnog manipulatora i paranoidnog megalomana. Meni je to tada izgledalo groteskno preterano. Čak sam prvih nekoliko godina Putinove vlasti i sam verovao da bi on mogao da krene u neke reforme Pinočeovog tipa (sećamo se hodočašća Hoze Pinjere u Moskvu). Ali, kao što rekoh, ako ne pre, od sredine 2000ih je postalo jasno da od toga nema ništa i da je on samo još jedan u nizu malih diktatora, lokalnih siledžija, bez ikakve vizije, ruski Lukašenko ili Milošević, koji želi da koristi ruski gas i naftu kao oružje političke dominacije i pritiska na susedne zemlje u cilju obnove neke vrste ruske imperije.Mislim da bi danas malo ko mogao da u dobroj veri ospori tu kvalifikaciju.
Međutim, od samog starta na Zapadu je prevagu odneo drugi pristup: aktivna saradnja sa Putinom i zapravo ohrabrivanje i osnaživanje njegovih ambicija. I to je počelo odmah po njegovom dolasku na vlast: od Georgea Busha koji je u Putinovim očima video da ovaj želi iskrenu saradnju sa Amerikom (!), preko Evropljana koji su bili spremni da učine sve samo da mu se ne zamere zbog nafte i gasa, do na kraju Obame, koji je mislio da Buš nije dovoljno daleko otišao u dodvoravanju povlačenjem poziva Ukrajini i Gruziji za NATO, te aminovanjem Putinovog anschlussa Abhazije i Osetije, pa je krenuo da dodatno "resetuje" odnose, izvinjavajući se zbog američkog unilateralizma, razmontiravajući anti-raketni program u Češkoj i Poljskoj i na kraju obećavajući Putinu preko Medvedeva da kad dobije izbore biće još fleksibilniji u pregovorima. Rezultat?
Rezultat je da Putin ne daje pet para. Sasvim ispravno, on tumači takva ponašanja kao izraz slabosti i kao zeleno svetlo da nastavi šta je započeo. Najnoviji, dramatični, anschluss Krima koji je preduzeo je iskreno šokirao pripadnike ove "konstruktivne" škole mišljenja na Zapadu. Nisu verovali da bi mogao tako daleko da ode, da krene otvoreno na Ukrajinu. E, pa očigledno da je mogao. I zato mislim da je Slavišin opis situacije kao nekakvog obnovljenog hladnoratovskog sukoba između dva loša momaka Obame i Putina u osnovi pogrešan: to nije sukob Obame i Putina nego Zapada i Putina. Zapad je konačno shvatio, na teži način, da Putin misli ozbiljno, i da njega ne impresionira mnogo njihova demokratska popustljivost i retorika. Nemački primer je tu vrlo poučan: u prvih nekoliko dana krize Nemci kao glavni protagonisti teorije o saradnji sa Putinom u Evropi su bili vrlo oprezni, i za razliku od Engleza i Amerikanca želeli da ograniče svaki govor o sankcijama. Još su gajili nade da će Putin pokazati "racionalnnost" i povući sa Krima ili makar "deeskalirati" stvar i pregovarati sa ukrajinskom vladom. Poslednjih nekoliko dana sve se to raspalo. Sada Merkelova najavljuje stroge sankcije ako se Putin ne povuće sa Krima, naziva njegovu akciju agresijom i "krađom Krima", te kaže da je spremna da preuzme političke i ekonomske konsekvence konfrontacije sa Putinovom Rusijom. To nisu američki jastrebovi koji sanjaju o Hladnom ratu i izmišljaju neprijatelje, nego žena koja je uložila svoju političku karijeru i kapital u ideju saradnje s Putinom i koja ga je smatrala ličnim prijateljem, i čija zemlja je dobrim delom energetski zavisna od ruskog gasa. I ona sada kaže da Putin "živi u svom paralelnom svetu" i insinuira da možda nije sve čisto sa njim.
Ovo je, s druge strane, vrlo popularna i možda razumljiva reakcija danas među onima koji su bili skeptični prema alarmističkim teorijama o Putinu: i Merkelova, i Slaviša ovde, i nekolicina ruskih i američkih analitičara tvrde da se nešto čudno desilo sa njim, neki čak analiziraju njegovu skorašnju konferenciju za štampu, kao navodni dokaz da je on psihološki odlepio. Osnovna pretpostavka cele te analize je koncept da je ova nova furtutma sa Ukrajinom nešto novo, vanredno i nekarakteristično za Putina i njegovu ideologiju i koncepciju vlasti. Kao takva, ona otkriva žilavost starih idealističkih predstava o njemu: prosto nije moguće da je Jerrold Post od početka bio u pravu, mora da se nešto desilo Putinu, da je poludeo, ili prihvatio zapadnu ideologiju ljudskih prava (jer to je jedini razlog zašto neko može da se ponaša rđavo i okupira druge zemlje), to prosto nije Putin koga "mi znamo". Ja naprotiv tvrdim da je to isti stari Putin iz 2005 i 2008 "koga znamo", samo su razmere njegovih akcija i njihove posledice danas veće i šire, i mnogo teže za ignorisati od strane Zapada, u meri u kojoj je Ukrajina mnogo veća i teža za ignorisanje od Gruzije.
Zbog svega ovoga mislim da je pogrešno svoditi sve ovo na rusko-američki Hladni rat. Ovo može da bude neka vrsta novog, ograničenog Hladnog rata., ali između Rusije i Zapada, pri čemu pod Zapadom mislim i na Istočnu Evropu. Niko u Evropi niti je želeo niti želi bilo kakav konflikt sa Putinom. Naprotiv, učinili su sve da ga izbegnu po cenu aminovanja Putinove plišane diktature u Rusiji i njegove okupacije Aghazije i Osetije, i davanja svih mogućih političkih, vojnih i ekonomskih preferencija. Međutim, Putin želi konflikt sa Zapadom! To je toliko puta rekao jasno i glasno da se to može ignorisati samo na sopstvenu štetu. Mislili su da će žmurenje na Gruziju odobrovoljiti Putina. Neće. Samo mu je dalo zeleno svetlo za Ukrajinu. To je isti recept koji je Slobodan Milošević primenjivao 1990ih: stvaraš "realnost na terenu" dok Zapad iznosi prazne pretnje i sastanči. Ako Zapad ne promeni strategiju sledeće će biti baltičke republike sa ruskom manjinom. Odjednom će njihova prava biti "ugrožena" i ruska vojska će morati da dođe da ih "zaštiti": SAO Abhazija, SAO Krim, SAO istočna Estonija i tako redom. Ispravljanje "najveće geopolitičke greške 20 veka", raspada Sovjetskog Saveza. Sećam se kako su naši pragmatisti i realisti ismevali 2008 nas koji smo govorili da je Ukrajina sledeća. Među njima su tada nažalost bili i zapadni lideri, na čelu sa američkim predsednikom. Mislim da poslednjih nekoliko nedelja donose veliko otrežnjenje za sve,i da je takva vrsta "pragmatizma" i "realizma" potpuno pokopana na Krimu.
Jedina politika Zapada koja ima smisla je politika promene Putinovog režima. Izolacionizam ili ne-intervencionizam ne znači sam po sebi ni podršku Putinu. Podrška je jednako akt intervencije, samo u korist njegove politike. I to Zapad treba da kaže otvoreno. Da zamrzne vize Putinu i njegovoj vrhuški, da izbaci Rusiju iz G8, da stopira bilo kakvu dalju saradnju sa njima, eventualno zamrzne račune glavnim ljudima. To je sistem ograničenih, targetiranih sankcija koji je vrlo efikasno bio sproveden protiv Miloševića u periodu 1999-2000. Koliko god prezirao zapadne političare, Putinu je neophodna politička podrška Zapada: ljudi oko njega, finansijska i politička oligarhija, svi imaju imovinu i resurse na Zapadu., i svaki govor o sankcijama ili pogoršanju odnosa sa Zapadom čini ih nervoznim. Ako Zapad pokaže da je Putinov režim slepi kolosek, da sa njim nema budućnosti, i da se više neće pregovarati i davati mu ustupke, oni će se okrenuti protiv njega, kao što su se i Slobini doglavnici vrlo lako okrenuli protiv njega 2000, uključujući i bezbednosni aparat. Naravno, takav pristup nije bez svojih rizika, kao što smo videli u Srbiji, ali je rizik status kvoa daleko veći. Ja ne bih imao ništa protiv da Rusija 2028 ima nekog Aleksandra Vučića koji govori o strateškoj saradnji sa Amerikom i nema ambiciju da okupira susedne zemlje. Ako vam to izgleda kao fikcija zapitajte se kako biste reagovali da vam je neko 5 oktobra 2000e uveče rekao da će perjanica pro-zapadne politike u Srbiji 2014 da bude Aleksandar Vučić.
Ovo naravno ne znači odobravanje bilo čega drugog što Zapad radi, posebno projekta Evropske Unije. Ja sam najbliži tu stavu Vladimira Bukovskog. Ovo je mnogo ograničenija debata na koju stav prema EU, "evropskom socijalizmu", centralizaciji i svemu ostalom ni na koji način ne utiče (pretpostavljam da su moje "evroskeptičke" kredencije u tom pogledu dovoljne, ali nikad ne znaš). Demokratija i neki normalan režim u Rusiji su poželjni, šta god da mislite o EU, Obami, američkoj spoljnoj politici i bilo čemu sličnom. A ako je tome tako, onda su ograničene sankcije i diplomatska izolacija ispravna politika, opet bez obrzira šta mislite o Obami. EU, Iraku, Avganistanu, "međunarodnom pravu" i slično. Ili, pak, nisu poželjni, ali to opet mora biti nezavisno od svih ovih drugih opisanih konsideracija, i mora se nezavisno argumentisati ukazivanjem na prednosti Putinovog režima u odnosu na moguću promenu režima. Ja ne vidim ni jedan takav uverljiv nezavisni argument i stoga verujem da je politika pritiska za promenu režima najbolja, a ne "saradnja".
Stvar gde se ne slažem je da je išta od toga mnogo relevantno za ovu sitaciju na Krimu. Američka i evropska politika ovde pre reaguju nego što delaju, reaguju, nedolučno, odloženo pod pritiskom okolnosti i sa velikim kolebanjem. Pretnja ograničenim sankcijama zbog aneksije dela susedne zemlje svakako može da bude izrečena i u ime neke manje ambiciozne spoljno-političke koncepcije od vilsonizma. Recimo, straha šta će biti sledeće ako se aminuje ovo u Ukrajini.
Slaviša kaže da je iznenađen Putinovom "iracionalnošću". Ja nisam. I mislim da se iz perspektive njegovog shvatanja vlasti kao i njegove sopstvene misije on ponaša potpuno racionalno. Mi znamo da je on došao iz KGB miljea, i da ti ljudi imaju određeno ideološko vaspitanje koje se ne menja tako lako. Kako Vladimir Bukovski kaže, za taj tip ljudi ne postoje normalni međuljudski i međunarodni odnosi, za njih si ili neprijatelj ili agent, nema trećeg: koncept "partnera" ili "saveznika" ne postoji u njihovom vokabularu. Dodatno, Putin je u kasnijoj fazi života kombinovao taj sovjetski patriotizam ala KGB sa panruskim, mesijanskim idejama ala Ivan Iljin i kasni Solženjicin. On vidi Zapad kao krvnog i nepomirljivog neprijtelja Rusije, a svoju ulogu kao čoveka koji će da obnovi svim sredstvima rusku imperiju i ispravi "najveću geopolitičku tragediju 20 veka", raspad Sovjetskog Saveza. To je bilo potpuno jasno još sredinom 2000ih a najkasnije posle njegove okupacije delova Gruzije 2008. Po svedočenjima nekih njegovih saradnika svi su oni morali da čitaju neki roman po Putinovoj preporuci u kome ruski car Vladimir II osvaja Istočnu Ukrajinu 2058 i obvnavlja veliko Rusko carstvo. Ako je to zaista ideološka koncepcija koju sledite šta "iracionalno" onda ima u ansclussu dela Ukrajine sa ciničnim izgovorom "zaštite ugroženih ljudskih prava Rusa"? To je upravo ono što se od takve vlasti i takvog profila političara i očekuje.
Na Zapadu su od početka postojale dve škole mišljenja o Putinu. Prva, manjinska, tvrdila je, po mom sudu ispravno, da sa njim nikakve suštinske saradnje nema ni ne može biti, i da nas čeka novi Hladni rat. Sećam se 2000 godine, mislim još pre prenosa vlasti sa Jeljcina na Putina, kako je Jerrold Post, američki politički psiholog opisao Putina kao psihološkog blizanca Slobodana Miloševića; u osnovi kao ciničnog manipulatora i paranoidnog megalomana. Meni je to tada izgledalo groteskno preterano. Čak sam prvih nekoliko godina Putinove vlasti i sam verovao da bi on mogao da krene u neke reforme Pinočeovog tipa (sećamo se hodočašća Hoze Pinjere u Moskvu). Ali, kao što rekoh, ako ne pre, od sredine 2000ih je postalo jasno da od toga nema ništa i da je on samo još jedan u nizu malih diktatora, lokalnih siledžija, bez ikakve vizije, ruski Lukašenko ili Milošević, koji želi da koristi ruski gas i naftu kao oružje političke dominacije i pritiska na susedne zemlje u cilju obnove neke vrste ruske imperije.Mislim da bi danas malo ko mogao da u dobroj veri ospori tu kvalifikaciju.
Međutim, od samog starta na Zapadu je prevagu odneo drugi pristup: aktivna saradnja sa Putinom i zapravo ohrabrivanje i osnaživanje njegovih ambicija. I to je počelo odmah po njegovom dolasku na vlast: od Georgea Busha koji je u Putinovim očima video da ovaj želi iskrenu saradnju sa Amerikom (!), preko Evropljana koji su bili spremni da učine sve samo da mu se ne zamere zbog nafte i gasa, do na kraju Obame, koji je mislio da Buš nije dovoljno daleko otišao u dodvoravanju povlačenjem poziva Ukrajini i Gruziji za NATO, te aminovanjem Putinovog anschlussa Abhazije i Osetije, pa je krenuo da dodatno "resetuje" odnose, izvinjavajući se zbog američkog unilateralizma, razmontiravajući anti-raketni program u Češkoj i Poljskoj i na kraju obećavajući Putinu preko Medvedeva da kad dobije izbore biće još fleksibilniji u pregovorima. Rezultat?
Rezultat je da Putin ne daje pet para. Sasvim ispravno, on tumači takva ponašanja kao izraz slabosti i kao zeleno svetlo da nastavi šta je započeo. Najnoviji, dramatični, anschluss Krima koji je preduzeo je iskreno šokirao pripadnike ove "konstruktivne" škole mišljenja na Zapadu. Nisu verovali da bi mogao tako daleko da ode, da krene otvoreno na Ukrajinu. E, pa očigledno da je mogao. I zato mislim da je Slavišin opis situacije kao nekakvog obnovljenog hladnoratovskog sukoba između dva loša momaka Obame i Putina u osnovi pogrešan: to nije sukob Obame i Putina nego Zapada i Putina. Zapad je konačno shvatio, na teži način, da Putin misli ozbiljno, i da njega ne impresionira mnogo njihova demokratska popustljivost i retorika. Nemački primer je tu vrlo poučan: u prvih nekoliko dana krize Nemci kao glavni protagonisti teorije o saradnji sa Putinom u Evropi su bili vrlo oprezni, i za razliku od Engleza i Amerikanca želeli da ograniče svaki govor o sankcijama. Još su gajili nade da će Putin pokazati "racionalnnost" i povući sa Krima ili makar "deeskalirati" stvar i pregovarati sa ukrajinskom vladom. Poslednjih nekoliko dana sve se to raspalo. Sada Merkelova najavljuje stroge sankcije ako se Putin ne povuće sa Krima, naziva njegovu akciju agresijom i "krađom Krima", te kaže da je spremna da preuzme političke i ekonomske konsekvence konfrontacije sa Putinovom Rusijom. To nisu američki jastrebovi koji sanjaju o Hladnom ratu i izmišljaju neprijatelje, nego žena koja je uložila svoju političku karijeru i kapital u ideju saradnje s Putinom i koja ga je smatrala ličnim prijateljem, i čija zemlja je dobrim delom energetski zavisna od ruskog gasa. I ona sada kaže da Putin "živi u svom paralelnom svetu" i insinuira da možda nije sve čisto sa njim.
Ovo je, s druge strane, vrlo popularna i možda razumljiva reakcija danas među onima koji su bili skeptični prema alarmističkim teorijama o Putinu: i Merkelova, i Slaviša ovde, i nekolicina ruskih i američkih analitičara tvrde da se nešto čudno desilo sa njim, neki čak analiziraju njegovu skorašnju konferenciju za štampu, kao navodni dokaz da je on psihološki odlepio. Osnovna pretpostavka cele te analize je koncept da je ova nova furtutma sa Ukrajinom nešto novo, vanredno i nekarakteristično za Putina i njegovu ideologiju i koncepciju vlasti. Kao takva, ona otkriva žilavost starih idealističkih predstava o njemu: prosto nije moguće da je Jerrold Post od početka bio u pravu, mora da se nešto desilo Putinu, da je poludeo, ili prihvatio zapadnu ideologiju ljudskih prava (jer to je jedini razlog zašto neko može da se ponaša rđavo i okupira druge zemlje), to prosto nije Putin koga "mi znamo". Ja naprotiv tvrdim da je to isti stari Putin iz 2005 i 2008 "koga znamo", samo su razmere njegovih akcija i njihove posledice danas veće i šire, i mnogo teže za ignorisati od strane Zapada, u meri u kojoj je Ukrajina mnogo veća i teža za ignorisanje od Gruzije.
Zbog svega ovoga mislim da je pogrešno svoditi sve ovo na rusko-američki Hladni rat. Ovo može da bude neka vrsta novog, ograničenog Hladnog rata., ali između Rusije i Zapada, pri čemu pod Zapadom mislim i na Istočnu Evropu. Niko u Evropi niti je želeo niti želi bilo kakav konflikt sa Putinom. Naprotiv, učinili su sve da ga izbegnu po cenu aminovanja Putinove plišane diktature u Rusiji i njegove okupacije Aghazije i Osetije, i davanja svih mogućih političkih, vojnih i ekonomskih preferencija. Međutim, Putin želi konflikt sa Zapadom! To je toliko puta rekao jasno i glasno da se to može ignorisati samo na sopstvenu štetu. Mislili su da će žmurenje na Gruziju odobrovoljiti Putina. Neće. Samo mu je dalo zeleno svetlo za Ukrajinu. To je isti recept koji je Slobodan Milošević primenjivao 1990ih: stvaraš "realnost na terenu" dok Zapad iznosi prazne pretnje i sastanči. Ako Zapad ne promeni strategiju sledeće će biti baltičke republike sa ruskom manjinom. Odjednom će njihova prava biti "ugrožena" i ruska vojska će morati da dođe da ih "zaštiti": SAO Abhazija, SAO Krim, SAO istočna Estonija i tako redom. Ispravljanje "najveće geopolitičke greške 20 veka", raspada Sovjetskog Saveza. Sećam se kako su naši pragmatisti i realisti ismevali 2008 nas koji smo govorili da je Ukrajina sledeća. Među njima su tada nažalost bili i zapadni lideri, na čelu sa američkim predsednikom. Mislim da poslednjih nekoliko nedelja donose veliko otrežnjenje za sve,i da je takva vrsta "pragmatizma" i "realizma" potpuno pokopana na Krimu.
Jedina politika Zapada koja ima smisla je politika promene Putinovog režima. Izolacionizam ili ne-intervencionizam ne znači sam po sebi ni podršku Putinu. Podrška je jednako akt intervencije, samo u korist njegove politike. I to Zapad treba da kaže otvoreno. Da zamrzne vize Putinu i njegovoj vrhuški, da izbaci Rusiju iz G8, da stopira bilo kakvu dalju saradnju sa njima, eventualno zamrzne račune glavnim ljudima. To je sistem ograničenih, targetiranih sankcija koji je vrlo efikasno bio sproveden protiv Miloševića u periodu 1999-2000. Koliko god prezirao zapadne političare, Putinu je neophodna politička podrška Zapada: ljudi oko njega, finansijska i politička oligarhija, svi imaju imovinu i resurse na Zapadu., i svaki govor o sankcijama ili pogoršanju odnosa sa Zapadom čini ih nervoznim. Ako Zapad pokaže da je Putinov režim slepi kolosek, da sa njim nema budućnosti, i da se više neće pregovarati i davati mu ustupke, oni će se okrenuti protiv njega, kao što su se i Slobini doglavnici vrlo lako okrenuli protiv njega 2000, uključujući i bezbednosni aparat. Naravno, takav pristup nije bez svojih rizika, kao što smo videli u Srbiji, ali je rizik status kvoa daleko veći. Ja ne bih imao ništa protiv da Rusija 2028 ima nekog Aleksandra Vučića koji govori o strateškoj saradnji sa Amerikom i nema ambiciju da okupira susedne zemlje. Ako vam to izgleda kao fikcija zapitajte se kako biste reagovali da vam je neko 5 oktobra 2000e uveče rekao da će perjanica pro-zapadne politike u Srbiji 2014 da bude Aleksandar Vučić.
Ovo naravno ne znači odobravanje bilo čega drugog što Zapad radi, posebno projekta Evropske Unije. Ja sam najbliži tu stavu Vladimira Bukovskog. Ovo je mnogo ograničenija debata na koju stav prema EU, "evropskom socijalizmu", centralizaciji i svemu ostalom ni na koji način ne utiče (pretpostavljam da su moje "evroskeptičke" kredencije u tom pogledu dovoljne, ali nikad ne znaš). Demokratija i neki normalan režim u Rusiji su poželjni, šta god da mislite o EU, Obami, američkoj spoljnoj politici i bilo čemu sličnom. A ako je tome tako, onda su ograničene sankcije i diplomatska izolacija ispravna politika, opet bez obrzira šta mislite o Obami. EU, Iraku, Avganistanu, "međunarodnom pravu" i slično. Ili, pak, nisu poželjni, ali to opet mora biti nezavisno od svih ovih drugih opisanih konsideracija, i mora se nezavisno argumentisati ukazivanjem na prednosti Putinovog režima u odnosu na moguću promenu režima. Ja ne vidim ni jedan takav uverljiv nezavisni argument i stoga verujem da je politika pritiska za promenu režima najbolja, a ne "saradnja".
28 comments:
Ima ona čuvena opaska Volfganga Paulija jednom svom postdiplomcu:
"Kolega, ovo nije čak ni pogrešno!"
Ni zapad nije, što je bio dok je Tito bio živ!
Овај текст може да се чита и ако се замене стране. Нпр. да са Западом нема договора. Да им је попуштано да потпаљују револуције и разбијају и окупирају државе предуго у нади да ће се смирити итд.
Иване, ово у Украјни је као да је СССР хтео на Флориди а не на Куби да размести нуклеарни арсенал. Крим је за њих што и Гибралтар за УК, још и важније.
У Осетији се Сакашвили, подбадан Западом, прерачунао и иницирао сукоб. И као онда су жмурили на Грузију и истолерисали то. Ма ајте молим вас.
"Иване, ово у Украјни је као да је СССР хтео на Флориди а не на Куби да размести нуклеарни арсенал."
Ne shvatam bas najbolje, Amerikanci hoce da razmeste nuklearni arsenal na Krimu ili sta?
...Ili u Sankt Peterburgu?
Не, него да се игра у руском дворишту и то у најважнијем делу. Крим је, стратешки гледано, најважнија тачка за руску морнарицу.
А ово за Осетију је највећи бисер у ствари. Обично волим да читам твоје текстове, али давно нисам прочитао ништа неразумније. Испада још да је Русија иницирала рат у Осетији како би је заузела. А мирољубиви Запад је то "истолирисао" све у име љубави, сарадње и мира у свету.
"During the night of 7 to 8 August 2008, Georgia launched a large-scale military offensive against South Ossetia, in an attempt to reclaim the territory.[54] Georgia claimed that it was responding to attacks on its peacekeepers and villages in South Ossetia, and that Russia was moving non-peacekeeping units into the country. However an OSCE monitoring group in Tskhinvali did not record outgoing artillery fire from the South Ossetian side in the hours before the start of Georgian bombardment.[10][55] Two British OSCE observers reported hearing only occasional small-arms fire, but no shelling. According to Der Spiegel, NATO officials attested that minor skirmishes had taken place, but nothing that amounted to a provocation.[56] The Georgian attack caused casualties among Russian peacekeepers, who resisted the assault along with Ossetian militia. Georgia successfully captured most of Tskhinvali within hours. Russia reacted by deploying units of the Russian 58th Army and Russian Airborne Troops into South Ossetia one day later, and launched airstrikes against Georgian forces in South Ossetia and military and logistical targets in Georgia proper. Russia claimed these actions were a necessary humanitarian intervention and peace enforcement.[56][57][58]"
А пре тога, наравно:
"In 2002, the USA started the Georgia Train and Equip Program to arm and train the Georgian military, and, in 2005, a Georgia Sustainment and Stability Operations Program to broaden capabilities of the Georgian armed forces. These programmes involved training by the United States Army Special Forces, United States Marine Corps, and military advisors personnel.[74][105][106]"
Откуд Грузији уопште идеја да тада нападне руске трупе? То је као када бих се ја усудио да ударим шамар Тајсону. Наравно, то бих урадио једино ако би ми Холифилд рекао, удари му шамар, а ако буде нешто хтео, нека се мени јави.
"Ja ne bih imao ništa protiv da Rusija 2028 ima nekog Aleksandra Vučića koji govori o strateškoj saradnji sa Amerikom i nema ambiciju da okupira susedne zemlje."
Ja ne bih imao ništa protiv da svaka država na svetu 2014. ima nekog Aleksandra Vučića koji govori o strateškoj saradnji sa Amerikom i nema ambiciju da okupira susedne zemlje. A naročito Amerika. U tom slučaju bi svaka država krenula u sprovođenje reformi. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Dovođenje stranih investitora. Otvaranje novih radnih mesta. Svi tajkuni bi bili u zatvoru. Naročito Miškovići. Ekstremističke grupe koje prizivaju Ukrajinski scenario bi bile zabranjene. Svom snagom u reforme! Budućnost u koju verujemo - ALEKSANDAR VUČIĆ!
@tiki
"Ni zapad nije, što je bio dok je Tito bio živ!"
Nije vino ko što nekad biješe, niti je svijet ono što mišljaste.
Kako će ekonomske sankcije koje će pre svega pogoditi 140+ miliona stanovnika Rusije pomoći da Putin i šačica oko njega preokrenu kurs za 180 stepeni,ne znam koja teorija liberalizma to može da zagovara.
Drugo,da krenemo od najelementarnijih stvari ali dal je neko pitao te ljude na Krimu gde oni hoće da žive. Sad se ispreda milion teorija o ovome ili onome a suština svih je da ipak Krimljani treba da trpe jednu državu čija je funkcionalnost na nivou severnoafričkih samo eto da bi Zapad progurao svoje principe,koji su se na našem srpskom primeru pokazali čvrstim ko pliš.
Još nešto,NATO je imao šansu da povuče crvenu liniju u Abhaziji i Osetiji kad je Putin izvršio invaziju ali ne oni su posle toga najavljivali i dalje širenje NATOa i to direktno na granice Rusije. Opšta je stvar da npr Severna Koreja i dalje postoji samo zato što Kina tako misli da treba jer ne želi da im NATO bude na kopnenoj granici,što bi Rusija drugačije razmišljala.
U suštini mnogo su od Putina groteskniji ostali evropski lideri,sa svojom lažnom moralnošću.Pa ti isti Englezi dozvoljavaju Škotima referendum po čemu su po njima Rusi na Krimu manje vredni.
Itd,ali u potpunosti se ne slažem sa tezom kako Putina treba nekom makar mekom silom zaustaviti,naprotiv mislim da je dobro što je preuzeo Krim(nazivanje invazije teško se može nazvati kad ti domicilno stanovništvo praktično otvori kapije) a sve u cilju slabljenja vojne moći NATOa.
Svako ko danas Rusiju nazove pretnjom u svetu je bar u relativnom smislu licemer jer pored ovog što NATO radi Rusi stvarno izgledaju kao mirotvorci,koliko svi mi mrzeli komunjare ali su mi mnogo ogavnije ove zapadne samoproklamovane demokrate koje stotine hiljada mrtvih u svakoj zemlji koju su napali nazivaju kolateralnom žrtvom demokratije.
Na kraju najbitnije pitanje koje svi pogrešno tumače. čak i da se skloni Putin sasvim je izvesno da bi sličan čovek došao opet na vlast u Rusiji jer Rusi tako žele. Decenije hladnoratovskog razmišljanja su tim ljudima trajno uterale strah u kosti,što svakako isto važi i za Amerikance(naravno u manjoj meri) ali je njihova osionost postala epska,pa ne bi bilo makar zgoreg da shvate da ih stootine miliona ljudi u svetu mrzi zbog načina na koji su puškom preko mrtvih uvodili demokratiju gde god im je odgovaralo.
"Amerikanci hoce da razmeste nuklearni arsenal na Krimu ili ili sta?"
Ne, nego hoće da posade rasadnike hrizantema. Ivane, jel' se vi zezate ili šta? Osim u delu za EU, ništ nije tačno što ste napisali. Ukrajina je podeljena zemlja. Rusi su značajna manjina i pri tome se Ukrajina graniči sa Rusijom. Paralela sa Kosovom se u tom smislu nikako ne može povući i tu Putin greši. Srbiju su napale NATO trupe da bi zaštitile Albance od etničkog čišćenja. Zar zaisto i ko veruje u tu glupost? Markale, Račak, medicinska sestra što na samrti tvituje, sve oprobana matrica. Pjer Anri Binel je uhapšen '98. godine, jer je Srbiji predao planove napada NATO-a, dakle godinu dana pre etničkog čišćenja. Samo što Rusija nije mala i beznačajna Srbija, a Putin nije Jelcinj ili Milošević, niti je Obama Regan. Kamo puste sreće da je Regan. Po mom skromnom mišljenju, odvde je na sceni sukob dvojice siledžija. I zapada i Rusija su u suštini neprijatelji Ukrajine. I jedni i drugi ne dozvoljavaju mogućnost izbora. Il' ste sa nama il' protiv nas. Voleo bih da me neko agrmuntovano demantuje, a naročito u smislu ispravnosti takve politike. Da je kojim slučajem Ukrajni ostavljena mogućnost izbora da bude neutralna odnosno da članstvo u NATO paktu nije preduslov za članstvo u EU, ne bi bilo nikakvog konflikta. U poslednjih 10-ak godina, politika Zapada je sumanuta. Upravo su oni ti kojima je sila udarila u glavu, pa sad kad su tresnuli glavom od zid, ništa im nije jasno. Irak, Avganistan, Kosovo, Libija, Sirija, Egipat. Svugde je gore nego što je bilo, bez naznaka da će biti bolje. Npr. Gadafi je bio diktator, ubijao je svoje političke neistomišljenike, ali je NATO intervencija ubila više ljudi za mesec dana, nego što je Gadafi za 40 godina. Doktrina uvoza demoktraije spolja je potpuno pogrešna i nigde nije dala rezultate, ali Zapad i dalje istrajava. Jedini ispravan stav koji se može zauzteti jeste: ili je Rusija upravu ili su i SAD i Rusije siledžije. Ja sam bliže ovom drugom stavu. Međutim, siledžijstvo Rusije u Ukrajni je podstaknuto siledžijstvom Zapada. Prvo smo imali kontrolisanu "revoluciju" u Kijevu i to samo zato što je Janukovič procenio da mu je za ostanak na vlasti važnije ruskih 15 milijardi, reprogam duga za gas i niže cene gasa. Onda je Zapada ukapirao, pošto nema mogućnost da zaista pomogne Ukrajini, da je potrebno izvesti kontrolisanu "revoluciju" kako bi se Janukovič skinuo sa vlasti, a posle će da vide šta dalje.
Drugim rečima, uopšte nemaju plan. Tu ste u pravu kad ste rekli da ne deluju, nego reaguju. Otuda odgovor na krimski referendum, koji je potpuno legitiman, najavljeno potpisivanje Sporazuma sa EU od strane VD predsednika valjda, pre samih predsedničkih izbora. To je svinjarija bez presedana. Ovde su Rusi ti koji deluju, a Zapada reaguje. Moje skromno mišljenje je da Putin ni po koju cenu ne želi rat sa Ukrajinom. Prvo, zna da će to biti pogubno po Rusiju, sve i da pobede u tom ratu, a drugo time se stvara nepremostiva barijera između dva bliska naroda, što je sa geopolitičkog aspekta više nego pogubno po Rusiju. Eventualni sukobi su mogući između tzv. Nacionalne garde koju su aktuelne vlasti Ukrajini potpuno nelegalno formirale, i tzv. snaga samoodbrane Krima. Opet su u pitanju kontrolisani sukobi od strane Zapada čiji je cilj da se neopredeljeni Ukrajinci mobilišu protiv Rusije. Međutim, Putinov cilj nije čak ni pripajanje Krima, nego stvaranje takvog stepena autonomije da Krim može da vodi autnomnu odbrambenu politiku, bez da se tu Kijev puno šta pita. Znači de facto nezavisni, de jure deo Ukrajine. To na Zapadu vrlo dobro znaju, samo se prave ludi, odnosno njihov sistem odlučivanja nije tako monolitan koliko izgleda. Prema tome, nema zvaničnih sukoba između Ukrajine i Rusije, samo eventualni sukobi između tzv. Nacionalne garde i tzv. Krimske samoodbrane i to sukobi na nivou incidenata, koji će u medijima pokušati biti predstavljeni kao Kristalna noć! Uz poneki "twit" u kome pripadnik Nacionalne garede, neposredno pre streljanja šalje svoje poslednje pozdrave ženi i deci. Najveći gubitnici su sami Ukrajinci, ali i krivci jer su dopustili da vlast jednog bandidata i diktatora u najavi, bude zamenjena gomilom malih bitangi i nesposobnjakovića i uz to lopova, ala Boris Tadić i Timošenkova, koji misle da je važnije ono što kažeš da ćeš uraditi na Facebook-u i twiter-u, od onoga što stvarno radiš na poboljšanju životnog standarda građana. I na kraju, da vas pitam nešto, ako je Ukrajina svim snagama za EU, a protiv Rusije, zašto je potrebna Nacionalna garda? Jel' to baš i ne veruju vojsci sopstvene zemlje?
Ocekujemo ukljucenje Igora J. da se slozi sa Sasom :D Jer ako se u prirode razdvoje, papagaji su lak plen grabljivica :D
Ziveo Ivan Jankovic, nesalomivi bedem o koji se neokomunisticka gamad razbija poput talasa o hridi, taj Helios koji nam osvetljava put kada se sile mraka namnoze, svetli korifej slobode u mracnom vilajetu zvanom Srbija, ziveo, ziveo!
Siledzije i razbojnici razumeju samo silu, i steta je sto nije neki republikanac na vlasti, umesto Obame, da prizemlji diktatora koji se odrodio kako od naroda tako i od razuma.
"Лично и персонално писамце Ивана Јанковића о Вођама"
Пошто о укусима нема простора за разправу, назнака на само оне делове текста који се односе на Украјину и питање слободе.
___________
Слобода, Иване Јанковићу, подразумева да један говори и ради оно што он сам мисли да је за њега, а не оно што је неко други замислио за њега.
Може бити, поједностављено речено, да нити један део Украјине не жели слободу већу од оне која се своди на избор тог другог.
Хеј, ако је то избор... ко сам ја да им се у избор петљам?
Samo mala dopuna. Ukrajinci predvođeni premijerom Jacunjekom me podsećaju na Srbe početkom devedesetih. Prvo slede optužbe da Srbi krše nekave međunarodne zakone, iako to ne rade, a onda slede demanti u vidu kršenja tih istih zakona. Npr. Rusi tvrde da neonacisti predstavljaju opasnost za rusku manjinu i proruski orijentisano stanovništvo, iako je to možda tačno, a i ne mora da znači, a onda ukrajinska valda kao odgovor na to nudi demant u vidu formiranja tzv. nacionalne garde (paravojska), koja mene lično neobično podseća na tzv. srpsku dobrovoljačku gardu.
Иване, ово је твој спољнополитички став, легитиман колико и свачији. Без улажења у расправу о међународним односима (који су свет за себе у односу на унутарполитичке идеологије) поставио бих ти једно питање, какве везе овај твој став има са слободно-тржишним принципима осим што си га објавио на сајту Тржишно решење? :)
Igore, nasa koncepcija je da ne mora bas svaki post ovde da bude o ekonomskoj teoriji, politici i slicnom. Ja sam ranije pisao povremeno i o sevdalinkama, narodnoj poeziji, istoriji, drugi su takodje pokrivali teme koje nemaju direktno veze sa 'trzisnim resenjima'. To je legitimno.
Anschluss Krima? Prilikom anschlussa Austrije 1938. godine Hitler nije pristao da se putem referenduma proveri volja naroda Austrije jer je znao da ne može da računa na većinsku podršku, Putin pristaje da se putem referenduma proveri volja naroda Krima jer zna da može da računa na većinsku podršku; cenim da će 70-80% naroda na Krimu podržati taj "anschluss". Uostalom, ako Folklandska ostrva mogu da budu britanska kolonija, onda može i Krim da bude ruska provincija.
Нисмо се разумели, не доводим ја у питање ширење тема на Тришном решењу, далеко било, што шире то боље, само постављам питање да ли си се служио слободнотржишном логиком да би дошао до закључка да треба водити (економски) рат против Путинове Русије или не?
Знаш, мени твоје становиште делује попут оног ватреног Гробара/Делије по питању Партизана/Црвене звезде ;)
Ti si zvezdin cetnik Igoree, Igoree :D
Mnogi su se zaodenuli kozama liberala, ali, kako posao nisu odradili valjano, smrad ih odaje..
Odličan tekst, Ivane, pustite vi ove rusofile, nisu oni krivi, Srbija već nekoliko decenija živi u paralelnoj realnosti masovne psihoze :))) Uzgred, Putin nije mogao bolje da reaguje, jedna od najgorih, najglupljih i najopasnijih stvari, (koju su, predvidljivo, najviše protežirale tevtonske komunjare, poslednjih godina, da malo odmene posustale Žapce, :) glavni izvor nenormalnosti i svinjarija u EU, da ne kažem, konradovskim rečnikom, srce tame :) ), to jest, oslanjanje na ruski gas i pravljenje kojekakvih "strateških partnerstava" sa postboljševičkim gangsterima, definitivno je zbog te reakcije doživela neslavan kraj za duže vreme, maloumno popustljivi do petokolonaški socijalistički majmuni tipa Obame ili Merkelove su se temeljito izblamirali, i to će, barem u Obaminom slučaju (što je, da se ne lažemo, na ovom malom svetu jedino i bitno :) ), dobrano doprineti sve izvesnijem porazu demokrata na sledećim izborima (a to će, opet, dovršiti proces korekcije američkog stava prema Rusiji, koju je, što se mene tiče, trebalo vojno slomiti i okupirati još početkom devedesetih a onda natenane konfederalizovati i deboljševizovati), a, ako bog da još malo sreće, recimo, da špijunski mamlaz sa prirodnim ljudskim đubrivom u glavi uleti u istočnu Ukrajinu sa vojskom, stvari će se razviti u novu gvozdenu zavesu, i drastično povećanje angloameričke a smanjenje moći Nemaca i ostalih istaknutih komunjara u Evropi, što, naravno, svako ko želi dobro ovom kontinentu može samo poželeti :)) Malo mi je žao, jer protiv tog naroda kao takvog, naravno, nemam ništa, ono malo normalnih i kul Rusa koji su danas demonstrirali protiv putinovskog šljama, jer će Rusija tu u svakom slučaju i kako god se okrene najviše nadrljati, a oni su tu jedini koji nisu zaslužili šta god da ih snađe, ali šta da se radi, ko je pametan, neka beži negde što pre, isto kao i u Srbiji, i to je to :))
HAHAHA! A Star Wars štit bi odbranio teritoriju SAD od ruskih ICBM-ova, pretpostaljvam (ako se dobro sećam tzv. SDI program je ugašen upravo početkom 1990-ih, valjda 1993. godine ili tako nešto)!? I sve ide ka tome da je Ukrajina ta koja će biti vojno „slomljena“ i „okupirana“ (mada uopšte ne mislim da će to biti nekakav brutalan rat sa velikim brojem žrtava), a zatim konfederalizovana (svi smo čuli šta su počinili eksremisti iz „Desnog sektora“ u Harkovu). I pitam se gde će EU naći zamenu za ruske energente? Norveška, Arapi? Freking, solarni paneli, vetroparkovi?
@Nabucco
Šta li ćete vi da radite kad vam đavo odnese tu Rusiju kao predmet samobludnih fantazama, bog bi sveti znao, :)) ali vaša deluzivna vera u vojnu i svaku drugu moć jedne tako siromašne, primitivne i propale zemlje (koju, uostalom, delite sa onim krelcem Lazanskim, i kojim miliončetom cerebralno izribane Srbadije), naprosto je dirljiva :))) Ja ne znam šta bi zaustavilo ruske balističke projektile (polovina ih, po onome što se o njihovom stanju zna ili nagađa, verovatno ne bi ni uspela da poleti :)) ), ali znam da je baš taj Star Wars projekat tu vašu velehvaljenu Rusiju u ondašnjoj inkarnaciji oterao u glad, pa sam prilično siguran da bi se našlo neko prijatno iznenađenje o kome tamošnji varvari i ne sanjaju :)) Najveća snaga Rusije, nažalost, nije u njoj samoj, već u slabosti Zapada, koji zbog vlastite dekadencije, otelotvorene u levičarskim neprijateljima svega pozitivnog i konstruktivnog koji su se dočepali vlasti u mnogim zemljama, zanemaruje vitalne bezbednosne i ekonomske interese u korist demagoških himera. Baš zato sam i zahvalan Putinu, što u svojoj bezmernoj gluposti potpiruje konfrontaciju, i, još važnije, drskim i arogantnim postupcima i rečima stvara utisak mnogo veće pretnje nego što zaista predstavlja i izaziva države koje su mnogostruko jače od njegove smešne satrapije i koje bi ga, da su ozbiljno isprovocirane, i da mnogima od njih ne vlada peta kolona, mogle da zgaze kao Sadama, Gadafija ili vašeg Miloševića: ova spoljna pretnja, iako je u suštini smešna i minorna, doprineće ubrzanju procesa unutrašnjeg čišćenja od spomenute pete kolone i oporavka na Zapadu koji su mnogo važniji od nekakve Rusije ili Ukrajine, a što se tiče energenata, ja bih se na vašem mestu pre brinuo kome će Rusija i, još važnije, po kojoj ceni, da proda to što ima, nego gde će Evropa da ih nađe ako joj da šut-kartu, jer su Norveška i SAD, odnedavna ponovo najveći svetski proizvođač, više nego dovoljni da pokriju sve potrebe EU, a neznatno skuplji transport nego gasovodom nije velika prepreka, jer je prirodni gas u Americi momentalno otprilike tri puta jeftiniji nego u Evropi :))
Igore, ako ti stavljas znak jednakosti izmedju "Putinove vrhuske" (moja tvrdnja vezana za sankcije) i "Putinove Rusije" (tvoja interpretacija), onda tesko mozemo da nadjemo zajednicku osnovu za nekkakav konsenzus. Ja se zalazem sa targetirane sankcije, prevashodno politicke i diplomatske, a donekle i ekonomske, koje bi bile usmerene na politicku i finanijsku elitu oko Putina, ne govorim o carinama, tarifama, zabranama uvoza ruske robe ili zabrane ruskim firmama da posluju u Evropi i slicno. Ne vidim u kom smislu takve ogranicene sankcije o kojim govorim nisu u skladu sa trzisnom logikom.
Da odgovorim: na svom PC-ju sam instalirao video igru, tj. ultrarealistični simulator borbenih aviona Lock On: Flaming Cliffs 3.0 (kao srednjoškolac sam voleo da igram Lock On: Modern Air Combat), tu je moguće simulirati najrazličitija scenarija vazdušnih, ali i kopnenih i pomorskih bitaka između Rusije, Ukrajine, Gruzije i zemalja NATO na Krimu i delovima Kavkaza. I da, istina je da volim da čitam Lazanskog, on je baš faca i već dugo imam njegovu knjigu „Borbeni avioni“, volim da čitam i časopis „Hrvatski vojnik“ koji ima mnogo sjajnih analitičkih tekstova koji se tiču vojne tematike, a kada sam zadnji put pre par meseci pisao o ruskom nuklearnom arsenalu tada je bilo operativno 108 projektila Topol-M, RS-24 i Bulava, e sada je operativno 143 tih projektila (78x Topol-M, 33x RS-24 i 32x Bulava). I ja se uopšte ne brinem kome će Rusija da prodaje svoje energente u budućnosti, dokle god fosilna goriva budu cenovno konkuretnija od obnovljivih izvora energije, dotle će uvek postojati kupac, dugoročnu perspektivu vidim najviše u zemljama Azije, posebno u Kini.
Russia's Rosneft (ROSN.MM) agreed a $270 billion deal to double oil supplies to China on Friday, as the Kremlin energy champion shifts its focus to Asia from saturated and crisis-hit European markets.
Rosneft's boss Igor Sechin, a close ally of Putin, said his firm will supply China with 300,000 barrels per day over 25 years starting in the second half of the decade, on top of the 300,000 bpd it already ships to the world's No.2 oil consumer.
Putin later said total supplies could amount to as much as 900,000 bpd.
Together with supplies to Kozmino, it is already exporting around 750,000 barrels per day to Asia, or 17 percent of its overall exports of 4.4 million bpd.
Mada ja navijam da se čovečanstvo što pre ratosilja svih fosilnih goriva, što pre se to desi pre ćemo dobiti status tehnološki naprednije civilizacije tipa 1 na Kardaševoj skali i lično verujem da su solarna i fuziona energija danas otprilike negde tamo gde je ARPANET (preteča Interneta) bio 1970-ih godina, tada niko nije verovao da će ARPANET "osvojiti svet", tj. da će danas milijarde običnih ljudi biti "na mreži", to bi tada zvučalo blesavo, ludo, mislim da će solarna energija za 10-20 godina biti cenovno konkurentnija od energije dobijene iz fosilnih goriva.
Шта мислите о овоме: http://www.presstv.ir/detail/2014/03/14/354594/us-planning-terror-attacks-in-ukraine/?utm_content=buffer6f39e&utm_medium=social&utm_source=twitter.com&utm_campaign=buffer
Arogancija zapadnih političara ne poznaje granice. Kao što sam rekao onomad kad je Obama dobio Nobelovu nagradu za mir, ponovo to kažem i sada. Obama je najgori predsednik u istoriji SAD još od Ričarda Niksona. Bedni kriptokomunista koji smatra da je najveći problem u SAD što su je minimalna nadnica niska. Ne, najveći problem u SAD je što je uopšte postalo moguće da na vlast dođu ljudi samo zbog toga što su navodno crnci, ili ako baš hoćete da budem politički korektan Afro-Amerikanci. To je prvi uslov. Drugi uslov je da zagovoraš prava pedera, tj. homoseksualaca kao pravo čije ostvarenje je rešenje svih problema u SAD. Ako ispunjavaš ta dva uslova i još pomalo trubiš o socijalnoj pravdi i jednakosti, zagarantovano ti je da budeš predsednik. Nema veze što nemaš pojma o ekonomiji i geopolitici, važnije je da se muvaš sa Bijonse. Zapadom upravljaju mediokriteti. Pogledajte samo onog debila Olanda, predsednika jedne Francuske, matorog čoveka, koji nema uopšte samokontrolu, koju bi jedan predsednik mora da ima. Ili Sarkozija ili Berluskonija, pa i Putina. Ovo je doba polusveta, bez ikakvih moralnih končnica. Mogu ljudi da pljuju po Reganu, ali taj neobrazovni, poluspešni glumac je imao više mozga i muda od svih današnjih političara zajedno. Društva u kojima su specijalna prava važnija od prirodnih prava su osuđena na propast. Ne želim da budem neko ko brani Putina, ali Zapad mu nije ostavio puno prostora za izbor. Da je priznao vlast majdanskih vucibatina i bitangi, Rusija bi ostala bez crnomorske flote i bez mogućnosti za odbranu od agresivnih politika zapadanih zemalja. Iako zvuči pristrasno, ali ja ne podržavam ugledanje na Rusiji. Opet mi je bliža SAD, ali samo što se tiče unutrašnje politike. Spoljna politika im je potpuna katastrofa i opasno naginje ka fašizmu. Najveće žrtve su ipak sami Ukrajinci. Korumpiranu vlast jedne velike bitange, zamenili su korumpiranom vlašću nekoliko manjih bitangi. I ostali su bez Krima. Trajno. Samo treći svetski rat im može pomoći da ga vrate. Kakvi ljudi odlučuju o sudbini sveta, nije ni to daleko. Krim je međutim poseban slučaj. Kao i Kosovo. Jedina razlika je što na Krimu Rusi imaju stacionirane vojne snage još od ranije, te što je Krim naseljen ruskom većinom. I biće u budućnosti još posebnih slučajeva. Pandorina kutija je otvorena. Prvi svetski rat su počeli Srbi. Izgleda da će i treći. Tri puta Bog pomaže. Valjda budemo neutralni ovaj put. Jedino polažem nadu u Van Rompeja. Samo taj čovek ima kapacitet da povede svet u svetliju budućnost. Takva intelektualna gromada se rađa jednom u 100 godina. Ko izađe zadnji, nek' ugasi svetlo.
Венеција, Венето држи референдум о издвајању из састава Италије, €У и НАТО.
Пошто је воља Млечана неупитна, једино што их држи у тим 'савезима' је страна окупациона сила.
Post a Comment